EU FONDOVI - mogucnosti i anse za razvoj turizma u Vojvodini Vladimir Pandurov - zamenik sekretara, Pokrajinski sek

1. 1 EU FONDOVI - mogucnosti i �anse za razvoj turizma u Vojvodini Vladimir Pandurov - zamenik sekretara, Pokrajinski sekretarijat za meduregionalnu saradnju I lokalnu samoupravu - Vlada AP Vojvodine

2. 2 CILJ PREZENTACIJE Da predstavi osnovne informacije o EU fondovima koji su danas dostupni Vojvodini (i koji ce u bliskoj buducnosti biti dostupni) Da predstavi rezultate prethodnih EU programa u Srbiji i prezentuje neke od relevantnih EU projekata Da ponudi neke preporuke oko organizacije partnerstava izmedju op�tinskih vlasti-privrede-NVO u pravcu boljeg kori�cenja EU fondova

3. 3 1% GDP ili 270 evra po stanovniku Bud�etske kategorije: Odr�ivi rast 44% Ocuvanje i upravljanje prirodnim resursima 43% Gradani, slobode, bezbednost i pravosude 1% EU kao globalni ucesnik 6% Drugi tro�kovi ukljucujuci i administraciju 6% Bud�et EU 2007-2013.

4. 4 Bud�et EU 2007-2013. 1. Odr�ivi rast � 382 mlrd. evra 1a. Konkurentnost za rast i zaposlenost � 74 mlrd evra, programi: FP7, CIP, Do�ivotno ucenje 1b. Kohezija za rast i zaposlenost � 308 mlrd evra, fondovi: ERDF i ESF (tzv. strukturni fondovi), Kohezioni fond

5. 5 2. Ocuvanje i upravljanje prirodnim resursima � 371 mlrd evra, fondovi: Evropski poljoprivredni garancijski fond i Evropski poljoprivredni fond za ruralni razvoj kao delovi Zajednicke poljoprivredne politike (CAP), Evropski fond za ribarstvo, �ivot + Bud�et EU 2007-2013.

6. 6 3. Gradani, slobode, bezbednost i pravosude � 10,8 mlrd evra, programi: Javno zdravlje, Kultura 2007, Mladi u akciji, Medija 2007, Evropa za gradane... Bud�et EU 2007-2013.

7. 7 4. EU kao globalni ucesnik � 49 mlrd evra, instrumenti IPA, ENPI, DCECI, Instrument za stabilnost, Humanitarna pomoc, Makrofinansijska pomoc Bud�et EU 2007-2013.

8. 8 Strukturni fondovi EU (ERDF i ESF) namenjeni samo zemljama clanicama EU pravila nacionalnog zakonodavstva prilikom javnih nabavki vi�egodi�nje planiranje dr�ava clanica sama bira projekte na osnovu svog Nacionalnog plana razvoja i sektorskih operativnih planova novac iz EU je nadogradnja za nacionalni bud�et

9. 9 Programi EU (FP7, CIP, Progres...) mogu da ucestvuju i zemlje ne-clanice EU neophodna uplata kontribucije za uce�ce u programu slu�e za implementaciju odredenih politika EU centralizovano upravljanje (Brisel) takmicarski karakter, nema nacionalnih kvota stroga pravila javnih nabavki i finansiranja (PRAG)

10. 10 Raspolo�iva sredstva EU za Srbiju 2007-2013. IPA � Instrument za pretpristupnu pomoc FP7 � 7. Okvirni program za istra�ivanje i tehnolo�ki razvoj CIP � Okvirni program za konkurentnost i inovacije Progres � Program Zajednice za zapo�ljavanje i socijalnu solidarnost Tempus � Modernizacija visokog obrazovanja Programi ambasada

11. 11

12. 12

13. 13 Pomoc tranziciji i izgradnja institucija (unapredenje institucija, acquis communautaire, dr�avna uprava i sudstvo i dr.) Prekogranicna saradnja (podr�ka prekogranicnoj saradnji) Regionalni razvoj (fond za regionalni razvoj - ERDF i Kohezioni fond) Razvoj ljudskih resursa (programiranje, implementacija i upravljanje Evropskim socijalnim fondom) Ruralni razvoj (programi ruralnog razvoja) IPA KOMPONENTE

14. 14 PREDVI�ENA SREDSTVA ZA SRBIJU:

15. 15 IPA KOMPONENTA 1:PODR�KA TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA Strate�ka dokumenta za Srbiju: Strategija o pro�irenju Evropsko partnerstvo MIPD MIFF

