Socijalni rad i bolesti zavisnosti 29 oktobar 2012
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 34

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012. PowerPoint PPT Presentation


  • 130 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012. DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI /1. Termini. Psihoaktivne supstance - PAS : hemijske supstance koje unete u sistem deluju primarno na funkcije centralnog nervnog sistema - stanje svesti, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje.

Download Presentation

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012.

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Socijalni rad i bolesti zavisnosti 29 oktobar 2012

SOCIJALNI RAD I BOLESTI ZAVISNOSTI 29. oktobar 2012.

DEJSTVA PSIHOAKTIVNIH SUPSTANCI/1


Termini

Termini

Psihoaktivne supstance - PAS : hemijske supstance koje unete u sistem deluju primarno na funkcije centralnog nervnog sistema - stanje svesti, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje.

Termin “droga” ima mnoga značenja.

  • U engleskom jeziku podrazumeva svaku supstancu koja, unesena u organizam, može da modifikuje jednu ili više funkcija obuhvata i lekove i psihoaktivne supstance

  • U srpskom jeziku se često odnosi na sve farmakološke klase hemijskih jedinjenja koja se zloupotrebljavaju, osim alkohola

    Droge:

  • Supstance koje se koriste medicinski i nemedicinski

  • Unesena u ljudski organizam stvaraju stanje psihičke i fizičke zavisnosti

    Unete u telo,putemkrvotokastizu do mozgai u njemuispoljavajusvojedejstvo.

  • One menjajuosećanjaimisaoneprocese,

  • Stvarajunekeprividnoprijatneefekte, kojiuglavnomtrajukratko,

  • Posleponovljenogunosenja u organizamzapocinjepatoloskiprocesstvaranjazavisnosti


Opojne droge pravna regulativa

Opojne droge – pravna regulativa

Opojnedroge (Zakon o proizvodnji i prometu droga*):

  • Supstance prirodnog ili sintetičkog porekla čijom se upotrebom mogu stvoriti stanja zavisnosti koja mogu da izazovu oštećenja zdravlja ili da na drugi način ugroze ljudski integritet u fizičkom, psihičkom ili socijalnom smislu.

  • Ipak, zvanična lista opojnih droga i psihotrpopnih supstanci*ne sadrži etil alkohol. Kako je u našoj kulturi upotreba alkohola integrisana u društvo i visoko tolerisana, pod nazivom droga se obično podrazumevaju sve PAS osim alkohola, koji ima posebno mesto i u dijagnostici i tretmanu.

    *Službeni list SRJ, br. 46/96, 37/02; Službeni glasnik RS, br. 101/2005

    * Službeni glasnik RS, broj 24/2005


Legalni aspekti zavisnosti

Legalni aspekti zavisnosti

Zbog velike štetnosti po stanovništvo, proizvodnja, distribucija i posedovanje supstanci koje imaju potencijale za zloupotrebu i stvaranje zavisnosti se često reguliše propisima i zakonima zemlje.

Npr. u Velikoj Britaniji Aktom 1971 drogekoje se kontrolišu :

  • podeljene su u tri klase A, B i C, u klasi A svrstane su droge koje se smatraju najopasnijim i za njihovu zloupotrebu su predviđene najoštrije kazne;

  • razlikuju se rangovi od 1 do 5, u odnosu na posedovanje, skladištenje, propisivanje i vođenje dokumentacije.

    Klasifikacija droga / PAS u odnosu na zakonske regulative obuhvata:

    - legalizovane i slobodno dostupne: alkohol, duvan, kofein, isparljivi rastvarači (“lepak”)

    - odobrene za medicinsku upotrebu uz lekarski recept (hipnotici, anksiolitici, opijatnianalgetici, anboličnisteroidi)

    - ilegalne droge – definisane zakonima zemlje  proizvodnja, distribucija i posedovanje određenih supstanci je sankcionisana zakonskim normama


Z akonska regulativa republike srbije

Zakonskaregulativa Republike Srbije

Izmene i dopune Krivičnog zakona SRJ, član 245:*

1) Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju, ili radi prodaje kupuje, drži ili prenosi; ili posreduje u prodaji ili kupovini, ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstancije ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom najmanje pet godina.

