Goran Injac

1. O izražavanju političke korektnosti kroz jezikNa primeru upotrebe anglicizma gej i odrednice jugoistočna Evropa u srpskom, hrvatskom i bošnjačkom jeziku Goran Injac Katedra za slavistiku, Katedra za studije kulture, Filološki fakultet, Univerzitet u Opolu, Poljska april, 2009.

2. Javni diskurs • Javni diskurs – način govora o određenoj temi, prisutan u određenom javnom prostoru. • Borba u okviru javnog diskursa, dve suprotstavljene kategorije kulturnog identiteta. • Kultura - sistem značenja koji nastaje kao artikulacija određenih predstava , sistema vrednosti i identiteta. • Realizuje se kroz jezik, jer postoji kao diskurs - kao kulturološka kategorija koja podrazumeva i identitet, žanr i stil.

3. “Politička korektnost” • “Politička” - jer je posledica politike fokusirane na predstave o vrednostima i identitetu, dakle kulturne politike. • “Korektnost”/”nekorektnost” - svedoči o ideološkoj promeni prouzrokovanoj političkim i ekonomskim faktorima i borbi za društvenu moć, kroz borbu za kontrolu nad javnim diskursom.

4. “Politička korektnost” i komunikacija • STIL OFICIJALNE, JAVNE KOMUNIKACIJE koja se zasniva na izbegavanju javno manifestovanih negativnih ocena određenepojave ili koncepta, karakterističnih za određenu grupu ili pojedinca. • TAKT, tj. ZAŠTITA INTERLOKUTORA pred tim što bi moglo da izazove naše jezičko ponašanje.

5. Predmet i cilj analize: • srpski / hrvatski / bošnjački jezik – kulturološki kontekst • ideološki transfer, vrednosti • pitanje rodnog, seksualnog, rasnog identiteta • analizirani primeri: gej, Balkan, jugoistočna Evropa (Europa)

6. Metodologija: • leksički i upotrebni status • prisustvo u rečnicima i sadržaj rečničke odrednice • provera u korpusu – prisustvo u javnom diskursu • stepen markiranosti: pejorativnost / korektnost • vrednosti, predstave, ideološka označenost

7. “Politička korektnost” i pitanje seksualnog identiteta • nazivi za istopolno seksualno orijentisanog muškarca: homoseksualac gej peder augumentativi/deminutivi npr. homić

8. Vasić, V., Prćić, T., Nejgebauer, G. (2001). Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama. Novi Sad: Zmaj. gej , a m /gêj/; GAY [eng. gay] (neform.) = homoseksualac, = homić ...uvek intrigantni pevač sa etiketom gaya. ŠT - det ...što govori da je gay postao mainstream. ŠT - prid ind Ne toleriše se fizička ljubav gej parova. ŠT

9. Rečniksrpskogjezika. (2007). Novi Sad: Maticasrpska. • gej m engl. homoseksualac • homoseksualac, -lca m muškarac seksualno naklonjen drugom muškarcu. • peder m prez. a. homoseksualac. b. fig. bezvredna, prezrenja dostojna osoba (o muškarcu).

10. sinonimski odnos: gej : homoseksualac • pejorativno markirani: peder, homić • jezička ekonomija i sinonimija • različit kontekst, diskursna upotreba • različit stepen “korektnosti”

11. LEKSEMA: gej/gay (sr./hr./bos.) • OZNAKA: neutralno, novo, moderno, liberalno • PRIMER: “…već, decenijama - nesumnjivo su izrazili svojauverenja o rasnoj ravnopravnosti, možda i o politicijednakosti u tom domenu, gej prava, feminizma…” (ŠT) • “Prema preporukama turističkih agencija specijaliziranih za gay turizam i gay udruga, homoseksualci su u Hrvatskoj dobrodošli na Hvar,u Dubrovnikte Istru.” (ŠT) • “Kalifornija je kratko vrijeme priznavala gej brakove, ali glasači su se izjasnili za njegovu zabranu...” (ŠT)

12. LEKSEMA: homoseksualac (sr./hr./bos.) • OZNAKA: transparentno, biološki, pozitivno /negativno • PRIMER: “... Milićević podseća da je prošle godine dvojicihomoseksualaca zabranjeno da dobrovoljnodaju krv u Beogradu, iako su želeli da se uključe u akciju RTV B92 i Instituta za transfuziju.” (ŠT) • “Rekao mi je da je homoseksualac. Objasnio sam mu da svatko svoju seksualnost mora kontrolirati i tu je naš razgovor o tome bio završen - kaže upravitelj Svećeničkog doma.” (ŠT) • “Golema većina ljudi u Bosni i Hercegovini ima negativno mišljenje o homoseksualcima, pokazalo je prvo istraživanje takve vrste u toj zemlji.” (ŠT)

