Budžetski deficit i k
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 11

Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. . PowerPoint PPT Presentation


  • 80 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Budžetski deficit i k limatske promene u Srbija: između ciljeva Evropske unije i nacionalnih prioriteta i mogućnosti. Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. Klimatske promene najve ći izazov razvoju srpske ekonomije.

Download Presentation

Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. .

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Kalmar zvezdan kordinator za energetiku cekor beograd 05 05 2014 doradjeno 28 5 2014

Budžetski deficit i klimatske promene uSrbija: između ciljeva Evropske unije i nacionalnihprioriteta i mogućnosti

Kalmar Zvezdan

Kordinator za energetiku CEKOR

Beograd 05.05.2014Doradjeno 28.5.2014..


Klimatske promene najve i izazov razvoju srpske ekonomije

Klimatskepromenenajveći izazov razvoju srpske ekonomije

  • Preko 70% struje u srbiji se dobija iz fosilnih goriva (dobijalo se)

  • Preko 40% ukupne primarne energije se uvozi u obliku tečnih fosilnih goriva (https://www.iea.org/stats/balancetable.asp?COUNTRY_CODE=RS)

  • Srbija je medju najintenzivnijim državama u svetu po karbonskom intenzitetu po glavi stanovnika

  • Preko 186000 dece potrebuje neki vid socijalne pomoći-oko 25 milijardi je odvojeno za davanja deci i pordici, oko 57milijardi za ukupna socijalna davanja

  • Preko 60% stanovnika je energetski siromašno, realno 100%stanovnika (uz minimalnu statističku grešku)

  • Ogromna državna pomoć za fosilni energetski sektor protivna obavezama priključenja EU, DAVI SRPSKU EKONOMIJU I DRUŠTVO


Eksterni tro kovi tajna i tajac

Eksternitroškovi-tajna i tajac

  • www.cekor.org/documents/pages/530_3.pdf

  • Eksterni troškovi se niti u jednoj državi energetske zajednice ne uračunavaju u cenu

  • Održavanje nemoguće cene struje u Srbiji po cenu ne podnošljivih budžetskih izdataka

  • Ovi troškovi su promenjiva veličina, odnosno imaju značajnu kontekstualnu vrednost

  • a)Ekološki, b)zdravstveni, c)socijalni, d)adaptivni, e)EKONOMSKISmatra se da su samo eksterni troškovi proizvodnje struje u Srbiji preko 13 cEUR/kwh

  • http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/2652179.PDF, page9

  • A) smatra se da će za ispunjenje ekoloških standarda energetske zajenice biti potrebno od 640 do 710 miliona, odnosno oko 2,776 milijardi u scenariju zamene nekih termo centrala i ispunjenja IEDirektive

    a1) ali CAPEX mora da uzme u obzir istiskivanje drugih neophodnih investicija tu uzimamo u obzir situaciju sa državnim budžetom, osim toga CAPEX mora da uzme u obzir enormno duge rokove promene odnono otplate što trenutnu strukturu čini nemogućom


Eksterni tro kovi i nacionalni bud et

Eksterni troškovi i nacionalni budžet

-EE u budžetu samo u 4 stavke ispod 100 miliona EUR i to ako se uzmu u obzir javni objekti i krediti SME

-Lignit, spaljivanje lignita planirano u budžetu sa preko milijardu, ali ukupni dugovi nisu izraženi (već sada su daleko preko 3 milijarde)

-Dug za struju gradjanstva i privrede, obaveze prema kreditorima i rezervisana sredstva

-Ukupno je planirano oko 9 milijardi za kopove, nove termo objekte, i rekonstrukciju postojećih


Zdravstveni eksterni tro kovi

Zdravstveni eksterni troškovi

  • Prema dobro utemeljenim medjunarodnim procenama preko 6 milijardi EUR godišnje Srbija gubi kroz zagadjenje od energetskog sektora

  • Kroz spaljivanje uglja u Termo centralama procenjeno da umire preko 2000 gradjana Srbije

  • Kolike su zdravstvene štete ako uzmemo u obzir rudarstvo, zagadjenja u gradovima zbog loše zimske energetske strukture

