1 / 23

БИОЛОШКИ АКТИВНИ ДОДАТОЦИ

БИОЛОШКИ АКТИВНИ ДОДАТОЦИ. КОИ ВЕТУВААТ МНОГУ ВО ОБЛАСТА НА ДИЕТОЛОГИЈАТА, ПРЕВЕНЦИЈАТА И ТЕРАПИЈАТА НА НАРУШУВАЊАТА НА МЕТАБОЛИЗМОТ. В о вед.

lara-kemp
Download Presentation

БИОЛОШКИ АКТИВНИ ДОДАТОЦИ

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. БИОЛОШКИ АКТИВНИ ДОДАТОЦИ КОИ ВЕТУВААТ МНОГУ ВО ОБЛАСТА НА ДИЕТОЛОГИЈАТА, ПРЕВЕНЦИЈАТА И ТЕРАПИЈАТА НА НАРУШУВАЊАТА НА МЕТАБОЛИЗМОТ

  2. Вовед • Добро познато е дека нутриентите се состојки на храната, кои ги одржуваат хормоналните функции на организмот. Тие доставуваат како енергија, така и есенциjални молекули, кои или не се произведуваат, или произведеното количество не е доволно да одговори на потребите за одржување или растеж на организмот - АК, МК, витамини, минерали. • Сообразено со возраста, полот и некои физиолошки состојби като бременост, лактација и сл. разработени се т.нар. препорaчливи хранливи норми (RDA)

  3. Вовед • Новитепроучувањапокажуваат, декаодржувањето наоптималноздравје и заштитатаодхроничнитезаболувањаза некои нутриенти бараат повисокиконцентрации од препорачаните RDA-количества. • Пример за тоа е Витаминот Е. Дневен прием од 100 IU ( 33 mg -токоферол), кое е 300% од RDA количеството, е неопходензанамалување накоронарниотризик. Повеќетолуѓепримаат неповеќе од 15 IU Витамин Е дневно. • Во вакви и слични случаи се препорачува примањето или на поголемо количество пресни плодови и зеленчуци, или на витамински препарати. Тука се гледаат разликите меѓу источната и западната медицинска наука.

  4. Вовед источната наукапредлага користењето на овие состојки да се прави без да бидат разделени од природните носители. На тој начин организмот може да го прими од нутриентите она што му е потребно, колку што му е потребно и кога му е потребно. Со други зборови се смета на сопствените регулаторни механизми на организмот. • приодот во западната наука • е силно технизиран - извлечените биолошки активни состојки се преработуваат во средства за лекување. Значаен дел од овие средства се резултат на хемиска синтеза.

  5. Вовед Кога организмот е во критична состојба и процесите на саморегулација се до голем степен блокирани, подобрата алтернатива е користењето на чистите лекарски средства (фармацевтиците), добиени според методите на западната наука.

  6. Вовед Но, ако целта е заштита или одржување на една нормализирана функционална состојба и оптимизирање на самовозобновувањето, користењето на нутрицевтицитет.е. на приодите во источната медицина, е подобрата алтернатива.

  7. Дефиниција: концентрати на природни или идентични на природните биолошко-активни состојки, подготвени и наменети за непосреден прием или во составот на прехранбени производи за постигнување на следните цели:

  8. Цели: субституирачка:компензирање на недостигот на определени есенцијални и неесенцијални храниливи елементи: белковини, АК, МК/ПНМК, витамини, макро и микроелементи, антиоксиданси, биофлавоноиди, етерични масла, тритерпени и др.; енергобалансирачка: регулирање на апетитот, внесувањето на калории (телесна маса и тежина); имуномодулирачка:зголемување на имунитетот и издржливоста на организмот спрема заболувањата;

  9. Цели: детоксициона:вадење (неутрализирање) од организмот на натрупани излишоци и токсини; антидисбактериозна:одржување на нормална цревна флора; антидепресивна:подобрување на психоемоционалниот тонус и хроничната измореност. • профилактична:намалување на ризикот од заболување или нарушувања во размената; успорување на стареењето и повишување на квалитетот на живот; Во суштина тоа се и целите на официјалната диетологија и фармакологија.

