1 / 33

Управљање отпадом Основни појмови, принципи управљања и технички поступци за прикупљање, коришћење и коначно одлагање от

Управљање отпадом Основни појмови, принципи управљања и технички поступци за прикупљање, коришћење и коначно одлагање отпада. Марко Симић Александар Томовић Дом Омладине, Београд 30. март 2012.

kaia
Download Presentation

Управљање отпадом Основни појмови, принципи управљања и технички поступци за прикупљање, коришћење и коначно одлагање от

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Управљање отпадомОсновни појмови, принципи управљања и технички поступци за прикупљање, коришћење и коначно одлагање отпада Марко Симић Александар Томовић Дом Омладине, Београд 30. март 2012.

  2. Управљање отпадом у Србији регулисано је Законом о Управљању отпадом, “Службени гласник РС” број 36/09 и 88/10 Под појмом отпад подразумевају се материјали, енергија, производи или нус-производи који настају у процесу производње и немају нове вредности или су то производи искључени из употребе. Према месту настанка можемо разликовати : • Отпад из домаћинстава; • Комерцијални отпад; • Индустријски отпад (неопасан и опасан). Уобичајено је да се отпад из домаћинстава и комерцијални отпад из привредних делатности називају комунални отпад.

  3. Према карактеристикама које могу негативно утицати наздравље људи, као и на животну средину разликујемо: • Инертан; • Неопасан; • Опасан отпад. Којој групи који отпад припада дефинисано је Каталогом отпада, према закону. Процене су да се у Србији годишње сакупи око 2,4милиона тона комуналног отпада, при чему треба имати у виду да скоро трећина популације није покривена организованим прикупљањем отпада.

  4. Чврст комунални отпад чине чврсти отпаци који настају у оквиру комуналне инфраструктуре, удомаћинствима, административним и образовним институцијама, туристичким објектимаитрговини, каоиотпациса јавних површина. Чиниоци чврстог комуналног отпада: • Остаци хране; • Крш (гориви (папир, картон, пластика, гума, текстил, намештај и баштенски отпаци) и негориви (стакло, порцулан, керамика, алуминијумске и друге конзерве и амбалажа, прашина) остаци); • Пепео (не укључује пепео из термоелектрана и котларница); • Грађевински и отпад од рушења (прашина, камен, бетон, пластика, цигле, малтер, камен, дрвена грађа, шљунак, делови електричних, грејних и водоводних инсталација); • Специјални комунални отпад (угинуле животиње, стара возила, отпад од чишћења улица и путева); • Пољопривредни отпад (у неким случајевима отпад од брања, сетве, жетве и чишћења плодова).

  5. Маса и састав отпада зависи од бројних фактора, међу којима су: • Клима; • Економска развијеност посматраног региона; • Величина града (површина, број становника, густина насељености); • Начин становања и социјалне специфичности; • Начин сакупљања и транспорта чврстог отпада; • Врста индустријског процеса од којег потиче отпад; • Годишњег доба. Зависно од развијености подручја годишње може настати 200 до 300 kg отпада по становнику, док се у високоразвијеним земљама креће у опсегу 700 до 1000 kg.

  6. Принципи управљања отпадом • Превенција настајања отпада; • Минимизација настајања отпада; • Решавање проблема отпада на месту настајања; • Принцип одвојеног сортирања и сакупљања отпада; • Рециклажа или други методи управљања отпадом; • Рационално коришћење постојећих уређаја и изградња нових система за прераду; • Еколошки одрживо коначно одлагање отпада; • Принцип потпуног мониторинга загађивања у циљу очувања природних ресурса.

  7. Елементи система управљања чврстим комуналним отпадом

  8. Настајање отпада је фаза у којој одређени материјал престане да служи својој сврси и постане баласт кориснику. • Привремено одлагање је фаза одбацивања коришћеног материјала, која се састоји од руковања, одлагања и евентуалне прераде отпада (смањење запремине, сортирање отпада (ПЕТ у плаве, а папир у жуте кесе) и др.) на извору настанка. • Сакупљање је операција у којој надлежне службе или сами грађани односе привремено одложени отпад на даљу прераду или коначно одлагање. • Прерада је најсложенија операција система и састоји се од сортирања, припреме, прераде (рециклирања) и поновног коришћења. • Коначно одлагање је последња фаза система при чему се може одлатати остатак од прераде или почетни отпад. Након одлагања може се вршити експлоатација депонијског гаса.