16. 16 ovla�ceni predlagaci: resorna ministarstva posebne organizacije obrazovane Zakonom o ministarstvima Slu�be Vlade Narodna skup�tina Narodna banka Srbije IPA KOMPONENTA 1:PODR�KA TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA

17. 17 Pokrajina mo�e da konkuri�e uz pismenu podr�ku resornog ministarstva (u odnosu na predmet predloga projekta) Op�tine ne mogu direktno, vec ostvaruju podr�ku kroz projekte poput: EXCHANGE, RSEDP, MISP, MSP... U toku je programiranje za 2012. godinu IPA KOMPONENTA 1:PODR�KA TRANZICIJI I IZGRADNJA INSTITUCIJA

18. 18 IPA KOMPONENTA 2:PREKOGRANICNA SARADNJA Madarska Rumunija Bugarska CADSES - SEE Jadranski Hrvatska Crna Gora Bosna i Hercegovina Makedonija

19. 19

20. 20 4 IPA programa za budzetski period 2007-2009 (Srem) U Republici Srbiji u IPA 2007-2013 bice za pomenute programe obezbedeno: Madarska � Srbija je oko 50 miliona evra SEE 2.86 miliona evra Hrvatska � Srbija 3 miliona evra Bosna i Hercegovina � Srbija 3.3 mil. Evra http://www.evropa.gov.rs/CBC/PublicSite/Programme.aspx?Id=33

21. 21 IPA CBC Program Srbija � Madarska 2007-2009

22. 22 IPA CBC Program Srbija � Hrvatska 2007-2013

23. 23 IPA CBC Program Srbija - BiH 2007-2013

24. 24 Program Jugoistocna Evropa

25. 25 IPA CBC Program Srbija � Rumunija 2007-2009

26. 26 IPA CBC Program Srbija � Rumunija 2007-2009 Ekonomski i dru�tveni razvoj Podr�ka lokalnoj/regionalnoj dru�tveno-ekonomskoj infrastrukturi Razvoj turizma, ukljucujuci i stvaranje regionalnog turistickog identiteta pogranicne oblasti kao turisticke destinacije Promocija razvoja malih i srednjih preduzeca Podr�ka vi�em nivou istra�ivacko-razvojnih aktivnosti i inovativnosti u pogranicnoj oblasti Za�tita �ivotne sredine i reagovanje u vanrednim situacijama Pobolj�anje sistema i nacina za odredivanje prekogranicnih ekolo�kih problema, za�tita i upravljanje Razvoj i implementacija efikasnih strategija za tretiranje otpada i otpadnih voda Efikasniji sistemi i pristupi za reagovanje u slucaju vanrednih situacija (ukljucujuci aspekte u slucaju prevencije poplava, kvaliteta hrane i zdravstva Promocija "Ljudi ljudima" akcije Dunavska strategija

27. 27 Program Jugoistocna Evropa Razvijanje inovativnih pristupa i preduzetni�tva Razvijanje tehnolo�kih i inovacionih mre�a u okviru specificnih polja Razvijanje povoljnih uslova za inovativno preduzetni�tvo Unapredivanje osnovnih uslova i stvaranje uslova za uvodenje inovacija Za�tita i unapredenje �ivotne sredine Pobolj�ano integrisano upravljanje vodenim resursima i transnacionalna prevencija opasnosti od poplave Unapredivanje prevencije opasnosti po �ivotnu sredinu Promovisanje saradnje u oblasti upravljanja prirodnim resursima i za�ticenim oblastima Promovisanje energetske efikasnosti i efikasne potro�nje resursa Unapredivanje pristupacnosti Unapredivanje koordiniranja u oblasti promovisanja, planiranja i funkcionisanja primarnih i sekundarnih saobracajnih mre�a Razvijanje strategija za suocavanje sa �digitalnim jazom� Unapredivanje okvirnih uslova za uspostavljanje multimodalnih platformi Razvijanje transnacionalne saradnje radi uspostavljanja oblasti odr�ivog rasta Re�avanje najva�nijih problema koji uticu na gradske oblasti i regionalne sisteme naselja Promovisanje ravnomernog obrasca privlacnih i pristupacnih oblasti rasta Promovisanje upotrebe kulturnih vrednosti radi razvoja

