SEMINAR: ‘TRŽIŠNI NADZOR U OBLASTI ZAŠTITE POTROŠAČA: ULOGA ORGANA UPRAVE I SUDOVA’

1. SEMINAR: ‘TRŽIŠNI NADZOR U OBLASTI ZAŠTITE POTROŠAČA: ULOGA ORGANA UPRAVE I SUDOVA’ Nadležnosti tržišne inspekcije i mere u nadzoru prema Zakonu o zaštiti potrošača i nekim drugim propisima Prikaz, otvorena pitanja i neki predlozi dr Tatjana Jovanić

2. Sintagma ‘zaštita potrošača’ i tržišna inspekcija Mnoštvo zakona koji regulišu oblast zaštite potrošača i njihova neusklađenost doveli su do problema određivanja nadležnosti, preklapanja nadležnosti, sukoba nadležnosti, pravnih praznina, kao i raskoraka u ovlašćenjima i samim sankcijama (kao i vrste sankcija – mere u nadzoru inspekcija – prekršaji – prestupi) za istu-sličnu povredu zakona Da li se u domenu tržišne regulacije, imajući u vidu čitav korpus odredbi Zakona o zaštiti potrošača, posebno izdvaja jedna inspekcija? Prema članu 71. prethodnog Zakona o zaštiti potrošača (2005), prva odredba (stav 1) generalno je opredelila da nadzor nad primenom zakona vrši resorno ministarstvo. U sledećoj odredbi (stav 2) specificirano je da resorno ministarstvo vrši nadzor nad primenom zakona preko tržišnih i turističkih inspektora. Tek narednom odredbom (stav 3) propisano je da inspekcijski nadzor nad primenom zakona vrše i druga ministarstva koja, kako proističe iz takve regulative, imaju akcesoran položaj prema resornom ministarstvu kao osnovnom nadzornom organu.

3. Nadležna ministarstva - 2010 U članu 147. st. 1. Zakona o zaštiti potrošača, metodom taksacije, precizno su utvrdjena ministarstva koja vrše nadzor nad primenom ovog zakona. To su: 1) Ministarstvo (podrazumeva se resorno ministarstvo), 2) ministarstvo nadležno za poslove turizma, 3) ministarstvo nadležno za poslove zdravlja, 4) ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, 5) ministarstvo nadležno za poslove energetike, 6) ministarstvo nadležno za poslove saobraćaja, 7) ministarstvo nadležno za poslove telekomunikacija, 8) ministarstvo nadležno za poslove planiranja i gradjevinarstva, 9) ministarstvo nadležno za poslove životne sredine i 10) ministarstvo nadležno za poslove finansija. Zakon o zaštiti potrošača je na ovaj način, kao „krovni“ zakon u funkciji nadzora, okupio najveći broj ministarstava, čak deset, što ga u tom smislu čini šampionom srpske legislative. Po pravilu, nadzor nad sprovodjenjem zakona vrši jedno (resorno) ministarstvo, retko dva. U odnosu na prethodni zakon, u važećem Zakonu o zaštiti potrošača za vršenje nadzora dodato je ministarstvo za poslove finansija.

4. U kaznenim odredbama Zakona o zaštiti potrošača ne prepoznaje se ni jedan prekršaj za koji bi zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnele poljoprivredna inspekcija, vodoprivredna inspekcija, inspekcija za zaštitu životne sredine, saobraćajna inspekcija i gradjevinska inspekcija. Te inspekcije mogu imati samo sporadičnu ulogu u nadzoru nad primenom Zakona o zaštiti potrošača. Tako, saobraćajna inspekcija može da deluje saradnički sa turističkom inspekcijom kada se problem pojavi u segmentu prevoza putnika kod ugovora o turističkom putovanju. Ovlašćenja, prava i dužnosti gradjevinskog inspektora iscrpno (u preko 30 tačaka) su regulisana Zakonom o planiranju i izgradnji. Osnovano se postavlja pitanje uloge ove inspekcije sa stanovišta nadzora nad primenom Zakona o zaštiti potrošača. Ona nije vidljiva na neposredan način u odredbama ovog zakona. Zapostavljene komunalne delatnosti – važna uloga komunalnih inspekcija u budućnosti, ali pitanje regulacije tržišta ostaje otvoreno.

