1 / 92

КРАНИЈАЛНИ ЖИВЦИ VII - XII

КРАНИЈАЛНИ ЖИВЦИ VII - XII. 14. ПреДАВАЊЕ. Седми кранијални нерв. Седми кранијални живац (nervus facialis) је мешовити нерв који има једра у понсу И нервише мимичке мишиће лица Д аје парасимпатичку инервацију за сузне жлезде, субмандибуларну и сублингвалну пљувачну жлезду

lilah
Download Presentation

КРАНИЈАЛНИ ЖИВЦИ VII - XII

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. КРАНИЈАЛНИ ЖИВЦИ VII - XII 14. ПреДАВАЊЕ

  2. Седми кранијални нерв • Седми кранијални живац (nervus facialis) је мешовити нерв који има једра у понсу • Инервише мимичке мишиће лица • Даје парасимпатичку инервацију за сузне жлезде, субмандибуларну и сублингвалну пљувачну жлезду • Чуло укуса за предње две трећине језика са исте стране (нерв chorda tympani) • Влакна за инервацију musculusa stapediusa средњег ува који пригушује прејаке звуке и још неке мале мишиће • Поље сензитивне инервације фацијалиса је мало и клинички без значаја

  3. Седми кранијални нерв • У свом току из можданог стабла, фацијалис пролази крој понтоцеребеларни угао заједно са осмим кранијалним живцем и потом улази у meatus acusticus internus и потом у коштани канал седмог живца те је кранијални нерв са најдужим интраосеалним током што га чини осетљивим на разна оштећења • Оштећења фацијалиса могу да буду по централном и периферном типу

  4. „Централни фацијалис“ • Пареза мимичке мускулатуре по централном типу („централни фацијалис“) настаје услед оштећења кортиконуклеарног пута који се у понсу укршта непосредно изнад једра • Услед тога левостране централне лезије дају десни централни фацијалис и обратно • Због двоструке инервације горњих грана, а унилатералне доњих настаје само оштећење инервације угла усана и мишића платизме на врату на супротној страни од стране лезије • Влакна за фронтални мишић и орбикуларис окули долазе из обе хемисфере па нема нарушавања функције ових мишића код централне лезије.

  5. “Периферни фацијалис” • Оштећење једра фацијалиса и/или живца доводи до периферног оштећења n. facialisa када бивају захваћени сви мишићи • Особа не може да одиже обрву на страни оштећења, не може да затвори око, нити да инервише угао усана и врат са исте стране (цела половина лица)

  6. Идиопатска Bell-ова парализа фацијалиса • Најчешћи узрок периферног оштећења нервуса фацијалиса је односно оштећење n. facialisa непознате генезе • Вирусна етиологија на коју се сумња није доказана • лабост настаје нагло, за један дан • Захваћене су и горња и доња половина лица тако да оболели не може да одигне обрве (набере чело), не може да затвори очи и не може да затегне уста, дакле постоји слабост или одузетост целе половине лица (мимичка мускулатура)

  7. Идиопатска Bell-ова парализа фацијалиса • Када болесник покуша да затвори очи, види се нормална синергија окретања очних јабучица на горе (Bell-ов феномен) • Ако су оштећена влакна chorda-е tympani настаће оштећење чула укуса на предње две трећине језика (слано, слатко, кисело) на страни оштећења (хипогеузија, агеузија)

  8. Идиопатска Bell-ова парализа фацијалиса • Уколико је погођен m. stapedius изостаје пригушивање гласних звукова па они звуче јаче него иначе (hyperacusis) • Некад долази и до смањеног лучења суза и пљувачке, у зависности од нивоа оштећења • Особа не може добро да говори, једе и пије због слабости мускулуса орбикулариса ориса

  9. Идиопатска Bell-ова парализа фацијалиса • У највећем броју случајева Белове парализе настаје добар спонтани опоравак • Некад може да заостане извесна слабост захваћене половине лица као и да дође до делимично погрешне реинервације па тако може да дође до лучења суза када болесник једе храну (феномен крокодилских суза)

  10. Периферна парализа фацијалиса • Фацијални нерв може да буде оштећен и код Лајмске неуроборелиозе, саркоидозе, полирадикулонеуритиса, траума, херпес симплекс и херпес зостер инфекција, отитиса медија, малигнитета, цереброваскулних болести, diabetes mellitus-a и других стања • Обострано оштећење је најчешће узроковано Лајмском неуроборелиозом

  11. Периферна парализа фацијалиса • Оштећења нервуса фацијалиса могу да буду и конгенитална, услед порођајног оштећења • У дечијем узрасту може да почне и Melkersson-Rosenthal-ов синдром који се карактерише избразданим језиком и нападима парализе фацијалиса и отока лица

  12. Периферна парализа фацијалиса • Лечење парализе фацијалиса зависи од узрока • У случајевима инфективне етиологије лечи се антибиотицима или антивиротицима • Не постоји сагласност око терапије идиопатске Белове парализе • Неки аутори препоручују кратку серију кортикостероида, а неки још и антивиротик

  13. Хемифацијални спазам • Поремећај у коме долази до безболне невољне контракције мишића једне половине лица • Само контакцијама једног мишића али може да захвати и целу половину лица • У тежим случајевима периферна парализа фацијалиса • Хемифацијални спазам - неуроваскулни контакт • Некад настаје као секвела перифере парализа фацијалиса, а ређе услед компресије од стране тумора • Терапија је седативима, карбамазепином, а у тешким случајевима и оперативна

