1 / 77

OPŠTA PSIHOLOGIJA VII I EMOCIJE, MOTIVI SOCIJALIZACIJA

OPŠTA PSIHOLOGIJA VII I EMOCIJE, MOTIVI SOCIJALIZACIJA. EMOCIJE. Šta su emocije? Da li emocije uvek osećamo? Kada nastaju emocije? Koja je svrha emocija?. EMOCIJE. Emocije - neodvojive od čoveka koji ih oseća, a Čovek je neodvojiv od životne situacije u kojoj oseća dato osećanje

kamin
Download Presentation

OPŠTA PSIHOLOGIJA VII I EMOCIJE, MOTIVI SOCIJALIZACIJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. OPŠTA PSIHOLOGIJA VIIIEMOCIJE, MOTIVISOCIJALIZACIJA

  2. EMOCIJE

  3. Šta su emocije?Da li emocije uvek osećamo?Kada nastaju emocije?Koja je svrha emocija?

  4. EMOCIJE • Emocije - neodvojive od čoveka koji ih oseća, a • Čovek je neodvojiv od životne situacije u kojoj oseća dato osećanje • Emocija je uvek reakcija na neko zbivanje • Čovek reaguje na različite načine; pojam “emocija” uvek ima značenje jedne kvalitativno specifične reakcije na životnu situaciju • Najprecizniji izraz -emocionalna reakcija • Posebnost emocionalne reakcije u odnosu na druga reagovanja čoveka na događaje u svetu jeste to što emocija u sebi sadrži jedan osoben doživljajni kvalitet

  5. EMOCIJE • Čovek uvek teži da uspostavi skladizmeđu spoljašnjeg sveta i svog unutrašnjeg sveta, teži da se adaptira • Adaptacija/prilagođavanje - prilagođavanje bića svetu, ali i svi oni postupci kojima biće sebi prilagođava svet – dva pravca delovanja • Emocije – pojave čija je funkcija po svojoj suštiti uvek adaptivna (prilagođavanje) • Svrha pojavljivanja neke emocije je težnja da se obnovi poremećeni odnos između bića i sveta – emocije su uvek logične!

  6. EMOCIJE • Svako osećanje ima svoju svrhu i logiku • Logiku osećanja ne treba tražiti u “zdravom razumu”, već u onim kriterijumima na osnovu kojih subjekt procenjuje situaciju u kojoj oseća osećanje • Ukoliko se otkrije privatna logika – pretpostavke i kriterijumi po kojima subjekt procenjuje sebe, druge i svet, lako je otkriti i logiku adaptacije • Logika je često smeštena u delu ličnosti koji se nalazi u nesvesnom delu ličnosti

  7. EMOCIJE • Emocionalne reakcije nisu odgovori na bilo kakve stimuluse iz spoljašnje sredine, već samo na one stimuluse koje subjekat ocenjuje kao važne • Kada osoba proceni da se dešava nešto značajno, važno ili bitno, ona će reagovati osećanjem • Značajno je ono što je u okviru našeg sistema vrednosti • Emocionalne reakcije su rezultat nadražaja sistema vrednosti • Ono što su refleksi za telo, to su emocije za psihu

  8. Vrste emocija: • PRIMARNE EMOCIJE • EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA ČULNO DRAŽENJE • EMOCIJE KOJE SE ODNOSE NA SAMOPROCENU • EMOCIJE PREMA DRUGIMA • ESTETSKE EMOCIJE

  9. Vrste emocija Osnovne (primarne) emocije, imaju odlike: • Rano se javljaju tokom ontogeneze • Zajedničke su ljudima i nekim životinjskim vrstama • Univerzalne su (javljaju se u svim kulturama) • Imaju specifičnu fiziološku osnovu Složene (sekundarne) emocije - emocije vezane za druge ljude • emocije vezane za samoprocenu • estetska osećanja

