OBNOVLJIVI I NEOBNOLJIVI IZVORI ENERGIJE

1. OBNOVLJIVI I NEOBNOLJIVI IZVORI ENERGIJE Milan Nišavić IV5

2. Obnovljivi izvori energije Obnovljivi (nepresušni) izvori energije su: sunce, voda, vetar i biomasa. Korišćenjem sunca, vetra i vode sene zagađuje priroda.

3. Energija vode Voda je ne presušan izvor energije. Voda se koristi za pravljenje električne energije. Hidro elektrane se obično nalaze pored reka i one prerađuju vodu u električnu energiju, biraju se vodotokovi sa velikim protokom vode ili planinske reke sa manjim tokom, ali velikim padovima.

4. Za rad hidroelektrana, mogu se koristiti samo brze i snažne vode kojih ima tokom cele godine. Npr. Hidroelektrana Đerdap I, II, III i IV na Dunavu.

5. Prva hidroelektrana u Srbiji je bila puštena 2. avgusta 1900. godine i to sa Teslinim sistemom trofaznih struja. Zaustavljena 1970. , pa ponovo pokrenuta 2000. i radi i danas. Jedan kWh (kilovat)energije proizvaden u hidroelektrani je značajno jeftiniji od onog u termoelektrani i ima manji negativni uticaj na životnu okolinu. Obzirom da ne koristi gorivo, hidroelektrane imaju pozitivan uticaj na prirodu. Najviše uticaja ostvaruju akumulaciona jezera koja nastaju uzvodno od brane. Smatra se da ona pozitivno utiču na mogućnost kontrola poplavnih talasa, vodosnabdevanje, ribarstvo, razvoj turizma i vodenih sportova.

6. Energija vetra • Energiju vetra čovek upotrebljava od davnih vremena za pokretanje vetrenjača i jedrenjaka. • Vetrenjače su se nekada koristile za mlevenje žita.

7. Danas zahvaljujući vetrenjačama dobijamo električnustrju. Dobra strana energije vetra jeste ta što prilikom njenog korišćenja nema zagađivanja, ali se ona može koristi samo na mestima na kojima duvaju jaki vetrovi i stalni vetrovi.

8. ZANIMLJIVOST: Prva vetrenjača u Srbiji, sagrađena je oko 1820. godine. Ona je sa dužim ili kraćim prekidima radila sve do prve poplave reke Tise, kad joj je voda poplavilatemelje i vetrenjača je pala.

9. Energija sunca Energiju sunca čovek koristi na razne načine. Sunce se koristi za zagrevanje solarne ploče na kojoj se nalazi negativno i pozitivno nabijeni sloj koji obrazuje strujni krug, pri čemu nastaje električna energija.

10. Solarno toplotni energetski sistem za zagrevanje vode u kući. Gradeći kuće, vodi se računa o tome da li su na osunčanim mestima ili nisu, izrađuju planovi da u kući bude što je moguće više svetla i toplote i koristiti materijale za izgradnju koji upijaju sunčevu toplotu .

11. Danas se koriste solarne ploče, kao i drugi tehnološki pronalasci koji omogućavaju sakupljanje i pretvaranje sunčeve energije u električnu energiju, a samim tim i njemu upotrebnu u domaćinsvima.

12. Mali aparati kao što su kakulatori i satovi, koriste svetlosnu energiju za rad.

13. Biomasa Biomasa je organska materija životinjskog ili biljnog porekla koja se pomoću različitih procesa pretvara u upotrebljivu energiju. Energija biomase može se eksploatisati na razne načine.

14. Sa ovog aspekta, biomasa ima više karakteristika fosilnih goriva nego obnovljivih izvora, sa razumljivim razlogom jer su fosilna goriva ustvari fosilni oblik biomase.

15. Neobnovljivi izvori energije Skoro 90% energije koja se u svijetu koristi dolazi od uglja, nafte i prirodnog gasa. Ne obnoljivi izvori energije su: nafta, ugalj i zemin (prirodni) gas. Korišćenjem nafte, uglja i zemnog (prirodnog) gasa, zagađuje se priroda. Ugalj, nafta i prirodni gas su najvažniji energetski izvori na svijetu.

