БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ ПРИ РУКОВАЊУ МЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ Др ЉИЉАНА ТРУМБУЛОВИЋ БУЈИЋ

1. БЕЗБЕДНОСТ И ЗДРАВЉЕ НА РАДУ ПРИ РУКОВАЊУ МЕДИЦИНСКИМ ОТПАДОМ Др ЉИЉАНА ТРУМБУЛОВИЋ БУЈИЋ

2. Medicinski otpad Medicinski otpad je sav otpad nastao u zdravstvenim ustanovama i pri pružanju zdravstvenih usluga, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo, tj. heterogena smeša klasičnog komunalnog otpada i opasnog medicinskog otpada. Prema osnovnim karakteristikama medicinski otpad se deli na: 1. Komunalni; 2. Radioaktivni; 3. Patoanatomski; 4. Infektivni; 5. Farmaceutski; 6. Hemijski; 7. Upotrebljeni oštri instrumenti; 8. Sudovi pod pritiskom.

3. Medicinski otpad nastaje u: - Ustanovama sa stacionarom; - Domovima zdravlja; - Zavodima za zaštitu zdravlja; - Zavodima za transfuziju ili hemodijalizu; - Visoko specijalizovanim istraživačkim ustanovama; - Apotekarskim ustanovama; - Biohemijskim i mikrobiološkim laboratorijama; - Domovi staraca, nezbrinutih lica i sl.; - Domaćinstva sa hroničnim bolesnicima. U ukupnoj količini produkovanog medicinskog otpada, prosečno samo oko 15% čini opasni otpad, dok je ostalih 85% klasičan komunalni otpad. Infektivni otpad čini 2/3 opasnog otpada, a 1/3 čine sve druge, napred navedene vrste opasnog medicinskog otpada.

4. Značaj upravljanje medicinskim otpadom 2000. godine u svetu је zbog nesigurno odloženih igala i špriceva zabeležen 21 milion infekcija Hepatitisom B (32% svih novo otkrivenih), 2 miliona Hepatitisa C (40% svih novo otkrivenih) i 250 hiljada HIV infekcija (5% svih novo otkrivenih). Podaci GZpokazuju da u Beogradu zdravstveni radnici i saradnici 5 puta češće obolevaju od Hepatitisa B nego opšta populacijaa infekciji su najizloženiji pomoćno osoblje, medicinske sestre i laboranti.

5. Osnovniprincipiupravljanja medicinskimotpadom Osnovni principi upravljanja medicinskim otpadom su: 1. Uspostavljanje procesa razdvajanja otpada, u kome se otpad razdvaja prema različitim načinima prerade i odlaganja i usmerava u pravcu različitih „tokova”; 2. Smanjivanje proizvodnje i količine medicinskog otpada; 3. Upravljanje otpadom na način kojim se ne ugrožava zdravlje ljudi i životna sredina; 4. Organizovanje prerade i odlaganja otpada na najpogodniji način u okviru različitih tokova otpada; 5. Priprema ili sanacija neuređenih privremenih ili trajnih skladišta otpada; 6. Vođenje evidencije i dokumentacije o aktivnostima u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom; 7. Praćenje pokazatelja u vezi sa razvrstavanjem, odlaganjem i tretmanom otpada;

6. 8. Planiranje aktivnosti u vezi sa upravljanjem medicinskim otpadom (izrada plana upravljanja medicinskim otpadom za svaku zdravstvenu i ustanovu socijalne zaštite i sl.); 9. Preduzimanje korektivnih mera u planiranju aktivnosti na godišnjem nivou; 10. Obuka zaposlenih za poslove razvrstavanja, obeležavanja, pakovanja, odlaganja i tretmana medicinskog otpada; 11. Motivisanje zaposlenih za efikasno upravljanje medicinskim otpadom; 12. Razvoj svesti o upravljanju medicinskim otpadom; 13. Multidisciplinarna saradnja u cilju uređivanja sistema upravljanja medicinskim otpadom, kako na nivou zdravstvene ustanove, tako i na teritoriji administrativnog okruga.

