Na in funkcionisanja privrede
Sponsored Links
This presentation is the property of its rightful owner.
1 / 38

NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE PowerPoint PPT Presentation


  • 124 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE. Povratna sprega: dohodak - potrošnja - štednja - investicije - dohodak. Povratna sprega dohodak, štednja, potrošnja. Potrošnja.

Download Presentation

NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


NAČIN FUNKCIONISANJA PRIVREDE


Povratna sprega: dohodak - potrošnja - štednja - investicije - dohodak

Povratna sprega dohodak, štednja, potrošnja


Potrošnja

Ako je agregatna ponuda na nivou pune zaposlenosti a funkcija proizvodnje data, visinu dohotka i opšti nivo cena određuje agregatna tražnja.

Dohodak je jednak zbiru potrošnje i štednje:

Y = C + S

Ako se celokupni dohodak troši, potrošnja je jednaka dohotku. Agregatna ponuda, tj. dohodak, jednaka je potrošnji:

Y=C


Svaka tačka na krivi Y = C pokazuje jednakost (ravnotežu) agregatne ponude i tražnje. Sve što se proizvede to se i potroši.

Potrošnja je funkcija dohotka C = f (Y)


Potrošnja

  • Sklonost ka potrošnji (kriva CC) predstavlja odnos između potrošnje i dohotka.

  • Deo krive CC iznad linije 45´ označava potrošnju manju od raspoloživog dohotka.

  • Deo krive CC ispod linije 45´ označava potrošnju veću od raspoloživog dohotka


Potrošnja

  • Granična sklonost (ka) potrošnji - saznanje o veličini dela dodatne jedinice dohotka koji su pojedinci spremni da potroše.

  • Granična sklonost potrošnji je odnos između povećanja potrošnje i povećanja dohotka u određenom vremenskom periodu, tj. u diskretnom slučaju:


Potrošnja

Ako se potrošnja predstavi kao funkcija dohotka C = C (Y), onda je u kontinuelnom slučaju granična sklonost potrošnje jednaka prvom izvodu te funkcije tj.:

0  c  1


Potrošnja

  • Prosečna sklonost potrošnji (C/Y ) zavisi od nivoa dohotka i pokazuje koji se deo dohotka prosečno troši.

  • U tački ekvilibrijuma (E) prosečna sklonost potrošnji jednaka je jedinici.

  • Desno od tačke E prosečna sklonost potrošnji je veća a levo manja od jedinice.

  • Što je dohodak veći razlika između granične i prosečne sklonosti potrošnji je manja.


Štednja

  • Na nivou privrede štednja je jednaka dohotku umanjenom za potrošnju - ono što se ne potroši to se uštedi:

    S = Y - S(Y)

  • Apsolutno i relativno štednja raste sa porastom nivoa dohotka, i obrnuto, tj. štednja je funkcija dohotka:

    S = S (Y)

  • Funkcija štednje komplementarna je funkciji potrošnje.


Štednja

  • Kriva štednje se izvodi iz krive potrošnje tako što se kriva potrošnje oduzme od krive ravnoteže (od linije 45´),

  • Kriva sklonosti štednji predstavlja udaljenost krive sklonosti potrošnji od linije 45´


Štednja

  • Granična sklonost štednji se definiše, u kontinuelnom slučaju kao:

  • Kako su štednja i potrošnja komplementarne (što se ne potroši to se uštedi), to je i zbir dveju graničnih sklonosti jednak jedinici tj.:

    s+ c = 1

    ili:

    s = 1 – c


Investicije

  • Investicije - deo dohotka koji je namenjen zameni dotrajalog i uvećanju postojećeg kapitala.

  • Odnos između bruto investicija i nacionalnog dohotka naziva se stopom investicija.

  • Stopa investicija pokazuje osnovnu proporciju raspodele dohotka na akumulaciju i potrošnju.


Investicije

  • Investicije predstavljaju kategoriju upotrebe štednje.

  • Uz uslov da su investicije jednake štednji, one presudno utiču na rast proizvoda a time i na rast društvenog blagostanja.

  • Rast investicija istovremeno znači i smanjenje potrošnje Y=C+S, pri nepromenjenom kapitalnom koeficijentu.


Vrste investicija

  • Finansijske (portfolio) investicije – transferi finansijskih sredstava među privrednim subjektima; direktno ne menjaju veličinu nacionalnog bogatstva.

  • Pod realnim investicijama podrazumeva se realno uvećanje kapitala.