16. Ako odjedanputa nestane ovih energetika, bila bi to katastrofa za većinu zemalja na svijetu. Tada ne bi mogli proizvesti toplotnu i električnu energiju na koju smo navikli. Tada ne bi mogli voziti automobile, vozove i avione kao što to danas radimo. Na drugi način morat ćemo se orijentisati na neke druge energetske izvore. Za to ima dva razloga: Kao prvo nema dovoljno ni uglja, nafte i prirodnog gasa za buduću upotrebu. Zemlje u svijetu troše sve više i više energije. Kao drugo stvara se velika količinaCO2, pri sagorijevanju uglja, nafte i prirodnog gasa. CO2 utiče na promjenu naše klime.

17. Naftaje nastala pre mnogogodina. To se desilokada bi biljke i životinjeumirale i padalenadnookeana. Godinamasubiliprekrivaniglinom, peskomi kalkom. Toplotai bakterijesupotpomoglitrulenjuživotinja i biljaka. Na tajnačin je nastaladebelacrnatečnamasakoju mi nazivamonafta. Dokje nastajalanaftauporedo se dolazilo i do gasa. To je onajprirodnigas koji mi danasdobijamoizZemljineutrobe. Fosilnaenergija Ugalj, nafta i prirodni gas se jednimimenomzovufosilnienergetskiizvori. To je zatoštoonidolaze od fosila. Fosilisumrtveživotinje i biljkekojasuležaladuboko pod zemljommilionimagodina. Fosiliznače ’iskopine’, tako da sufosilnienergetskiizvori ’iskopanienergetskiizvori’.

18. Nafta Nafta je posle uglja drugi najveći uništavač. Nafta se nalazi pod vodom i pod zemljom. Sirova nafta se prerađuje u rafinerijama. Kada se nafta preradi, od nje se dobijaju derivati: dizel, gorivo, mazut i kerozin.

19. Životinje i biljke koje su živele pre milion godina postala su nafta i prirodni gas na dnu okeana.

20. Avioni koriste kerozin, automobili koriste gorivo, brod koristi dizel i mazut koriste termoelektrane i hidroelektrane.

21. Zemin (prirodni) gas Zemnigas je prirodnogasovitofosilnogorivo. Prirodni gas se javlja i u posebnim lezistima gde nema nafte. Tu je prisutan tzv. suvi (ili siromasni) zemni gas koji se pretezno sastoji od metana i ne sadrzi propan i butan.

22. Upotreba prirodnog gasa se moze podeliti na: • njegovu upotrebu kao goriva (za grejanje u industriji i u domacinstvima) i • u hemijskoj industriji (za proizvodnju đubriva i hemijskih jedinjenja). • U poslednje vreme se sve vise koristi za pokretanje vozila kao alternativno gorivo (umesto gorivo).

23. Ugalj Ugalje se sastoji od izumrlih biljaka koje se nalaze pod zemljom mnogo miliona godina. Biljke su se tokom vremena presovale i okamenile. To se zove smedji ugalj ili kameni ugalj. Znaš li da…je ugalj jeftin i da ga ima mnogo? Zato se ugalji koristi jako puno svuda u svetu. Na žalostugalj je onaj energetski izvor koji najviše ispušta dim sa otrovnim gasovima, prašinom i drugim štetnim materijama.

24. Nijedovoljnosamo! • Nalazištauglja, nafte i prirodnoggasanaZemljinećevečnotrajati. Svistručnjaci se u tome slažu. • Naučniciračunaju da je ostalo: • prirodnoggasaza70 godinapotrošnje • nafteza 30-50 godinapotrošnje • ugljaza 2-300 godinapotrošnje • Štaće se posletoga dešavati? • Da, akose želimovozitinašimautomobilima i vozovima, grejatistanovei putovatiavionom, moramo naći drugeizvoreenergije.

25. Znaš li da… prirodni gas ispušta manje CO2 nego ugalj i nafta? Zato neki misle da bi trebali koristiti više prirodnog gasa. Rusija je zemlja najbogatija prirodnim gasom. Oni ga prodaju zemljama Evope i transportuju ga velikim cevima koji se zovu gasovodi.

26. Zanimljivost • Ovo je najveća mašina za kopanje uglja na svetu. • Visoka je skoro 95 metara, dugačka 215 metara i teška 45.000 tona (velika je kao skoro 2,5 fudbaska terena). • Maksimalna brzina kopanja je 10 metara po minuti.

27. Šta da uradimo da bi namvazduh bio čistiji Umesto što previše zagrevamo prostorije u kojima boravimo, trebalo bi da se obučemo toplije. Automobile bi trebalo da koristimo samo za duže vožnje, i to ako se njima prevozi više ljudi. Umesto da se vozimo automobilom, mogli bi smo da pešačimo, vozimo bicikl ili da koristimo javni prevoz. Možemo da zasadimo drvo!