7. Uloga ministarstava MINISTARSTVO ZDRAVLjA REPUBLIKE SRBIJE: 1) Uvodi jedinstven sistem upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenim ustanovama državnog i privatnog sektora u Republici Srbiji u saradnji sa nadležnim organima državne uprave na svim nivoima (republika, pokrajina, lokalne samouprave); 2) Uvodi obavezu razdvajanja infektivnog medicinskog otpada od ostalih kategorija otpada u dnevnom radu i obavezu obezbeđivanja tretmana istog do pretvaranja u komunalni, bezopasni otpad; 3) Uvodi jedinstven sistem obeležavanja i pakovanja infektivnog medicinskog otpada prema preporukama Nacionalnog vodiča za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom; 4) Obezbeđuje primenu preporuka u procesu razvrstavanja, pakovanja i obeležavanja medicinskog otpada (Nacionalni vodič za bezbedno upravljanje medicinskim otpadom); 5) Realizuje projekat Tehnička podrška u upravljanju medicinskim otpadom i obezbeđuje njegovu održivost, sa ciljem unapređenja upravljanja medicinskim otpadom, u saradnji sa nadležnim organima državne uprave na svim nivoima (republika, pokrajina, lokalna samouprava);

8. 6) Kontroliše upravljanje medicinskim otpadom i primenu propisa kojima se reguliše ova oblast; 7) Odobrava planove upravljanja medicinskim otpadom za postrojenja za obradu otpada u okviru bolnica ili drugih ustanova koje su imenovane u Centralna i Lokalna mesta tretmana infektivnog medicinskog otpada, na teritoriji administrativno upravnih okruga; 8) Odobrava planove za upravljanje medicinskim otpadom u drugim zdravstvenim ustanovama koje ne poseduju autoklave za tretman infektivnog medicinskog otpada; 9) Uspostavlja partnerske odnose sa drugim organima državne uprave koji učestvuju u upravljanju medicinskim otpadom; 10) Institucionalizuje obuku za potrebe kvalitetnog upravljanja medicinskim otpadom; 11) Obezbeđuje održivost ostvarenih rezultata uvođenjem modela okruga i primenom tehnologije toplotnog tretmana infektivnog medicinskog otpada u zdravstvenim ustanovama u Srbiji; 12) Prati primenu domaće zakonske regulative i usaglašavanje iste sa zakonodavstvom Evropske unije, sa ciljem bezbednog i kvalitetnog upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenom sistemu u Republici Srbiji.

9. PROPISI KOJI NEPOSREDNO UREĐUJU UPRAVLjANjE MEDICINSKIM OTPADOM 1. Zakon o potvrđivanju Bazelske konvencije o prekograničnom kretanju opasnih otpada i njihovom odlaganju (Službeni list SRJ, međunarodni ugovori, br. 2/99); 2. Zakon o zaštiti životne sredine (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 135/04); 3. Zakon o zdravstvenoj zaštiti (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 107/05). 4. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 125/04); 5. Zakon o sanitarnom nadzoru (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 125/04), Zakon o sahranjivanju i grobljima (Službeni glasnik SRS, br. 20/77, 24/85,6/89 i Službeni glasnik Republike Srbije br. 53/93, 67/93, 48/94, 101/05 dr. zakon); 6. Zakon o proizvodnji i prometu otrovnih materija (Službeni list SRJ, br. 15/95, 28/96, 37/02 i Službeni glasnik Republike Srbije br. 101/05 dr. zakon); 7. Zakon o lekovima i medicinskim proizvodima (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 84/04, 85/05 dr. zakon);

10. 8. Zakon o prevozu opasnih materija (Službeni list SFRJ, br. 27/90, 45/90, Službeni list SRJ br. 24/94, 28/96 dr. zakon, Službeni list SCG br. 1/03 Ustavna povelja); 9. Zakon o postupanju sa otpadnim materijama (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 25/96, 26/96, 101/05 dr. zakon); 10. Zakon o zaštiti od jonizujućih zračenja (Službeni list SRJ, br. 46/96, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 101/05 dr. zakon, 85/05 dr. zakon); 11. Pravilnik o načinu postupanja sa otpacima koji imaju svojstva opasnih materija (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 12/95); 12. Pravilnik o uslovima i načinu razvrstavanja, pakovanja i čuvanja sekundarnih sirovina (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 55/01); 13. Pravilnik o načinu uništavanja lekova, pomoćnih lekovitih sredstava i medicinskih sredstava (Službeni list SRJ, br. 16/94, 22/94, Službeni list SCG br. 1/03 Ustavna povelja); 14. Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za određivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova (Službeni list SFRJ, br. 79/91); 15. Pravilnik o načinu uništavanja neupotrebljenih otrova i ambalaže koja je upotrebljena za pakovanje otrova i o načinu povlačenja otrova iz prometa (Službeni list SFRJ, br. 7/83, Službeni list SCG br. 1/03 Ustavna povelja);

