Mesto i uloga medicine rada u sistemu bezbednosti i zdravlja na rad l.jpg
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 43

MESTO I ULOGA MEDICINE RADA U SISTEMU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RAD PowerPoint PPT Presentation


  • 232 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

MESTO I ULOGA MEDICINE RADA U SISTEMU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RAD. Prof.dr Nada Mačvanin Medicinski fakultet Novi Sad Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika. “ZAUSTAVITE PLANETU, HOĆU DA IZADJEM” !!!!!!.

Download Presentation

MESTO I ULOGA MEDICINE RADA U SISTEMU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RAD

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Mesto i uloga medicine rada u sistemu bezbednosti i zdravlja na rad l.jpg

MESTO I ULOGA MEDICINE RADA U SISTEMU BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RAD

Prof.dr Nada Mačvanin

Medicinski fakultet Novi Sad

Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika


Zaustavite planetu ho u da izadjem l.jpg

“ZAUSTAVITE PLANETU, HOĆU DA IZADJEM” !!!!!!


Slide3 l.jpg

U poslednje vreme kao specijalista medicine rada osećam se kao da mi se čitav sistem vrednosti u koji sam verovala ruši i uspostavlja se neki novi meni nepoznat. Nekada poštovana medicinska grana, medicina rada, danas doživljava svoje najteže trenutke.


Slide4 l.jpg

  • Medicina rada, jedina preventivno-kurativna grana medicine,čiji je osnovni cilj očuvanje i unapredjenje zdravlja radnika, orjentisana prema privredi, povezuje zaposlene-poslodavce-državu, na čemu i bazira paradigma bezbednost i zdravlje na radu.


Slide5 l.jpg

Socijalni dijalog na svim nivoima

OČUVANJE I UNAPREDJENJE ZDRAVLJA


Slide6 l.jpg

  • U razvijenim zemljama sveta, bezbednost i zdravlje na radu zasniva se principu “dobrobiti na radu”,što podrazumeva zdravog radnika, na zdravom radnom mestu.

  • Prevencija profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i profesionalnog tzraumatizma ostvaruje primenom preventivnih mera i aktivnosti.


Slide7 l.jpg

Ustav Republike Srbije (član 60)

  • 1.Jemči se pravo na rad

  • 2. Svako ima pravo na slobodan izbor rada

  • 3. Svima su, pod jednakim uslovima , dostupna sva radna mesta

  • 4. Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zaštitu na radu........


Slide8 l.jpg

Ova ustavna kategorija pretočena je u Zakon o obezbednosti i zdravlju na radu, koji je i donet 2005 godine, kao i veći broj podzakonskih akata, a odnedavno doneta je i Strategija bezbednosti i zdravlja na radu u RS.

Opšti cilj Strategije je unapredjenje i očuvanje zdravlja radnoaktivnog stanovništva, odnosno unapredjenje uslova rada,radi sprečavanja povreda na radu, profesionalnih bolesti i bolesti u vezi sa radom i njihovo svodjenje na najmanju moguću meru,odnosno otklanjanje profesionalnih rizika.


Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu sl glasnik rs br 101 05 l.jpg

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. Glasnik RS br. 101/05)

( čl. 15 tačka 8Zakona)

  • Pоslodavac je dužan da na osnovu akta o proceni rizika i ocene službe medicine rada оbezbedi propisane lekarske preglede zaposlenih u skladu sa ovim zakonom


Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu sl glasnik rs br 101 0510 l.jpg

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. Glasnik RS br. 101/05)

  • (čl. 16 Zakona)

    Pоslodavac je dužan da акtоm о рroceni rizikа, nа оsnovu оcene službe меdicinе rada оdredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje оdređenih poslova na radnom mestu i u radnoj окоlini ili za upotrebu pojedine opreme za rad.

    Poslodavac je dužan da Službi medicine rada, koju angažuje obezbedi uslove za samostalno obavljanje poslova zaštite zdravlja zaposlenih.


Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu sl glasnik rs br 101 0511 l.jpg

Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. Glasnik RS br. 101/05)

(Član 41. Zakona)

Za оbavljanje poslovа zaštite zdravlja zaposlenih na raduposlodavac angažuje službu medicine rada.