28. 28 Da li ucestvovati u programu JIE? Najveca korist od ucenja procesa i saradnje Zanimljive mogucnosti, ali malo konkretnih stvari i novca, npr. Razvijanje mre�a tehnolo�kih i inovativnih pristupa u konkretnim oblastima Pobolj�anje integrisanog upravljanja vodom i prevencija rizika od poplave Pobolj�ana prevencija rizika koji mogu ugroziti �ivotnu sredinu Promovisanje saradnje u upravljanju prirodnim resursima i za�ticenim oblastima Promovisanje energetske aktivnosti i uporebe drugih resursa Re�enja za probleme koji pogadaju gradske oblasti i regionalne sisteme naselja Promovisanje upotrebe kulturnih vrednosti radi razvoja

29. 29

30. 30 856 projektnih prijedloga/aplikacija zaprimljeno 174 projekta odabrana procenat ugovaranja u prosjeku: 96.98 % procenat apsorpcije u prosjeku (2004,2005): 89.33 % Ukoliko malo zastanemo i pogledamo brojke vidjet cemo da postoji VELIKA POTRA�NJA za natjecajima za bespovratna sredstva u podrucju loklanog i regionalnog razvoja ali i izgradnje partnerstava. Dakle na natjecaje je pristiglo 5 puta vi�e projekata nego �to je bilo sredstava. Ovi visoki brojevi ilustriraju nekoliko va�nih stvari: visoki stupanj vidljivosti i promocije programa medu potencijalnim aplikantima, prepoznatost i relevantnost programa potrebama podrucja, Kapacitet i zainteresiranost korisnika da pripreme projekte i apliciraju. Takoder visoki % ugovaranja i apsorpcije pokazuje predanost i spremnost kako CBC Odjela tako i krajnjih korisnika na predan rad prema procedurama i pravilima vanjske pomoci EK. 856 projektnih prijedloga/aplikacija zaprimljeno 174 projekta odabrana procenat ugovaranja u prosjeku: 96.98 % procenat apsorpcije u prosjeku (2004,2005): 89.33 % Ukoliko malo zastanemo i pogledamo brojke vidjet cemo da postoji VELIKA POTRA�NJA za natjecajima za bespovratna sredstva u podrucju loklanog i regionalnog razvoja ali i izgradnje partnerstava. Dakle na natjecaje je pristiglo 5 puta vi�e projekata nego �to je bilo sredstava. Ovi visoki brojevi ilustriraju nekoliko va�nih stvari: visoki stupanj vidljivosti i promocije programa medu potencijalnim aplikantima, prepoznatost i relevantnost programa potrebama podrucja, Kapacitet i zainteresiranost korisnika da pripreme projekte i apliciraju. Takoder visoki % ugovaranja i apsorpcije pokazuje predanost i spremnost kako CBC Odjela tako i krajnjih korisnika na predan rad prema procedurama i pravilima vanjske pomoci EK.

31. 31

32. 32 SEKTORI Najzatupljeniji sektori prema ukupnom iznosu novaca koji je u njih ulo�en su kao �to vidimo: ekonomija, zatim okoli� i priordni resursi, kultura i turizam te obrazovanje i sport uz javnu administraciju u loklanu samoupravu. S jedne strane to nam pokazuje potrebe ali i pripremljenost projekata, zatim cinjenicu da su projektni partneri u turizmu, ekonomiji i slicno puno fleksibilniji s obzirom na bilateralnu i multilaterlanu suradnju dok su akteri u obrazovanju i zdravstvu npr kao tipicno strogno nacionalno reguliranim sektorima manje fleksibilni u svom djelovanju tu je jo� i cinjenica da akteri u ekonomiji i turizmu razmi�ljaju tr�i�no investicijski i projektno a ostali mo�da ne toliko dok su sigurno i potrebe u obrazovanju velike ali ocito jo� uvijek ne postoji dovoljno razvijena svijest o mogucnostima kori�tenja fondova u te svrhe. Itd... Najzatupljeniji sektori prema ukupnom iznosu novaca koji je u njih ulo�en su kao �to vidimo: ekonomija, zatim okoli� i priordni resursi, kultura i turizam te obrazovanje i sport uz javnu administraciju u loklanu samoupravu. S jedne strane to nam pokazuje potrebe ali i pripremljenost projekata, zatim cinjenicu da su projektni partneri u turizmu, ekonomiji i slicno puno fleksibilniji s obzirom na bilateralnu i multilaterlanu suradnju dok su akteri u obrazovanju i zdravstvu npr kao tipicno strogno nacionalno reguliranim sektorima manje fleksibilni u svom djelovanju tu je jo� i cinjenica da akteri u ekonomiji i turizmu razmi�ljaju tr�i�no investicijski i projektno a ostali mo�da ne toliko dok su sigurno i potrebe u obrazovanju velike ali ocito jo� uvijek ne postoji dovoljno razvijena svijest o mogucnostima kori�tenja fondova u te svrhe. Itd...