2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršilo više lica koja su se udružila za vršenje tih dela, ili je učinilac ovog dela organizovao kriminalnu mrežu preprodavaca ili posrednika, učinilac će se kazniti zatvorom najmanje sedam godina.

3)Ko neovlašćeno drži supstancije ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

4) Ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstancije za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

*Službeni glasnik Republike Srbije broj 39. od 11. aprila 2003. godine


Droga i dru tvene norme i obi aji

Droga i društvene norme i običaji

Zloupotreba / zavisnost od droge podrazumeva korišćenje:

  • mimo socijalnih običaja i pravila (alkohol)

  • mimo medicinskih preporuka (nikotin, kofein, lekovi - tzv. tabletomanija)

  • izvan legalnih normi i propisa (ilegalne droge - heroin, kokain, kanabioidi)

    Podrazumeva poremećaj socijalnog ponašanja

    Povezanost sa nasilnim i kriminalnim ponašanjem je česta ali ne i obavezna:

  • neka dejstva droga smanjuju rizik od kriminala

  • neki korisnici mogu da održavaju upotrebu PAS u okviru koji nije praćen antisocijalnim ponašanjem i sukobom sa zakonom

  • veliki broj adolescenata koji su u početnoj fazi zavisnosti (faza korišćenja PAS vikendom, “rekreativno”)


Epidemiologija zloupotebe droga

Epidemiologijazloupotebe droga

Uzrast:

  • Najčešće među adolescentima i mladim odraslima:

    • više od 50% adolescenata (prema globalnim podacima) eksperimentiše sa ilegalnim drogama,

    • veliki broj njih prekida sa korišćenjem u 20-tim godinama.

  • Na uzrastu od 50-60 godina daleko ređa

    Pol: najčešće muški, osim tabletomanije -prisutnija među ženama

    Prevalenca:

  • U svetu: porast korišćenja ilegalnih droga počev od ranih 1990-tih, koji je udružen sa pojavom tzv. “dance culture”.

  • Kod nas je intenziviran, kasnih 1990-tih

    Vrsta PAS:

  • Najčešće – nikotinska zavisnost, zatim - od alkohola, pa od hašiša i marihuane, pa od stimulatora CSN, pa pod kokaina, pa od heroina..

  • Vrsta zavisi i od uzrasta: omladina koristi najčešće alkohol i marihuanu, u kasnijim godinama - alkohol i medikamenti (sedativi, hipnotici,analgetici,barbiturati)


Uzroci zloupotrebe

Uzroci zloupotrebe

  • Farmakološka svojstva psihoaktivnih supstanci i neurobiohemizam

  • Karakteristike ličnosti

    • adolescencija

    • poremećaji ličnosti

    • komorbiditet:

      • zavisnost može biti sekundarna drugom mentalnom oboljenju

      • droga može biti “okidač” za pojavu psihoze

      • droga može biti pogoršavajući faktor

  • Socio-ekonomski faktori

    • pripadanje socijalnim grupama u kojima je uzimanje droge preovlađujuće ili obavezno pravilo grupe

    • poremećena porodična istorija

    • karakteristike roditelja

    • laka dostupnost droge

    • ekonomski uslovi


Farmakolo ka podela

Farmakološka podela

  • Stimulansi-amfetamin, kokain,”ecstasy” , metamfetamin

  • Halucionogeni– LSD, psilociibin, meskalin…

  • Depresori centralnog nervnog sistema (CSN) - alkohol, benzodiazepini, hipnotici, barbiturati, opijum i derivati, isparljivi rastvarači)

  • Kanabionidi (marihuana, hašiš)


Stimulatori cns a

STIMULATORI CNS-a

Amfetamini, kokain, krek,ekstazi


Stimulansi

Stimulansi

To su stimulatori centralnog nervnog sistema (CNS) koji:

  • modifikuju aktivnost - eksitacija

  • izazivaju poboljšanje raspoloženja do stanja euforije

  • povećavaju mentalnu aktivnost i, prividno, energiju

  • održavaju stanje budnosti i tenziju

  • smanjuju apetit i telesnu težinu

    Primarni stimulansi (prvenstveno deluju na CNS, sekundarno na simpatički nervni sistem): Amfetamini, Kokain, Fenociklin (FNC) i sl.

    Sekundarni stimulansi (prvenstveno deluju na simpatički nervni sistem, sekundarno na CNS): nikotin, kofein, khat


Amfetamini speed

Amfetamini (Speed)

Sintetizovani 1887, deluju stimulativno.