11. 16. Pravilnik o dokumentaciji koja se podnosi uz zahtev za izdavanje dozvole za uvoz, izvoz i tranzit otpada (Službeni list SRJ, br. 69/99, Službeni list SCG br. 1/03 Ustavna povelja); 17. Pravilnik o kriterijumima za određivanje lokacije i uređenje deponija otpadnih materija (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 54/92); 18. Pravilnik o načinu i postupku za utvrđivanje vremena i uzroka smrti, za obdukciju leša kao i za postupanje sa odstranjenim delovima ljudskog tela (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 9/99, 10/99); 19. Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i železničkom saobraćaju (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 53/02).

12. Став здравствене установе у вези безбедности на раду запослених истиче следеће циљеве и опште принципе о здрављу и безбедности: предузимање свих практичних корака, у разумним оквирима, како би се осигурало здравље и безбедност свих запослених и других лица на која утичу активности институције, испуњавање одговорности према запосленима и другим лицима на начин који признаје да законски услови представљају минимални стандард. Ако дође до несрећног случаја или до инцидента који је довео до повреде, институција ће обезбедити пружање одговарајуће прве помоћи. Здравствена установа обезбеђује да сви запослени буду на одговарајући начин обучени за управљање медицинским отпадом, како би свој посао могли да обављају на безбедан начин, као и да буду упознати са основним принципима безбедности на раду, безбедном радном праксом и превенцијом несрећних случајева.

13. Правилно руковање медицинским отпадом је од посебног значаја за спречавање настанка инфекција које се могу пренети путем крви i других телесних течности. У ризику за настанак овог типа инфекција насталих у здравственим установама су (пре свих) здравствени радници, као и други запослени у овим установама, али у ризику могу бити и пацијенти. Ризични контакт особе осетљиве на инфекције које се преносе крвљу и телесним течностима, представља сваки контакт коже осетљиве особе која нема континуитет (убод иглом, посекотина) и слузокоже (очи, уста, нос) са крвљу и телесним течностима које садрже микроорганизме. Поред директног контакта са инфицираном особом и њеним телесним течностима, од посебног је значаја индиректан контакт са предметима, пре свега различитом медицинском опремом контаминираном телесним течностима. Један од најризичнијих индиректних контакта су и перкутане повреде (PP). Под перкутаним повредама се подразумевају две основне врсте повреда: повреде на игле које се користе у терапији и дијагностици и повреде на оштре предмете (скалпели, стакло итд). Најзначајније су инфекције узроковане са три микроорганизма: вирусом хепатитиса B (HBV), C (HCV) и HIV-a. Ризик за стицање инфекција које они изазивају у здравственим установама зависи како од примене препоручених ефективних мера превенције, тако и од преваленције инфекција у популацији и вероватноће инокулације микроорганизма током ризичног контакта.

14. Rukovanje medicinskim otpadom Po obavljenoj identifikaciji određene kategorije otpada i obavljenoj proceni rizika, neophodno je sa otpadom postupati na ispravan i bezbedan način. Pravilno rukovanje otpadom u svakoj zdravstvenoj ustanovi posrazumeva organizovano i kontrolisano razvrstavanje pojedinih vrsta otpada, posebno opasnog otpada. Već na samom mestu nastanka, opasne frakcije medicinskog otpada treba da budu skupljene u posebnu ambalažu koja svojim karakteristikama (boja, oblik, veličina) čime se olakšava njegovo razvrstavanje , lako i bezbedno otpremanje na mesto gde se vrši njegovo privremeno skladištenje.

