VISOKA POSLOVNA ŠKOLA SS Novi Sad – predavanje VI

1. VISOKA POSLOVNA ŠKOLA SS Novi Sad – predavanje VI Nastavni predmet ANALIZA FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA - PRINOSNI, IMOVINSKI I FINANSIJSKI POLOŽAJpreduzeća i konkurencije - Prof. dr Jovica Lazić Mr Marija Vuković Predavanje - VI Novi Sad, 17. novembar 2010.

2. Nakon izučavanja prethodnih i ove teme - predmeta studenti bi trebali da budu osposobljeni: • da analiziraju i interpretiraju osnovne finansijsko-računovodstvene izveštaje, • Da pripremaju i analiziraju različite tipove izveštaja po segmentima (profitnim i investicionim centrima, poslovnim funkcijama, kupcima, proizvodima, linijama proizvoda, aktivnostima i sl.),

3. Danas namera je da studenti razumeju relevantnost informacija analize finansijskih izveštaja u delu PRINOSNI, IMOVINSKI I FINANSIJSKI POLOŽAJ preduzeća i konkurencije, • da budu osposobljeni da iste primenjuju u upravljačke svrhe i da, ka računovodstvu orijentisani studenti, • steknu neophodnu ishodišnu osnovu koja će im kroz dalju nadogradnju računovodstvenih znanja omogućiti da se pojave u ulozi kreatora upravljački orijentisanih analiza finansijskog izveštavanja.

4. I ANALIZA PRINOSNE MOĆI (PRINOSNOG POLOŽAJA) • Ova finansijska analiza temelji se na bilansu uspeha (računu dobitka i gubitka). Svrha joj je da ispita i oceni uspešnost ili neuspešnost preduzeća, faktore rizika, granicu profita i stopu sigurnosti od ulaska u zonu gubitka, uticaj troškova finansiranja i poreskog sistema na finansijsku moć i konačno, ishod rentabilnosti ulaganja sredstava (kapitala).

5. Redosled metodoloških postavki za analizu prinosnog položaja i kreiranje informacija za finansijsko izveštavanje u ovom domenu je: • Analiza finansijskog rezultata i ocena uspešnosti ili neuspešnosti • Analiza rizika ostvarenja finansijskog rezultata i stopa sigurnosti • Analiza izdašnosti (profitabilnosti) prihoda • Analiza donje tačke rentabilnosti (granice profita) i mogućnosti izlaska iz zone gubitka (ako je poslovanje sa gubitkom) • Analiza finansijske moći • Analiza rentabilnosti (prinosa, uvećanja poslovnih sredstava ili ukamaćenja) uloženog kapitala

6. II ANALIZA IMOVINSKOG POLOŽAJA Drugo područje u finansrjskom izveštaju je imovinski položaj. • Ovaj aspekt finansiranja se analizira shodno poznatim kriterijuniima upotrebe imovine (sredstava) u ostvarivanju poslovnog zadatka. • Ti kriterijumi su: (a) pravac ulaganja; (b) dinamika i intenzitet ulaganja i (c) racionalnost ili celishodnost ulaganja

7. Retrospektivno posmatrano, analiza imovinskog položaja se temelji na sledećim metodološkim postavkama: 1. Analiza strukturne aktive (struktura ulaganja u poslovna sredstva) 2. Analiza fiksne imovine 3. Analiza obrtne imovine 4. Analiza efikasnosti imovine i investiranja kapitala

8. III ANALIZA FINANSIJSKOG POLOŽAJA • Treće područje finansijske analize za potrebe kreiranja informacija je analiza finansijskog položaja, po sledećim metodološkim postavkama: • 1. Analiza finansijske ravnoteže • kratkoročne - likvidnost • dugoročne - uslova održanja likvidnosti • Analiza strukture kapitala (zaduženosti, sigurnosti, samostalnosti, stabilnosti) isolventnosti • Analiza reprodukcione sposobnosti • Analiza održanja realne vrednosti sopsrvenog kapitala • Analiza mogućnosti poboljšanja finansijskog položaja.