  9. Разликујемо два типа сакупљања отпада • Покретни-посуда за привремено одлагање се одвози до места за обраду, даљи трансфер или депоновање. Празни се и враћа на место где се врши одлагање отпада • Непокретни-користе се мање посуде или вреће за одлагање отпада, које се затим празне или утоварују у посебна возила за транспорт отпада

  10. У интегрисаном систему третмана, сакупљени отпад се одвози на: • Регионалне депоније (до 200 000 становника); • Регионалне рециклажне центре (станице за сакупљање); • Регионалне центре за компостирање; • Регионалне центре за инсинерацију; • Уређене депоније. Везни елемент између локације настајања и локације на које се отпад одвози ради даљег коришћења или коначног одлагања јесу трансфер станице. На њима се врши претовар отпада из мањих посуда и возила у посуде већих запремина, које се на одговарајући (најекономичнији и са најмањим утицајем на животну средину) начин даље транспортују. Транспорт се може вршити друмским, железничким, речним или поморским саобраћајем. На трансфер станицама, приликом транспорта треба вршити компактовање отпада како би веће количине отпада могле да се транспортују (повећава се густина отпада).

  11. Поновно коришћење материјала и енергије-РЕЦИКЛИРАЊЕ Рециклирањем се: • Смањују количине отпада за коначно одлагање; • Смањује коришћење природних ресурса; • Смањују цене прераде; • Смањује утицај секундарних сировина на околину... Рециклирање јесте утилизациони метод уклањања отпада, који подразумева поступке којима се постиже максимално искоришћење енергије и сировина отпада, нпр. поновно коришћење издвојених секундарних сировина, искоришћење топлоте... Ликвидациони метод уклањања отпада подразумева уклањање отпада без искоришћења сировина и топлоте.

  12. Пример производње челика из секундарних сировина: уштеда енергије: уштеда примарних сировина: смањење загађења вода: смањење потрошње воде: смањење отпада из рударства: Користи замене примарних сировина секундарним (% смањења)

  13. Радни план постројења за управљање отпадом садржи: • Опис локације и идентификацију извора ризика (операције управљања отпадом, дозвољене врсте отпада, радно време); • Опремање постројења ради спречавања и контроле загађења животне средине и здравља људи (системи за прихват и прераду отпадних вода и гасова из постројења); • Инфраструктуру локације; • Рад у постројењу; • Контролу загађења, мониторинг и извештавање; • Управљање, односно мониторинг услова у постројењу, односно на депонији; • Документацију о локацији. Радни план постројења за управљање отпадом прилаже се уз захтев за издавање интегрисане дозволе или дозволе за управљање отпадом. Ажурира се сваке три године и при свакој већој промени у постројењу.

  14. Сортирање отпада • Ручно (најстарије). Модерни системи ручног сортирања подразумевају кретање материјала на покретним тракама при чему се за издвајање компонената на бази гвожђа користе магнети. • Механизовано. Подразумева коришћење уређаја и опреме за сортирање отпада са минимумом или без учешћа људске радне снаге. Поступак централног сортирања је најефикаснији и најрентабилнији. Подразумева сакупљање и транспорт отпада до централне обрадне станице од стране градских комуналних служби. После сепарације отпада, издвојени рециклабилни материјали се транспортују до фабрика у којима се прерађују до корисних производа.

  15. Данас се скоро сви отпадни материјали могу рециклирати ! Са становишта економије и заштите животне средине најинтересантнији су: • Метали; • Стакло; • Папир; • Вештачки материјали. Уз њих се у великим количинама користи и: • Отпад органског порекла; • Грађевински отпад.

  16. Коришћење вештачких материјала (пластичног отпада) • Упоредо са растом стандарда расте и удео пластичног отпада. • Издвајањем и рециклирањем ВМ постиже се значајна заштита животне средине (неразградивост, висок удео хлора). • Приликом депоновања у земљишту, не разграђује се и временом, као такав долази у тела биљака. • Релативно једноставни поступци прераде. • Основне операције при преради: сакупљање, транспорт у рециклажни центар, сортирање, прање, сушење, прерада, гранулисање, добијање жељеног производа и продаја.

  17. Принципи на којима се заснива третман отпада (примена најбољих доступних техника) • Редукција запремине-редукција запремине отпада са опасним компонентама концентрисањем (физички, хемијски, физичко-хемијски и биолошки третман). • Деструкција-конверзија опасних компоненти у неопасне (термички третман, стабилизација и солидификација, комбионовани метод). • Локализовање-изоловање опасних материјала (одлагање на депонији или одлагалишту, друге опције-инјектирање у земљиште, одлагање у рудницима-застарели третмани).

  18. Физички процеси • Подразумевају низ процесних техника. • Редукују опасни потенцијал отпада. • Често се користе у комбинацији са другим третманима у циљу оптимизације опасног отпада. Физички процеси: сепарација, седиментација, флотација, сушење, цеђење муља, испаравање и филтрација. Физички процеси отпада омогућавају сепарацију или изолацију, различитих отпада у циљу поновног коришћења или одговарајућег третмана или коначног одлагања отпада.