Široko primenjivan u medicini:

  • kao antidepresivi

  • u tretmanu gojaznosti (i danasse često propisuju)

  • u tretmanu deficita pažnje (ADHD) kod dece i adolescenata, kao deo sveobuhvatnog programa

  • za narkolepsiju

  • kod obstruktivnog “sleep-apnoea” sindroma.

    Zloupotreba posle I. sv. rata i u II sv. ratu

    Način unošenja: tablete, pušenjem, intravenozno – kadaa se ovako primenjuje, spada u klasu droga savisokim stepenom zabrane.


E fekti anfetamina

Efektianfetamina

  • Manje doze: euforija, povećana aktivnost, nesanica i anoreksija

  • Poluvreme dejstva: 7 do 19 sati

  • Zavisnost se brzo razvija, ritam uzimanja prvo na 2-4 dana, pa sve češće

  • Oko 75% korisnika amfetamina ispoljava simptome paranoidnosti i halucinacije.

    Amfetaminske psihoze (slušne i vizuelne halucinacije, paranoidne sumanute ideje) nalik paranoidnoj shizofreniji; skoro uvek se povlače po prestanku uzimanja amfetamina ili prestanku zavisnosti

    Apstinencijalni sindrom: nije klasičan već - iscrpljenost, pospanost, depresivnost, strah, paranoidna psihoza sa halucinacijama, pojačan apetit

    Predoziranje: preznojavanje, groznica, glavobolja, prolivi, grčevi, tremor, povišeni TA, poremećena koordinacija pokreta


Kokain 1

Kokain/1

Kokain - izolovan, 1857., je derivat koji se dobija iz biljke koka (erythroxylumcoca) koja raste u Južnoj Americi; lokalno stanovništvo ga koristi protiv umora i gladi

Medicinska upotreba ograničena (strogo zabranjena supstanca):

  • Koristi se nešto malo u hirurgiji za kontrolu krvavljenja zbog vazokonstriktivnog delovanja, kod zavisnika kontraindikovano

    Način upotrebe: ušmrkivanje, inhaliranje ili intravenozno.

    Efekti:

  • Početni stadijum - stimulativno deluje, euforija, osećanje omnipotencije, preduzimljivost, seksualna dezinhibiranost

  • Kasna faza zloupotrebe: depresivnoraspoloženje, apatija; anksioznost, razdražljivost; kognitivne smetnje (konfuzija, problemi pamćenja, koncentracije); nasilnost

  • Kokainska psihoza - liči na amfetaminsku (slušne i vizuelne halucinacije), ali uključuje i taktilne halucinacije u vidu senzacije gmizanja insekata ispod kože (formikacije)


Kokain 2

Kokain/2

Zavisnost:

  • Brzo se povećava tolerancija : na početku doze od 20-100 mg, kasnije od 300 mg

  • Brzo se stvara zavisnost; vrlo izražena psihička zavisnost

  • Dugotrajna upotreba - teškazdravstvenaoštećenja: CNS-a (čak i epi napadi), kardiovaskularnog sistema (aritmije, iscrpljenost); gastrointestinalni poremećaji, ako se udiše- oštećenja nosa, sinusa, glasnica

  • Apstinencijalni sindrom: depresija, pospanost i intenzivna glad

  • Smrtnost 10 x veća nego u prosečnoj populaciji

    Kombinovanje sa drugim drogama:

  • 60-80% zavisnika od kokaina i amfetamina simultano uzimaju i alkohol - coccaethylen – dugotrajnije dejstvo, teza srčana oštećenja


Socijalni rad i bolesti zavisnosti 29 oktobar 2012

Krek

Krek je kristalizovana forma kokaina

  • unosi se pušenjem

  • proizvodi veoma brz efekat

  • rapidanrast tolerancije

  • mnogo je adiktviniji od kokaina


E kstazi 1

Ekstazi/1

Ecstasy ili MDMA (methylene-dioxy-amphetamine) je izrazito popularan, stimulativno i halucinogeno dejstvo, pa se svrstava i u stimulatore CSN i u halucinogene

Efekti:

  • U toku 30-90 minuta izaziva euforiju, veselo raspoloženje, povišen doživljaj zvuka i boje uz osećanje bliskosti sa svakim

  • Dejstvo traje nekoliko sati uz izrazito povećanje aktivnosti, može se pojaviti i konfuzija, napetost, a potom nesanica.

