slide1
Download
Skip this Video
Download Presentation
Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. .

Loading in 2 Seconds...

play fullscreen
1 / 11

Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. . - PowerPoint PPT Presentation


  • 129 Views
  • Uploaded on

Budžetski deficit i k limatske promene u Srbija: između ciljeva Evropske unije i nacionalnih prioriteta i mogućnosti. Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. Klimatske promene najve ći izazov razvoju srpske ekonomije.

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' Kalmar Zvezdan Kordinator za energetiku CEKOR Beograd 05.05.2014 Doradjeno 28.5.2014. .' - jarvis


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
slide1

Budžetski deficit i klimatske promene uSrbija: između ciljeva Evropske unije i nacionalnihprioriteta i mogućnosti

Kalmar Zvezdan

Kordinator za energetiku CEKOR

Beograd 05.05.2014Doradjeno 28.5.2014..

klimatske promene najve i izazov razvoju srpske ekonomije
Klimatskepromenenajveći izazov razvoju srpske ekonomije
  • Preko 70% struje u srbiji se dobija iz fosilnih goriva (dobijalo se)
  • Preko 40% ukupne primarne energije se uvozi u obliku tečnih fosilnih goriva (https://www.iea.org/stats/balancetable.asp?COUNTRY_CODE=RS)
  • Srbija je medju najintenzivnijim državama u svetu po karbonskom intenzitetu po glavi stanovnika
  • Preko 186000 dece potrebuje neki vid socijalne pomoći-oko 25 milijardi je odvojeno za davanja deci i pordici, oko 57milijardi za ukupna socijalna davanja
  • Preko 60% stanovnika je energetski siromašno, realno 100%stanovnika (uz minimalnu statističku grešku)
  • Ogromna državna pomoć za fosilni energetski sektor protivna obavezama priključenja EU, DAVI SRPSKU EKONOMIJU I DRUŠTVO
eksterni tro kovi tajna i tajac
Eksternitroškovi-tajna i tajac
  • www.cekor.org/documents/pages/530_3.pdf
  • Eksterni troškovi se niti u jednoj državi energetske zajednice ne uračunavaju u cenu
  • Održavanje nemoguće cene struje u Srbiji po cenu ne podnošljivih budžetskih izdataka
  • Ovi troškovi su promenjiva veličina, odnosno imaju značajnu kontekstualnu vrednost
  • a)Ekološki, b)zdravstveni, c)socijalni, d)adaptivni, e)EKONOMSKISmatra se da su samo eksterni troškovi proizvodnje struje u Srbiji preko 13 cEUR/kwh
  • http://www.energy-community.org/pls/portal/docs/2652179.PDF, page9
  • A) smatra se da će za ispunjenje ekoloških standarda energetske zajenice biti potrebno od 640 do 710 miliona, odnosno oko 2,776 milijardi u scenariju zamene nekih termo centrala i ispunjenja IEDirektive

a1) ali CAPEX mora da uzme u obzir istiskivanje drugih neophodnih investicija tu uzimamo u obzir situaciju sa državnim budžetom, osim toga CAPEX mora da uzme u obzir enormno duge rokove promene odnono otplate što trenutnu strukturu čini nemogućom

eksterni tro kovi i nacionalni bud et
Eksterni troškovi i nacionalni budžet

-EE u budžetu samo u 4 stavke ispod 100 miliona EUR i to ako se uzmu u obzir javni objekti i krediti SME

-Lignit, spaljivanje lignita planirano u budžetu sa preko milijardu, ali ukupni dugovi nisu izraženi (već sada su daleko preko 3 milijarde)

-Dug za struju gradjanstva i privrede, obaveze prema kreditorima i rezervisana sredstva