  10. Vrste osnovnih emocija Strah– nastaje opažanjem opasnosti ili pretnje Ljutnja, gnev – nastaje usled osujećenja dolaženja do cilja Radost – nastaje kada ostvarimo cilj kome smo stremili ili dobijemo željeni objekat Tuga– nastaje usled gubitka objekta koji ima vrednost za osobu

  11. STRAH • Strahovi su najćešće naučeni • Dva oblika sticanja straha: uslovljavanje (emocionalno uslovljavanje) i učenje po modelu (imitacija i identifikacija) • Neki strahovi spontano nestaju – npr strah od mraka prisutan kod male dece • Prevazilaženje straha: različiti oblici psihoterapije, razuslovljavanje (desenzitizacija) – situacija ili objekt koji je izvor straha sistematski se povezuje sa nekom prijatnom situacijom

  12. OSTALE PRIMARNE EMOCIJE: GNEV • GNEV: česta emocionalna reakcija na frustraciju, na sprečavanje zadovoljenja naših motiva • Najčešće se javlja kada su izvori frustracije socijalne prirode – ljudi koji sprečavaju zadovoljenje naših motiva • Agresivno ponašanje: direktna agresija i pomerena agresivnost • Kada agresivnost preraste u trajniju osobinu ličnosti, pogotovo ako se toleriše ili podstiče od strane okoline – govorimo o agresivnosti kao stanju ili crti ličnosti

  13. OSTALE PRIMARNE EMOCIJE: RADOST • RADOST: reakcija na postizanje određenih ciljeva, tj. zadovoljenja motiva • Intenzivno osećanje radosti – ako se do cilja dođe neočekivano i naglo (pogodak, pobeda) • Neadekvatno manifestovanje radosti: mladi, emocionalno nestabilni sportisti

  14. OSTALE PRIMARNE EMOCIJE: ŽALOST • ŽALOST/TUGA • reakcija na neuspeh, reakcija kada smo izgubili nešto od vrednosti i značaj (voljenu osobu, vredan predmet, utakmicu..)

  15. Emocije • Emocije se manifestuju kroz: • Emocionalni doživljaj (strah) • Emocionalno ponašanje (beg) • Fiziološke promene u telu (bledilo, tremor..)

  16. Emocija Poruka Očekivana reakcija Ljutnja Promeni ponašanje! Krivica i izvinjenje Strah Ugrožava me nešto jače od mene Zaštita Prezir Ti ne vrediš dovoljno! Poniznost Zadovoljstvo Moja želja je ispunjena! Zadovoljstvo Mržnja Ti si zao jer ti mene mrziš! Strah i nestajanje Zavist Ti misliš da si bolji od mene! Potvrda subjektove vrednosti Stid Znam da mislite da ja nisam OK Potvrda subjektove vrednosti Krivica Ja sam dobar i osuđujem svoje loše ponašanje Oproštaj Ljubav Ti si vredno ljudsko biće i ja te želim u svom intimnom svetu Uzvraćanje ljubavi Ljubomora Plašim se da ćeš otići s drugim Potvrda ljubavi

  17. Sposobnost prepoznavanja emocija drugih ljudi, sposobnost kontrole sopstvenog emotivnog reagovanja, sposobnostempatije -važna za uspostavljanje i održavanje skladnih međuljudskih odnosa i konstruktivno rešavanje interpersonalnih konflikata • Ove sposobnosti su, izgleda, nezavisne od opšte ili posebnih intelektualnih sposobnosti • Pojam emocionalne inteligencije -dela D. Golemana • Sporno –ima li opravdanja za postojanje takvog konstrukta; mnogo ranije prepoznati su i izučavani aspekti socijalne inteligencije • Torndajk: socijalna inteligencija - sposobnost da se razumeju drugi ljudi i da se mudro reaguje u interpersonalnim odnosima

  18. Gardner: inteligencija je složen konstrukt, čini je više relativno nezavisnih inteligencija, među kojima je i interpersonalna inteligencija Interpersonalna inteligencija: • emocionalna osetljivost (sposobnost prepoznavanja osećanja i želja drugih ljudi); • socijalna analitičnost (sposobnost shvatanja suštine društvenih situacija i motiva ljudskih postupaka); • samokontrola (uspešno vladanje sopstvenim afektima); • socijabilnost (sposobnost lakog uspostavljanja međuljudskih odnosa); • tolerancija i socijalna adaptabilnost (sposobnost uvažavanja drugačijeg gledišta i uspešnog rešavanja interpersonalnih sukoba); • dominantnost (sposobnost vođenja i uspešnog upravljanja) itd. • Ovako opisan konstrukt obuhvata i ono što se smatra suštinom emocionalne inteligencije

  19. Emocionalna inteligencija konstruktsposobnosti koji se ponajviše odnosi na veštine emocionalne kontrole i komunikacije, koje su manjim delom određene naslednim faktorima (za razliku od opšte inteligencije), a najvećim delom se stiču tokom ranog razvoja, mada se mogu značajno unaprediti i kasnije.

  20. ZADOVOLJSTVO I FRUSTRACIJA

  21. FRUSTRACIJA • Frustracija ili nezadovoljstvo – neprijatno osećanje koje subjekt oseća u situaciji u kojoj nije u mogućnosti da zadovolji svoju aktuelnu, važnu želju ili potrebu • Osećanje frustracije – svrsishodno, ima motivišuće dejstvo na subjekt, podstiče ga da uloži dodatne napore kako bi ostvario svoju želju • Frustracija – unutrašnje subjektivno osećanje; ovaj termin je potrebno razlikovati u odnosu na frustrirajuću situaciju

  22. Želja ili potreba dovodi do akcije, akcija postiže cilj, a cilj zadovoljava potrebu/želju OSUJEĆENJE/ PREPREKA AKCIJA POTREBA ŽELJA CILJ OSUJEĆENJE/PREPREKA

  23. FRUSTRACIJA I REAKCIJA NA FRUSTRACIJU Značajne individualne razlike u stepenu tolerancije na frustraciju Značajna razlika i u sposobnosti istog čoveka da se odupre frustraciji u razna vremena i u odnosu na razne izvore frustracije Rozencvajg: frustraciona tolerancija – “sposobnost ličnosti da se odupre odlaganju zadovoljenja potrebe, sprečavanju zadovoljenja potrebe ili konfliktu potreba, bez maladaptivnih reakcija” Individualne razlike u sposobnosti ličnosti da se odupre frustracijama imaju, najčešće, poreklo u porodičnoj situaciji (deca koja prožive razvod, situaciju smrti jednog roditelja, odvajanje iz bilo kog razloga i sl

  24. Izvori frustracija: Fizička prepreka u doslovnom smislu. (npr. dete - kolači na polici) Prepreke mogu biti socijalne prirode, drugi ljudi, njihova shvatanja (npr. roditelji – dete) Izvor može biti u samoj osobi (nedovoljna hrabrost, veština...)

  25. REAKCIJE NA FRUSTRACIJE Frustracije mogu da izazovu dve vrste reagovanja: Realističko reagovanje na frustracije Manje realističke reakcije, “odbrambeni mehanizmi”

  26. REAKCIJE NA FRUSTRACIJE Realističko reagovanje na frustracije: Najzdraviji i najrealističniji način reagovanja na frustraciju: povećano ulaganje napora da se prepreka otkloni ili da se lični nedostatak nadoknadi dužim i kvalitetnijim radom, promena u načinu pristupanja problemu, svesna zamena cilja, Indirektna, posredna zamena cilja

  27. MOTIVI

  28. U svakom trenutku u pozadini naših misli i delovanja leži bezbroj motiva koji se međusobno prepliću • Široki raspon motiva utiče na to šta mislimo, osećamo i činimo

  29. Motivacija - opšte stanje pobuđenosti koje je pokrenuto unutrašnjim ili spoljašnjim podsticajima, a usmereno je ka postizanju ciljeva koji doprinose zadovoljstvu • U okviru stanja pobuđenosti razlikujemo sledeće pokretače čovekovog ponašanja: potreba, nagon, težnja, želja i namera.

  30. Motivi počinju sa javljanjem potrebe ( težnje, namere) koja nastaje kada se naruši stanje relativne ravnoteže, pri kojoj osoba normalno funkcioniše u organskom, psihološkom i svakom drugom smislu. • Svesno doživljena potreba je nagon koji osobu usmerava da nešto preduzme kako bi potrebu zadovoljila.

  31. Ponašanje usmereno ka ostvarenju cilja naziva se instrumentalnim ponašanjem • Ostvarenje cilja je važan element motiva i znači zadovoljenje potrebe • Primer instrumentalnog ponašanja: dete koje plače jer ne želi da ide na spavanje. Na plač deteta majka prestaje da insistira na odlasku na spavanje i teši dete. Na osnovu određenog broja iskustava u kojima je plač sredstvo postizanja cilja, dete razume da je njegov plač instrument oslobađanja od odlaska na spavanje i počinje da ga redovno koristi u zadovoljavanju svojih potreba.

  32. Kada uz potrebu i nagon u svesti postoji i predstava privlačnog cilja koji može da zadovolji postojeću potrebu, javlja se želja.

  33. PODELA MOTIVA • Homeostazni motivi (nazivaju se još biološki ili fiziološki), su zasnovani na postizanju homeostaze (ravnoteže) u organizmu, odnosno, na zadovoljenju urođenih potreba (glad, žeđ, mokrenje, seksualni nagon itd.) • Stanje homeostaze u organizmu narušava se različitim nedostacima i viškovima koji podstiču delovanje organizma ka zadovoljenju narušenih potreba. • Osnovne karakteristike homeostaznih motiva su: neprijatno draženje, napetost koja goni na aktivnost i koja ima za cilj eliminisanje neprijatnosti

  34. Nehomeostaznimotivi se nazivajujoš i višiilisloženimotivi a čineihsocijalni (društveni) i lični (ego) motivi. • Kod ovihmotivanemaneprijatnenapetosti, organizamtežipovećanju a ne smanjenjudraženja.

  35. Lični motivi su usmereni na sopstvenu ličnost, na sopstveno Ja, a odnose se na samopotvrđivanje, samoisticanje, težnju ka moći, superiornosti itd.

  36. Od ličnih motiva posebno se pominje motiv postignuća koji podrazumeva tendenciju da se postigne nešto vredno i nešto čime se pojedinac može istaći pred drugima. • Motiv postignuća je naučen motiv i on zavisi od faktora sredine, potkrepljenja i sl. • Ovaj motiv je naročito karakterističan za ekonomski razvijenija društva u kojima je uspeh vrlo važan i presudan za postizanje određenog društvenog statusa.

  37. Društvenimotivisumotivikojizasvojejavljanje i zadovoljenjezahtevajuvezu i interakcijusadrugimljudima. Oni mogubitipozitivni i negativni. • Pozitivnidruštvenimotivi (afilijativnimotiv) uključuječovekovupotrebu da okosebeimaljudekojićegavoleti i razumeti, ljudenakojemože da se osloni i sakojimadoživljavabliskost i poverenje. • Nekiautori u okviruovegrupemotivaposebnoizdvajajutzv. gregarnimotivkoji se manifestuje u težnjipojedinca da budezajednosadrugimljudima, da budedeonekesocijalnegrupe i u osećanjuuznemirenosti i nelagodnostikada je izvansvojegrupe (težnjasličnaživotinjamakoje se okupljaju u stado).

  38. Negativnidruštvenimotivpodrazumevapotrebuzadrugimljudima, ali u pravcudemonstriranja svoje moći ili da bi se drugim ljudima nanosilo neko zlo. • Ovi motivi se ogledaju u sebičnosti i neprijatnosti prema drugima, a najizraženiji je motiv agresivnosti koji uključuje težnju za nanošenjem štete i povrede do uništenja.

  39. SOCIJALIZACIJA

  40. U svakom pogledu, ljudsko novorođenče je bespomoćno. Ono ne samo da je zavisno o starijim pripadnicima svoje vrste, već mu nedostaju i obrasci ponašanja potrebni za život u ljudskom društvu • Da bi se održalo u životu, ono mora naučiti veštine, znanja i prihvaćeni način ponašanja u društvu u kom je rođeno • Mora naučiti način života – kulturu svoga društva • KAKO??

  41. SOCIJALIZACIJA • Proces kojim pojedinac uči kulturu svoga društva poznat je kao socijalizacija • Socijalizacija se odnosi na usvajanje onog dela kulture koji obuhvata međuljudske odnose i njihov razvoj, društvene vrednosti i norme, dakle, predstavlja usvajanje oblika društvenog života

  42. SOCIJALIZACIJA • Učenje ljudskog ponašanja • Učenje kako biti član grupe • Sticanje osobina koje nam pomažu opstanku u društvu • Formiranje stavova, stereotipa, predrasuda karakterističnih za društvo u kojem živimo • Formiranje ličnosti u svoj svojoj sjaju i bedi

  43. Šta ljudska jedinka stiče procesom socijalizacije? Dve grupe efekata socijalizacije: • Formiranje za život u društvu i za funkcionisanje društva važnih osobina i načina ponašanja • Razvitak od biološke jedinke u ličnost sa mnogim karakteristikama zajedničkim za sve ljude, ali i sa nekima koje su za pojedinca specifične (idiosinkratičke)

  44. Pojam socijalizacije Šira definicija (psiholozi): Proces socijalnog učenja putem koga jedinka stiče socijalno-relevantne oblike ponašanja i formira se kao ličnost sa svojim specifičnim karakteristikama

  45. Važnost socijalizacije • Bez socijalizacije, pojedinac bi jedva nalikovao ljudskom biću koje je po normama njegovog društva definisano kao normalno

  46. Prvi primer • Priča se da je car Akbar, koji je vladao u Indiji od 1542. do 1602. godine, naredio da grupa dece bude odgajana bez ikakvih pouka u jeziku, kako bi iskušao verovanje da će na kraju progovoriti hebrejski, jezikom Boga • Decu su odgajale gluvoneme osobe • Deca nisu uopšte progovorila i komunicirala su isključivo gestovima

  47. Drugi primer • Postoji takođe, opsežna, premda nepouzdana, literatura o deci koju su podigle životinje. • Jedan od najbolje dokumentovanih slučajeva odnosi se na “vučju decu od Midnapora”. • Dva ženska deteta, od dve i osam godina, pronađena su u nekoj vučjoj jazbini u Bengalu 1920. godine. Devojčice su hodale četveronoški, najradije se hranile sirovim mesom, zavijale kao vukovi i nisu se služile nikakvim oblikom govora. • Jesu li tu decu odgojili vukovi ili su naprosto napuštena i ostavljena u šumi da se snalaze kako znaju, nije jasno.

  48. Zaključak • Dakle, takvi i slični primeri, upućuju na zaključak da je socijalizacija koja uključuje dugotrajnu interakciju s odraslima bitna ne samo da bi se novi članovi mogli uklopiti u društvo, već i za proces kojim uistinu postaju ljudska bića

  49. SREDIŠNJA PITANJA SOCIJALIZACIJE • Najznačajnija pitanja su: • modus socijalnog učenja – klasično, instrumentalno ili posredno uslovljavanje; učenje po modelu identifikacijom, imitacijom ili učenjem uloga; učenje uviđanjem; • područje ili sadržaj socijalizacije – emocionalno, kognitivno, ekspresivno, intelektualno, kreativno, političko, itd.;

  50. 3. činioci koji podstiču ili sprečavaju socijalizaciju – uloga naslednih faktora, nagrada i kazni, odnosa prema detetu, poruka u porodici i drugim vaspitno-obrazovnim ustanovama, etnicitetima, verska pripadnost itd., 4. izvori ili agensi socijalizacije – roditelji, braća, vršnjaci, škola i učitelji, mediji, i sl.

More Related