  • U većim količinama može izazvati: grčeve u mišićima (posebno viličnim – škrgutanje zubima), preznojavanje, mučninu, ubrzano lupanje srca, povišen krvni pritisak i dehidraciju.


E kstazi 2

Ekstazi/2

Efekti (nastavak):

  • Razvija se tolerancija

  • Možeprecipitirati pojavu psihoze.

  • Smrt može nastupiti iznenadno zbog kardijalne aritmije, dehidracije i hipertermije.

  • Predoziranje: akutna intosikacija, može se ispoljiti kao maligni neurolpetički sindrom

  • Dugotrajno korišćenje: neurotoksični efekat sa smanjenjem kognitivnih funkcija.


Halucionigeni

HALUCIONIGENI

LSD, psilocibin, meskalin…


H alucinogeni psihodelici

Halucinogeni (psihodelici)

  • Osnovno dejstvo: poremećaj čulnih opažanja,

    • pre svega vizuelnih - iluzije, pseudo-halucinacije,

    • ali i slušnih, dodira i mirisa

  • U manjim dozama: poboljšanje raspoloženja

  • U većim dozama: stimulacija, smirivanje, deliranta i psihodelična stanja

    Hemijski raznovrsne supstance:

  • LSD

  • “Trip” (najsnažniji)

  • Psilocibin ili magične pečurke (Meksiko) - droga introspekcije, fascinacije, utrnulosti

  • Meskalin – od kaktusa pejotl (Meksiko) - megalomanski narcizam, ruženje barijera do nesvesnog, ne-biće

  • Drugi (antiparkinski medikamenti…)


Efekti

Efekti:

  • Intenzivne halucinacije (boje, zvukovi, kao dodirivanje, vizije)

    • kada su halucinacije neprijatne (“bad trip”),praćene su strahom i agresijom

  • Intenzivna emocionalna doživljavanja povezana sa njima-trip

  • Nema fizičke zavisnosti, psihička zavisnost slabo izražena

  • Fenomen tolerancije i ukrštenetolerancije(povećanje tolerancije na jedan halucinogen dovodi do povećane tolerancije i na slične supstance)

  • Neželjeni efekti: sumračnostanje, akutna panična ili akutna psihotična reakcija , “flash-back”-ovi koji mogu da traju u kontinuitetu i nekoliko godina,trajne izmene ličnosti, oštećenja hromozoma

  • S m r t može nastati pod uticajem halucinacija o sposobnosti letenja , zbog kojih mogu da skoče sa nekog visokog mesta

  • Fenomen ukrštene tolerancije (povećanje tolerancije na jedan halucinogen dovodi do povećane tolerancije i na slične supstance)

    Kombinovanje sa drugim drogama: običnokao dodatna droga uz opijate ili kokain.


Socijalni rad i bolesti zavisnosti 29 oktobar 2012

LSD

Diethyl amid lysergične kiseline, “acid”

Efekti unošenja:

  • Početak: znaci aktivacije simpatičkog nervnog sistema (širenje zenica, povraćanje, zatim poremećaj koordinacije pokreta)

  • Akutna faza - posle 15 min.-1 h, traje od 2 - 12 h: izuzetna osetljivost čula, vizuelne halucinacije, kontakt sa nesvesnim sadržajima; smanjenje pažnje, depersonalizacija

  • Tolerancija se razvija u rekordnom roku

    Dugotrajne posledice:

  • Oštećenja hromozoma: oštećeno potomstvo (kukovi); pobačaji i sterilitet kod žena

  • “Flashback” čak i godinama posle upotrebe, traje nekoliko sekundi, obično nakon velikog uzubuđenja i li uzimanja druge droge; nekad izuzetno neprijatni


Depresori cns

DEPRESORI CNS


Depresori centralnog nervnog sistema cns

Depresoricentralnog nervnog sistema (CNS)

To su lekovi koji snižavaju nervnu aktivnost.