  14. Блефароспазам • Блефароспазам је невољни спазам очних капака и спада у фокалне дистоније • Блефароспазам може да доведе до тако учесталих контракција m.orbicularis oculi да је особа функционално слепа јер очи никад нису отворене • Терапија избора је убризгавање ботулинусног токсина у мишић орбикуларис окули

  15. Осми кранијални нерв • Осми кранијлани нерв (nervus statoacusticus seu vestibulocochlearis) носи влакна чула слуха и равнотеже • Једра осмог кранијалног нерва се налазе на граници понса и продужене мождине • Акустички нерв носи информацију о звуку, а вестибуларни нерв о положају главе у простору и покретима главе

  16. Оштећење слуха • Снижење слуха се назива hipacusis (subsurditas), а потпуни губитак слуха anacusis (surditas) • Са старењем слаби функција акустикуса те особа слабије чује што се назива старачка наглувост – presbiacusis

  17. Тинитус • Чест феномен је надражај акустичког живца са „зујањем“ у ушима што се назива tinnitus • Тинитус је у ствари једноставна халуцинација звука (опажање-перцепција звука без извора звука у околини) и има карактериистике зујања, звоњења или звука синхроног са пулсом

  18. Оштећења слуха • Оштећења слуха су честа, како код деце, тако и код одраслих и најчешћи су сензорни феномен • Оштећења слуха могу да буду кондуктивна и перцептивна као и мешовита

  19. Кондуктивна наглувост • Настаје услед поремећаја провођења звука из спољног ушног канала преко слушних кошчица средњег ува до рецептора у унутрашњем уву • Најчешћи узроци су церумен, страна тела, запаљење, а у ретким случајевима неоплазме

  20. Перцептивна (сензоринеурална) наглувост • Настаје услед оштећења рецептора у унутрашњем уву (Кортијев орган), акустичког живца или акустичких путева • Узроци оштећења Кортијевог органа су вирусне инфекције, акустичка траума, ототоксични лекови, запаљења, отосклероза, Ménière-ова болест и старење, а постоје и други, ређи узроци • Ретко настаје кортикалне глувоћа услед обостраног оштећења примарне слушне коре у темпоралном режњу (Хешлове вијуге – Heschl)

  21. Слабљење слуха у детињству • У око половине случајева наследно, али се наследна хипакуза среће и код одраслих • Већином се наслеђује аутозомно рецесивно, ређе аутозомно доминантно, а ретко преко Х хромозома или преко митрохондрија • Око 70% случајева је субсиндромско (не испољава се клинички)

  22. Слабљење слуха у детињству • Најчешћи хередитарни поремећај је повезан са мутацијама гена GJB2 који кодира конексин 26, протеин неопходан за стварање веза у интерцелуларним • Такође су честе и стечене глувоће

  23. Испитивање слуха • Неуролошки преглед • Преглед оториноларинголога • Аудиометрија • Тимпанометрија • Аудитивни и вестибуларни евоцирани потенцијали • Имиџинг методе, КТ и МР

  24. Оштећења равнотеже • Оштећења вестибуларног нерва доводе до нестабилности ход и вертига – вртоглавице • Поремећаји равнотеже су шири појам • Равнотежа зависи од интегративних центара можданог стабла, који примају информације из екстрапирамидног система, малог мозга, ретикуларне формације, и чула (вид, проприоцепција, вестибуларно чуло) • Излазни системи који регулишу равнотежу су антигравитациона мускулатура и окуломоторни систем

  25. Клиничко испитивање • Неуролошки и оториноларинголошки преглед са head thrust тестом • Тест за бенигни позициони пароксизмални вертиго • Друга вестибулометријска испитивања • Потребно је утврдити узрок оштећења вестибулариса јер ће од тога зависити и терапија • Неопходна је диференцијална дијагноза других узрока поремећаја равнотеже

  26. Ромбергова проба • Примењује се када особа стоји са скупљним стопалима, прво са отвореним, папотом са затвореним очима • Код оштећења дубоког положајног сензибилитета особа губи равнотежу само са затвореним очима • Осетљив тест за равнотежу је тандем ход („пета-прсти“)

  27. Нистагмус • Нистагмус је врста невољних покрета очних јабучица, урођена или стечена • Ове осцилације су већином ритмичне • Нистагмус може да буде присутан и у примарном положају (када очи гледају право пут напред) или приликом покрета булубуса у страну, лево или десно (хоризонтални нистагмус) или навише или наниже (вертикални нистагмус) • Такође су могући и ротаторни покрети

  28. Нистагмус • Физиолошки нистагмус је оптокинетски нистагмус који се јавља код релативног покрета испитивања у односу на околину (нпр када гледамо кроз прозор возила) • Остали типови су патолошки • Нистагмус се дели на периферни и централни (вертикални, ротаторни, дисоцирани, а могу да буду придружени и других знаци оштећења ЦНС) • Надражљивост лабиринта је очувана у централном нистагмусу

  29. Нистагмус • У нистагмус се по правилу, сем код пендуларног (једнака брзина у свим правцима, обично код урођене слабовидости), разликују брза и спора фаза, а правац нистагмуса се одрђује према брзој компоненти • Осцилације очних јабучица могу да буду асоциране или дисоциране (разни правци осцилација у оба ока) • Нистагмус може да буде монокуларни или бинокуларни

  30. Нистагмус • Постоје две фазе нистамус, спора и брза (обично у правцу погледа) према којој се одређује и правац нистагмуса • Некад се јављају осцилације истих брзина у оба смера што се назива пендуларни нистагмус што се најчешће јавља код урођене слабовидости • Дисоцирани нистамус је једностран или различитог карактера на два ока

More Related