ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ
Download
1 / 34

ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ - PowerPoint PPT Presentation


  • 83 Views
  • Uploaded on

ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ. Др Љиљана Стијовић. Семинар „ АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ У СРБИЈИ“ САВА ЦЕНТАР, Београд, 28-29.05.2009. Организатор: Друштво за услуге у области заштите „ TEHPRO “ , д.о.о, Београд. БОЉЕ ЈЕ СПРЕЧИТИ,

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ' - justine-quentin


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript

ЗНАЧАЈ ПРЕВЕНТИВЕ У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ

Др Љиљана Стијовић


Семинар

„АКТУЕЛНИ ПРОБЛЕМИ БЕЗБЕДНОСТИ И

ЗДРАВЉА НА РАДУ У СРБИЈИ“

САВА ЦЕНТАР, Београд, 28-29.05.2009.

Организатор: Друштво за услуге у области заштите „TEHPRO“, д.о.о, Београд


БОЉЕ ЈЕ СПРЕЧИТИ,

НЕГО ЛЕЧИТИ!

Ова стара народна изрека која се често помиње у свакодневном животу, веома је применљива у медицини и основ је свих мера превентивне медицине.

Доказано је на хиљадама примера у свим гранама медицине истинитост ове изреке, тј. да је много боље у смислу очувања здравља људи, продужења животног века, ефикасније и у економском смислу јефтиније за државу да се предузму мере предострожности (боље је спречити...) како би се смањио број смртних повреда на радном месту, предупредиле болести и повреде и њихове многобројне последице (...него лечити).


ШТА ЈЕ ПРЕВЕНТИВА У СИСТЕМУ БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉА НА РАДУ?

ДЕФИНИЦИЈА:

Према Стратегији безбедности и здравља на раду у Републици Србији за период од 2009.до 2012.године („Сл. гласник Републике Србије“ бр. 32 од 05.05.2009.г.):

« Примена превентивних мера које се предузимају на свим нивоима рада подразумева стварање таквих услова рада којима се приликом организовања рада и радног процеса врши процена ризика и њихово отклањање или свођење на најмањи могући ниво , како би се избегле могућности настајања повреда на раду или професионалних болести запослених, чиме се у највећој могућој мери стварају предуслови за спречавање или елиминисање ризика од могућих повређивања, професионалних болести или болести у вези са радом , а што као циљ има остваривање услова за уно физичко, психичко и социјално благостање запослених.«


Ако то парафразирамо служећи се једном кратком и садржајном дефиницијом интелигенције по којој је интелигенција „понашање са предвиђањем“ можемо рећи следеће:

Превентива је интелигентно понашање законодавца, послодаваца и запослених заједно у области безбедности и здравља на раду , које унапред предвиђа могући ризик (врши процену ризика) током радног процеса и путем примене мера предострожности ствара услове за спречавање или смањење на најмању могућу меру негативних последица (смртне повреде, повреде на раду, професионалне болести, инвалидитет и одсуствовања због боловања).


  • У ОВОМ КОНТЕКСТУ ПРЕВЕНТИВА: једном кратком и садржајном дефиницијом интелигенције по којој је интелигенција

  • ЈЕ УВЕК ПРВА У НИЗУ АКТИВНОСТИ БЗР;

  • ПРЕДСТАВЉА ПРИМЕНУ МЕРА ПРЕДОСТРОЖНОСТИ;

  • НАЈБОЉЕ И НАЈИСПЛАТИВИЈЕ УЛАГАЊЕ ПОСЛОДАВЦА У ОБЛАСТИ БЗР;

  • ЈЕ КОНТИНУИРАН ПРОЦЕС;

  • ТРЕБА ДА БУДЕ УВЕК КОРАК ИСПРЕД ПОВРЕДА И ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ.


ПРЕВЕНТИВА У ОБЛАСТИ БЗР ИМА НЕКОЛИКО ОСНОВНИХ СУБЈЕКАТА:

Министарство рада и социјалне политике

(законодавац и надзорни орган )

Министарство здравља

Министарство просвете

Министарство економије и регионалног развоја

Велика предузећа

Мала и средња предузећа

Медицина рада

Овлашћене организације за услуге БЗР

Издавачке куће (периодика )

Произвођачи опреме и СЛЗ

Лице за безбедност и здравље на раду

Одбор за БЗР

Синдикат

Невладине организације


ПРЕВЕНТИВА НЕКОЛИКО ОСНОВНИХ СУБЈЕКАТА: у свакој области па и у безбедности и здрављу на раду треба да има дефинисано следеће:

  • Циљеве

  • Активности

  • Методе

  • Приоритете


1. ЦИЉЕВИ НЕКОЛИКО ОСНОВНИХ СУБЈЕКАТА:

  • Општи циљ превентиве исти је као и циљ стратегије БЗР :

  • Унапређење и очување здравља радно способног становништва, односно унапређење услова рада ради спречавања погибија на раду, повреда на раду, професионалних болести и болести у вези са радом и њиховог свођења на најмању могућу меру, односно отклањање професионалних ризика.