  • Tolerancija: - povećanje, ali je moguć i pad

  • Ukrštena tolerancija

    Najpoznatiji:

  • Alkohol

  • Lekovi:

    • analgetici(lekovi koji suzbijaju bolove)

    • hipnotici(lekovi za uvođenje u san i održavanje sna)

    • sedativno (suzbijanje psiho-motorne napetosti) hipnotičke supstance – barbiturati, anksiolitici (benzodiazepini)

  • Opijati (opijum, morfijum, heroin, metadon, trodon)

  • Isparljivi rastvarači


Zloupotreba i zavisnost od depresora

Zloupotreba i zavisnost od depresora

  • Tolerancija: povećanje, ali je moguć i pad

  • Ukrštena tolerancija

  • Svi depresori CNSproizvode apstinencijalni sindrom (AS), kod naglog prekidanjaposle relativno kontinuiranog unošenja (par nedelja) visokih terapijskih doza

  • “Povratna hiperekscitabilnost” (rebound) karakterise se pojavom reakcija u telu koje su direktno suprotne pojavama koje su dobijene pri prvom unošenju

  • Intenzitet AS povećava se sa jačinom dejstva,visinom doze, dužinom uzimaja


Benzodiazepini bzd

BENZODIAZEPINI - BZD

Zloupotrebljava 6% opšte populacije!

Psihofarmakološki efekat:

  • Sedativno dejstvo: opuštanje, ali i “podizanje” raspoloženja, dezinhibicija u ponašanju i mišljenju

  • Hipnotičko dejtvonaknadna pospanost i zapadanje u san

    Hronična zloupotreba:

  • nametljivost, razdražljivosti, svađalačko ponašanje (umesto pospanosti - agresija)

  • osećanje moći i veće snage (kao kod alkohola!)

  • gubitak koordinacije kretanja i govora

    Veće doze mogu dovesti do depresije centra za disanje i kome, retko i do smrti

    Neki lekovi iz kruga benzodiezepina: bensedin, diazepam, leksilijum,lorazepam


Z loupotreb a i zavisnosti od bzd 1

Zloupotrebaizavisnostiod BZD/1

TOKOM LEČENJA ANKSIOZNIH POREMEĆAJA:

  • povezana je sa vrlo rasprostranjenim propisivanjem benzodiazepina u svim oblastima medicine

  • preporuka je da se BZD propisuju samo u stanjima akutno nastale intenzivne anksioznosti situacionog tipa, kao kratkotrajana pomoć u trajanju od 2-3 nedelje,

  • nisu efikasni kod duže upotrebe za rešavanje major anksioznih poremećaja - treba koristiti druge lekove (antidepresive, afektivne stabilizatore…)

    ULIČNA UPOTREBA:

  • velika dostupnost i izvan medicinskog administriranja

  • cilj je da se postigne “high”ilibrzo razrešenje nelagodnih osećanja pritiska i anksioznosti

    Grupe/subpopulacije u velikom riziku:

  • osobe zavisne od alkohola

  • osobe zavisne od opijata

  • mlade osobe u fazi eksperimentisanja


Z loupotreb a i zavisnosti od bzd 2

Zloupotrebaizavisnostiod BZD/2

OSOBE KOJE SU ZAVISNE OD ALKOHOLA:

  • “Amaterska apstinencija” sa kompletnom zamenom alkohola BZD

  • U fazi trajanja alkoholizma

    • kao pokušaj “gašenja požara”– prinudna kraća apstinencija zbog alkoholne zavisnosti se rešava BZD, pa se nastavlja sa pijenjem;

    • moguća je i opasna konkomitantna upotreba (npr. alkohol danju, BZD uveće)

  • Kod lečenja alkoholizma propisivanje BZD:

    • kao simptomatska terapija (smanjenje neprijatnih simptoma)

    • kao supstituciona terapija (u funkciji smanjenja neprijatnosti apstinecijalnog simptoma)


Z loupotreb a i zavisnosti od bzd 3

Zloupotrebaizavisnostiod BZD/3

OSOBE KOJE SU ZAVISNE OD OPIJATA:

  • U fazi apstinencije ili pri pokusju “skidanja” sa heroina uzimaju se visoke doze BZD, cesto u kombinaciji sa alkoholom

  • Osobe koje su na supstitucionoj terapiji Metadonom (preko 75%)