Vrste investicija

  • Pod bruto investicijama podrazumeva se bruto uvećanje realnog kapitala. Izračunavaju se tako što se od vrednosti kapitala na kraju godine oduzme vrednost kapitala na kraju prethodne godine.

  • Razlika između bruto i netoinvesticija se odnosi na amortizaciju.

  • Investicije u fiksne i investicije u obrtne fondove.


Vrste investicija

  • Demografske investicije- minimalni nivo investicija nužan s obzirom na prirodni priraštaj stanovnika kako bi veličina dohotka po stanovniku (per capita) ostala nepromenjena

  • Ekonomske investicijeobezbeđuju rast ukupnog proizvoda, odnosno nacionalnog dohotka po stanovniku.


Vrste investicija

  • Indukovane investicije - deo investicija koji se menja uporedo sa promenom nivoa dohotka.

  • Autonomneinvesticije - deo investicija koji se održava nezavisno od promena nivoa dohotka u proteklom periodu (investicije javnog sektora investicije izazvane inovacijama).


Štednja, investicije, dohodak

  • Ako se autonomne investicije formiraju na nekom od dohotka nezavisnom nivou, dohodak će gravitirati ka ravnotežnoj tački E u kojoj se seku kriva štednje i kriva investicija, tj. u kojoj je S = I.


Štednja, investicije, dohodak

  • Ako privreda u jednom trenutku proizvodi ukupan proizvod koji je veći od ukupne tražnje doći će do gomilanja zaliha.

  • Preduzeća nisu spremna da povećaju investicije, jer imaju prevelike zalihe pa ukupna štednja premašuje nivo investicija.


Štednja, investicije, dohodak

  • Suprotna pretpostavka (dohodak niži od ravnotežne tačke), podrazumeva manju štednju od nameravanih investicija, tj. veću potrošnju od proizvodnje.

  • U tom slučaju velika tražnja stimuliše rast zaposlenosti i proizvodnje čime se nivo dohotka vraća u tačku E.


Investicije i dohodak

  • Dohodak se može povećati ako se povećaju investicije.

  • Svako povećanje investicija višestruko se, (za vrednost multiplikatora), odražava na rast dohotka, i obrnuto.

  • Snaga kojom uvećanje investicija utiče na rast dohotka objašnjava se principom multiplikatora.


Investicije i dohodak

  • Multiplikator je broj kojim treba pomnožiti promenu (povećanje) investicija kako bi se dobila promena dohotka koja iz toga proizilazi.


Investicije i dohodak

  • Množenjem mulitiplikatora početnim investicijama dobijaju se krajnji efekti inicijalnih investicija.

    Y = Im x  I


Ciklični karakter dinamike odnosa makroekonomskih varijabli

Privredna kretanja karakteriše:

  • neravnomernost,

  • nelinearnost odnosa između makroekonomskih varijabli,

  • nestabilnost i neravnoteža i

  • pravilnosti naizmeničnog smenjivanja uspona i padova i

  • tendencija kretanja ka višim nivoima.


Ciklični karakter...

Privredni ciklusi se sastoje iz četiri faza:

  • Kriza (naglo smanjenje poslovne aktivnosti, pad cena, rast zaliha, opadanje štednje, rast nezaposlenosti),

  • Depresija (dno ciklusa - najniži nivo proizvodnje i najveća stopa nezaposlenosti; kraj kontrakcije i početak nove faze ciklusa),

  • Oživljavanje (raste štednja stanovništva, vrednost hartija od vrednosti, osnivaju se nova preduzeća, intenziviraju se investicije, raste zaposlenost i proizvodnja)i

  • Polet (vrhunac faze poleta obeležen je dostizanjem maksimalne proizvodnje i nivoa zaposlenosti).


Ciklični karakter ...

S obzirom na trajanje ciklusi mogu biti:

  • veoma dugi (oko 50 godina- Kondratjev),

  • dugi (15-20 godina –Kuznjec, javljaju se u vezi sa kretanjem stanovništva, stopom rasta novčane mase i velikim investicionim zahvatima),

  • srednji (5-8 godina i obično koincidiraju sa ciklusima u građevinarstvu)i

  • kratki (2-4 godine).


Uzroci cikličnog kretanja privrede

Teorije koje osnovne uzroke cikličnog kretanja privrede videu:

  • spoljašnjim (sunčane pege, vreme, žetve, ratovi, revolucije, politički događaji, otkrića zlata, stopa rasta stanovništva, migracije, otkrića novih zemalja i resursa, naučna i tehničko-tehnološka otkrića i inovacije) i


Uzroci cikličnog kretanja privrede

  • unutrašnjim faktorima(sama privredna kretanja podstiču stvaranje ciklusa; svaka ekspanzija izaziva recesiju i sužavanje, a ovi oživljavanje i ekspanziju)

    (monetarna teorija –t. kreditnih kontrakcija, teorije nepotpunih informacija, tehnoloških šokova, prevelikih investicija, premale potrošnje, itd.)


Uzroci cikličnog kretanja privrede

  • Privreda reaguje i na spoljašnje i na unutrašnje podsticaje (poremećaje).

  • Svi posticaji (uzroci) se nikada ne javljaju istovremeno, niti deluju istim intenzitetom i na sve varijable privrednog sistema.

  • Odziv pojedinih varijabli je različit. Neke varijable pokazuju veće fluktuacije od drugih. Veći intenzitet promena tih varijabli posledica je specifične prirode tražnje određenih kategorija roba.


Uzroci cikličnog kretanja privrede

  • Oscilacije tražnje za trajnim i kapitalnim dobrima su mnogo šire od oscilacija tražnje za netrajnim robama.

  • Fluktuacije investicija se smatraju glavnim faktorom pojave velikih ciklusa.

  • Od posebnog značaja su indukovane investicije jer su one na kratak rok ne samo uzrok već i posledica kretanja dohotka.

  • Na dugi rok fond kapitalnih dobara teži da se (kroz proces investiranja ili deinvestiranja) prilagodi (opštem) nivou dohotka.


Akcelerator

  • Fond kapitala se uvećava neto investicijama samo ako dohodak raste.

  • Investicijama se dostiže željena veličina kapitala proporcionalna datom nivou proizvodnje :

    tj. željeni nivo kapitala u periodu t proporcionalan je nivou dohotka.

  • Faktor proporcionalnosti k (kapitalni koeficijent) pokazuje koliko je jedinica kapitala utrošeno po jedinici proizvodnje.


Akcelerator

  • Promena kapitala u vremenu t može se poistovetiti sa investicijama, tj. nivo kapitala se menja zahvaljujući investicijama:

  • Investicije u vremenu t funkcija su porasta dohotka u tom periodu.


Akcelerator

Ako se pretpostavi da se kapitalni koeficijenat ne menja:

  • Ako dohodak ne raste neto investicije su jednake nuli.

  • Stimulisanje tražnje za investicijama rastom dohotka naziva se principom ubrzanja, tj. akceleracije.

  • Princip pokazuje kako varijacije u stopi rasta dohotka izazivaju varijacije nivoa investicija.


Akcelerator

  • Zadržavanje dostignutog nivoa investicione potrošnje podrazumeva neprestani rast potrošnje.

  • Kad prodaja prestane da raste, pa čak i ako se zadrži na istom nivou, ukupne investicije padaju na nivo amortizacije.

  • I obrnuto. Kad prodaja prestane da raste, zadrži se na istom, visokom nivou, a pogotovu kad počne da pada i bruto investicije padaju na nulu-deinvesticije.


Akcelerator

  • Smanjenje proizvodnje kapitalnih dobara izaziva smanjenje potrošnje zaposlenih u tom sektoru- prestanak rasta, čak i pad prodaje i proizvodnje roba koje oni kupuju -dalji pad neto investicija - dejsto principa akceleracije biva multiplikovano, ali u suprotnom smeru.

  • Pad proizvodnje može da proizađe iz ranije ekspanzije.

  • Hod naniže ne može biti beskrajan.


Željeni nivo ravnoteže dohotka

  • Ravnoteža u privredi može biti uspostavljena na različitim nivoima.

  • Poželjno je ostvariti nivo ravnotežnog dohotka koji obezbeđuje punu zaposlenost faktora proizvodnje.

  • Privreda je u ravnoteži kada dostignuti nivo štednje u privredi odgovara mogućnostima za investiranje.


Željeni nivo ravnoteže dohotka

  • Kada dođe do nesklada između štednje i investicija javljaju se inflacija ili deflacija.

  • Ako štednja pri punoj zaposlenosti prevazilazi težnje privrednika da investiraju javiće se deflacioni jaz (jednak je razlici između štednje i investicija pri punoj zaposlenosti).

  • Prilagođavanje višku štednje vrši se smanjenjem agregatne tražnje. Sa padom tražnje moraju da padnu i cene ili proizvodnja.


Željeni nivo ravnoteže dohotka

  • Inflacija se javlja u trenutku kad investicije premaše nivo štednje dostignut u uslovima pune zaposlenosti. Tražnja postaje veća od ponude roba i opšti nivo cena počinje da raste.


  • Login