  10. Барања: Нутрицевтици • Биолошки активиниот додаток /БАД/ не треба да ја премунува 6 пати деноноќната потреба /RDA/; • БАД не треба да содржат силно активни наркотични и отровни средства. • При производството да не се користат суровини, кои не се прилагаат во медицинската практика.

  11. Барања: • Понудените на пазарот квалитетни БАД /нутрицевтици и парацевтици/ користат формули, базирани на вековни натуропатски традиции, реализирани со помошта на високоефективни технологии (микромоларни раствори, хелатирање, мицелизација, студено извлекување и др.); • Извлекувањето на БАД ги зачувува во вид, скоро идентичен со тој на излезната суровина. • Овие технологии не користат стабилизатори и конзерванси. • Излезните суровини (воглавно растителни) произлегуваат од еколошки зони и користат специјално култивирање.

  12. Барања: • Во практика овие производи немаат споредни ефекти и имаат многу ограничени контраиндикации. • Успешно се комбинираат со повеќето медикаменти. • Имаат многупрофилност и многуфункционалност, но обично ефектите им се гледаат побавно и бараат подолг период на натрупување во споредба со конвенционалните лекарства. • Се користат обично како додатоци, макар што во редица случаи можат да се употребуваат и самостојно.

  13. ЗОШТО БАД? Колку храната што ја внесуваме секојдневно е хранлива?

  14. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: Ориз (порција од 200г): • Витамини: • К (1% RDA) • Thiamin (B1: 12% RDA) • Niacin (B3: 15% RDA) • Panthotenic Acid (B5: 6% RDA) • B6 (14% RDA) • Folate (2% RDA) • Минерали: Калциум (2%), Железо (5%), Магнезиум (21%), Фосфор (16%), Калиум (2%), Цинк (8%), Бакар (10%), Манган (88%), Селен (27%) • Протеини: 10% RDA Калории: 11% од дневните потреби Јаглехидрати: 15% Растителни влакна: 14% Масти: 3% Заситени масти: 2% *Вредностите се пресметани врз основа на 2000 кал. Диета

  15. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: Пире (порција од 80г): • Витамини: • А (1% RDA) • C (1% RDA) • Thiamin (B1: 5% RDA) • Riboflavin (B2: 2%) • Niacin (B3: 5% RDA) • Panthotenic Acid (B5: 4% RDA) • B6 (9% RDA) • Folate (2% RDA) • Минерали: Калциум (2%), Железо (2%), Магнезиум (4%), Фосфор (4%), Калиум (7%), Цинк (2%), Бакар (4%), Манган (5%), Селен (1%) • Протеини: 4% RDA Калории: 3% од дневните потреби Јаглехидрати: 4% Растителни влакна: 0% Масти: 1% Заситени масти: 2% *Вредностите се пресметани врз основа на 2000 кал. Диета

  16. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: Пржени компириво растително масло (порција од 169г): • Витамини: • C (8% RDA) • E (Alpha Tocopherol: 7%RDA) • K (24% RDA) • Thiamin (B1: 20% RDA) • Niacin (B3: 21% RDA) • Panthotenic Acid (B5: 10% RDA) • B6 (32% RDA) • Folate (13% RDA) • Минерали: Калциум (2%), Железо (13%), Магнезиум (14%), Фосфор (23%), Калиум (27%), Цинк (8%), Бакар (12%), Манган (20%), Селен (2%) • Протеини: 13% RDA Калории: 27% од дневните потреби Јаглехидрати: 21% Растителни влакна: 24% Масти: 44% Заситени масти: 34% *Вредностите се пресметани врз основа на 2000 кал. Диета

  17. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: Варени Макарони (порција од 140г): • Витамини: • Thiamin (B1: 2% RDA) • Riboflavin (B2: 2% RDA) • Niacin (B3: 3% RDA) • Panthotenic Acid (B5: 2% RDA) • B6 (3% RDA) • Folate (2% RDA) • Минерали: Калциум (1%), Железо (4%), Магнезиум (6%), Фосфор (8%), Калиум (2%), Цинк (5%), Бакар (7%), Манган (23%), Селен (53%) • Протеини: 16% RDA Калории: 11% од дневните потреби Јаглехидрати: 14% Растителни влакна: 10% Масти: 2% Заситени масти: 1% *Вредностите се пресметани врз основа на 2000 кал. Диета