  • Preko 800000 domaćinstava spaljuje drvo i ugalj na loš i ne efikasaqn način u domačinstvima


Socijalno ekolo ki eksterni tro kovi

Socijalno ekološki eksterni troškovi

  • Srbija je izuzetno osetljiva na klimatske ekscese i trajne promene

  • Dugoročno posmatrano srpska ekonomija i infrastruktura su neotporne na klimatske promene

  • Ne postoji obaveza strateške analize prilagodjenosti na klimatske promene sektora, programa i projekata

  • Nedostaje nacionalna analiza po sektorima i kumulativno o osetljivosti na klimatse ekscese i trajne promene

  • Nedostaje detaljna i multi sektorna strategija sa akcionim planovima


Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i dru tvo srbije

Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo Srbije

  • Procenjuje se da je godišnja direkna šteta od POPLAVA oko 100 miliona EUR- indirektne nisu ni procenjivane

  • Kolika je direktna šteta ovogodišnjih pojava i KOLIKA je indirektna šteta (odnosno kolika će se šteta akumulirati na osnovu ove štete?)

  • 15000 bujičnih tokova i oko 1500 stalna pretnja

  • Poplave u Vojvodini su takodje stalna iminenta opasnost

  • Preko 3.5 miliona hektara je ugroženo erozijom

  • Jedna od najogoljenijih područja u čitavoj Evropi su Vojvodjanske plodne njive

  • Ne postoji detaljno i „sveže“ merenje zakišeljenosti zemljišta u Srbiji (ne adaptiranost srpske poljoprivrede)


Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i dru tvo srbije1

Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo Srbije

  • Struktura srpske poljoprivrede još više pogoduje eroziji

  • U isto vreme poljoprivreda je jedan od najvećih emitera u vodotokove- podzemne vode i GHG

  • Štete od šumskih požara od 2000-2009 oko 330miliona EUR, oko 16500ha uništeno


Infrastrukturna ne prilago enost

Infrastrukturna ne prilagođenost

  • Većina velikih gradova i naselja na rekama je izuzetno osetljiva na poplave

  • Veoma teška situacija oko regulacije podzemnih voda u Vojvodini

  • Ne postojanje opsežnih mera pošumljavanja

  • Energetska proizvodnja u srbiji doživljava svake godine izuzetno teške udarce zbog stalnog pritiska da se obaraju rekordi- gotovo svake godine imamo višemilionske štete (u EURima) od rušenja velikih bagera- glodara- rotirajućih kopača- plaćaju ih gradjani i budžet

  • Srpski saobraćajni koridori u mnogim delovima zemlje nisu prilagodjeni odnosno procenjeni na klimatske promene


Kontradiktorne politike

Kontradiktorne politike

  • Energetska politika centralizovana, bazirana na fosilnim gorivima- uvozno ovisna

  • Bazirana na državnim garancijama za lignitske termo centrale (http://www.nama-database.org/index.php/Serbia)

  • Poljoprivredna politika- intenzivna, smanjenje zapošljavanja, velike emisije, erozija, goleti

  • Vodni tokovi zagadjenja, uništenje bio diverziteta, ne korištenje potencijala usluge bio diverziteta

  • Saobraćajna infrastruktura- većinom drumski saobraćaj, osetljiva na klimatske uticaje, ogromna zaduženja bez stvarne ekonomske isplativosti

  • Industrijska politika ne promoviše zelenu tranziciju odnosno razvoj u pravcu resursne- i energetske efikasnosti


Preporuke

Preporuke

  • Integrisana socijalna politika

  • zelena industrijska tranzicija, Energetski efikasni stambeni objekti (masivni program energetske efikasnosti)

  • Osnaživanje sektora energetske efikasnosti,

  • Decentralizacija i de karbonizacija energetike

  • Ukidanje državne pomoći u svim oblicima za lignitska postrojenja (prilagodjavanje IED nije izgovor)

  • Prelazak na organsku poljoprivredu,

  • Revizija menadžmenta voda (bio diverzitetne usluge, obnavljanje vlažnih staništa, de kolonizacija rećnih obala)

  • Pošumljavanje je jedini realan odogovor na problem

  • Uspostavljanje održive saobraćajne politike


  • Login