ПЕРИОДИЗАЦИЈА ПСИХИЧКОГ РАЗВОЈА

1. ПЕРИОДИЗАЦИЈА ПСИХИЧКОГ РАЗВОЈА

2. Различити приступи периодизацији • Педагошки (поклапају се са школским периодима) • Органски (органске промене) • Психолошки (психолошке карактеристике детета)

3. Педагошко-психолошка периодизација • Пренатални период (0 до280 дана) а) овум (0 до 2 недеље) б) ембрион (2 до 10 недеља) в) фетус ( 10 недеља до рођења) • Период новорођенчета (први месец) • Период одојчета (прва година) • Рано детињство (од 1 до 7 година) • Средње детињство (од 7 до 11 година) • Позно детињство (од 11 до 14 година) • Рана младост (од 14 до 16 година) • Позна младост (од 16 година до зрелости)

4. Значајне промене у појединим периодима • Пренатални период (плод се развија и реагује на психичко и физиолошко стање мајке) • Рано детињство (нагли физички и психички развој) • Средње детињство ( полазак у школу) • Позно детињство (почетак пубертета) • Рана младост ( физичка зрелост, емоционална нестабилност, непризнавање ауторитета) • Позна младост (односи са родитељима, проблеми око избора позива...)

5. Пренатални период Методе изучавања: • Непосредно изучавање прерано рођене деце • Непосредно изучавање емброна који је из разлога здравствене заштите извађен из утробе мајке • Посредно изучавање покрета ембриона у утроби помоћу апарата

6. Чулна осетљивост Чуло мириса • До рођења носне шупљине су испуњене течношћу која није адекватна драж • Осета мириса у пренаталном периоду нема • Прерано рођена деца реагују трзањем тела на мирисе амонијака и сирћетне киселине Чуло вида • У прнаталном периоду нема адекватну драж • Фетус од седам месеци реагује на јаку светлост (испитивања прерано рођене деце)

7. Чулна осетљивост Чуло слуха • Фетус реагује на јак звук (испитивања прегнантних жена) • Прерано рођене бебе чују чим се осуши средње уво Осети бола • У пренаталном периоду нема осетљивости на бол • Дете при рођењу не трпи бол

8. Условљавање фетуса • Експеримент америчког психолога Спелта • Испитивао 13 жена у последња два месеца трудноће • Условна драж-тактилне вибрације • Природна драж-јак звук • Искључио је могућност да се догађа условљавање мајке • Искључио је могућност да реаговање на тактилне вибрације настаје саревањем фетуса • Фетус учи најростијим обликом учења-класичним условљавањем

9. Значај пренаталног периода на каснији развој личности (Greenacre) • Фетус је узнемирен када је мајка узнемирена • Фетус није у непосреној вези са нервним системом мајке • Реакција на страх мајке преноси се на фетус преко хормона који из мајчине крви прелазе на фетус преко плаценте

10. Новорођенче • Под појмом новорођенче се подразумева беба млађа од месец дана. Инфант је одојче, беспомоћно дете, које још не хода и не говори • Када се беба роди, три најважније мере су дужина, обим главе и маса • Новорођенче није у стању да преживи само; због тога је потребно првих неколико година његовог живота посветити интензивној нези за његово преживљавање на бази његових основних потреба

13. Карактеристике новорођенчета • Просечна тежина: 3,5 килограма • Просечна дужина: 50 цм • Кости су хрскавичаве, лобања се састоји од шест фонтанела (меканих делова који ће бити исуњени коштаним ткивом тек крајем друге године) • Срце почиње да ради у 3. недељи од зачећа, пулс новорођенчета износи 130 откуцаја у минути (код одраслог 70-80 откуцаја) • Дише брже од одраслог • Може да прати погледом предмете који се крећу, зева, сиса, плаче, гута, повраћа, штуца...

