Tcp ip
Download
1 / 160

TCP - PowerPoint PPT Presentation


  • 146 Views
  • Uploaded on

TCP/IP. TCP/IP - Sadr ž aj. Internet Struktura, standardi Internet sloj IP adresiranje Rutiranje IP protokol ICMP Transportni sloj UDP TCP. Aplikacioni sloj TELNET FTP E-MAIL DNS Web Web pretražvač Web server Statički i dinamički Web dokumenti HTTP Proxy serveri.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about 'TCP' - krystyn


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
Tcp ip

TCP/IP

TCP/IP


Tcp ip sadr aj
TCP/IP - Sadržaj

  • Internet

    • Struktura, standardi

  • Internet sloj

    • IP adresiranje

    • Rutiranje

    • IP protokol

    • ICMP

  • Transportni sloj

    • UDP

    • TCP

  • Aplikacioni sloj

    • TELNET

    • FTP

    • E-MAIL

    • DNS

  • Web

    • Web pretražvač

    • Web server

    • Statički i dinamički Web dokumenti

    • HTTP

    • Proxy serveri

TCP/IP






Tcp ip1
TCP/IP

TCP/IP


Adresiranje
Adresiranje

  • TCP/IP protokoli koriste tri nivoa adresiranja:

    • fizičke adrese

    • logičke ili mrežne (IP) adrese

    • adrese portova.

TCP/IP


Adresiranje1
Adresiranje

TCP/IP


Adresiranje fizi ke adrese
Adresiranje - fizičke adrese

  • Čvor sa fizičkom adresom 10 šalje okvir čvoru sa fizičkom adresom 69. U zaglavlju okvira sadržane su fizičke adrese.

Ethernet adresa: 07:01:02:01:2C:4B

TCP/IP


Adresiranje logi ke adrese
Adresiranje - logičke adrese

Univerzalne adrese hostova

i rutera na Internetu

  • Čvor sa logičkom adresom A i fizičkom adresom 10 lociran na jednom LAN-u šalje podatke čvoru sa logičkom adresom P i fizičkom adresom 95 lociranom u nekom drugom LAN-u.

  • Paket na nivou sloja mreže sadrži logičke adrese izvora i krajnjeg odredišta koje ostaju neizmenjene duž cele putanje paketa.

  • Fizičke adrese se menjaju kako paket prelazi iz jednu u drugu mrežu.

IP adresa: 132.24.75.9

TCP/IP


Adresiranje adrese portova
Adresiranje - adrese portova

Proces sa adresom porta j koji se izvršava na hostu sa logičkom adresom A, šalje podatke procesu sa adrsom porta k koji se izvršava na hostu sa logičkom adresom P.

TCP/IP

16 bitni brojevi


Internet standardi rfc
Internet standardi - RFC

www.faqs.org/rfcs

TCP/IP


Internet sloj
Internet sloj

  • IP adresiranje

  • Isporuka, prosleđivanje i rutiranje

  • ARP i RARP

  • IP protokol

  • ICMP

TCP/IP


Ip adresiranje
IP adresiranje

  • Internet ili IP adresa je 32-bitna (ili 4-bajtna) adresa (identifikator) koja na jedinstven i univerzalan način definiše vezu hosta ili rutera na Internet.

  • Adresni prostor (broj različitih adresa) IP protokola je 232ili 4,294,967,296

TCP/IP



Dve eme ip adresiranja
Dve šeme IP adresiranja

  • Klasno IP adresiranje (prvobitna, danas zastarela)

  • Besklasno IP adresiranje (danas preovlađujuća)

TCP/IP


Klasno ip adresiranje sadr aj
Klasno IP adresiranje - sadržaj

  • Određivanje klase

  • Netid i Hostid

  • Klase i blokovi

  • Mrežne adrese

  • Maska

  • CIDR notacija

  • Iscrpljivanje adresa

TCP/IP


Klase
Klase

  • Prostor IP adresa je podeljen na pet klasa: A, B, C, D i E.

  • Svaka klasa zauzima jedan kontinualni deo adresnog prostora

TCP/IP



Kako odrediti klasu ip adrese
Kako odrediti klasu IP adrese?

Ako je adresa data u binarnom obliku:

TCP/IP



Odre ivanje klase primer
Određivanje klase - primer

  • Odrediti klase sledećih IP adresa:

    00000001 00001011 00001011 11101111

    11000001 10000011 00011011 11111111

    10100111 11011011 10001011 01101111

    11110011 10011011 11111011 00001111

TCP/IP


Kako odrediti klasu ip adrese1
Kako odrediti klasu IP adrese?

Ako je adresa data u decimalnoj notaciji:

TCP/IP


Odre ivanje klase primer1
Određivanje klase - primer

Odrediti klase sledećih IP adresa:

a. 227.12.14.87 b.193.14.56.22 c.14.23.120.8d. 252.5.15.111 e.134.11.78.56

Rešenje:a.Prvi bajt je 227 (između 224 i 239); klasaje D.b. Prvi bajt je193 (između192 i223); klasajeC.c. Prvi bajt je14 (između0 i127); klasajeA.d. Prvi bajt je252 (između240 i255); klasajeE.e. Prvi bajt je134 (između128 i191); klasajeB.

TCP/IP


Netid i hostid
Netid i Hostid

Netid - identifikuje mrežu

Hostid - identifikuje host u mreži

Blok - skup adresa sa istim netid

TCP/IP


Klasa a
Klasa A

TCP/IP


Klasa b
Klasa B

TCP/IP


Klasa c
Klasa C

TCP/IP


Mre na adresa
Mrežna adresa

  • Mrežna adresa je prva adresa u bloku.

  • Definiše mrežu (a ne host). (Ruteri usmeravaju pakete shodno mrežnoj adresi)

  • Za datu mrežnu adresu, u mogućnosti smo da odredimo klasu adrese, blok i opseg adresa u bloku.

TCP/IP


Mre na adresa primer
Mrežna adresa - primer

Za IP adresu 132.21.0.0, odrediti klasu, blok i opseg adresa.

RešenjeKlasa adrese je B zato što je prvi bajt između 128i191. Adresa pripada bloku sa netid = 132.21. Opseg adresa je 132.21.0.0 do132.21.255.255.

TCP/IP


Maska
Maska

Maska je 32-bitni broj, koji AND-ovan sa bilo kojom adresom iz bloka daje mrežnu adresu. AND (logička I) operacija se primenjuje na svaki par bitova maske i adrese. Bitovi adrese koji odgovaraju 1-cama iz maske zadržavaju svoju vrednost (ako su 1 ostaju 1, ako su 0 ostaju 0), a bitovi koji odgovaraju 0-ma iz maske menjaju se na 0.

TCP/IP



Podrazumevane maske primer
Podrazumevane maske - primer

Za IP adresu 23.56.7.91, oderediti početnu (mrežnu) adresu.

RešenjeData IP adresa pripada klasi A za koju je podrazumevana maske 255.0.0.0. To znači da prvi bajt adrese ostaje neizmenjen, dok preostala tri postaju 0. Dakle, tražena mrežna adresa je 23.0.0.0.

TCP/IP


Cird notacija
CIRD notacija

  • U ovoj notaciji, broj 1-ca u maski se zapisuje na kraju adrese posle kose crte.

  • Na primer, adresa 18.46.74.10, koja je iz klase A sa podrazumevanom maskom 255.0.0.0, se zapisuje kao 18.46.74.10/8, da bi se naglasilo da u maski postoji osam 1-ca.

TCP/IP


Problem iscrpljivanja ip adresa
Problem iscrpljivanja IP adresa

  • Zbog brzog rasta Interneta, kao i zbog nedostataka samog klasnog adresiranja, raspoložive IP adresu su gotovo iscrpljene. Uprkos tome, broj uređaja na Internetu je još uvek mnogo manji od 232.

  • Klase A i B su u potpunosti iskorišćene, dok su blokovi iz klase C previše mali za organizacije srednje veličine.

  • Nešto kasnije, ukazaćemo na načine kako se problem iscrpljivanja IP adresa može ublažiti

TCP/IP


Ure aji sa vi e mre nih adaptera multihomed devices
Uređaji sa više mrežnih adaptera(Multihomed devices)

Multihomed

host

TCP/IP


Ip adresa lokacija a ne ime
IP adresa - lokacija, a ne ime !

IP adresa definiše mrežnu lokaciju uređaja, a njegov identitet. Drugim rečima, obzirom da IP adresu čine dva dela (netid i hostid), ona jedino može da definiše vezu uređaja na određenu mrežu. Jedna posledica ovoga je ta da premeštanje računara iz jedne u neku drugu mrežu podrazumeva i promenu njegove IP adrese

TCP/IP




Direktna op ta broadcast adresa
Direktna opšta (broadcast) adresa

Direktnu broadcast adresu koristi ruter da bi poslao poruku svim hostovima u lokalnoj mreži

TCP/IP


Ograni ena op ta broadcast adresa
Ograničena opšta (broadcast) adresa

Ograničenu broadcast adresu koristi host kada šalje poruku svim hostovima u istoj mreži.

Ruteri blokiraju ograničenu broadcast adresu

TCP/IP


Host na ovoj mre i
˝Host na ovoj mreži˝

Host koji ne zna svoju IP adresu koristi IP adresu 0.0.0.0 ako izvornu i 255.255.255.255 kao odredišnu da bi poslao poruku bootstrap serveru (host koji ˝zna˝ IP adrese svih hostova u mreži).

TCP/IP


Konkretni host na ovoj mre i
˝Konkretni host na ovoj mreži˝

Ovu adresu koristi host ili ruter kada šalje poruku nekom konkretnom hostu na istoj mreži.

TCP/IP


Loopback adresa
Loopback adresa

Paket sa loopback adresom ne napušta host.

TCP/IP


Privatne adrese
Privatne adrese

Adrese iz ovih blokova nisu globalno prepoznatljive, a koriste se u izolovanim mrežama

TCP/IP


Individualne grupne i op te ip adrese
Individualne, grupne i opšte IP adrese

  • Individualne - za komunikaciju jedan-ka-jedan

  • Grupne (multikast) - za komunikaciju jedan-ka-više

  • Opšte (broadcast) - za komunikaciju jedan-ka-svima

TCP/IP


Individualne adrese
Individualne adrese

Jedan izvor jedno odredište

TCP/IP


Grupne adrese
Grupne adrese

Jedan izvor, više odredišta

Grupne adrese su adrese iz klase D

Host, pored indivudulane, može imati jednu ili više grupnih adresa.

TCP/IP


Primene grupne komunikacije
Primene grupne komunikacije

  • Pristup distribuiranim bazama podataka

  • Distribucija informacija

  • Telekonferencije

  • Učenje na daljinu

TCP/IP


Vi estruki unicast v s multicast
Višestruki unicast v.s. multicast

Višestruki unicast

Multicast

TCP/IP


Podmre avanje
Podmrežavanje

Dva nivoa hijerarhije (mreža bez podmreža)

TCP/IP


Podmre avanje1
Podmrežavanje

Mreža sa podmrežama (tri nivoa hijerarhije).

TCP/IP


Adrese sa dva i tri nivoa hijerarhije
Adrese sa dva i tri nivoa hijerarhije

Adrese u mreži bez podmreža

Adrese u mreži sa podmrežama

TCP/IP



Podmre avanje primer
Podmrežavanje - primer

Za IP adresu 200.45.34.56 i masku podmreže 255.255.240.0 odrediti adresu podmreže.

RešenjeAdresa: 200.45.34.56 11001000 00101101 00100010 00111000

Maska podmreže: 255.255.240.0 AND11111111 11111111 11110000 00000000

Adresa podmreže: 11001000 00101101 00100000 00000000 =>

=>200.45.32.0.

TCP/IP


Podmre avanje specijalne adrese
Podmrežavanje - specijalne adrese

  • Adresa podmreže - prva adresa (hostid - sve nule)

  • Poslednja adresa - ograničeni broadcast unutar podmreže(hostid - sve jedinice)

TCP/IP


Podmre avanje cird notacija
Podmrežavanje - CIRD notacija

  • 141.14.92.3/18 predstavlja adresu koja pripada podmreži sa maskom 255.255.192.0 (18 1-ca)

TCP/IP


Besklasno adresiranje
Besklasno adresiranje

  • Razumevanje koncepta besklasnog adresiranja

  • Pronalaženje prve i poslednje adrese bloka za datu IP adresu

  • Pronalaženje mrežne adrese za datu besklasnu IP adresu

  • Kreiranje podmreža na bazi bloka besklasnih IP adresa

  • Razumevanje dodele adresa i koncepta agregacije adresa

Ciljevi:

TCP/IP


Blokovi promenljive du ine
Blokovi promenljive dužine

Kod besklasnog adresiranja, adresni prostor (232 adresa) je podeljen na blokove različitih veličina, koji ne pripadaju klasama, a organizaciji se dodeljuje blok veličine koja najbolje odgovara njenim potrebama

TCP/IP


Ograni enja
Ograničenja

  • Broj adresa u bloku mora biti stepen dvojke (2, 4, 8, 16, ...)

  • Prva adresa u bloku mora biti deljiva bez ostatka brojem adresa u bloku

TCP/IP


Besklasne ip adrese primer
Besklasne IP adrese - Primer

Koja od sledećih adresa može biti početna adresa bloka koji sadrži 16 adresa?

a. 205.16.37.32 b.190.16.42.44c. 17.17.33.80 d.123.45.24.52

RešenjeSamo dve adrese zadovoljaju usloz za početnu adresu (a i c). Adresa 205.16.37.32 zato što je 32 deljivo sa 16. Adresa 17.17.33.80 zato što je 80 deljivo sa 16.

TCP/IP


Format besklasne ip adrese
Format besklasne IP adrese

Kod besklasnog adresiranja adresa i maska uvek idu u paru

TCP/IP


Prefiks i du ina prefiksa
Prefiks i dužina prefiksa

  • Prefiks - za zajednički deo svih adresa iz istog bloka (slično kao netid)

  • Dužina prefiksa – broj bita u zajedničkom delu

  • Sufiks – promenljivi deo u adresama nekog bloka (slično kao hostid)

  • Dužina sufiksa – broj bita u promenljivom delu (32 – n)

TCP/IP


Odre ivanje prve adrese bloka
Određivanje prve adrese bloka

Odrediti prvu adresu u bloku ako je 167.199.170.82/27 jedna od adresa iz bloka.

SolutionDužina prefiksa je 27, što znači da moramo zadržati prvih 27 bita, a preostalih 5 promeniti na 0 :

Adresa (bin. oblik):10100111 11000111 10101010 01010010Zadržavamo 27 bita: 10100111 11000111 1010101001000000Rezultat u CIRD notaciji: 167.199.170.64/27

TCP/IP


Odre ivanje broja adresa u bloku
Određivanje broja adresa u bloku

Odrediti broj adresa u bloku ako je 140.120.84.24/20 jedna od adresa iz bloka

RešenjeDužina prefiksa je 20. Broj adresa u bloku je 232−20ili 212ili 4096.

TCP/IP


Odre ivanje poslednje adrese bloka
Određivanje poslednje adrese bloka

Odrediti poslednju adresu bloka ako je 140.120.84.24/20 jedna od odresa iz bloka

RešenjeMaska ima 20 1-ca i 12 nula. Komplement maske ima 20 nula i 12 jedinica :

00000000 00000000 00001111 11111111

Ili 0.0.15.255. Poslednja adresa jednaka je zbiru prve adrese i komplementa maske:

TCP/IP


Odre ivanje poslednje adrese bloka1
Određivanje poslednje adrese bloka

140 . 120 . 80 . 0 0 . 0 . 15 . 255 ---------------------------- 140 . 120 . 95 . 255

Poslednja adresa je:140.120.95.255/20.

TCP/IP


Odre ivanje bloka
Određivanje bloka

Odrediti blok ako je jedna od njegovih adresa 190.87.140.202/29.

RešenjeBlok je određen prvom adresom, veličinom i poslednjom adresom.

Uočimo da maska sa dužinom prefiksa 29 ima sve 1-ce na pozicijama prva tri bajta i pet 1-ca i tri nule na poziciji poslednjeg bajta, tj. 11111000. To znači da će u prvoj adresi bloka u odnosu na datu adresu biti promenjen samo poslednji bajt (202). Broj 202 u binarnom obliku ima vrednost 11001010, a primenom maske dobijamo: (11001010) AND (11111000) = 11001000 (decimalno 200). Dakle, prva adresa bloka je: 190.87.140.200/29.

Veličina bloka iznosi 232-29 = 23 = 8 adresa.

Komplement maske je 0.0.0.7, što sabrano sa prvom adresom daje poslednju adresu bloka: 190.87.140.207/29

TCP/IP


Jedna m re na konfiguracija
Jedna mrežna konfiguracija

Prikazati mrežnu konfiguraciju za blok izprethodnog primera:

Prava adresa:

190.87.140.200/29

Veličina bloka:

8 adresa

Poslednja adresa:

190.87.140.207/29

TCP/IP


Podmre avanje kod besklasnog adresiranja
Podmrežavanje kod besklasnog adresiranja

Besklasno, kao i klasno adresiranje, podržava podmrežavanje. Organizacija kojoj je dodeljen blok adresa, može kreirati podmreže shodno svojim potrebama. Administrator mreže, za svaku podmrežu, određuje odgovarajuću masku. Maska podmreže imaće veću dužina prefiksa (n) od maske koja važi na nivou dodeljenog bloka.

TCP/IP


Odre ivanje maske podmre e
Određivanje maske podmreže

Organizaciji je dodeljen blok 130.34.12.64/26. Organizacija želi da kreira 4 podmreže. Kolika je dužina prefiksa podmreže?

RešenjeKreiraju se 4 podmreže, što znači da su, u odnosu na dužinu prefiksa sajta, potrebna dve dodatne 1-ce (log24 = 2). Dakle, dužina prefiksa podmreže je /28.

TCP/IP


Odre ivanje adresa podmre a
Određivanje adresa podmreža

Odrediti adrese podmreža i opsege adresa za svaku podmrežu izprethodnog primera.

TCP/IP



Dodela adresa
Dodela adresa

Dodela IP adresa na globalnom nivou je pod kontrolom međunarodne neprofitne organizacije koja se zove ICANN (Internet Corporation for Assigned Names and Numbers). Međutim, ICANN, po pravilu, se ne bavi dodelom adresa pojedinačnim organizacijama, već blokove adresa dodeljuje ISP-ovim. Svaki ISP zatim deli svoj blok adresa na manje blokove i raspodeljuje ih svojim korisnicima. Ovakav pristup se naziva agregacijom adresa, jer se veliki broj manjih blokova adresa objedinjuje u jedan veliki blok koji je dodeljen jednom ISP-u.

TCP/IP


Isporuka prosle ivanje i rutiranje datagrama sadr aj
Isporuka, prosleđivanje i rutiranje datagrama - Sadržaj

  • Direktna i indirektna isporuka datagrama

  • Prosleđivanje kod klasnog adresiranja

  • Prosleđivanje kod besklasnog adresiranja

  • Tabele rutiranja

  • Struktura rutera

TCP/IP


Direktna isporuka
Direktna isporuka

Izvor i odredište su locirani u istoj mreži

Od poslednjeg rutera do odredišnog hosta

Pošiljalac analizira odredišnu IP adresu uzetu iz zaglavlja datagrama; iz nje izdvaja mrežnu adresu i upoređuje je sa adresama mreža na koje je priključen. Ako pronađe podudarnost, datagram može biti direktno isporučen.

TCP/IP


Indirektna isporuka
Indirektna isporuka

Izvor i odredište nisu u istoj mreži

TCP/IP


Prosle ivanje datagrama
Prosleđivanje datagrama

Proslediti datagram znači uputiti ga jedan korak dalje duž putanje do njegovog krajnjeg odredišta.

Prosleđivanje podrazumeva da hostovi i ruteri poseduju tabele rutiranja. Host kada želi da pošalje datagram (ili ruter koji treba da pošalje primljeni datagram), iz tabele rutirana, a na osnovu odredišne IP adrese, dobija informaciju kome treba da proslediti datagram.

Glavni problem u vezi sa tabelama rutiranja tiče se njihove veličine. Zbog impresivne veličine današnjeg Interneta, rešenje kod koga bi tabela rutiranja sadržala posebnu stavku sa kompletnom putanjom za svaku moguću odredišnu IP adresu je praktično neizvodljivo.

TCP/IP


Tehnike prosle ivanja
Tehnike prosleđivanja

  • Metod sledećeg skoka

  • Mrežno-specifični metod

  • Metod podrazumevanog rutera

TCP/IP


Metod slede eg rutera
Metod sledećeg rutera

Tabele sadrže kompletne putanje do hosta B

Tabele sadrže adresu sledećeg-skoka ka hostu B

TCP/IP


Mre no specifi ni metod
Mrežno-specifični metod

Tabela rutiranja sa eksplicitno navedenim hostovima

Tabela rutiranja zasnovna na mrežno-specifičnom metodu

TCP/IP








Poklapanje po najdu oj maski
Poklapanje po najdužoj maski

Tabele su sortirane po dužini prefiksa

TCP/IP



Rutiranje
Rutiranje

  • Rutiranje se odnosi na kreiranje i ažuriranje tabela rutiranja

  • Statičke tabele rutiranja - manuelno popunjava administrator mreže (koriste se u malim mrežama čija se konfiguracija ne menja često)

  • Dinamičke tabele rutiranja - ažuriraju se automatski korišćenjem protokola za dinamičko rutiranje (RIP, OSPF ili BGP). Uvek kada se na Internet desi neka promena, kao što je prestanak rada nekog rutera ili prekid nekog linka, dinamički protokol za rutiranje je odgovoran za automatsko ažuriranje tabela svih rutera.

TCP/IP


Struktura rutera
Struktura rutera

Osnovne komponente rutera

TCP/IP


Ulazni port
Ulazni port

TCP/IP


Izlazni port
Izlazni port

TCP/IP




Rutiranje kroz banyan komutator
Rutiranje kroz Banyan komutator

Od ulaza 1 do izlaza 6 (110)

Od ulaza 5 do izlaza 2 (010)

TCP/IP


Arp i rarp
ARP i RARP

  • Između IP adresa i fizičkih adresa ne postoji direktna veza (nezavisno se dodeljuju)

    • IP adrese su logičke (mrežne) adrese koje se koriste za rutiranje datagrama na Internetu i imaju globalno značenje.

    • Za isporuku okvira preko fizičkog linka koriste se fizičke adrese - lokalni značaj

  • Neophodan je način za preslikavanje IP adresa na fizičke

TCP/IP


Arp i rarp1
ARP i RARP

TCP/IP


Arp i rarp2
ARP i RARP

TCP/IP


ARP

TCP/IP


Arp upit
ARP upit

ARP upit je broadcast

TCP/IP


Arp odgovor
ARP odgovor

ARP odgovor je unicast

TCP/IP




Kori enje
Korišćenje

TCP/IP


Arp ke
ARP keš

  • ARP keš:

    • Host poseduje tabelu (tzv. ARP keš) kaja sadrži parove adresa (IP adresa, fizička adresa) iz skorašnje primljenih ARP odgovora

    • Ako u bliskoj budućnosti hostu zatreba ista fizička adresa, on će je naći u ARP tabeli, bez potrebe da ponovo šalje ARP upit

    • Stavke u ARP kešu imaju ograničeno trajane

  • ARP keš se popunjava informacijama kako iz ARP odgovora tako i iz ARP upita

TCP/IP


RARP

  • Za pronalaženje logičke adrese mašine koja jedino zna svoju fizičku adresu.

  • Koristi se u mrežama čiji hostovi nakon uključena ne znaju svoje IP adrese. IP adrese ˝zna˝server, a hostovi koriste RARP da bi saznali svoje IP adrese.

  • Danas zastareo protokol

TCP/IP


Rarp upit
RARP upit

TCP/IP


Rarp odgovor
RARP odgovor

TCP/IP


IP

  • Sadržaj:

    • Format datagrama

    • Fragmentacija

    • Opcije

    • Kontrolna suma

TCP/IP



Datagram
Datagram

Paket na nivou sloja IP se naziva datagramom. Datagrami su paketi promenljive dužine i sastoje se iz dva dela: zaglavlje i podaci. Dužina zaglavlja je od 20 do 60 bajta. Zaglavlje sadrži informacije bitne za rutiranje i isporuku datagrama.

TCP/IP


Format zaglavlja
Format zaglavlja

Fiksni deo (20 bajtova)

Promenljivi deo (0 do 40 bajtova)

TCP/IP


Vres hlen service type i total length
VRES, HLEN, SERVICE TYPE i TOTAL LENGTH

Definiše verziju IP protokola. Aktuelna verzija je 4 (IPv4), kojoj u ovom polju odgovara binarna vrednost 0100.

Definiše dužinu zaglavlja izraženu brojem 32-bitnih reči. Minimalna vrednost je 5 (opcije ne postoje), a maksimalna 15 (polje za opcije je maksimalne je dužine)

Definiše kako će datagram biti tretiran od strane rutera. Pojedinačni bitovi ovog polja definišu prioritet datagrama, nivo pouzdanosti i kašnjenja koje pošiljaoca datagrama očekuje od rutera. Ruteri najčešće ignorišu ovo polje.

Ukupna dužina datagrama izražena u bajtovima.

TCP/IP



Protocol
PROTOCOL

TCP/IP


Fragmentacija
Fragmentacija

Format i veličina okvira zavisi od protokla kojeg koristi fizička mreža. Kada prelazi iz mreže sa većom u mrežu sa manjom dužinom okvira, datagram mora biti fragmentiran.

TCP/IP


MTU

  • MTU - Maximum Transfer Unit - najveća jedinica prenosa.

  • Parametar protokola sloja veze koji definiše maksimalnu dužinu polja za podatke u okviru.

TCP/IP



Flags
FLAGS

D: ne fragmentiraj

M: ima još fragmenata

TCP/IP


Fragment offset
FRAGMENT OFFSET

Pozicija fragmenta u okviru

celokupnog datagrama izražena

u jedinicama od po 8 bajta.

TCP/IP


Primer fragmentacije
Primer fragmentacije

IDENTIFICATION - jedinstvena identifikacija datagrama

TCP/IP


Opcije
Opcije

0 do 40 bajtova

Sadrži ni jednu, jednu ili više opcija

TCP/IP



Snimanje putanje
Snimanje putanje

IP adrese rutera kroz koje je datagram prošao

TCP/IP



Striktno rutiranje na izvoru
Striktno rutiranje na izvoru

IP adrese rutera kroz koje je datagram mora da prođe

TCP/IP



Pribli no rutiranje na izvoru
Približno rutiranje na izvoru

  • Ova opcija je slična opciji striktnog rutiranja na izvoru ali sa nešto blažim zahtevima. Svaki ruter u listi mora biti posećen, ali datagram može posetiti i neke druge rutere.

TCP/IP


Vremenski zapis
Vremenski zapis

Za beleženje vremena kada su ruteri procesirali datagram

TCP/IP


Vremenski zapis na ini kori enja
Vremenski zapis - načini korišćenja

IP adrese i vremenski zapisi

IP adrese zadate, unose se vremenski zapisi

Samo vremenski zapisi

TCP/IP



Kontrolna suma
Kontrolna suma

Kontrolna suma predstavlja redundantnu informaciju koja se dodaje paketu radi zaštite od grešaka koje mogu nastati u toku prenosa paketa. Kontrolna suma se izračunava na strani pošiljaoca paketa, a dobijena vrednost se šalje zajedno sa paketom. Prijemnik ponavlja isto izračunavanje nad celim paketom, uključujući i polje za kontrolnu sumu. Ako je rezultat zadovoljavajući, paket se prihvata; ako nije, pakete se odbacuje.

TCP/IP




NAT

Tehnika prevođenja adresa (Network Address Translation - NAT) omogućava da se u okviru sajta koriste privatne adrese za loklanu komunikaciju i skup globalnih adresa za komunikaciju sa drugim sajtovima.

Preduslov je da sajt mora imati jednu konekciju ka globalnom Interentu posredstvom rutera na kome se izvršava NAT softver

TCP/IP






Isp i nat
ISP i NAT

TCP/IP


ICMP

Protokol koji obezbeđuje povratne informacije izvornom hostu o problemima nastalim u toku rutiranja i procesiranja datagrama u mreži. Olakšava dijagnosticiranje kvarova i problema u radu mreže.

TCP/IP



Tipovi icmp poruka
Tipovi ICMP poruka

  • Izveštaji o greškama

    • Poruke koje šalju ruteri ili hostovi (odredišni) izvornom hostu sa obaveštenjem o neočekivanim događajima u toku procesiranja datagrama.

  • Upiti

    • Poruke upita uvek idu u paru. Hostu šalje upit ruteru ili drugom hostu koji vraćaju odziv sa traženim informacijama

TCP/IP



Format icmp poruke
Format ICMP poruke

Prvo polje zaglavlja (Type) definiše tip poruke. Drugo polje (Code) se koristi za parametre poruke koji se mogu predstaviti jednim ili sa nekoliko bita. Poslednje zajedničko polje (Checksum) se koristi za kontrolnu sumu poruke. Ostatak zaglavlja je specifičan za svaki tip poruke.

TCP/IP


Izve taji o gre kama
Izveštaji o greškama

  • Nedostupno odredište

  • Prigušenje izvora

  • Isteklo vreme

  • Problem s parametrima

  • Preusmeravanje

TCP/IP


Sadr aj polja za podatke izve taja o gre kama
Sadržaj polja za podatke izveštaja o greškama

Izveštaj o greškama, u sekciji za podatke, sadrže zaglavlje IP datagrama koji je izazvao grešku plus 8 bajtova podataka iz tog datagrama

TCP/IP


Nedostupno odredi te
Nedostupno odredište

Šalje ruter kada ne može da locira odredište datagrama, ne može da prosledi datagram sledećem ruteru ili kada datagram sa setovanim bitom DF (zabranjena fragmentacija) ne može biti isporučen jer mreža koja stoji na putu zbog velike dužine datagrama ne dopušta njegov prenos.

Odredišni host šalje poruku ovog tipa izvornom hostu u situacijama kada protokol višeg nivoa kojem su podaci iz IP datagrama namenjeni nije operativan ili kada aplikacioni program koji koristi podatke nije pokrenut

TCP/IP


Prigu enje izvora
Prigušenje izvora

Informiše izvor da je datagram uništen zbog zagušenja rutera ili odredišnog hosta

Izvor mora da smanji brzinu slanja datagrama, sve dok se zagušenje ne otkloni.

Jedna ICMP poruka ovog tipa se šalje za svaki uništeni datagram

TCP/IP


Isteklo vreme
Isteklo vreme

Poruku tipa ˝isteklo vreme˝ šalje ruter nazad izvornom hostu nakon što je uništio datagram kome je isteklo vreme života.

Takođe, ICMP poruku ˝isteklo vreme˝ može generisati i odredišni host ako u definisanom vremenu ne primi sve fragmente nekog datagrama

TCP/IP


Problem s parmetrima
Problem s parmetrima

Ruter ili odredišni host koji otkrije problem u zaglavlju datagrama, uništava datagram i izvornom hostu vraća ICMP poruku tipa ˝problem sa paremetrima˝

Ukazuje na bajt IP zaglavlja gde je uočen problem

TCP/IP


Preusmeravanje koncept
Preusmeravanje - koncept

Host, kada počne sa radom, obično sadrži malu tabelu rutiranja koja se postepeno proširuje i ažurira.

ICMP poruka za preusmeravanje je od načina kojima se to postiže.

TCP/IP



Icmp upiti
ICMP upiti

  • Eho

  • Vremenski zapis

  • ...

Idu u paru: zahtev - odziv.

TCP/IP


Eho

Poruku eho-zahtev može poslati host ili ruter drugom hostu ili ruteru. Host ili ruter koji primi eho-zahtev kreira poruku tipa eho-odziv i vraća je nazad prvobitnom pošiljaocu

Koriste je administratori mreže ili korisnici da bi ustanovili da li dva sistema (hostovi ili ruteri) mogu međusobno komunicirati

TCP/IP


Eho format poruke
Eho - format poruke

Polje Identification ukazuje na aplikacioni program koji je poslao eho-zahtev, dok se polje Sequence number uvećava za 1 pri svakom slanju eho-zahteva.

Polje za podatke je opciono. Poruka koju pošiljac eho-zahteva upiše u ovo polje, mora u identičnom obliku biti sadržana i u odgovarajućem eho-odzivu

TCP/IP


Vremenski zapis1
Vremenski zapis

Par ICMP poruka tipa vremenski zapis se koristiti za određivanje vremena prenosa IP datagrama između dve mašine (hostova ili rutera).

Takođe, ova vrsta poruke se može koristiti i za sinhronizaciju lokalnih časovnika dve mašine

TCP/IP


Vremenski zapis format poruke
Vremenski zapis - format poruke

Vreme slanja timestamp request poruke (popunjava izvor)

Vreme prijema timestamp request poruku (popunjava odredište)

Vremeslanja timestamp reply poruke (popunjava odredište)

TCP/IP


ad