  18. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: Житарици (порција од 173г): • Витамини: • А (22% RDA) • Е (Alpha Tocopherol: 1% RDA) • K (2% RDA) • Thiamin (B1: 20%RDA) • Riboflavin (B2: 21% RDA) • Niacin (B3: 21% RDA) • Panthotenic Acid (B5: 3% RDA) • B6 (22% RDA) • Folate (22% RDA) • Минерали: Калциум (11%), Железо (22%), Магнезиум (13%), Фосфор (17%), Калиум (4%), Цинк (7%), Бакар (6%), Манган (77%), Селен (18%) • Протеини: 0% RDA Калории: 10% од дневните потреби Јаглехидрати: 14% Растителни влакна: 15% Масти: 4% Заситени масти: 2% *Вредностите се пресметани врз основа на 2000 кал. Диета

  19. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: Пржени свински ребра (порција од 100г): • Витамини: • Е (Alpha Tocopherol: 1% RDA) • Thiamin (B1: 58%RDA) • Riboflavin (B2: 19% RDA) • Niacin (B3: 30% RDA) • Panthotenic Acid (B5: 7% RDA) • B6 (20% RDA) • Folate (1% RDA) • B12 (12% RDA) • Минерали: Калциум (2%), Железо (4%), Магнезиум (7%), Фосфор (25%), Калиум (13%), Цинк (14%), Бакар (4%), Манган (0%), Селен (62%) • Протеини: 56% RDA Калории: 11% од дневните потреби Јаглехидрати: 0% Растителни влакна: 0% Масти: 17% Заситени масти: 20% *Вредностите се пресметани врз основа на 2000 кал. Диета

  20. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: Печено Пиле (порција од 140г): • Витамини: • А (1% RDA) • Е (Alpha Tocopherol: 2% RDA) • К (1% RDA) • Thiamin (B1: 7%RDA) • Riboflavin (B2: 9% RDA) • Niacin (B3: 96% RDA) • Panthotenic Acid (B5: 14% RDA) • B6 (42% RDA) • Folate (1% RDA) • B12 (8% RDA) • Минерали: Калциум (2%), Железо (8%), Магнезиум (10%), Фосфор (32%), Калиум (10%), Цинк (9%), Бакар (3%), Манган (1%), Селен (55%) • Протеини: 87% RDA Калории: 12% од дневните потреби Јаглехидрати: 0% Растителни влакна: 0% Масти: 8% Заситени масти: 7% *Вредностите се пресметани врз основа на 2000 кал. Диета

  21. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: Пастрмка (порција од 143г): • Витамини: • А (1% RDA) • C (5% RDA) • Thiamin (B1: 14%RDA) • Riboflavin (B2: 8% RDA) • Niacin (B3: 41% RDA) • Panthotenic Acid (B5: 15% RDA) • B6 (25% RDA) • Folate (7% RDA) • B12 (150% RDA) • Минерали: Калциум (12%), Железо (3%), Магнезиум (11%), Фосфор (38%), Калиум (18%), Цинк (5%), Бакар (4%), Манган (2%), Селен (27%) • Протеини: 66% RDA Калории: 11% од дневните потреби Јаглехидрати: 0% Растителни влакна: 0% Масти: 13% Заситени масти: 12% *Вредностите се пресметани врз основа на 2000 кал. Диета

  22. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: * Табелата покажува колку грама од посочените храни треба да внесуваме секојдневно за да ги задоволиме дневните потреби од витамини пресметано на диета од 2000 кал.

  23. Хранливите состојки во секојдневната исхрана: * Табелата покажува колку грама од посочените храни треба да внесуваме секојдневно за да ги задоволиме дневните потреби од минерали пресметано на диета од 2000 кал.

More Related