1. Privatnost i bezbednost na Internetu

1. 1. PrivatnostibezbednostnaInternetu

2. Privatnostobuhvatapodatkekoji se odnosena: • zdravstvenostanje • etničkoporeklo • verska i politička ubeđenja • kriminalnidosije • finasijsketransakcije • genetskimaterijal • bračnostanjeidr.

3. Privatnost Pravopojedinacaigrupadasvojživotilične poslovečuvajuodjavnostii kontrološutokovepodataka o sebi

4. Problem privatnosti se javlja kao vid ugrožavanja interesa građana u prikupljanju i diseminaciji njihovih podataka Da bi bilo zaštićeno pravo privatnosti se mora regulisati zakonom

5. ZAŠTITA PODATAKA O LIČNOSTI • Nedovoljna je zaštita prikupljenihličnih podataka • Građanin treba da zna: • koji se podaci o njemu prikupljaju, • ko ih i za koje namene prikuplja Podaci se prikupljaju na osnovu zakona ili samo uz pismenu saglasnost građanina

6. DA LI POSTOJI POTPUNA INTERNET • PRIVATNOST • NE! • Svetski trend gubljenja idenditeta građana naInternetu • Zalaganje za očuvanje i manje ugrožavanje privatnosti • Lični podaci se nalaze na nekom udaljenom serveru koji • vlasnik baze podataka ne kontroliše • (klaudkompjuting)

7. PROBLEMI • Bezbednost ličnih podataka (ime i prezime, • telefon, datum rođenja, adresa, meil, završene • škole, radno mesto, bračni status..., • Krađa identiteta, • Nadzor nad elektronskim komunikacijama • Malo primena u poslovanju, • Policije počinju da preventivno češljaju DM, • Govor mržnje, pozivanje na nasilje, • Širenje virusa preko DM, • Zavisnost pojedinaca od DM

8. PREPORUKE • Regulisati korišćenje DM, • Deca da koriste računar zajedno saroditeljima, • Sačuvati nezavisnost DM , • Razvijate nove humane primene, • Isključivanje naloga sa neprimernim sadržajem, • DM stvaraju novi stil života i uticaja na društvo • DM postaju novo javno mnenje koje će nadam se, bitnouticati i menjati svet!

9. ŠTA UGROŽAVA PRIVATNOST NA INTERNETU • Rizik od čuvanja podataka u velikim bazama podataka • Rizik od čuvanja podataka o ostvarenom saobraćaju preko • Interneta i mobilnog telefona, • Neovlašćeno korišćenje i upad u baze podataka: izdate lične • karte, kriminalističke evidencije, bankovni računi, • zdravstveni kartoni, personalni dosijei..... • Neovlašćena izmena ili brisanje podataka • Gubljenje podataka iz nehata, • Prisluškivanje, • Krađa ličnih podataka, • Krađa brojeva platnih kartica,

10. SkarednisadžajinaInternetu(pornografija, pedofilija) • Dalipravonaprivatnostonemogućujeidentifikacijulica? • Daličipkarticaugrožavaprivatnost? • Dali JMBG ugrožavaprivatnost? • Dali Social Security Number ugrožavaprivatnost?, • Daliinsistiranjenaprivatnostiohrabrujekriminal? • Daliinsistiranjenaprivatnostiograničavarazmenuinformacijazapotrebeservisajavneuprave, • Daliprivatnostpodstićenetoleranciju, • Dalipravonaprivatnostugrožavaslobodugovorairadmedija. • OSTAJU DILEME...

11. ZAKLjUČAK • Primene Interneta pored niza korisnih efekata pod određenimokolnostima mogu da ugroze privatnost građana, • Privatnost kao jedno od osnovnih ljudskih prava mora da seštiti propisima, tehničkim i organizacionim merama, • Neophodno je razvijati svest o zaštiti privatnosti kao velikomličnom pravu, • Neophodan je stalni monitoring nad stanjem zaštiteprivatnosti, • Ukoliko se ugrožava privatnost onda je to nezakonito delovanje,nedemokratski čin i zloupotreba tehnologije i Interneta, • Zaštita privatnosti se mora gajiti i stalno unapređivati! • Internet i druge visoke tehnologije treba da služe čoveku,a neda se koriste protiv njegovih prava na privatnost!!!

12. 2. Internet kaosaznajno, informativnoikomunikacionosredstvo

13. KorišćenjeInternetakaosaznajnogsredstvasvojstveno jevećini (svim) korisnikaInterneta. • Kao informativnosredstvomožese koristiti umesto do sada korišćenih sredstavamasovnoginformisanja. • BitnanovostkojuomogućavaInternet - deseminacijainformacijabezposrednika.

14. KorišćenjeInternetakaosredstvakomunikacije • Triosnovnanačinaupotrebe: • prostazamenutradicionalnihsredstavakomunikacije: pismo, telefonidr, • komuniciranjeposredovanoInternetomkoristikaododataknapostojećeaktivnostikoje se odvijaju u fizičkomprostorui • stvaranjevirtualnihzajednica, odnosno, povezivanjepoosnovuzajedničkihinteresovanjanezavisnoodgeografskihidrugihograničenja

15. Internet aktivnostimogubiti: • zamenazaprethodneaktivnosti, dodatakpostojećim aktivnostimaidopunapostojećihaktivnosti

16. Internet je javni, globalni, decentralizovanisistemzaprenospodatakaimožebitikorišćenkaosredstvo: • saznavanja, • informisanja (drugih), i • komuniciranja.