1.učestvuje u identifikaciji i proceni rizika na radnom mestu i radnoj okolini prilikom sastavljanja akta o proceni rizika


Slide12 l.jpg

Član 41. Zakona

2.Upoznaje zaposlene sa rizicima po zdravlje koji su povezani sa njihovim radom i obavlja poslove osposobljavanja zaposlenih za pružanje prve pomoći;

3.Utvrđuje i ispituje uzroke nastanka profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom;


Slide13 l.jpg

  • Član 41. Zakona

    4. Ocenjuje i utvrdjuje posebne zdravstvene sposobnosti koje moraju da ispunjavaju zaposleni za obavljanje odredjenih poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom ili za upotrebu, odnosno rukovanje odredjenom opremom za rad.


Slide14 l.jpg

Član 41. Zakona

  • 5.Vrši predhodne i periodične lekarske preglede zaposlenih na radnom mestu sa povećanim rizikom i izdaje izveštaje o lekarskim pregledima u skladu sa propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.

  • 6. Učestvuje u organizovanju prve pomoći, spašavanju i evakuaciji u slučajupovredjivanja zaposlenih, ili havarija.


Slide15 l.jpg

Član 41. Zakona

7.Daje savete poslodavcu pri izboru drugog odgovarajućeg posla prema zdravstvenoj sposobnosti zaposlenog.

8. Savetuje poslodavca u izboru i testiranju novih sredstava za rad, opasnih materija i sredstava i opreme za ličnu zaštitu na radu, sa zdravstvenog aspekta;


Slide16 l.jpg

Član 41. Zakona

9. Učestvuje u analizi povreda na radu, profesionalnih oboljenja i bolesti u vezi sa radom.

10. Neposredno sarađuje sa licem za bezbednost i zdravlje na radu.


Lan 42 zakona l.jpg

Član 42, Zakona

  • Lični podaci prikupljeni u vezi sa lekarskim pregledima zaposlenog poverljive su prirode i pod nadzorom su službe medicine rada,

  • Nije dozvoljeno korišćenje podataka prikupljenih po osnovu lekarskih pregleda zaposlenih u svrhu diskriminacije zaposlenih.


Lan 43 zakona l.jpg

Član 43, Zakona

  • Poslodavac je dužan da zaposlenom na radnom mestu sa povećanim rizikom pre početka rada obezbedi predhodni lekarski pregled, kao i periodični lekarski pregled u toku rada.

  • Predhodni i periodični lekarski pregledi zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom vrši se na način, po postupku i u rokovima utvrdjenim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu.


Lan 43 zakona19 l.jpg

Član 43, Zakona

  • Ako se u postupku periodičnog lekarskog pregleda utvrdi da zaposleni ne ispunjava posebne zdravstvene uslove za obavljanje poslova na radnom mestu sa povrećanim rizikom, poslodavac je dužan da ga premesti na drugo radno mesto koje odgovara njegovim zdravstvenim sposobnostima.

  • Neispunjavanje posebnih zudravstvenih uslova za rad na radnom mestu sa povećanim rizikom ne može biti razlog otkaza ugovora o radu.


Anga ovanje medicine rada u proceni rizika je neophodno l.jpg

Angažovanje medicine rada u proceni rizika je neophodno

-Pri izradi Akta o proceni rizika polazi se od postojećeg stanja bezbednosti i zdravlja na radu (.... izveštaji o prethodnim iperiodičnim lekarskim pregledima zaposlenih, podaci o povredama na radu, profesionalnimbolestima i oboljenjima u vezi sa radom)


Slide21 l.jpg

-Profesionalna oboljenja se javljaju posle dužeg perioda ekspozicije profesionalnim štetnostima.Ako se kasno dijagnostikuju, bolest može uznapredovati te dovesti do trajnog gubitka radne sposobnosti i do invaliditeta.


Slide22 l.jpg

-Uvođenjem novih tehnologija javljaju se novi profesionalni rizici po zdravlje (faktori psiho-socijalne prirode),koji uzrokuju zdravstvene efekte tipa depresije, anksioznosti, stresa.....


Slide23 l.jpg

-Medicina rada odredjuje posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje poslova na radnom mestu sa povećanim rizikom, a to je mnogo lakše ako je učestvovala u proceni rizika.