9. IV Analiza finansijskog rezultata • Analiza prinosnog položaja preduzeća niti počinje, niti se završava sa spoznajom rentabilnosti, kako se to vidi iz predmeta ili sadržaja ovog područja. • Početni prilaz analizi prinosnog položaja polazi od određenja uspešnosti bilansa (ili preduzeća) sa stanovišta računovodstvene regulative i sa stanovišta ekonomsko- finansijske uspešnosti: • analize finansijskog rezultata. • Radi razumevanja ovog pristupa ispitivanju i oceni bilansa uspeha, pođimo od sledećeg hipotetičkog primera:

10. IV Analiza finansijskog rezultata

11. Prema važećoj računovodstvenoj regulativi i preduzeća A i preduzeće B imaju neutralan finansijski rezultat (ni gubitak ni dobitak). • Ekonomsko- finansijski rezultat iz neposlovnih prihoda nije uzet u obračun, • jer je reč o prihodima koji su povremeni i privremeni, te kada se otkriju i obračunaju oni po pravilu nestaju, a sa njima i deo finansijskog rezultata – čiji su izbor.

12. Sa stanovišta ekonomsko- finansijske uspešnosti: • a) preduzeće A je uspešno jer je ostvarilo realan dobitak od 50 n.j. (+100 – 50); • b) dok je preduzeće B neuspešno i ostvarilo je gubitak od 50 n.j. (- 100 + 50).

13. 5.0. ANALIZA STRUKTURE I RASPOREDA PRIHODA • 5.0.0. Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda • Struktura ukupnog prihoda pokazuje po osnovu čega i koliko je ostvareno prihoda, a raspored ukupnog prihoda pokazuje njegovo opterećenje pojedinim vrstama rashoda i udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu

14. Da bi ova analiza mogla da bude obavljena → bilans uspeha mora da bude preuređen kako je to prikazano na narednoj strani.

16. Struktura ukupnog prihoda pokazuje po osnovu čega je ostvaren prihod (redni broj (1 do 4, kolona 6, 7, 9 i 10 tabele), a struktura rasporeda ukupnog prihoda pokazuje njegovo opterećenje pojedinim vrstama rashoda (redni broj 5 do 8 kolona 6, 7, 9 i 10 tabele).

17. Najzad, tabela pokazuje koliki je udeo bruto dobitka, poreza i doprinosa iz dobitka i neto dobitka u ukupnom prihodu (redni broj 9, 11 i 12 kolona 6, 7, 9 i 10 tabele) odnosno pokazuje koliko gubitak i neto gubitak procentualno iznose od ukupnog prihoda (redni broj 10 i 13 kolona 6, 7, 9 i 10 tabele)

18. Struktura ukupnog prihoda. • Tipično preduzeće treba da ima dominantan udeo poslovnih prihoda (preko 90%) u ukupnom prihodu. Razlog tome je: • preduzeću je osnovano→ da proizvodi ili da pruža usluge i stoga prihodi od prodaje proizvoda, robe i usluga moraju dominirati u ukupnom prihodu.

19. U našem primeru, posmatrano preduzeće ima manji udeo poslovnih prihoda u ukupnom prihodu (91,1% odnosno 88,5%) u odnosu na konkurenciju (92,2% odnosno 91,6%) mada poslovni prihodi posmatranog preduzeća rastu brže (indeks 204) od poslovnih prihoda konkurencije (indeks 193). • Razlog tome leži u nesrazmerno većem porastu finansijskih prihoda kod posmatranog preduzeća (indeks 430) nego kod konkurencije (indeks 237).

20. Tipično preduzeće treba da ima relativno mali udeo prihoda finansiranja u ukupnom prihodu zbog toga što preduzeće nije osnovano radi prikupljanja i plasmana kapitala i novca, što je delatnost banaka. • Relativno visok udeo finansijskih prihoda u ukupnom prihodu svojstven je preduzećima sa visokom finansijskom snagom, što im omogućuje investiranje u druga preduzeća i banke (dugoročni finansijski plasmani) ili da kratkoročno pozajmljuju likvidna sredstva (kratkoročni finansijski plasmani), ali, uz to, relativno visok udeo finansijskih prihoda u ukupnom prihodu uslovljen je i visinom kamatnih stopa i visinom prinosa na uloženi kapital u druga preduzeća i banke.

21. U našem primeru udeo finansijskih prihoda u ukupnom prihodu posmatranog preduzeća znatno se povećava (5,4 i 11%) a uz to je znatno veći od udela finansijskih prihoda u ukupnom prihodu konkurencije (2,3 i 2,8%). • Razlog većem udelu finansijskih prihoda u ukupnom prihodu ne mora uvek da znači daje to odraz finansijske snage i visine kamatnih stopa odnosno visine prinosa na uloženi kapital u druga preduzeća i banke, već može da bude i relativno visoka prodaja na robni kredit.