  • Такође , циљ су здрави радници у доброј психо-физичкој кондицији, који раде у безбедној радној средини, на исправним средствима за рад, максимално обучени и компетентни за посао који обављају , који примењују опрему и средства личне заштите, редовно информисани о свим променама услова рада, задовољни и мотивисани за посао који обављају а тиме и продуктивни.

  • Циљ превентиве је правовремена и адекватна заштита запослених од могућих ризика радног процеса који могу да угрозе њихову безбедност и здравље (фактори: физички, хемијски, биолошки, психички, социјални и тд).

  • Крајњи циљ је хуманизација и унапређење рада .


2. АКТИВНОСТИ НЕКОЛИКО ОСНОВНИХ СУБЈЕКАТА:

  • Напред наведени циљеви реализују се у пракси јасном стратегијом превентиве у области БЗР и следећим мерама и активностима:

    2.1 РЕГУЛАТОРНИМ

    2.2 КОНТРОЛНИМ

    2.3 ОБРАЗОВНИМ

    2.4 ТЕХНИЧКИМ

    2.5 ОРГАНИЗАЦИОНИМ

    2.6 ЕРГОНОМСКИМ

    2.7 ЗДРАВСТВЕНИМ

    2.8 СОЦИЈАЛНИМ


2.1 РЕГУЛАТОРНА АКТИВНОСТ НЕКОЛИКО ОСНОВНИХ СУБЈЕКАТА:(функција државе)

  • Регулаторна активност значи успостављање правног оквира у области БЗР и превентиве: закони, прописи, правилници, уредбе . Надлежно је Министарство рада и социјалне политике и

  • такође подразумева усаглашавање са међународним стандардима, препорукама и најбољом праксом.

  • Закони

  • 1.ЗАКОН О БЕЗБЕДНОСТИ И ЗДРАВЉУ НА РАДУ («Службени гласник РС», број 101/05)

  • 2. ЗАКОН О ЗАБРАНИ ПУШЕЊА У ЗАТВОРЕНИМ ПРОСТОРИЈАМА


  • Правилници и уредбе НЕКОЛИКО ОСНОВНИХ СУБЈЕКАТА:

  • 1. Правилник о програму, начину и висини трошкова полагања стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица («Службени гласник РС» број 29/06)

  • 2.Правилник о изменама и допунама Правилника о програму, начину и висини трошкова полагања стручног испита за обављање послова безбедности и здравља на раду и послова одговорног лица («Службени гласник РС» број 62/07)

  • 3.Правилник о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 29/06)

  • 4.Правилник о измени и допуни Правилника о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 72/06)

  • 5. Правилник о изменама и допунама Правилника о условима и висини трошкова за издавање лиценци за обављање послова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 62/07)

  • 6.Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини («Службени гласник РС» бр. 72/06 и 84/06-исправка)

  • 7.Правилник о поступку утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 60/06)

  • 8.Правилник о висини трошкова поступка утврђивања испуњености прописаних услова у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 60/06)

  • 9.Правилник о евиденцијама у области безбедности и здравља на раду («Службени гласник РС» број 62/07)

  • 10.Правилник о садржају и начину издавања обрасца извештаја о повреди на раду, професионалном обољењу и обољењу у вези са радом («Службени гласник РС» бр. 72/06 и 84/06-исправка)

  • 11.Правилник о поступку прегледа и испитивања опреме за рад и испитивања услова радне околине («Службени гласник РС» бр. 94/06 и 108/06-исправка)

  • 12.Правилник о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком («Службени гласник РС» број 120/07)

  • 13.Правилник о изменама и допунама Правилника о претходним и периодичним лекарским прегледима запослених на радним местима са повећаним ризиком («Службени гласник РС», број 93/08)

  • 14.Правилник о превентивним мерама за безбедан и здрав рад при коришћењу средстава за личну заштиту на раду («Службени гласник РС», број 92/08)

  • 15.Уредба о безбедности и здрављу на раду на привременим или покретним градилиштима («Службени гласник РС», број 14/09)


2.1. РЕГУЛАТОРНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак(функција државе)

  • Превентива мере и активности ослањају се на:

  • чл. 7, т. 1-6 Закона о БЗР («Сл. гласник РС»,бр.101 од 21.11.2001.г.)