-Ukupno je planirano oko 9 milijardi za kopove, nove termo objekte, i rekonstrukciju postojećih

zdravstveni eksterni tro kovi
Zdravstveni eksterni troškovi
  • Prema dobro utemeljenim medjunarodnim procenama preko 6 milijardi EUR godišnje Srbija gubi kroz zagadjenje od energetskog sektora
  • Kroz spaljivanje uglja u Termo centralama procenjeno da umire preko 2000 gradjana Srbije
  • Kolike su zdravstvene štete ako uzmemo u obzir rudarstvo, zagadjenja u gradovima zbog loše zimske energetske strukture
  • Preko 800000 domaćinstava spaljuje drvo i ugalj na loš i ne efikasaqn način u domačinstvima
socijalno ekolo ki eksterni tro kovi
Socijalno ekološki eksterni troškovi
  • Srbija je izuzetno osetljiva na klimatske ekscese i trajne promene
  • Dugoročno posmatrano srpska ekonomija i infrastruktura su neotporne na klimatske promene
  • Ne postoji obaveza strateške analize prilagodjenosti na klimatske promene sektora, programa i projekata
  • Nedostaje nacionalna analiza po sektorima i kumulativno o osetljivosti na klimatse ekscese i trajne promene
  • Nedostaje detaljna i multi sektorna strategija sa akcionim planovima
uticaj klimatskih promena na ekonomiju i dru tvo srbije
Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo Srbije
  • Procenjuje se da je godišnja direkna šteta od POPLAVA oko 100 miliona EUR- indirektne nisu ni procenjivane
  • Kolika je direktna šteta ovogodišnjih pojava i KOLIKA je indirektna šteta (odnosno kolika će se šteta akumulirati na osnovu ove štete?)
  • 15000 bujičnih tokova i oko 1500 stalna pretnja
  • Poplave u Vojvodini su takodje stalna iminenta opasnost
  • Preko 3.5 miliona hektara je ugroženo erozijom
  • Jedna od najogoljenijih područja u čitavoj Evropi su Vojvodjanske plodne njive
  • Ne postoji detaljno i „sveže“ merenje zakišeljenosti zemljišta u Srbiji (ne adaptiranost srpske poljoprivrede)
uticaj klimatskih promena na ekonomiju i dru tvo srbije1
Uticaj klimatskih promena na ekonomiju i društvo Srbije
  • Struktura srpske poljoprivrede još više pogoduje eroziji
  • U isto vreme poljoprivreda je jedan od najvećih emitera u vodotokove- podzemne vode i GHG
  • Štete od šumskih požara od 2000-2009 oko 330miliona EUR, oko 16500ha uništeno
infrastrukturna ne prilago enost
Infrastrukturna ne prilagođenost
  • Većina velikih gradova i naselja na rekama je izuzetno osetljiva na poplave
  • Veoma teška situacija oko regulacije podzemnih voda u Vojvodini
  • Ne postojanje opsežnih mera pošumljavanja
  • Energetska proizvodnja u srbiji doživljava svake godine izuzetno teške udarce zbog stalnog pritiska da se obaraju rekordi- gotovo svake godine imamo višemilionske štete (u EURima) od rušenja velikih bagera- glodara- rotirajućih kopača- plaćaju ih gradjani i budžet
  • Srpski saobraćajni koridori u mnogim delovima zemlje nisu prilagodjeni odnosno procenjeni na klimatske promene
kontradiktorne politike
Kontradiktorne politike
  • Energetska politika centralizovana, bazirana na fosilnim gorivima- uvozno ovisna
  • Bazirana na državnim garancijama za lignitske termo centrale (http://www.nama-database.org/index.php/Serbia)
  • Poljoprivredna politika- intenzivna, smanjenje zapošljavanja, velike emisije, erozija, goleti
  • Vodni tokovi zagadjenja, uništenje bio diverziteta, ne korištenje potencijala usluge bio diverziteta
  • Saobraćajna infrastruktura- većinom drumski saobraćaj, osetljiva na klimatske uticaje, ogromna zaduženja bez stvarne ekonomske isplativosti
  • Industrijska politika ne promoviše zelenu tranziciju odnosno razvoj u pravcu resursne- i energetske efikasnosti
preporuke
Preporuke
  • Integrisana socijalna politika
  • zelena industrijska tranzicija, Energetski efikasni stambeni objekti (masivni program energetske efikasnosti)
  • Osnaživanje sektora energetske efikasnosti,
  • Decentralizacija i de karbonizacija energetike
  • Ukidanje državne pomoći u svim oblicima za lignitska postrojenja (prilagodjavanje IED nije izgovor)
  • Prelazak na organsku poljoprivredu,
  • Revizija menadžmenta voda (bio diverzitetne usluge, obnavljanje vlažnih staništa, de kolonizacija rećnih obala)
  • Pošumljavanje je jedini realan odogovor na problem
  • Uspostavljanje održive saobraćajne politike
ad