Suverenost

1. Suverenost prof. dr Miodrag Jovanović

2. Starovekovni koreni ideje • Pre pojave pravno-tehničkog izraza “suverenost”, rimski pravnici su skovali izreke o nadmoći i svemoći državne vlasti; • Ulpijan: “quod principi placuit, legis habet vigorem” (volja samog vladaoca ima zakonsku snagu) • Odlike takve vlasti su da je ona: • summa potestas (vrhovna vlast) • legibus soluta (lišena obaveze pokoravanja zakonu)

3. Srednjovekovni diskontinuitet • Običaj kao ključni izvor prava • Državno-pravni partikularizam • Personalno načelo važenja prava (nasuprot savremenom teritorijalnom načelu) • Crkvena vs. sekularna vlast

4. Rađanje pojma • Nastanak pojma se poklapa sa snaženjem apsolutnih monarhija (centralizacija i teritorijalizacija vlasti, formiranje državnog činovništva, direktni porezi vladaru) • Potiče od starofrancuskog termina sovrain, koji je izvorno označavao nekoga sa višim položajem • U XVI veku se od komparativa preobraća u superlativ i vezuje se za najvišu (kraljevu) vlast • U vokabular političke teorije ga uvodi Žan Boden (Jean Bodin)

5. Bodenovo shvatanje suverenosti • Proisteklo iz praktično-političkih potreba da se svetovna vlast ustanovi kao vrhovna i suzbiju verske netrpeljivosti • Def. “Suverenost je vrhovna vlast nad građanima i podanicima koja je razrešena obaveze pokoravanja zakonu.” • Tako se za suverenu vlast vezuju svojstva: stalnost, neprenosivost, neotuđivost, nedeljivost, pravna neograničenost • Ipak, sam Boden je poznavao kategoriju zakona (leges imperii), koje ni suveren nije vlastan da menja (recimo, o obliku vladavine) 1503-1596

6. Hobsovo shvatanje suverenosti • Ono je utemeljeno u jednom filozofskom (naučnom) sistemu, ali korespondira i sa tadašnjim političkim prilikama • Prva razmišljanja u delu De Cive (1642), zaokružena teorija u delu Leviathan (1651) 1588-1679

7. Hobsovo shvatanje suverenosti • Antropološki pesimizam • Prirodno stanje u kojem svi ljudi imaju prirodna prava da na sve načine zaštite svoj život, što vodi stanju u kojem je “čovek čoveku vuk” i “ratu sviju protiv svih” • Društvenim ugovorom se prelazi u državno stanje i sva prava se prenose na suverenu vlast • Suverena vlast je apsolutna i arbitrarna: “Suveren jedne države, bilo da je skupština ili jedan čovek, nije potčinjen građanskom zakonu. Jer, pošto ima vlast da donosi i ukida zakone, on može, kad mu je volja, da se oslobodi i onih zakona koji mu smetaju i da donese nove.”

8. Kontroverznosti Hobsovog shvatanja • Kontroverznost Hobsove teorije – liberali je svojataju zbog polaznih premisa, a zagovornici apsolutne monarhije (npr. Edmund Berk) zbog krajnjih zaključaka • Liberalne premise su: • da su ljudi po rođenju jednaki; • da poseduju prirodna, pred-državna prava; • da je država stvar pristanka njenih građana. • Učenje o prirodnim pravima je filozofski temelj docnijeg međunarodnopravnog režima ljudskih prava

9. Slobodan Jovanović o suverenosti • pristupno predavanje O suverenosti iz 1897. • suverena vlast je “zakonima nevezana” i “neodgovorna … već samim tim što je neograničena” • “svoje pravo koercije država izvodi od tuda, što je i sloboda pojedinca njeno delo.“ 1869-1958

10. Lok je veću opasnost po prava pojedinca video u apsolutnoj i suverenoj vlasti, nego u hobsovskom prirodnom stanju “rata sviju protiv svih” (o tvorovima, lisicama i lavovima) Za Rusoa je sistem neposredne demokratije, institutcionalno gledano, bio najbliži idealu po kojem je narod “izvor i utoka” svekolike političke vlasti (narodna suverenost) Lokova liberalna i Rusoova demokratska kritika

11. Suverenost u međunarodnom pravu i međunarodnim odnosima • U organizovanom međunarodnom sistemu država, uobičajeno se smatra da državna suverenost obuhvata: • Unutrašnju suprematiju, odnosno monopol nad legitimnom upotrebom sile na svojoj teritoriji; • Kontrolu nad prelaskom državnih granica; • Autonomiju u oblikovanju spoljne politike; • Pravo države da bude izuzeta od spoljašnje intervencije, koje je kao takvo priznato od strane drugih država;

12. Suverenost vs. ljudska prava • Najveći izazov tradicionalnom konceptu suverenosti proizilazi iz zahteva da države poštuju ljudska prava svojih građana • Ključno pitanje: da li i pod kojim uslovima bi država zbog kršenja ljudskih prava mogla da bude izuzeta od međunarodnopravnog načela zabrane spoljašnje intervencije?

13. Humanitarna intervencija • Elementi okvirne def.: "Humanitarna intervencija je • vojna intervencija u drugoj državi, • bez pristanka te države, • da bi se otklonila (pretnja) humanitarne katastrofe, • posebno one koja nastaje kao rezulatat teških i masovnih kršenja ljudskih prava.“ • Dva su aspekta ove definicije posebno važna: a) da bi jedna akcija bila intervencija mora narušavati suverenitet date države i princip zabrane spoljne intervencije b) da bi intervencija bila humanitarna, njena svrha mora biti zaštita ljudskih prava

14. Problemi • suprotnost između diskursa ljudskih prava i prakse povrede ljudskih prava; • suprotnost između norme o zabrani intervencije i konzistentne intervencionističke prakse država; • paradoks da se suverenost država pravno štiti zato što su one garanti ljudske bezbednosti i blagostanja, a u stvarnosti su upravo države te koje najviše krše ljudska prava i bezbednost; • nekonzistentan pristup tretiranju suverenosti – kod intervencije na Kosovu nije se zahtevao pristanak srpske države, dok je za intervenciju u Istočnom Timoru tražena saglasnost indonežanske vlade; • (in)direktna podrška i pomoć secesionističkim pokretima