14. Дојење (сисање) • За новорођенче је нарочито битно да по свом рођењу једе храну која у потпуности задовољава све његове нутриционе потребе. Због тога се новорођенче, готово без изузетка, увек храни млеком своје мајке, које је таквог састава да у потпуности одговара датом детету. Дете може да буде одхрањено и млеком неке друге особе женског пола, па чак и млеком неких животиња, ово није препоручљиво и избегава се кад год је то могуће. • У првих десет дана живота, беба најчешће изгуби до 10% своје масе, јер јој је потребно више хране него што желудац може да поднесе. Након десетог дана стање се стабилизује и беба добија око 28 грама дневно на маси

16. Refleksinovorođenčeta • Prvi refleks je refleks hvatanja ili Darvinov refleks i manifestuje se u tome da kada detetu dražimo dlan nekim predmetom, ono se hvata za taj predmet toliko čvrsto da o njemu može da visi • Ovaj refleks se gubi oko 40. nedelje i on ima veze sa razvojem struktura u mozgu koje će kasnije dovesti do razvoja pokreta ruke i preciznog hvatanja.

17. Refleksinovorođenčeta • Drugi refleks je Moroov refleks koji se javlja po rodjenju i nestaje oko 7. meseca. Manifestuje se u tome, da kada dete položimo na leđa a iznad njega lupimo jako dlanom o dlan ono pravi pokrete rukama i nogama kao da hoce da zagrli onoga iznad sebe.

18. Refleksinovorođenčeta • Treći refleks je refleks hodanja, a manifestuje se u tome da kada dete držimo iznad neke podloge tako da prstima dodiruje podlogu ono pravi pokrete kao da vozi bicikl. Ovaj refleks se gubi nakon nekoliko nedelja i nema nikakve veze sa prohodavanjem.

19. Refleksinovorođenčeta • Četvrti refleks je refleks Babinskog i manifestuje se u tome da kada detetu dražimo stopalo ono pravi lepezaste pokrete širenja prstiju. Kod odraslih se zapaza suprotan proces, na ovakvu draž odrasli reaguju skupljanjem prstiju. Ovaj refleks počinje da se gubi oko 6. meseca i konačno nestaje negde u 2. godini. Ukoliko ga dete manifestuje i kasnije onda je to znak nekih neuroloških poremećaja.

20. Uslovljavanje novorođenčeta • Nekieksperimentipokazujuprisustvoklasičnoguslovljavanjakodnovorođenčadi • U njima je kaobezuslovnadražkorisćenaflašicasamlekom. Na njudetebezuslovnoreagujepokretimasisanja. Ukoliko se istovremenosapojavomflašice detetudajenekizvukonoće kasnijepočetidamanifestujepokretesisanjainasamtajzvukšto sadapredstavljauslovnirefleks • U nekimeksperimentima u kojima je korišćenacrvenaflasicakaobezuslovnadraž, došlo je i do generalizacije pa subebepočele da manifestujuuslovnireflekssisanja i na sve crvenepredmete

21. Nedonoščad – prevremeno rođene bebe • Bebe rođene pre 37. nedelje trudnoće smatraju se za nedonoščad. • Zbog prevremenog dolaska na svet i kraćeg vremena provedenog u stomaku majke, ovim bebama je oduzeto vreme potrebno za rast i pripremu za samostalan život izvan materice, zato im je potrebna specijalna nega kada dođu na svet. • Dok su normalno rođene bebe teške preko 2,5 kg, težina prevremeno rođenih beba kreće se između 500 grama i 2,5 kg. • U zavisnosti od nedelje u kojoj su se rodile, neke bebe će se brže oporaviti, a nekima će biti potrebna intenzivna bolnička nega, dok im se organi ne razviju dovoljno da mogu da funkcionišu samostalno. Prevremeno rođene bebe, manje su po konstituciji i težini, i mogu imati zdravstvenih problema jer im se organi nisu dovoljno razvili.