33. 33 TIPOVI APLIKANATA - Vidljivo je koliki je nesrazmjer izmedu razlicitih tipova aplikanata. Najujednacenije stanje je na proragmu s Madarskom. Utvrdeno je da su Op�tine i NVO-i najuporniji aplikanti s najvi�e uspjeha. Ako pogledamo brojke za obrazovne institucije zabrinjavajuce je koliko malo ih je uspjelo proci na natjecaju. Ove brojke govore u prilog preporuci CARDS Reviewa koliko je va�no osna�iti pojedine tipove aplikanta i izgraditi njihove kapacitete ali i targetirati natjecaje na nacin da su uzete u obzir njihove potrebe, problemi i sfera interesa. - Vidljivo je koliki je nesrazmjer izmedu razlicitih tipova aplikanata. Najujednacenije stanje je na proragmu s Madarskom. Utvrdeno je da su Op�tine i NVO-i najuporniji aplikanti s najvi�e uspjeha. Ako pogledamo brojke za obrazovne institucije zabrinjavajuce je koliko malo ih je uspjelo proci na natjecaju. Ove brojke govore u prilog preporuci CARDS Reviewa koliko je va�no osna�iti pojedine tipove aplikanta i izgraditi njihove kapacitete ali i targetirati natjecaje na nacin da su uzete u obzir njihove potrebe, problemi i sfera interesa.

34. 34 Lokacija Autonomna Pokrajina Vojvodina, Srbija �upanija Congrad, �upanija Bac-Ki�kun, Madarska Datum pocetka projekta 16.08.2006. Datum zavr�etka projekta 15.11.2006. Projekat: Formiranje tematskih turistickih ruta u Evroregiji DKMT

35. 35 Bud�et projekta DKMT Dunav-Kri�-Mori�-Tisa Evroregionalna razvojna agencija � Neprofitno Javno DOO Finansijski doprinos: 6.600, 00 eura EU doprinos: 126.400,00 eura Pokrajinski sekretarijat za meduregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Finansijski doprinos 1.253,05 eura EU doprinos 23.807,95 eura

36. 36 Projekat razvija zajednicke turisticke proizvode-pakete Specificna ponuda susednih teritorija se pojavljuju zajedno � lokalna samouprava, turisticka preduzetnicka sfera.. Sve ovo doprinosi: Jacanju nacionalnog i medunarodnog interesa za prekogranicne regione Pobolj�anje saradnje u turizmu Kreiranje specificne evroregionalne turisticke slike Cilj projekta je u skladu sa turistickom koncepcijom i Razvojnim programom Velike ju�ne ravnice Projekat se uklapa u Strategiju DKMT

37. 37 Razvijeni su sledeci tematski paketi-rute:���������������� 1. Zdravlje i termalni turizam-wellnes ruta���������������� 2. Folklor ruta���������������� 3. Ruta secesije���������������� 4. Ruta industrijskih objekata i spomenika ������ * Cilj je da se turistima ponude unapred isplanirane rute, kako bi se skrenula pa�nja na posebne znamenitosti Planiranje i implementacija sistema informativnih tabli o turistickim rutama Objedinjenje turistickih usluga i pru�aoca usluga Sveobuhvatna promocija razvijenih turistickih paketa, izdavanje promotinvog materijala Kreiranje internet prezentacije-evroregionalni turisticki marketing Stvaranje turisticke slike o Evroregionu DKMT, jacanje identiteta

38. 38 Direktni korisnici projekta: Profesionalne turisticke organizacije pogranicnog regiona (dr�avni organi, profesionalna udru�enja koja okupljaju preduzeca...) Lokalne samouprave i naselja u okviru evroregiona Vlasnici i odgovorni za cuvanje objekata koji su ukljuceni i ponudu, preduzeca koja se bave turizmom Naselja koja privlace turiste, a koja se mogu uklopiti u ponudu turistickih tura, a imali su mali turisticki promet http://www.thematicroutes.dkmt.eu/

39. 39 Projekat: �iveli Lokacija Autonomna Pokrajina Vojvodina, Srbija �upanija Congrad, �upanija Bac-Ki�kun, Madarska Datum pocetka projekta 01.07.2010. Datum zavr�etka projekta 31.10.2011.