5. Postoje drugi zakoni koji regulišu pitanja relevantna za zaštitu potrošača, u kojima je propisan inspekcijski nadzor od strane Tržišne inspekcije i drugih inspekcija koje su sadržane u članu 147. st. 1. Zakona o zaštiti potrošača. Tako, nadzor nad sprovodjenjem Zakona o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora. U članu 43. ovog zakona u devet tačaka utvrdjena su prava i dužnosti sanitarnog inspektora. Dalje, nadzor nad primenom Zakona o oglašavanju vrše: 1) ministarstvo nadležno za trgovinu, za turizam; 2) za poslove zdravlja (nad primenom odredaba kojima se uredjuje oglašavanje lekova i medicinskih sredstava, lekara i lekarskih usluga); 3) organ jedinice lokalne samouprave nadležan za komunalne poslove (nadzor nad primenom odredaba zakona koje uredjuju postavljanje oglasnih sredstava na javnim površinama); 4) nezavisna organizacija osnovana u oblasti radiodifuzije (nadzor nad primenom odredaba zakona kojima se uredjuje oglašavanje putem televizijskih i radio programa).

6. Stavom 2. u članu 147. važećeg Zakona o zaštiti potrošača propisano je da inspekcijski nadzor nad primenom zakona vrše ministarstva (svih deset nabrojanih ministarstava) preko inspektora nadležnih za vršenje nadzora u odgovarajućoj oblasti. Ova odredba donekle popravlja manu prethodnog stava sa deset nabrojanih ministarstava, bez distinkcije. Neposredni nadzor, dakle, vrše inspektori za odgovarajuće oblasti. Koja je „odgovarajuća oblast“ u pitanju poznato je iz drugih zakona i podzakonskih propisa i to je najbolje poznato samim inspektorima. Dakle, i tržišni inspektori kao profesionalci najbolje poznaju okvire svog delokruga i delovanja, tako da im činjenica da je prethodni zakon sadržao drugačije rešenje od važećeg nije prepreka za delovanje u svojoj oblasti. - Iako ima najviše nadležnosti, tržišna inspekcija nije jedino telo koje vrši nadzor nad tržištem u cilju zaštite bezbednosti i ekonomskih interesa potrošača – ključna reč je KOORDINACIJA - Dežurna inspekcija – regionalni nivo - odsek za zaštitu potrošača? - Da li je call centar supstitut (u pokušaju) za koordinacionu ulogu Tržišne inspekcije?

7. Kada izostanu jasne nadležnosti i ovlašćenja.. Snaga jednog propisa u domenu javnog poretka zaštite meri se, ipak, kaznenim odredbama – njihovo izostavljanje znači da je zakon sterilan, odnosno da reguliše odnose ugovornih strana – Zakon o potrošačkim odnosima Nesrazmera između Zakona o zaštiti potrošača i drugih zakona kao što su Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o opštoj bezbednosti proizvoda u pogledu definisanja nadležnosti, mera u nadzoru i sankcija Naročito se postavlja pitanje kako je Zakon o trgovini detaljniji i u pogledu određivanja nadležnosti, uređivanja postupka, mera u nadzoru i sankcija Stavom 3. u članu 147. Zakona o zaštiti potrošača propisano je da nadležna ministarstva u vršenju nadzora medjusobno saradjuju, odnosno medjusobno se obaveštavaju o preduzetim merama, razmenjuju informacije, pružaju neposrednu pomoć i preduzimaju zajedničke mere i aktivnosti značajne za sprovodjenje inspekcijskog nadzora.