  • чл.11, обавезе послодавца у вези примене превентивних мера (исти закон)

  • чл.12, т 1-7 , начела превентиве (исти закон )

  • чл.13, доношење Акта о процени ризика , обавеза послодавца, (исти закон )

  • ПРАВИЛНИК о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини («Сл. Гласник РС », бр. 101/05)


2.1. РЕГУЛАТОРНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак(функција државе)

  • Према напред наведеној Стратегији у чл. 9.2.1. Активности у процесу придруживања ЕУ

  • Постоје краткорочни приоритети (за 2009.годину ) по којима се планира доношење:

  • 8 Правилника из области превентивних мера (који треба да регулишу мере за безбедан и здрав рад у разним условима физичких, хемијских и др. штетности);

  • Постоје средњерочни приоритети (2010- 2011 године) по којима се планира доношење :

  • 12 правилника из области превентивних мера (који треба да регулишу мере за безбедан и здрав рад са биолошким агенсима , ем зрачењима, експлозивним атмосферама, канцерогеним материјама, на пловилима за улов рибе, са биолошким агенсима, у рудницима и дубинским бушотинама и тд .)

  • Што укупно чини 20 Правилника о превентивним мерама у области БЗР до 2011 године и довољно указује на значај ПРЕВЕНТИВЕ.


2.2. КОНТРОЛНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак(функција државе и послодавца)

Активности у области контроле значи успостављање контролних механизама у циљу провере примене законских одредби, и могу бити:

2.2.1 Контролни механизми државног органа : Инспекторат за рад , орган Министарства рада и социјалне политике РС

2.2.2 Контролни механизми код послодавца :

-овлашћено лице за безбедност и здравље на раду ,

- Одбор за безбедност и здравље на раду , или

- друга врста интерне контроле уколико послодавац има усвојен и развијен систем квалитета ;

2.2.3. Синдикати (заступају интересе запослених )

2.2.4. Невладине организације ( заступају интересе запослених , посебно осетљивих ризичних група)


2.3. ОБРАЗОВНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставакМинистарство просвете има важну улогу у стварању услова на пројекцији образовних потреба и подизању нивоа знања у области безбеднсоти и здравља на раду и посебно превентиве. Активности везане за образовање значи континуирану обуку стручњака, послодаваца и запослених из свих области везаних за безбедност и здравље на раду , посебно превентивних мера :

2.3.1 усавршавање образовних модела обуке ;

2.3.2 увођење нових програма обуке за запослене и послодавце ;

2.3.3 унапређење постојећих програма за стручњаке у области БЗР : лекаре, психологе, запослене у просвети, овлашћее стручњаке за БЗР-у , и тд. ;

2.3.4 обука из области регулативе : права и дужности послодаваца и запослених ,

2.3.5 обука запослених за безбедан и здрав рад ;

2.3.6 обука за руковање средствима за рад (возила, машине , алати, опрема ) ;

2.3.7 обука из пружања прве помоћи;

2.3.8 обука из заштите од пожара ;

2.3.9 обука из тимског рада и руковођења ;

2.3.10 обука из области радног места и радне средине ;

2.3.11 обука кроз редовно информисање , обезбеђивање штампаних материјала (периодика, извештаји, стручни часописи, анализе из области БЗР ) ;


2.3.12 присуствовање и учешће на курсевима , семинарима и конгресима из области безбедности и здравља на раду запослених и послодаваца ;

2.3.13 обука ради освежења знања (поновљени унапређени курсеви);

2.3.14 доступност електронским медијима ( програми ИКТ , сајтови, линкови,веб адресе – које су тематски везане за БЗР );

2.3.15 стварање базе података о свим конкретним питањима и проблемима везаним за безбедност и здравље на раду код послодавца ( на сајту послодавца ) ;

2.3.16 стварање и унапређење сарадње и комуникације између факултета , школа, службе медицине рада, и предузећа (посебно малих и средњих ) ;

2.3.17 стварање атмосфере поверења између запослених и послодаваца;

2.3.18 интерактивно учешће запослених у мерама превентиве БЗР уместо досадашње пасивне улоге;

2.3.19 обука лица БЗР

2.3.20 обука послодаваца из свих тема везаних за БЗР ;

2.3.21 обука инспектора рада ;


2.3. ОБРАЗОВНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак

  • Циљ образовања запослених је :

  • да се радник добро упозна са својим правима и обавезама по Закону о БЗР –у;

  • да је радник добро обучен и информисан о значају безбедности и здравља на раду, у свим аспектима;

  • да је способан да сам процени потенцијални ризик опасност уколико постоји и да адекватно и правовремено реагује;

  • да обавести послодавца о свакој промени (погоршању) услова рада,

  • да радник одбије да ради на радном месту које је ризично, без СЛЗ, или на коме су се услед разних околности погоршали услови рада;

  • подизање нивоа свести о значају превентиве

  • Сврха образовања је радник добро обучен у теоријском и практичном погледу за рад са машином, као и редовна, смислена и адекватна примена свих мера, средстава и опреме за личну заштиту.

    - редовна примена ( значи сваки дан)

    - смислена , запослени неће примењивати мере које нису логичне ;

    - адекватна СЛЗ ( да штити од ризика )

    - квалитетна СЛЗ (атестирана, специфицирана, не формална)


2.3. ОБРАЗОВНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ – наставак

  • Теме обуке :

  • одредбе закона о БЗР ,

  • права и обавезе радника и послодавца;

  • обука за рад на машинама, опреми, алатима

  • процедуре рада, постојеће и нове;

  • процедура пријављивања повреда и професионалних болести;

  • статистика повреда и смрти на раду , компаративни примери са употребом СЛЗ;

  • радно место , радно окружење;

  • физичке, хемијске, хигијенске и биолошке опасности радног места;

  • ментално здравље радника, тимски рад


2.4. наставакТЕХНИЧКЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ

  • Активности у области техничке превентиве значи да:

  • запослени користи средства и опрему за личну заштиту и да је адекватно обучен за рад са возилом , машином , опремом или алатом; (Средства личне заштите – видети радове 1. дана Семинара)

  • су средства за рад исправна, редовно одржавана и контролисана , возила, машине , опрема , алати , морају бити адекватно припремљена са интеракцију са радником, тј. мора да постоји:

    2.4.1 документација о пуштању у рад – монтирању ( услови – овлашћена лица, процедура и сл. );

    2.4.2 документација о употреби средства за рад – упутство за руковање , услови за руковање (претходна обука радника, са условима : ко обучава и како , овлашћени центри, стручњаци, сертификати за обуку и тд. );

    2.4.3документација о обавезним средствима личне заштите за ту врсту возила, машине , опреме , алата (упозорење на потенцијалне опасности);


2.4.4 документација о поправкама и одржавању (сервисирање, рокови, листа овлашћених сервиса, листа произвођача резервних делова);

2.4.5 документација о транспорту;

2.4.6 документација о конзервирању и заштити (упутство) кад је средство за рад ван употребе;

2.4.7 документација о пружању прве помоћи – (нпр. информација о против отрову - важно код руковања штетним и опасним материјама);

2.4.8 документација упозорења – знаци упозорења који се стављају у опасну зону, у близину средстава за рад, на само средство за рад, и сл;

Све напред наведено је обавеза произвођача и није у надлежности БЗР (а стручно и савесно коришћење уз поштовање техничке документације је у домену надлежности послодавца и корисника средстава за рад.)


2.5 ОРГАНИЗАЦИОНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ

  • ПРЕВЕНТИВА у области организације значи :

    - постојање процедура за рад;

    - поштовање радног времена;

    - поштовање одмора на раду и дневног одмора;

    - довољан број запослених за одређени радни процес;

    - избегавање рада у условима временског дефицита;

    - дефинисање послова и надлежности;

    - дефинисана и јасна одговорност појединца, (запосленог и руководиоца);


2.6 ЕРГОНОМСКЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ АКТИВНОСТИ

Превентива у области ергономије значи доследно поштовање принципа људских могућности и ограничења. Тамо где престају могућности почињу ограничења.

  • МЕДИЦИНА РАДА има значајно место у дефинисању ергономских принципа:

    - радног места и радне средине;

    - средстава за рад (возила, машине, опрема, алати);

    - броја и врсте радних операција и поступака;

    - радне и заштитне одеће и обуће;

    - свих врста средстава личне заштите;

    - хуманизације радног места и средстава за рад.


2.7 АКТИВНОСТИЗДРАВСТВЕНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ

  • Министарство здравља има кључну улогу у стварању услова за подизање нивоа психофизичког здравља запослених кроз активну улогу и делатност Медицине рада, применом мера којима се :

    2.5.1 осигурава здравље запослених на радним местима;

    2.5.2 врши идентификација и процена ризика рада ;

    2.5.3 обављају лекарски прегледи запослених, кроз практичну примену Правилника о претходним и периодичним лекарским прегледима ;

    2.5.4 обавља превентива болести зависности запослених ;

    2.5.5 испитују и утврђују узроци повреда на раду и професионалних болести ;

    2.5.6 врши едукација запослениху вези са ризицима радног места;


2.5.7 предлажу превентивне мере, нпр. рекреације, рекреативних одмора, правилне исхране и сл. (план, програм, реализација) ;

2.5.8 делује саветодавно према послодавцу (проналажење адекватног радног места за запосленог) ;

2.5.9 ради на анализи повреда на раду и професионалних болести;

2.5.10 ради на менталној хигијени запослених, унапређење међуљудских односа (психолози);

2.5.11 спречавање дискриминације (свих врста: родне, добне, националне, верске, политичке и тд. );

2.5.12 спречавање мобинга;

2.5.13 унапређење тимског рада и међуљудских односа (излети , дружења, јубилеји, скупови);

2.5.14 сарађује са овлашћеним лицем за БЗР код послодавца.


2.8 СОЦИЈАЛНЕ МЕРЕ И АКТИВНОСТИ нпр. рекреације, рекреативних одмора, правилне исхране и сл. (план, програм, реализација) ; социјална политика

  • ПРЕВЕНТИВА У ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ значи бригу о социјалном статусу запослених (адекватне плате, пензије, бонуси, бенефиције, награде, напредовање на послу, брига о самохраним родитељима, женама, младима, равноправност у послу итд) , што све доприноси осећању социјалне сигурности и задовољства запослених које је битно за мотивацију и квалитет посла.

    Такође је важна :

  • социјална подршка

  • социјални програми

  • социјална сигурност


3. МЕТОДЕ : нпр. рекреације, рекреативних одмора, правилне исхране и сл. (план, програм, реализација) ; МЕТОДЕ КОЈИМА СЕ СЛУЖИ ПРЕВЕНТИВА СУ СЛЕДЕЋЕ:

  • ОБРАЗОВНА (већ наведено);

  • ПРАЋЕЊЕ СТАТИСТИЧКИХ ПОДАТАКА (морталитет, морбидитет, трауматизам на раду, боловања, инвалидитет и сви пратећи подаци);

  • АНАЛИТИЧКА

    - анализа статистичких података

    - ретроспективна анализа (анализа повратних информација);

    - анализа трошковне исплативости (costeffectivenessanalysis);

    - анализа трошковне користи (costbenefitanalysis);

    - анализа ефикасности примењених мера;

  • КОМПАРАТИВНА (упоређивање статистичких показатеља код нас и у свету);

  • - ПОСТЕПЕНА (корак по корак);

  • - НЕПРЕКИДНА (не кампањска)


4. ПРИОРИТЕТИ У ПРЕВЕНТИВИ нпр. рекреације, рекреативних одмора, правилне исхране и сл. (план, програм, реализација) ;

  • Одређивање приоритета у превентиви базира се на принципима тријаже у медицини: ургентно се збрињава оно што је витално угрожено, са највећом ефикасношћу у најкраћем року.

  • Приоритети се утврђују статистичким показатељима, сви напред наведени субјекти, посебно државни органи (министарства) ургентно треба да делују тамо где је највећи број смртних повреда, тешких повреда на раду и професионалних болести, повреда из области радног права запослених, као и њихових последица (радне инвалидности, губитка радних дана због боловања , социјалне патологије, итд).