22. Udeo neposlovnih i vanrednih prihoda u ukupnom prihodu kod tipičnog preduzeća treba da bude minoran (manji od 1%). Ovo zato što najveći deo neposlovnih i vanrednih prihoda potiče od neurednog poslovanja (prihodi od viškova, ostvareni prihodi u tekućoj iz prethodne godine i si.). U našem primeru, udeo neposlovnih i vanrednih prihoda u ukupnom prihodu u prethodnoj godini je iznad uobičajenog za tipično preduzeće (3,5%) a u tekućoj godini je u granicama uobičajenog (0,5%). Suprotno tome, kod konkurencije je udeo neposlovnih i vanrednih prihoda u ukupnom prihodu iznad uobičajenog u obe godine i uz to viši je nego kod posmatranog preduzeća (5,5% odnosno 5,6%).

23. Struktura rasporeda ukupnog prihoda zapravo pokazuje opterećenje ukupnog prihoda pojedinim vrstama rashoda. • Poslovni rashodi, naravno, najviše terete ukupan prihod - kod posmatranog preduzeća to je 90,3% odnosno 83,9% a kod konkurencije 80,4% odnosno 81,0%. • Znatno veće opterećenje ukupnog prihoda poslovnim rashodima kod preduzeća nego kod konkurencije, naročito u prethodnoj godini, ukazuje na slabiju ekonomičnost preduzeća.

24. Opterećenje ukupnog prihoda rashodima finansiranja uslovljeno je vlasničkom strukturom pasive i visinom kamatnih stopa. • Kod tipičnog preduzeća to opterećenje ne bi trebalo da pređe jednocifreni procenat. • Rashodi finansiranja terete ukupan prihod kod posmatranog preduzeća sa 5,4% odnosno 11,5% a kod konkurencije sa 9,1% odno­sno 9,5%.

25. Neposlovni i vanredni rashodi terete ukupan prihod kod tipičnog preduzeća neznatno, ispod 1%. • Visoko opterećenje ukupnog prihoda neposlovnim i vanrednim rashodima ukazuje, u principu, na neuredno poslovanje preduzeća, što se manifestuje preko manjkova i naknadno utvrđenih troškova iz prethodne godine, i na slabu brigu o kreditnom bonitetu dužnika, što se manifestuje preko otpisa potraživanja.

26. U našem primeru neposlovni i vanredni rashodi terete ukupan prihod kod posmatranog preduzeća sa 1,0% odnosno 2,2% a kod konkurencije sa 2,2% odnosno 2,7%.Opterećenje ukupnog prihoda ukupnim rashodima u suštini pokazuje koliko je ukupnog prihoda upotrebljeno za pokriće ukupnih rashoda. • Kod preduzeća u gubitku opterećenje ukupnog prihoda ukupnim rashodima biće iznad 100% za iznos gubitka.

27. Ukupni rashodi terete ukupan prihod kod posmatranog preduzeća sa 96,7% odnosno 97,6% a kod konkurencije sa 91,7% odnosno 93,2%. • Dakle, i kod preduzeća i kod konkurencije opterećenje ukupnog prihoda ukupnim rashodima u tekućoj u odnosu na prethodnu godinu se povećava jer ukupni rashodi rastu brže od ukupnog prihoda, što pokazuje indeks iz kolone 8 i 11 napred navedene tabele.

28. Udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu. • Kada je finansijski rezultat pozitivan udeo finansijskog rezultata u ukupnom prihodu zapravo pokazuje koliko procenata ukupnog prihoda otpada na finansijski rezultat. • U našem primeru na bruto dobitak otpada ukupnog prihoda kod preduzeća 3,3% odnosno 2,4% a kod konkurencije 8,3% odnosno 6,8%.

29. U okviru toga, porezi i doprinosi iz dobitka iznose 2,2% odnosno 1,5% kod preduzeća i 3,1% odnosno 2,6% kod konkurencije od ukupnog prihoda, • a neto dobitak iznosi 1,1% odnosno 0,9% kod preduzeća i 5,2% odnosno 4,2% kod konkurencije od ukupnog prihoda.

30. Viši porezi i doprinosi iz dobitka u odnosu na ukupan prihod rezultat su ne samo promene poreske stope već i promene poreske osnovice po osnovu rashoda koje poresko zakonodavstvo ne priznaje i poreskih olakšica koje poresko zakonodavstvo priznaje. • Upravo zbog toga, stopa opterećenja ukupnog prihoda porezima i doprinosima iz dobitka ne mora imati istu tendenciju kretanja kao i stopa učešća bruto dobitka u ukupnom prihodu.

31. Kad je finansijski rezultat negativan stopa gubitka pokazuje koliko procenata gubitak iznosi od ukupnog prihoda. • Zaključak. • Analiza strukture i rasporeda ukupnog prihoda iz našeg primera pokazala je da posmatrano preduzeće u celini ima slabiji finansijski rezultat (prinosni položaj) od konkurencije.