  • Da pojačaju dejstvo metadona

  • Da se izbore sa nelagodnostima apstinencije od opijata

  • Kao simptomatska terapija za tešku anksioznost

    MLADE OSOBE U FAZI EKSPERIMENTISANJA:

  • BZD kao “ulazna”, prva droga (obično visoke doze)

  • BZD u kombinaciji sa kanaboidima ili stimulansima radi “spuštanja”

  • Zloupotreba - vrlo česta, pogotovo kod devojaka


Stvaranje zavisnosti od bzd

Stvaranje zavisnosti od BZD

Zavisnost od BZD nastaje:

  • kroz proces “samolečenja”  slikamonozavisnosti (samo od BZD)

  • kaopolitoksikomanija (kombinovanje sa drugim drogama– alkoholom, marihuanom, heroinom ili kokainom)

    Apstinencijalni sindrom (AS)

    Kod stvorene telesne zavisnosti apstinencijalni sindrom može biti veoma intenzivan, čak i opasan – mogući epi-napadi i delirijum

    AS je visoko varirajući, zavisi od:

  • prosečne dnevne doze uzimanja

  • stepena eliminacije BZD (polu-život)

  • dužine unošenja, zloupotrebe

  • individualnih karakteristika pacijenta (telesno i mentalno zdravlje)

  • brzine odvijanja simptomatologije

  • faze redukovanja: najteži na početku i na kraju redukovanja.


Bzd i apstinencijalni sindrom 1

BZD i apstinencijalni sindrom/1

BLAGI/UMERENI AS

  • Može se pojaviti već kod osobe koja uzima kliničke doze 3 x dnevno, tokom nekoliko nedelja. Najčešći je, jer većina osoba kojima se propišu BZD ne uzimaju prevelike doze

    Simptomi su subjektivni, često sa vrlo malo objektivnih znakova:

  • glavobolje i anksioznost (kod 80%), nesanica (70%), tremor i zamor (60%), znojenje

  • pad koncentracije, promene u percepciji (najneprijatniji aspekt -strah da ‘gube svoje misli’)

    INTENZIVNIJI AS

  • Psihološki simptomi: intenzivnija anksioznost, razdražljivost, agitacija, depresija; anterogradna amnezija

  • Somatski simptomi: povećanje mišićne napetosti, grčevi i trzaji u mišićima


Bzd i apstinencijalni sindrom 2

BZD i apstinencijalni sindrom/2

Ređi simptomi AS:

  • Psihološki simptomi: noćne more, agorafobija, napadi panike, osećanje nerealnosti, depersonalizacija

  • Somatski simptomi: mučnina, gubitak apetita, gubitak telesne težine, znojenje, rast telesne temperature, ataxia, gubitak kontrole voljnih pokreta, palpitacije (“lupanje srca”),letargija, zamagljene vizije, povecanje senzorne percepcije

    Izraziti simptomi AS (retko):

  • Psihološki simptomi: konfuzija, halucinacije, paranoidne ideje, drugi oblici sumanutosti

  • Somatski simptomi: neprekidno pištanje / zvonjenje u ušima, konvulzije

    AS kod kratko-delujucih BZD (alprazolam,lorazepam) obično ima brzi i intenzivan početak , znatno intenzivnije simptome nego AS kod dugo-delujućih BZD (diazepam)


Klju ni faktori u re avanju as bzd

KLJUČNI FAKTORI U REŠAVANJU AS (BZD)

Najvažniji faktor - stepen smanjivanja doze:

  • naglo ukidanje BZD rezultira u nagloj pojavi AS

  • postepena redukcija doze dovodi do manje intenzivnih simptoma, ali prolongira AS

    AS se najuspešnije rešava:

  • uspostavljanjem dobrih terapijskih relacija sa pacijentom

  • pocetnom stabilizacijom doze (najbolje dugodelujucim BZD)

  • postepenom redukcijom doze

  • fleksibilnošću - od sustinskog znacaja


Literatura

Literatura

  • Nastasić, P. (2011), Bolesti zavisnosti u adolescenciji. Beograd, Publikum, str. 47 – 53; 58-64.

  • Bukelić, J., Ramah, A., Veličković. R. (2001), Zavisnost od psihoaktivnih supstanci – PAS (zloupotreba lekova). U: Babić, M. (ur.), Skrining u medicini. Beograd, Jugoslovenska fondacija protiv raka, str. 797-821.


  • Login