  19. Биолошки третман подразумева: биодеградацију органских у једноставне неорганске материје уз помоћ одговарајућих микроорганизама. Биолошки третман органских отпада: • Оптимизује природне процесе; • Користи микроорганизме (бактерије, квасце, гљиве); • Захтева контролу температуре и биланса хранљивих материја; • Смањује емисију гасова са ефектом стаклене баште; • Може бити аеробни или анаеробни процес. Производи: компост, биогас, различите врсте алкохола и протеина. Процеси: компостирање, дигестирање, ферментација.

  20. Термичка прерада чврстог комуналног отпада

  21. Спаљивање отпада Кључни елементи процеса и технологије: • Врсте отпада; • Руковање и складиштење материјала; • Предтретман; • Фаза сагоревања; • Пречишћавање отпадних гасова; • Управљање отпадним остатком. Могући утицаји на животну средину: • Емисија у ваздух и утицај на здравље (6-7 нормалних метара кубних по килограму отпада); • Непријатности (прашина, непријатни мириси, бука, штеточине); • Саобраћај; • Водни ресурси; • Визуелно ометање; • Потенцијал искоришћења ресурса.

  22. Модерни поступци третмана отпада • Пиролиза-процес при ком долази до разлагања органског отпада, при повишеној температури и у одсуству ваздуха. Производи: пиролитички гас, уље и чврста фаза богата угљеником. • Гасификација-високотемпературски процес у присуству ваздуха или водене паре у циљу добијања горивих гасова. • Отпад као гориво-коришћење отпада високе топлотне моћи уместо конвенционалног горива (производња цемента). • Солидификација-низ процеса који мењају физичко-хемијске карактеристике отпада, како би се учинио погодним за одлагање на депонију (течни отпад и муљеви).

  23. Одлагање отпада на депоније Ризици од неконтролисаног депоновања: • Сливање процедних вода у подземне воде или реке; • Сливање површинских вода у земљиште или водотокове; • Неконтролисани пожари; • Миграција гасова у земљиште или ваздух; • Проклизавање отпадака; • Инсекти и глодари; • Прашина и непријатни мириси. Лоше технологије одлагања носе: • Ризик по здравље људи (радника, становника, сакупљача); • Штету по биљни свет; • Могућност експлозија и пожара;

  24. Фазе за побољшање депоновања

  25. Санитарне депоније-за одлагање инертног и неопасног отпада Санитарно депоновање-инжењерски поступак одлагања отпада на земљишту уз примену низа техничко-технолошких мера, којима се штити окружење. Током рада: • Распростирање отпада у танком слоју; • Сабијање до минимално могуће запремине; • Свакодневно прекривање инертним материјалом. По затварању: • Санација локације; • Рекултивација земљишта; • Привођење простора жељеној намени.

  26. Битне активности везане за правилно функционисање уређење депоније • Припрема локације; • Заштита тла (прекривке); • Контрола процедних вода; • Сакупљање депонијског гаса. Депонијски гас настаје као последица анаеробних процеса у сабијеном отпаду. Може се сагоревати у циљу добијања корисног рада или се спаљивати на бакљама. За прикупљање депонијског гаса неопходно је: • Обезбедити добру заптивеност депоније; • Поставити систем за дегазацију; • Поставити цевоводе за одвод кондензата; • Инсталирати струјне машине; • Инсталирати мерно-регулациону опрему; • Поставити резервоар за прикупљање гаса; • Инсталирање гасних мотора, котлова, горионика, бакљи и гасних рампи.

  27. Сврха прекривке: • Побољшава изглед локације; • Минимизује расејавање отпадака; • Редукује непријатне мирисе; • Инхибира колонизацију глодара и инсеката; • Редукује инфилтрацију падавина и тиме смањује количину процедних вода; • Контролише гас и миграцију процедних вода; • Редукује ерозију земљишта. Контролисана депонија се планира на рок не краћи од 20 година.

  28. Затварање депоније-концепција спровођења технологије депоновања на депонији утврђује и суксцесивно затварање депоније, односно када се достигне одговарајућа висина отпада врши се завршно покривање отпада глином или хумусним материјалом који омогућава рекултивацију земљишта. До затварања долази и када депонија почне да угрожава животну средину без могућности санације. Контролишу се: • Процедни филтрат; • Пречишћене воде; • Подземне воде; • Издвојени гасови и узрочници заразе.

  29. ХВАЛА НА ПАЖЊИ!

More Related