32. 5.1 Analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda • Poslovni prihod je dominantna (glavna) komponenta ukupnog prihoda, a poslovni ras­hodi su, takođe, dominantna (glavna) komponenta ukupnih rashoda. • Toga radi, izvodi se posebna analiza strukture i rasporeda poslovnog prihoda na osnovu podbilansa poslovnih prihoda i rashoda u okviru bilansa uspeha.

33. Podbilans poslovnih prihoda i rashoda mora da bude prilagođen (retuširan) za potrebe ove analize imajući u vidu i analizu rizika ostvarenja finansijskog rezultata i donje tačke rentabilnosti o čemu će kasnije biti reci. • Prilagođeni podbilans poslovnih prihoda i rashoda za potrebe analize, prikazan je u tabeli na narednoj strani.

34. Struktura poslovnog prihoda. • Poslovni prihod čini prihod od prodaje plus povećanje vrednosti zaliha učinaka minus smanjenje vrednosti zaliha učinaka. • Ako poslovni prihod sadrži povećanje vrednosti zaliha učinaka to znači daje proizvodnja bila veća od prodaje i obrnuto, ako poslovni prihod sadrži smanjenje vrednosti zaliha učinaka to znači da je prodaja bila veća od proizvodnje.

35. U strukturi poslovnog prihoda treba da prihodi od prodaje dominiraju jer to je zapravo prihod koji preobraća zalihu proizvoda, robe i usluga u gotovinu bez koje preduzeće ne može da plaća obaveze a zbog toga ne može ni da opstane. • U našem primeru i kod preduzeća i kod konkurencije poslovni prihod čini isključivo prihod od prodaje.

36. Struktura Indeks Indeks Struktura

37. Pored toga što je važno da prihod od prodaje dominira u poslovnom prihodu, ne manje je bitno na kom tržištu je ostvaren prihod od prodaje - na domaćem ili stranom tržištu. • Što preduzeće ostvaruje više prihoda na stranom tržištu to su njegovi učinci kurentniji jer je na stranom tržištu konkurencija jača nego na domaćem tržištu.

38. Razlog tome leži u činjenici da se na domaćem tržištu susreće manje proizvođača istovrsnih učinaka nego na stranom tržištu, a uz to država često štiti domaće proizvođače od inostrane konkurencije bilo većim uvoznim dažbinama bilo ograničavanjem uvoza putem uvoznog kontigenta. • Naravno, u uslovima trgovinskog deficita a naročito u uslovima platnog deficita država često podstiče izvoz putem subvencija i dotacija, što podstiče preduzeće na izvoz.

39. Preduzeće iz našeg primera u prethodnoj godini ostvarilo je prihod od prodaje isključivo na domaćem tržištu a u tekućoj godini prihod od prodaje na domaćem tržištu iznosi 99%. a prihod od prodaje na stranom tržištu iznosi samo 1% od prihoda od prodaje.

40. Nasuprot tome, konkurencija je imala prihod od prodaje na domaćem tržištu 71,6% prethodne i 76,8% tekuće godine a prihod od prodaje na stranom tržištu je 28,4% prethodne i 23,2% tekuće godine u odnosu na prihod od prodaje. • Iz ovog moguć je samo sledeći zaključak - posmatrano preduzeće u odnosu na konkurenciju ima manje kurentne učinke. • Struktura rasporeda poslovnog prihoda u stvari pokazuje opterećenje poslovnog prihoda pojedinim vrstama rashoda.

41. Kod tipičnog preduzeća najveće opterećenje poslovnog prihoda čine varijabilni materijalni rashodi koji obuhvataju: • troškove materijala, troškove goriva i energije, troškove proizvodnih usluga i nabavnu vrednost robe. • Varijabilni materijalni rashodi terete poslovni prihod posmatranog preduzeća sa 66,0% odnos­no 66,5% a kod konkurencije to opterećenje je znatno niže: 50,1% odnosno 48,3%.

42. Ovako visoka razlika opterećenja poslovnog prihoda varijabilnim materijalnim ras­hodima kod preduzeća i konkurencije može da bude prouzrokovana: • većim fizičkim utrošcima materijala, goriva, energije i proizvodnih usluga po učinku kod preduzeća nego kod konkurencije, lošijom strukturom proizvodnje učinaka kod preduzeća nego kod konkurencije i lošijim globalnim paritetom prodajnih i nabavnih cena kod preduzeća nego kod konkurencije.