-Medicina rada je jedina kompetentna da radnike upozna sa zdravstvenim efektima profesionalnih štetnosti.


Slide24 l.jpg

Klasifikacija rizika

Udruženo

Zaštita na radu

Analiza rizik/dobit

Redukcija rizika

Praćenje

Identifikacija opasnosti

Procena ekspozicije

Procena efekata ekspozicije

Procena osobina rizika

Procena i upravljanje rizikom

Medicina rada

Tehičko-

tehnološke mere

Medicinske mere


Ustav republike srbije lan 68 l.jpg

Ustav Republike Srbije (član 68)

1.Svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.......

Zdravstvena zaštita zaposlenih regulisana je zakonima koje je donelo Ministarstvo zdravlja


Slide26 l.jpg

U skladu sa Zakonom o zdravstvenom osiguranju (Sl. Glasnim RS br. 107/05 i 109/05) i Zakona o zdravstvenoj zaštiti (Sl. Glasnik RS br. 107/05) zdravstvena zaštita koju pružaju službe medicine rada ne predstavlja pravo iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, već ovu vrstu zdravstvene zaštite finansira poslodavac iz svojih sredstava.... to je obaveza poslodavca da iz svoji sredstava obezbedi specifičnu zdravstvenu zaštitu zaposlenih, kao društvenu brigu za zdravlje....

IDE MEDICINA RAD

HOĆU DA BUDEM ZDRAV


Slide27 l.jpg

U članu 14 Zakona o zdravstvenoj zaštiti propisana je obaveza poslodavca da organizuje i obezbedjuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu na radnom mestu zaposlenog. Društvena briga za zdravlje na nivou poslodavca obuhvata i predhodne i priodične preglede radnika koji rade na radnim mestima pod povećanim rizikom, na način i po postupku utvrdjenim propisima kojima se reguliše oblast bezbednosti i zdravlja na radu.(Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu Sl.glasnik RS 101/05)

IDE MEDICINA RAD

HOĆU DA BUDEM ZDRAV


Slide28 l.jpg

Na osnovu člana 199-202 i članu 277 Zakona o zdravstvenoj zaštiti (Sl.Glasnik RS Br. 107/05) Ministarstvo zdravlja donosiPravilnik o dopunskom radu zdravstvenih radnika, gde se na osnovu člana 277 tačka 3. Zakona navode zdravstvene usluge za koje se možezaključiti ugovor o dopunskom radu.

IDE MEDICINA RAD

HOĆU DA BUDEM ZDRAV


Slide29 l.jpg

U Pravilniku pod tačkom 4 svrstana je“Specifična zdravstvena zaštita zaposlenih,kaodruštvena briga za zdravlje na

nivou poslodavca, u skladu sa zakonom, s obzirom

da specifičnu zdravstvenu zaštitu obezbedjuje poslodavac iz svojih sredstava”

IDE MEDICINA RAD

HOĆU DA BUDEM ZDRAV


Slide30 l.jpg

Celokupna zdravstvena zaštita zaposlenih svrstana je u dopunski rad, zajedno sa ...lečenjem akutnog pijanstva, kozmetičkim hirurškim procedurama koje imaju za cilj da poboljšaju spoljašnji izgled, ..metodama i postupcima alternativne, komplementarne ili tradicionalne medicine...terapije hipnozom,....itd.

IDE MEDICINA RAD

HOĆU DA BUDEM ZDRAV


Slide31 l.jpg

Da li ovakva odluka Ministarstva deluje dovoljno ubedljivo i obavezujuće, ili se preventivna delatnost medicine rada, kroz dopunski rad, može smatrati nečim nebitnim, fakultativnim, praktično ostavljena na “milost i nemilost” poslodavcu, koji će u zavisnosti od mentalnih i materijalnih sposobnosti voditi društvenu brigu o zdravlju svojih zaposlenih.


Slide32 l.jpg

U kom pravcu se menja svet rada?

Ako je zaposleni-humani resurs, najznačajniji resurs svake organizacije,resurs koji je moguće „neograničeno razvijati“, jedini resurs koji čini konkurentsku prednost svake organizacije u promenljivom i nepredvidivom poslovnom okruženju.

Da li je “previše” zahtevati da zdrav radnik radi na zdravom radnom mestu.


Slide33 l.jpg

Samo zdrav radnik je produktivan, efektivan i efikasan

u svom radu, donosi dohodak i profit svojoj

organizaciji i državi, samo zdrav radnik je kreativan

i koristan sebi, svojoj porodici, svojoj organizaciji

i društvu u celini

IDE MEDICINA RAD

HOĆU DA BUDEM ZDRAV


Slide34 l.jpg

Da li je moguće postojećim zakonskim propisima očuvati zdravlje zaposlenih???,

Da li naši poslodavci imaju zdravstvenu kulturu, kulturu prevencije, a posebno finansijski potencijal da društvenu brigu o zdravlju zaposlenih preuzmu, bez ikakve pomoći države???


Slide35 l.jpg

Republika Srbija nije, po ugledu na druge zemnje u tranziciji, ostvarila dva strateška cilja:

-brži razvoj novog privatnog sektora,

-efikasno restrukturiranje i gašenje starih bezperspektivnih delatnosti


Slide36 l.jpg

  • Deca nam se u srednjim stručnim školama školuju za prevazidjena zanimanja (tekstilce, kožare, krznare, metaloglodače, stočare, voćarsko-vinogradarske tehničare). Posle završene škole nemaju gde da se zaposle.

  • Da li je tripartitnost tu zakazala, tu su radnici, tu je potencijalni poslodavac, a gde je tu država??


Slide37 l.jpg

REFORMA

  • Reforma srednješkolskog obrazovanja započela je još 2002 godine, nije se daleko otišlo, od tog perioda uvedeno je 60 novih profila, a prevazidjeni nisu ugašeni.

  • Da li nam je u obrazovanju isto kao u državi, da li je to društvena briga, za ove mlade ljude buduće radnike.


Slide38 l.jpg

  • Traži se od države da obezbedi reformu u obrazovanju na način da svršeni srednjoškolci, tokom školovanja ovladaju različitim veštinama, jer poslodavci od njih to zahtevaju. Drugim rečima traži se tešnja saradnja privrede-poslodavaca, države i radnika.


Slide39 l.jpg

Napravila sam samo paralelu i pokušala da povežem budućeg radnika-koji završava srednju stručnu školu, bezperspektivnih zanimanja, samim tim bezkoristan je za poslodavca, ostaje na birou za zapošljavanje, jer reforma obrazovnog sistema nije sprovedena do kraja, ne prati zahteve privrede, a to svakako neće moći bez pomoći države !!!!!


Slide40 l.jpg

Sadašnjeg radnika, gde specifična zdravstvena zaštita radnika kao društvena briga za zdravlje zaposlenih pada na teret poslodavca, opet bez pomoći države.


Slide41 l.jpg

SADA

Medicina rada MORA ostati deo rešenja za sve izazove tranzicije, ekonomske krize, svojinske transformacije, novih tehnologija,(jer sve to zajedno stvara nove rizike po zdravlje zaposlenih),a ne deo problema, a to će se realizovati samo akoMEDICINA RADA I SPECIFIČNA ZDRAVSTVENA ZAŠTITA RADNIKA OSTANE DRUŠTVENA BRIGA UZ AKTIVNU ULOGU DRŽAVE.

NEKADA


Slide42 l.jpg

A, ZA TO, NEOHODNA NAM JE I VAŠA PODRŠKA, JER NEUREDJEN SISTEM

(OD STRANE DRŽAVE) VEZAN ZA UVODJENJE STOPE DOPRINOSA ZA OBEZBEDJIVANJE BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU, NIKAKO NE SME DA UGROZI ZDRAVLJE RADNOAKTIVNE POPULACIJE. IZ OVE TEŠKE EKONOMSKE KRIZE MOŽEMO IZAĆI SAMO JAČANJEM ZDRAVSTVENOG POTENCIJALA ONIH KOJI STVARAJU PROFIT DRUŠTVU U CELINI, A TO SU RADNICI.


Slide43 l.jpg

SAMO NA OVAKAV NAČIN SVI DOBIJAMO, A OSMEH NA LICU ZDRAVIH, ZADOVOLJNIH RADNIKA BIĆE NAŠA NAJVAĆA NAGRADA !!!!!!


  • Login