13. LEKSEMA: peder(sr./hr./bos.) • OZNAKA: uvredljivo, konzervativno • PRIMER: “Komentari poput "možeš da budeš peder ilinarkoman, a ne smeš nigde da pušiš", "ima svi dakleče pred nama", ili "razbucali smo ih na sitne komade" čuli su se sa svih strana,...” (ŠT) • “Ne viče se nekom, kao nekada Ćiri, da je peder. To je privatna stvar rečenog homoseksualca, ali nemojte sada pomisliti da aludiram na Ćiru.” (ŠT) • “Pederi i njihovi plaćenici će mržnju prema Muslimanima, ali i općenito neistomišljenicima, realizirati ubistvima, otmicama, premlaćivanjima.” (ŠT)

14. Zaključne napomene: • leksema gej jedina je označena kao neutralna • ističe se svojim stranim poreklom • oslobođena kulturološkog konteksta • i vrednosne odrednice koncepta koji označava

15. pozajmljena u funkciji neutralizatora značenja • posledica je promene društvenog stava prema seksualnim manjinama i liberalizacije javnog diskursa • novog “korektnog” govora, naspram “starog” govora konflikta • političko-ideološki transfer srpskog, hrvatskog, bosanskog društva

16. “Politička korektnost” i pitanje regionalnog identiteta • Balkan - društva koja karakteriše prekomerna doza nacionalizma. • Izvor etničkog nasilja koje se povezuje sa davnim istorijskim iskustvom ostatka Evrope. • Raspad Jugoslavije i ratovi utvrdili predstavu o nečemu tipično “balkanskom”, što je u suprotnosti sa nečim tipično “evropskim”. • Jezička konsekvencija – pojava novih leksema motiviranih stereotipskom slikom određenog prostora: balkanizam, balkanizacija.

17. Longman Dictionary of Contemporary English, 4th Edition. (2005). CD ROM. Longman Group Ltd. bal‧kan‧i‧za‧tionalso -sation British English [uncountable] the practice of dividing a country into separate independentstates - used to show disapproval Słownik języka polskiego PWN. (2006). Warszawa: Wydawnictwo Naukowe PWN. bałkanizacja, proces rozpadu jednego regionu na male, słabe, skłócone ze sobą państewka

18. Rečniksrpskogjezika. (2007). Novi Sad: Maticasrpska. • Balkanac, -nca m. 1. stanovnik Balkanskog poluostrva. 2. (Balkanac) pej. sirov, prost, necivilizovan, primitivan čovek. • balkanizam, -zma m. 1. (obično pej.) ono sto je svojstveno Balkancima, karakteristična svojstva, duh Balkanaca; nekulturno, necivilizovano ponašanje svojstveno Balkancima; nedovoljna kulturna razvijenost. 2. lingv. reč ili jezička osobina iz balkanskih, pre svega starih balkanskih jezika (npr. upotreba postpozitivnog člana).

19. balkanizacijaž. 1. uvodjenje i primena balkanskih metoda, osobina, balkanskog načina, stila života i sl., primanje osobina karakterističnih za život, običaje, kulturu i jezik balkanskih naroda. 2. pol. pej. cepkanje, fragmentacija nekog manje-više celovitog područja na više međusobno zavađenih državica: ~ Afrike, ~ Evrope. • balkanizirati, -izirami balkanizovati, -zujemsprovesti, sprovoditi balkanizaciju. • balkaniziratisedobi(ja)ti, poprimiti, primati balkansko obeležje.

20. LEKSEMA: balkanizacija (sr./hr./bos) • OZNAKA: neodobravanje, primitivno, nazadno • PRIMER: “Pošto se poslednjih godina čak i kod ozbiljnih autora sreće termin „balkanizacija Bliskog istoka“, s nestrpljenjem očekujemo većnajavljeni sledeći seminar.” (ŠT) • “Palestini prijeti balkanizacija poslije senzacionalnog uspjeha Hamasa na demokratski organiziranim i održanim parlamentarnim izborima.” (ŠT) • “Svjetovanje na Ekonomskom Fakultetu Sarajevo o problemu evropeizacije ili balkanizacije BiH.” (ŠT)

21. SINTAGMA: jugoistočna Evropa/Europa (sr./hr./bos.) • OZNAKA: neutralno, jedan/bilo koji deo Evrope • PRIMER: “Ono što je predsednička kampanja SAD učinila za inetrnet i onlajn medije imaće svoj epilog u vidu odgovora koji spremaju centralna i jugoistočna Evropa.” (ŠT) • “Svi sudionici sastanka na vrhu, kojeg je inicirao hrvatski predsjednik Stjepan Mesić, slažu se da je jugoistočna Europa važno raskrižje energetskih putova od zemalja proizvođača do krajnjih kupaca.” (ŠT) • “Ministarstvo finansija i trezorau ERDF Europskim programima međunarodne teritorijalne suradnje “Jugoistočna Europa i Mediteran”.” (ŠT)

22. Zaključne napomene: • jugoistočna Evropa obeležena kao neutralna • suprotstavljena markiranom konceptu Balkan • oslobođena kulturološkog konteksta • bez vrednosne odrednice koncepta koji označava

23. u funkciji neutralizatora značenja • posledica je promene društvenog stava i liberalizacije javnog diskursa • “novog korektnog” govora, naspram “starog” govora konflikta • političko-ideološki transfer u smeru integracije i prihvatanja