40. 40 Bud�et projekta DKMT Dunav-Kri�-Mori�-Tisa Evroregionalna razvojna agencija � Neprofitno Javno DOO Finansijski doprinos: 91.634, 25 eura Dr�avni doprinos Madarske: 10.780, 50 eura EU doprinos: 5.390, 25 eura Pokrajinski sekretarijat za meduregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu Finansijski doprinos 36.788, 00 eura EU doprinos 6.492, 00 eura �iveli

41. 41 Projekat razvija zajednicke turisticke pakete-rute u prekogranicnim podrucjima Madarske i Srbije Specificna ponuda susednih teritorija se pojavljuje zajedno-kao jedinstvena Sve ovo doprinosi: Jacanju nacionalnog i medunarodnog interesa za prekogranicne regione Pobolj�anje saradnje u turizmu Kreiranje specificne evroregionalne turisticke slike Cilj projekta je u skladu sa turistickom koncepcijom i Razvojnim programom Velike ju�ne ravnice Projekat se uklapa u Strategiju DKMT

42. 42 Sveobuhvatni ciljevi projekta: Jacanje turisticke konkurentnosti regiona, povezujuci ga u cirkularni sistem medunarodnog turizma-pojacanje turistickog prometa i prihoda od turizma Pobolj�anje standarda turistickih slu�bi, razvoj turisticke infrastrukture Aktiviranje domaceg i stranog turizma, umanjivanje sezonskih razlika

43. 43 Razvijene su sledece turisticke rute: 1. pivska ruta 2. rakijska ruta 3. Kadarka ruta Objedinjavanje turistickih usluga i pru�aoca usluga Sveobuhvatna promocija razvijenih turistickih paketa, izdavanje promotinvog materijala Kreiranje internet prezentacije-evroregionalni turisticki marketing Stvaranje turisticke slike o Evroregionu DKMT, jacanje identiteta

44. 44

45. 45 FP7 Sedmi okvirni program za istra�ivanje i tehnolo�ki razvoj - FP7 je glavni instrument EU za finansiranje naucno-istra�ivacke delatnosti u Evropi Ukupni bud�et za FP7 iznosi 50,521 milijardi evra za period 2007-2013. godina Srbija je 13. juna 2007. god. u Briselu potpisala Sporazum o pridru�ivanju programu Nacionalni koordinator Programa u Srbiji je Ministarstvo nauke

46. 46 FP7 - komponente Kooperacija (32 mlrd evra) � podsticanje saradnje izmedu privrede i nauke Ideje (7 mlrd evra) � podr�ka fundamentalnom istra�ivanju Ljudi (5 mlrd evra) � Marija Kiri stipendije za istra�ivace Kapaciteti (4 mlrd evra) � podsticanje razvoja kapaciteta Nuklearno istra�ivanje (Euratom) � 3 mlrd evra

47. 47

48. 48 Okvirni program za konkurentnost i inovacijeCIP 2007-2013 (3,6 mlrd evra)sastoji se iz 3 programa:

49. 49 1. Program za preduzetni�tvo i inovacije instrumenti: finansijski instrumenti usluge poslovne podr�ke inovacioni projekti i razvoj politika poseban deo se odnosi na eko inovacije

50. 50 1a. Finansijski instrumenti

51. 51 1b. Usluge poslovne podr�ke Euro info centri Inovacioni relejni centri koncept �Nema pogre�nih vrata�

52. 52 1c. Inovacioni projekti i razvoj politika Klasteri Mre�e Transfer tehnologija Unapredenje sistema patenata Strategija prava intelektualne svojine Analiza politika Razvoj i koordinacija politika...