22. Prikupljanje i skladištenje Veoma važan parametar kvaliteta prikupljanja infektivnog medicinskog otpada je i to što se nikada ne sme dozvoliti da se otpad nagomilava na mestu nastanka. Rutinski program i dinamika za skupljanje otpada mora da bude ustanovljena od strane zaduženog lica u zdravstvenoj ustanovi, odnosno od strane zdravstvene ustanove. Dinamika odnošenja i prikupljanja infektivnog medicinskog otpada u zdravstvenoj ustanovi je deo plana upravljanja medicinskim otpadom zdravstvene ustanove. Nijedna vreća ne sme da se ukloni sa odeljenja ili iz službe u zdravstvenoj ustanovi, ukoliko nije označena nalepnicom na kojoj je obeleženo mesto nastajanja (bolnica i odeljenje) i sadržaj kese, odnosno plastičnog kontejnera za odlaganje oštrih predmeta.

23. Prostor za skladištenje Lokacija, dimenzije i tip konstrukcije prostora za skladištenje zavise od mnogo različitih faktora. U svakom slučaju, mesto za skladištenje infektivnog medicinskog otpada ne bi smelo biti dostupno neovlašćenim licima, životinjama, pticama i drugim vektorima raznošenja infektivnih agenasa. Prostori za skladištenje kabastog (uglavnom komunalnog) otpada treba da se nalaze u blizini svakog odlagališta otpada, na nepropustljivom tlu sa dobrom drenažom na kome postoje mogućnosti za pranje, odgovarajuće osvetljenje, ventilacija i jasni znakovi upozorenja. Temperatura na kojoj se odlaže infektivni medicinski otpad treba da bude takva da ne dozvoli da otpad postane opasniji i jačeg mirisa u periodu skladištenja i čuvanja do transporta koji će zatim uslediti.

24. Konačno skladištenje Pojedine vrste opasnog medicinskog otpada moraju da se čuvaju u odvojenom centralnom mestu konačnog skladištenja do tretmana, ili transporta na odlaganje ili tretman na nekom drugom mestu. Prostor konačnog skladišta opasnog medicinskog otpada mora da bude: 1. sa nepropusnim i otpornim podnim površinama koje se lako čiste i dezinfikuju; 2. opremljen vodom i kanalizacionim odvodom; 3. lako dostupan osoblju zaduženom za unutrašnje upravljanje otpadom; 4. zaključan, kako bi se onemogućio pristup neovlašćenim licima; 5. lako dostupan kolicima za sakupljanje i unutrašnji transport; 6. nedostupan životinjama; 7. dobro osvetljen i provetravan.

25. Transport medicinskog otpada Jedinstveni sistem klasifikovanja, pakovanja i obeležavanja opasnih materija radi njihovog transporta drumskim saobraćajem i železnicom uveden je 1996. godine, čime su propisi u Republici Srbiji usklađeni sa Okvirnim direktivama Evropske unije za transport opasnih materija. Okvirne direktive poznate pod imenom ADR (za drumski transport) i RID (za železnički transport) i same su zasnovane na modelima propisa Ujedinjenih nacija. ADR propisuje da svi pošiljaoci opasnih materija moraju da se postaraju da te materije budu kategorizovane prema prirodi opasnosti i adekvatno upakovane i obeležene. ADR propisuje posebne zahteve u pogledu podobnosti kontejnera koji se koriste za prevoz opasnih roba drumskim saobraćajem. Prema propisima ADR-a sav medicinski otpad koji se prenosi drumskim saobraćajem treba da bude smešten u sekundarno, tvrdo pakovanje (kontejner) sa odgovarajućim kodom Ujedinjenih nacija, i sa odgovarajućim karakteristikama koje kontejneri za transport poseduju (da ima kod UN, da je nepropusan tj. ne curi, kapaciteta ne većeg od 3 m3).

26. Vozila koja se koriste za prevoz medicinskog otpada treba da: 1. Omoguće bezbedan i lak utovar, prenošenje i istovar otpada; 2. Zadrže unutar vozila infektivni medicinski otpad, ukoliko dođe do izlivanja istog (npr. iz oštećenih kontejnera); 3. Budu tako dizajnirana da se izbegava zaglavljivanje delića otpada i zadržavanje insekata ili crva; 4. Dozvole, tamo gde je to moguće, korišćenje sekundarnog pakovanja otpada; 5. Omoguće jednostavnu dezinfekciju ili čišćenje parom; 6. Budu podvrgnuta redovnim inspekcijama čistoće i programu čišćenja koji odgovara stepenu i prirodi korišćenja.

28. Obradaiodlaganjemedicinskogotpada Prilikom izbora načina konačne obrade i odlaganja medicinskog otpada, uprava zdravstvene ustanove treba da ima u vidu sledeće kriterijume: 1. Poštovanje važeće zakonske regulative; 2. Ponašanje u skladu sa prihvaćenim preporukama vodiča dobre prakse za upravljanje medicinskim otpadom; 3. Korišćenje sredstava i tehnologija koji su, pored toga što zadovoljavaju prethodna dva uslova, ujedno i ekonomski isplativi. ODLAGANjE OTPADA NA DEPONIJU Deponije predstavljaju mesto za konačno odlaganje komunalnog otpada i ostataka iz procesa sterilizacije parom infektivnog medicinskog otpada. To znači da se sav otpad koji je tretiran u autoklavima u ustanovama u kojima se nalaze ova postrojenja, odlaže kao komunalni otpad po završenoj obradi na lokalnim deponijama.

29. OBRADA INFEKTIVNOG OTPADA POMOĆU STERILIZACIJE PAROM (U AUTOKLAVU) Glavni cilj obrade ove infektivnog medicinskog otpada je sterilizacija, putem koje se medicinski otpad pretvara u bezopasni komunalni otpad. Sledeće kategorije otpada mogu se obrađivati putem sterilizacije parom u postrojenjima koja imaju odgovarajuću dozvolu za ovaj proces: 1. upotrebljeni oštri predmeti, špricevi, cevčice i ampule od upotrebljenih lekova/ukoliko lekovi nisu citotoksični; 2. slomljeno staklo, manji polomljeni predmeti iz zdravstvenih ustanova; 3. krv i kontaminirane tečnosti, stabilizovane radi sprečavanja curenja iz kesa ili cevi i sl.; 4. neprepoznatiljivo tkivo iz dijagnostičkih procedura, nehirurških; 5. otpad nastao iz hemodijalize i peritonealne dijalize; 6. zavojni materijal i tupferi, umrljani krvlju i drugim telesnim sekretima i ekskretima; 7. ulošci, pelene umrljane telesnim tečnostima i/ili ekskretom; 8. otpad iz kliničkih tj. istraživačkih laboratorija, koji može da sadrži patogene iz opasne grupe 1 – 3 9. mikrobiološke kulture i ostali patogeni medicinski otpad iz kliničkih i istraživačkih laboratorija.

30. SPALjIVANjE Spaljivanje (insineracija) predstavlja odgovarajući način eliminacije većine medicinskog otpada uključujući tu i neke vrste hemijskog otpada, ali ne i radioaktivni otpad. Svaka spalionica treba da zadovoljava uslove za postrojenje za spaljivanje, u skladu sa zakonom, i svaka spalionica se posmatra posebno. Postrojenja za spaljivanje treba da funkcionišu prema principima kojima se zadovoljavaju zahtevi iz Okvirne direktive Evropske komisije o otpadu i Nacionalne strategije Republike Srbije u vezi sa otpadom putem usvajanja tehnologije stvaranja energije iz otpada.

31. ПРОЦЕНА РИЗИКА Процена ризика представља комбинацију различитих одлука и анализа које се добијају коришћењем методе процене ризика с циљем постизања безбедности у раду. У овај процес су укључени економски, законски, политички, здравствени и социјални аспекти. Ризик представља вероватноћу да дође до оптерећења изазваног несрећним случајевима који могу да доведу до повреде, болести или еколошке штете. Процена ризика која се односи на опасне активности представља процес којим се ризик одређује на основу вероватноће да дође до несрећног случаја и потенцијалних ризика по живот и здравље људи.

32. Основни елементи процене ризика су вероватноћа и последице. Управљање ризиком значи предузимање превентивних мера и процедура, припрему за инцидент и за реаговање на њега, као и побољшавање садашње ситуације с циљем смањивања ризика и стварања услова под којима је ризик прихватљив. Само ризик којим се може управљати представља прихватљив ризик, то јест ризик који подразумева да се могуће последице по људско здравље и материјална добра налазе у оквирима прихватљивог.

33. OCENA I OPIS ŠTETNOSTI 1. neznatne štetnosti – Nema povreda ili štete, samo za slučajeve u kojima je šteta jedva izbegnuta 2.umerene štetnosti – Povrede koje se sanirajuprvom pomoći, manje ozbiljne bolesti 3.ozbiljne štetnosti – Povreda ili bolest koja zahtevakratko bolovanje. Značajna šteta ili gubitci 4.veoma ozbiljne štetnosti – Veoma ozbiljni nesrećni slučajevi, hendikepiranost - Velika šteta ili gubitci 5. katastrofalne štetnosti – Jedna ili više ljudskih žrtava, katastrofalni gubitci.

34. НАЧИН ПРОЦЕНЕ РИЗИКА Проценити ризике значи одлучити да ли су постојеће мере предострожности адекватне или би требало предузети додатне мере. Квантитативна процена ризика може да се добије одређивањем вероватноће одвијања за сваку појединачну опасност, а потом множењем добијене вредности са мером озбиљности вероватних последица. Ови фактори могу да се изразе квантитативно (бројчаним вредностима) или квалитативно (описно).

35. ОЦЕНА РИЗИКА Недопустив ризик - Рад не треба да почне, или уколико је започет треба га зауставити. Уколико је овај ризик немогуће смањити, рад мора да буде трајно забрањен. 2. Значајан ризик - Рад не би требало да почне док се ризик не смањи. Уколико је рад у току, размотрити све активности без одлагања. 3. Умерен ризик - Покушати смањити ризик, али трошкови спречавања треба да буду одмерени и ограничени. Све мере за смањење ризика треба да буду примењене у тачно дефинисаном року.

36. 4. Подношљив ризик - Није неопходна додатна контрола. Размотрити решења која су финансијски исплативија и ефикаснија или мере за побољшање које не захтевају додатне трошкове. Наставити са праћењем у циљу сигурности да се мере контроле спроводе. 5. Тривијални ризик - Не захтева никакве мере.

37. У контроли ризика потребно је примењивати следеће: Одабрати опције које носе мањи ризик (у потпуности одстранити ризик, пример: користити безбедносне игле са самозаштитом), Спречити приступ извору опасности (обезбеђење складишта за опасан, радиоактивни или инфективан медицински отпад), Организовати радне активности тако да се смањи изложеност опасности, (нпр. користити контејнере за инфективни медицински отпад, спречити приступ људи који не добијају здравствене услуге у деловима здравствене установе где се пружају здравствене услуге), Обезбедити коришћење опреме за личну заштиту, Обезбедити олакшице (на пример: опрему за прање контејнера у циљу уклањања контаминације, прву помоћ итд).

38. Процену ризика је неопходно проверити у следећим случајевима: уколико нове супстанције, опрема или процедуре изазивају нове опасности; уколико дође до значајне измене природе посла или начина на који се врше процедуре; периодично, да би се обезбедило да су постојеће процедуре и даље ефикасне.

39. Протокол који треба водити приликом обављања процене ризика садржи следеће податке и објашњења: - Тачке контакта са планом лечења и надлежним лекаром, - Простор на коме се производи отпад, - Временски период у току којег је настао, - Категорију отпада, - Опис природе опасности, - Листу особа које могу бити угрожене, - Било коју додатну информацију, - Списак стручних саветника који су консултовани, - Релевантне научне информације, које би опасност могле да претворе у реалност, - Ризик ( вероватноћа) да ће се опасност реализовати, - Закључак. - Препоручени пут за одлагање отпада, - Ко је извршио процену, - Потпис и датум.

40. МЕРЕ ЗА БЕЗБЕДНОСТ И МИНИМИЗАЦИЈУ РИЗИКА Повреде на раду и обољења изазвана неправилним руковањем опасним медицинским отпадом могу да настану додиром са зараженим предметима и опремом и изложеношћу штетним материјама. Запослени који су највише изложене ризику и опасностима по здравље су: - лекари и медицинске сестре, помоћно медицинско особље, фармацеути и особље задужено за одржавање здравствених установа, - радници на местима за третман и одлагање отпада, - радници задужени за пратеће активности – спремачице, радници јавних комуналних предузећа, изложени су ризику од повреда, а тиме и инфекција, јер без прописане личне заштитне опреме уклањају контејнере са медицинским отпадом. Радници који рукују медицинским отпадом треба да имају следећу личну заштитну опрему: 1. Радне комбинезоне, 2. Заштитне наочаре, 3. Маске за лице, 4. Рукавице за једнократну употребу, 5. Чврсте заштитне рукавице, 6. Посебну заштитну обућу.