43. Utvrđivanje globalnog pariteta prodajnih i nabavnih cena vrši se po sledećem postupku: • Poslovni rashodi po oficijelnom bilansu • Nabavna vrednost robe • Poslovni rashodi bez nabavne vrednosti prodate robe po oficijelnombilansu (1 -2) • Smanjenje vrednosti zaliha učinaka • Povećanje vrednosti zaliha učinaka • Troškovi prodatih proizvoda i usluga (3 + 4 - 5) • Koeficijent udela troškova prodatih proizvoda u poslovnim rashodimabez nabavne vrednosti prodate robe po oficijelnom bilansu (6/3)

44. 8. Troškovi materijala, goriva, energije i proizvodnih usluga u prodatimproizvodima i uslugama" (8 x 7) 9. Troškovi materijala, goriva, energije i proizvodnih usluga u troškovimaprodatih proizvoda i usluga i nabavna vrednost prodate robe (2+9) 10. Prihodi od prodaje 11. Globalni paritet prodajnih i nabavnih cena-nabavne cene =1 (11/10)

45. Globalni paritet prodajnih i nabavnih cena kod posmatranog preduzeća i konkurencije izgleda ovako: • Globalni paritet • prodajnih i nabavnih cena - nabavna cena = 1 • Godina • Navedeni podaci pokazuju da preduzeće ima daleko lošiji globalni paritet prodajnih i nabavnih cena nego konkurencija pa otuda kod njega i veće opterećenje poslovnog prihoda varijabilnim materijalnim rashodima.

46. Opterećenje poslovnog prihoda bruto platama uslovljeno je visinom bruto plata ali i sa produktivnošću. • Bruto plate opterećuju poslovni prihod posmatranog preduzeća sa 10,0% prethodne i 8,6% tekuće godine a kod konkurencije to opterećenje je osetno više: 17,6% i 17,9%. • Opterećenje poslovnog prihoda amortizacijom i troškovima rezervisanja za materijalne troškove (investiciono održavanje osnovnih sredstava, troškovi servisiranja proizvoda u garantnom roku, troškovi prevođenja zemljišta prvobitnoj nameni, troškovi obnavljanja šuma, na primer)

47. uslovljeno je pre svega visinom nabavne vrednosti svih osnovnih sredstava, metodom obračuna amortizacije kao i visinom rezervisanja za pokriće gore navedenih budućih troškova. • Opterećenje poslovnog prihoda troškovima amortizacije i troškovima rezervisanja za materijalne troškove kod posmatranog preduzeća je 10% prethodne i 7% tekuće godine a kod konkurencije to opterećenje u obe godine je 6%. • Pretežno fiksne rashode čine: troškovi naknada (dnevnice za službena putovanja, prevoz radnika na rad i sa rada, naknada za ishranu radnika i si.), troškovi neproizvodnih usluga, troškovi reprezentacije, troškovi osiguranja i platnog prometa, troškovi članarina i troškovi poreza i doprinosa nezavisnih od rezultata.

48. Pretežno fiksni rashodi opterećuju poslovni prihod posmatranog preduzeća sa 13,1% prethodne i 12,8% tekuće godine a to opterećenje kod konkurencije iznosi 15,1% odnosno 16,5%. • Poslovni rashodi terete poslovni prihod kod posmatranog preduzeća sa 99,1% prethodne i 94,9% tekuće godine, dok je to opterećenje kod konkurencije osetno niže - iznosi 88,8% odnosno 88,7%.

49. Udeo poslovnog dobitka u poslovnom prihodu • pokazuje koji deo poslovnog prihoda otpada na poslovni dobitak. U našem primeru kod posmatranog preduzeća to iznosi 0,9% prethodne i 5,1% tekuće godine, dok kod konkurencije to iznosi znatno više: 11,2% odnosno 11,3%. • Ukoliko bi bio ostvaren poslovni gubitak stavljen u odnos sa poslovnim prihodom pokazivao bi koliko procenata poslovni gubitak iznosi od poslovnog prihoda.

50. 5.2. ANALIZA STRUKTURE FINANSIJSKOG REZULTATA • Ovom analizom utvrđuje se zapravo iz kog izvora, tačnije iz kojih prihoda, potiče finansijski rezultat. • To praktično znači da se ukupan bruto finansijski rezultat u formi bruto dobitka ili ukupnog gubitka, iskazan u tabelarnom pregledu strukture rasporeda ukupnog prihoda u prethodnom odeljku, dekomponuje po grupama prihoda iz kojih on potiče; dekomponuje se na: