Kralj Petar I Kara đorđević

1. KraljPetar I Karađorđević „Narodski kralj“

2. KraljPetar I Karađorđević, rođen jeu Beogradu 11. jula 1844, naPetrovdan, kaotreći sin kneza Aleksandra Karađorđevića i kneginjePerside. Prestolonasledniksrpskogprestolapostao je 1847. Zavremenjegovogškolovanja u Ženevi, u Srbiji je izvršenprevrat (1858) i na presto je vraćenadinastijaObrenović. Vojneškoleučio je u Francuskoj, a kaofrancuskioficiručestvovao je u uFrancusko – pruskomratu (1870 – 1871).

3. Krunisanje kralja Petra Prvog Krunisanje kralja Petra Prvog 1904. U bosansko- hercegovačkom ustanku protiv Osmanlijskog carstva učestvovao je pod imenom hajdučkog vođe Petra Mrkonjića. Oženio se najstarijom ćerkom crnogorskog kneza Nikole Petrovića, princezom Zorkom. Posle majskog prevrata (1903) izabran je za kralja Srbije koja je tada dobila ustavni i parlamentarni režim.

4. Za vreme njegove vladavine Srbija je postigla velike uspehe u ratovima od 1912 – 1918. Tokom Balkanskih ratova bio je vrhovni komandant srpske vojske. Povukao se privremeno sa vlasti 1914. Zbog bolesti kraljevska ovlašćenja preneo je na prestolonaslednika Aleksandra. Za vreme Prvog svetskog rata, iako teško bolestan delio je tešku sudbinu svog naroda i svoje vojske. Umro je 1921. godine Prekaljen u ratovima

5. Francuski vitez Svedočanstva o herojskim borbama srpskog naroda u Prvom svetskom ratu, kao i odanost starog, bolesnog kralja svojim vojnicima i oslobođenju i ujedinjenju srpskog naroda, prelazili su granice Kraljevine. Najveći evropski listovi veličali su kralja Petra. Tadašnje francuske novine su zabeležile: ''Stari srpski kralj Petar Prvi ima danas sedamdeset godina. Školovao se u Sen–Siru i Mecu, vojnim školama u Francuskoj. Borio se u našim redovima 1870. Odlikovan je Ordenom legije časti za hrabrost na bojnom polju kod Vilerseksela''.

6. Kralj Petar Prvi bio je nosilac i najvećeg ruskog odlikovanja, velike lente svetog Andreje sa mačevima, ordenom koji je pre njega nosio samo car Aleksandar Prvi, pobednik nad Napoleonom. Reči kralja Petra, izgovorene pred Suvoborsku bitku, kada su Austrijanci došli do Kolubare, a on sa oba svoja sina sišao u rov i održao govor iscrpljenoj i umornoj vojsci, preporodili su klonule i iznemogle ratnike. I ulile im novu snagu za još jednu, pobedonosnu bitku.

7. ''Deco moja'', rekao je, ''vi ste se zakleli da branite svoju otadžbinu i svoga kralja, ali vas ja razrešavam zakletve date meni, jer život, i vaš i moj, pripadaju samo Srbiji za koju moramo sada pobediti ili umreti i ja sam došao među vas da je, sa onim koji hoće da se bore za njenu slobodu, odbranimo ili poginemo. Sada je došlo vreme da mi branimo svoju zemlju, njive i ognjište. Možda među vama ima i onih koji su posustali i zato svaki onaj koji ne može, neka slobodno odloži oružje i neka se vrati kući, ja mu praštam''. Uvek uz svoje vojnike Kralj Petar na bojištu na Černovu

8. Povlačenje preko Albanije Francuski pesnik Edmond Rostan, koji je pisao o herojskim podvizima Sirana de Beržeraka, nadahnut hrabrošću kralja Petra Prvog prilikom povlačenja kroz Albaniju, napisao je i objavio pesmu ''Četiri vola kralja Petra'', koju je na srpski jezik preveo Milutin Bojić, autor ''Plave grobnice''. Rostanova pesma je već na Solunskom frontu bila borbeno nadahnuće srpskim vojnicima.

9. Srbi su oduvek voleli kralja Petra I, poznatog kao “narodski kralj” “Petar Oslobodilac” i “Stari kralj”, pre svega zato što je bio evropski liberal a i zbog neobične bliskosti sa običnim ljudima. Od svih vladara on se ubedljivo najviše interesovao za probleme seljaka, saučestvujući u njihovim nedaćama.

10. Kralj Petar I Karađorđević sa porodicom u emigraciji Nakon 45 godina izgnanstva u Francuskoj Petar I je bolje znao francuski nego srpski jezik koji je govorio s jakim francuskim akcentom. To je posebno vidljivo u sačuvanim delovima kraljevog ratnog dnevnika iz 1915, u kojem je često koristio francuske reči i izraze. Iako nije savršeno govorio srpski, svakako ga je mnogo voleo, o čemu govori i činjenica da je sve vreme izgnanstva čitao svojoj deci pred spavanje narodne pesme, koje je sakupio i objavio Vuk Stefanović Karadžić.

11. Sahrana Kralja Petra I Težeći ka ekonomskom i društvenom napretku svoje zemlje, kralj Petar Prvi omogućio je unošenje stranog kapitala, razvoj industrije, zanatstva i trgovine, kao i otvaranje Univerziteta u Beogradu. Nesrećni ratovi koje je vodio i kroz koje je zajedno sa srpskom vojskom prošao, pridodali su njegovom imenu atribut ''oslobodilac''. Ljudske vrline koje su krasile kralja, vojničke veštine koje je dokazivao na mnogim ratištima u zemlji i van nje, neizmerna odanost narodu iz koga je ponikao, kao i ideja jugoslovenstva koju je zastupao sve do smrti, podarile su kralju Petru još za života slavu i poštovanje na celom prostoru Kraljevine SHS. Zadužbina na Oplencu

12. Priredila: Slađana Pavić