17. 3. OdređenjeInterneta - osnovnetehnološke, informacioneidruštvenekarakteristikeInterneta

18. Internet je digitalna mreža. • Nastanak Interneta nije bio motivisan stvaranjem boljeg, bržeg i jeftinijeg sistema prenosa podataka, već bezbednosnim razlozima. • Internet je nastao i egzistira kao umrežavanje mreža. • Niko nije vlasnik Interneta niti ga finansira. Internet nije pod kontrolom nijedne vlade niti je komercijalna organizacija. • Internet predstavlja široko rasprostranjenu svetsku računarsku mrežu pristupačnu javnosti

19. Pol Baran - pronašao način da se prenos podataka vrši tako da prenošenje poprima karakteristike poluinteligentnih reakcija – “packet switching”, a neposredne posledice tog pronalaska su: • nastanak mreže za prenos podataka koja nije hijerarhijska, već je horizontalno struktuirana, • međusobno razgovaranje ne samo ljudi već i mašina – računari, • nastao je koncept i pojava paketa koji sami biraju svoj put od pošiljioca do primaoca. • Na ideju da se izmedju dva velika računara umetne jedan mali računar čiji bi zadatak bio da komunicira i prosledjuje podatke došao je Vesli Klark, saradnik Linkoln Lab.

20. Potreba vojske SAD da omogući komunikaciju izmedju različitih istraživačkih centara dovela do umrežavanja računara • stvorena prva mreža u kojoj se vršila komunikacija za vojne potrebe • Uključivanjem univerziteta i naučnih radnika ta inicijalna mreža je proširena • Povezivanje super računara, istraživačkih institucija i škola koje su bile u blizini • 1991. zakon u SAD kojim se u mrežu uključuju sve istraživačke institucije i srednje škole i univerziteti • Mreža se počela komercijalizovati i pored univerzitetskih, naučnih i pojedinačnih korisnika u mrežu su počele da se uključuju i komercijalne institucije.

21. ARPANET • Formiran u okviru Ministrarstva za odbranu SAD da bi pripadnici vojnih i odbramenih snaga komunicirali preko sistema povezanih računara. • Deceniju kasnije sistem otvoren i za istraživače, državne službenike i kompjutersku industriju. • Tokom 1986. Nacionalna naučna fondacija (NSF) stvorila NSFNET da bi se uspostavila veza između super računara na teritoriji SAD i do kraja 1988. NSFNET je u potpunosti zamenio ARPANET. • 1991. g. je zakonom omogućeno uključivanje gimnazija, viših škola i dvogodišnjih univerziteta a NSFNET je postao NREN (Nacionalna istraživačka i obrazovna mreža). • Iz NREN-a je nastao Internet, kada su se u rad NREN-a uključile i komercijalne mreže. • Novi korisnički servisi: e-mail, WELL, BIX,...

22. Tokom osamdesetih u upotrebu su ušli Internetov grafički prikazivač i Svetska mreža (WWW). Obe nove tehnologije omogućile su lakšu dostupnost Internetu. • WWW je stvoren 1989. g. u Evropskoj laboratoriji za fiziku mikročestica (CERN) u Ženevi. • HTML je omogućio i “ugradjivanje”, tj. mogućnost da se na odredjenoj Internet stranici ugradi veza sa drugom Internet stranicom ili drugim izvorom podataka. • Paralelno sa HTML nastala je i Mosaic tehnologija koja je omogućavala da se HTML prezentacije vide na ekranu računara. • HTML i Mosaic su omogućili da se na ekranima ne vidi samo tekst koji neko negde kuca već slika koja se prezentuje uz korišćenje velikog broja boja, oblika, zvuka i sadržaj • WWW omogućava da se informacije organizovane u posebne celine (stranice) prenose ne samo u pisanom obliku već i u svim drugim oblicima (vizuelno, audio,..).

23. Informativni karakter koji sobom nosi Internet jeste to da on bitno proširuje domene delovanja medija (i samim tim mas medija), stvarajući sasvim nove uslove za prenošenje podataka i informacija. • Dvosmernost toka informacija na Internetu daje osećaj svakom korisniku da se sva pitanja koje postavlja i na koja dobija momentalne odgovore radi njega vrše. • Do sada mu ni jedan medij masovne komunikacije mu to nije omogućavao. • Glavna informativna inovacija koju Internet sobom nosi. Sve tehnologije prenosa podataka i informacija do pojave Interneta su se kretale u rasponu odnosa jedan prema jedan ili jedan prema mnogima. Samo u izuzetnim slučajevima, moglo se uslovno govoriti da su postojale i veze mnogih prema mnogima. • Centralna informativna ali i socijalna inovacija se ogleda u tome što u komuniciranju mnogih sa mnogima, komunikatori, gde god da bili u virtualnom prostoru, više ne vode računa o tome