Приоритети се односе пре свега на :

- високо ризичне секторе привреде (грађевинарство, дрвнопрерађивачки сектор, саобраћај, хемијска индустрија, пољопривреда и тд) ;

- мала и средња предузећа која никако или недовољно примењују мере БЗР –у;

- предузећа пред стечајем и «губиташе » који не измирују ни основне обавезе према запосленима (плате ) а БЗР је потпуно занемарена ;

- осетљиве групе запослених ( жене, посебно труднице, млади као и старији запослени, инвалиди, самохрани родитељи);

- дискриминација и злостављање;

- повреда равноправности запослених ( родна, добна, расна, национална, верска и тд);

- одсуство, недовољност или непримењивање СЛЗ ;

- недовољна безбедност средстава за рад (возила, машине, опрема, алати и производи за рад и СЛЗ ) ;

- недовољна безбедност и квалитет услуга ( услуге сервисирања, поправке и одржавања возила, машина, опреме, алата и других средстава за рад );

- недовољна безбедност објеката и радних простора ;

- недовољну евиденцију повреда нараду и професионалних болести .


КОЈИ СУ ДО САДА БИЛИ на : ГЛАВНИ УЗРОЦИ СМРТНИХ ПОВРЕДА, ПОВРЕЂИВАЊА НА РАДУ И ПРОФЕСИОНАЛНИХ БОЛЕСТИ?

  • НЕАДЕКВАТНА И НЕДОВОЉНА РЕГУЛАТИВА , или као друга крајност обиље прописа , правилника , стандарда и уредби

  • НЕДОВОЉАН НАДЗОР – спорост и тромост надзорних органа, недовољно кквалификованог кадра - инспектора рада

  • НЕДОВОЉНА ЕДУКАЦИЈА запослених, послодаваца, лица за БЗР и инспекора

  • НЕПОСЛУШНИ, НЕОБРАЗОВАНИ И НЕОДГОВОРНИ ПОСЛОДАВЦИ који су због слабе информисаности и знања о последицама свесно кршили прописе, јер је казнена политика годинама била веома блага и исплативије је било послодавцу плаћати казне него улагати у образовање запослених, средства личне заштите и квалитетну опрему.

  • НЕОБРАЗОВАНИ И НЕОДГОВОРНИ ЗАПОСЛЕНИ који често у непримењивању превентивних мера (посебно средстава и опреме личне заштите) виде неку врсту бунта против послодавца, (овде се долази до правог узрока, а то је незадовољство запослених - уговором, правима, платом, радним временом)


  • НЕИСПРАВНА СРЕДСТВА ЗА РАД (возила , машине , опрема , алати), стара и дотрајала средства, без прописне документације, сервисирања и заштите

  • НЕОБЕЗБЕЂЕНИ ОБЈЕКТИ И МЕСТА ЗА РАД - незаштићени или недовољно заштићени и обезбеђени


ЗАКЉУЧАК (возила , машине , опрема , алати),

Државни органи (законодавни, надзорни и остали) као и сви субјекти заинтересовани за превентиву у области безбедности и здравља на раду, требало би да:

  • сталним едукацијама, саветодавном улогом и надзором подижу ниво знања и свести запослених , послодаваца, лица за БЗР, инспектора о значају превентиве;

  • остваре бољу комуникацију и сарадњу између државе и послодаваца, послодаваца и лица за БЗР, и запослених ;

  • указују на значај континуиране обуке и примене СЛЗ запослених;

  • раде на развоју свесности значаја БЗР а посебно превентивних мера и активности;

  • са фазе папирологије ( прописа ) пређу у фазу реализације , у праксу код послодаваца и запослених;

  • суштински а не формално - административно допру до запослених у халама , на градилиштима, радионицама и канцеларијама ;

  • раде на подизању културе рада и хуманизације рада;

  • не потцењују послодавце и запослене регулативом која само прописује и кажњава;

  • санкционишу у фазама (опомене, дисциплинске казне, удаљавање са посла)


  • ПОСЛОДАВЦИ – улажите у превентиву јер је то интелигентни начин за решавање БЗР запослених, најбољи и најисплативији начин њихове заштите и средство за проактивно решавање свих проблема.

  • ЗАПОСЛЕНИ - користите сваку прилику за обуку из безбедности и здравља на раду, научите своја права и обавезе и примењујте све мере превентиве и СЛЗ. Паметни се уче на туђим грешкама !


ХВАЛА НА ПАЖЊИ ! превентиву јер је то интелигентни начин за решавање БЗР запослених, најбољи и најисплативији начин њихове заштите и средство за проактивно решавање свих проблема.

Др Љиљана Стијовић

спец. ваздухопловне медицине

Начелник Одељења за људске ресурсе

Директорат цивилног ваздухопловства РС

Омладинских бригада 1 , 11070 Београд

Тел /факс 011 311 75 25

Моб. 064 142 9448

e-мail: [email protected]


ad