41. Минимални захтеви који се односе на мере превенције повреда оштрим инструментима и појави инфекција као последица су: 1. Строго поштовање процедура руковања инфективним отпадом, што укључује и коришћене оштрих инструмената, 2. Игле, ланцете, скалпели и други коришћени оштри инструменти треба да се одлажу у наменску кутију или пластични контејнер за ту намену, 3. Никада не треба враћати поклопац на употребљену иглу, 4. Обавезно је ношење заштитних рукавица. У случајевима када је дошло до повреде коришћеним оштрим инструментом, обавезно је спровођење профилактичких мера, које обухватају: 5. Притиском изнад ране истиснути што је могуће више крви, 6. У случају убода иглом извршити ексизију места убода, 7. Рану неколико минута испирати млазом текуће воде, а потом дезинфиковати средством на бази алкохола, 8. Пријавити повреду особи надлежној за управљање отпадом, 9. У складу са временом инкубације обављати преглед крви повређеног на HBV, HCV и HIV, 10. Ступити у контакт са надлежним лекаром који ће проценити ризик од инфекције, 11. Попунити протокол о повреди на радном месту.

42. Лична заштитна опрема Здравствени радници треба да носе личну заштитну опрему при контакту са крвљу, телесним течностима, излучевинама, секретима, мукозним мембранама или ледираном кожом. Лична заштитна опрема обухвата: Рукавице које се носе у оним ситуацијама у којима је реално претпоставити да може доћи до контакта са крвљу или другим потенцијално инфективним материјалима, мукозним мембранама, ледираном кожом или потенцијално контаминираном интактном кожом (нпр. код пацијента који пати од инонтиненције урина или столице). Рукавице треба да буду адекватне величине и да су довољно издржљиве за дату примену. При пружању непосредне неге пацијету, носе се рукавице за једнократну употребу. За чишћење болничке средине или медицинске опреме, носе се рукавице за једнократну или вишекратну употребу. Рукавице се скидају након контакта са пацијентом и његовом непосредном околином, водећи рачуна да се руке не контаминирају.

43. Заштитни мантили за једнократну употребу 1. Заштитни мантили се носе у циљу спречавања контаминације коже и радне одеће током процедура или неге пацијената, када се претпоставља да може доћи до контакта са крвљу, телесним течностима, секретима или излучевинама, 2. Заштитни мантили се носе у току процедура које захтевају непосредан додир са пацијентом, 3. Заштитни мантил се скида и обавља се хигијена руку пре него се напустити соба у којој се налази пацијент, 4. Након скидања, заштитни мантил за једнократну употребу се не користи поново, 5. Не препоручује се рутинско облачење мантила при сваком уласку ни у одељење високог ризика (нпр. одељење интензивне неге, одељење неонаталне интензивне неге).

44. Маске, заштитне наочаре, заштитни штитови се носе у циљу заштите мукозних мембрана очију, носа и уста током процедура у којима се претпоставља да ће доћи до прскања крви, телесних течности, или секрета.

45. Zaključak Važan element unapređenja kvaliteta životne sredine predstavlja i adekvatno zbrinjavanje medicinskog otpada, koje je u skladu sa domaćom zakonskom regulativom kao i sa osnovnim principima profesionalne prakse upravljanja medicinskim otpadom, prevencije zaraznih bolesti i promocije zdravlja. Uvođenje jedinstvenog sistema upravljanja medicinskim otpadom u zdravstvenom sektoru u Republici Srbiji, jedan je od preduslova za uređenje sistema upravljanja medicinskim otpadom u celini. Pravilno uređen sistem upravljanja medicinskim otpadom daće sledeći doprinos: 1. omogućiće iznalaženje uniformnog pristupa u upravljanju infektivnim medicinskim otpadom i uspostavljanje bezbednog sistema upravljanja medicinskim otpadom; 2. povećaće bezbednost u radu zaposlenih; 3. unaprediće bezbednost korisnika zdravstvene zaštite; 4. smanjiće rizik od širenja zaraznih bolesti; 5. smanjiće količinu medicinskog otpada koji se stvara, i unaprediti stanje životne sredine.