53. 53 2. Program podr�ke ICT politici Ciljevi: jedinstven informaticki prostor veca pokrivenost i bolje kori�cenje ICT razvoj informacionog dru�tva Instrumenti: pilot projekti razmena dobrih praksi analiza politika i promotivne aktivnosti

54. 54 3. Program inteligentna energija - Evropa Ciljevi: Efikasnost i racionalna upotreba energetskih resursa Novi i obnovljivi izvori energije Energetska efikasnost i kori�cenje novih i obnovljivih izvora energije u saobracaju

55. 55 PROGRES � Program Zajednice za zapo�ljavanje i socijalnu solidarnost ukupan bud�et 743 miliona evra polja delovanja: zapo�ljavanje, socijalna inkluzija i za�tita, uslovi rada, anti- diskriminacija, ravnopravnost polova aktivnosti: analize, studije, definisanje dobrih praksi, medijske kampanje, podr�ka glavnim ucesnicima

56. 56 TEMPUS modernizacija visokog obrazovanja aktivnosti: zajednicki projekti kroz partnerstva institucija visokog obrazovanja strukturne mere kroz reformu institucija visokog obrazovanja

57. 57 Evropska inicijativa za demokratiju i ljudska prava � EIDHR Fond namenjen jacanju civilnog dru�tva Otvoren konkurs do 30. juna, aplicirati mogu neprofitne organizacije NVO-i, institucije vi�eg obrazovanja, nezavisne politicke fundacije (ne politicke partije) Grantovi u 2 lota: 10.000 � -50.000 �, sufinansiranje 50 � 95%, 50.000 � - 100.000 �, sufinansiranje 50 � 80%

58. 58 Fondovi ambasada Mogucnost apliciranja Britanska, Slovacka, Holandska I druge ambasade imaju cesto neke fondove ili donacije Japanska: Bela Palanka i Vrnjacka Banja dobile u martu 2010 zajedno 140.000 � za opremu za snabdevanje otpada Va�no je poznati njihove prioritete i uci u projekte koje podr�avaju

59. 59 Fondovi ambasada Britanska ambasada Podr�ka strate�kim projektima za ostvarivanje odr�ivih reformskih procesa u dru�tvu Skupljaju predloge u formi projektnog koncepta Slovacka ambasada Prioritet su gradjansko dru�tvo, pobolj�anje socijalnog �ivota i regionalni razvoj, razvoj malog preduzetni�tva, rekonstrukcija mesne infrastrukture i njen razvoj Mali grantovi do 5.000 �

60. 60 Fondovi ambasada Holandska ambasada Program MATRA Prioriteti: Zakoni i pravo, javna administracija, red i policija, �ivotna sredina � NVO-i i slu�be �ivotne sredine, Za�tita prirode i biodiverzitet Projekti moraju biti lokalna iniciativa, imati jasno definirane ciljeve, aktivnosti i ciljnu grupu koja mora i nositi dio tro�kova 5,000 - 50,000 � MTEC program: kratke obuke Ove godine: odbrana od poplava i okvirna direktiva o vodama; Socijalno staranje i zapo�ljavanje

61. 61 Drugi fondovi Brojne medunarodne ili nacionalne organizacije, koje rade sukladno sa svojim programima GTZ: npr. Komunalni ekonomski razvoj u regionu Dunava, Modernizacija komunalnih usluga USAID: npr. Projekat za podsticanje ekonomskog razvoja op�tina SIDA: npr. projekt za smanjenje zagadenja Dunava, usmjeren u obuku poljoprivrednika

62. 62 Bitno je� �pratiti informacije i dogadanje, ve�bati pripremu prijava i Jasno pokazati potrebe i ideje donatorima!

63. 63 Preduslovi za uspe�no kori�cenje EU fondova

64. 64 Preduslov br. 1POLITICKA VOLJA

65. 65 Preduslov br. 1POLITICKA VOLJA

66. 66 Preduslov br. 2ADMINISTRATIVNI KAPACITETI

67. 67 Preduslovi za uspe�no kori�cenje EU fondova Administrativni kapaciteti Kadrovski: dovoljno obucenih ljudi za pripremu i upravljanje projektima, finansijski menad�ment, nabavke po EU procedurama... (SKGO, RDA, Twinning programi, anga�ujte konsultante...) Organizacioni: Oformiti lokalnu agenciju za ekonomski razvoj (re�ava problem statusa slu�benika, finansija, nabavki i rigidnosti struktura)

68. 68 Preduslovi za uspe�no kori�cenje EU fondova Administrativni kapaciteti: Ako nemate dovoljno KAPACITETA, anga�ujte ih SPOLJA

69. 69 Preduslovi za uspe�no kori�cenje EU fondova 3. Strate�ka dokumenta (PS lokal, SKGO) Formalni uslov konkursa Politicki ki�obran 4. Informacije Ministarstvo finansija, NIPAK, EU delegacija Lokalna partnerstva (okrug, slicni problemi) Lobiranje

70. 70 HVALA NA PA�NJI! pandurov@gmail.com tel. 063 453 000