8. Nadležnosti TI prema ZZP Ovlašćenja nadležnih inspekcijskih organa u članu 148. Zakona o zaštiti potrošača (u 16 tačaka) propisana su generalno za sve inspekcije koje se organizaciono nalaze u ministarstvima iz člana 147. st. 1 .istog zakona, kojima je povereno vršenje nadzora nad primenom zakona.U okviru ovlašćenja iz člana 148. Zakona o zaštiti potrošačaT r ž i š n i i n s p e k t o r u vršenju nadzora proverava da li trgovac: • ističe cene, u skladu sa čl. 6-12. i članom 14. ovog zakona (tač. 1); • obaveštava potrošača pre zaključenja ugovora u skladu sa članom 16. ovog zakona (tač. 2); • nepošteno posluje u skladu sa čl. 23. i 25. ovog zakona (tač. 3); • prodaje, služi i poklanja maloletniku duvanske, odnosno alkoholne proizvode i pivo u skladu sa članom 26. ovog zakona (tač. 4); • vrši neposredno oglašavanje u skladu sa članom 41. ovog zakona (tač. 5); • šalje pošiljke koje potrošač nije naručio, u skladu sa članom 42. st. 1. ovog zakona (tač. 6); • vrši oglašavanje putem sredstava komunikacije na daljinu u skladu sa članom 43. ovog zakona (tač. 7); Ovo ovlašćenje tržišni inspektor vrši u saradnji sa inspektorom nadležnim za telekomunikacije.

9. zloupotrebljava izraz „garancija“ u skladu sa članom 57. ovog zakona (tač. 8); • odgovara potrošaču na reklamacije u skladu sa članom 58. st. 1. ovog zakona (tač. 9); Ovde je tržišni inspektor ovlašćen na vršenje nadzora u 9 od ukupno 16 tačaka, štoukazuje na dominantan položaj tržišne inspekcije u vršenju nadzora nad primenom Zakona o zaštiti potrošača u odnosu na druge inspekcije iz okvira ministarstava navedenih u članu 147. st. 1. Zakona o zaštiti potrošača. U okviru ovlašćenja inspekcijskih organa iz člana 148. Zakona o zaštiti potrošača, osim tržišne inspekcije nadležne su energetska inspekcija i turistička inspekcija. E n e r g e t s k i i n s p e k t o r u vršenju nadzora proverava da li trgovac: • isključuje potrošača sa distributivne mreže, u skladu sa članom 86. ovog zakona (tač. 10); • uspostavlja kontakt liniju u vezi sa priključenjem na distributivnu mrežu, kvalitetom i korišćenjem usluga od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa članom 92. ovog zakona (tač. 11). Naziv „energetski inspektor“ u Zakonu o zaštiti potrošača treba uskladiti sa nazivom „elektroenergetski inspektor“ koji se upotrebljava u matičnom Zakonu o energetici.

10. T u r i s t i č k i i n s p e k t o r u vršenju nadzora proverava da li trgovac: • oglašava i nudi na prodaju turistička putovanja, u skladu sa članom 95. ovog zakona (tač. 12); • obaveštava potrošača o podacima koji se odnose na porodicu domaćina i odgovorno lice kome učenik, odnosno student može da se obrati za pomoć u mestu boravka, u skladu sa članom 101. st. 3. ovog zakona (tač. 13); • dostavlja garanciju za slučaj nesposobnosti plaćanja u skladu sa članom 108. st. 1. i članom 122. ovog zakona (tač. 14); • oglašava i nudi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti, trajne olakšice za odmor, pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti i trajnih olakšica za odmor, odnosno razmenu vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti u skladu sa članom 112. ovog zakona (tač. 15); • omogućava posebno potpisivanje ugovornih odredaba o pravu potrošača na jednostrani raskid ugovora, o trajanju tog prava i o zabrani plaćanja unapred za vreme trajanja prava na raskid u skladu sa članom 113. st. 7. i 8. ovog zakona (tač. 16).

11. Predlozi Projekta • Čl. 147 – institucionalni model(i) Uprave • Čl. 148 – ovlašćenja nadležnih inspekcijskih organa : navođenje primarnog organa i enumeracija nadležnosti svih inspekcija i drugih organa • Čl. 148A – “U okviru Uprave za nadzor nad tržištem i zaštitu potrošača formira se Grupa za koordinaciju....” • Čl. 148B – “U cilju koordinacije rada svih nadzornih organa nadležnih da deluju u oblasti zaštite potrošača, osniva se Nacionalni savet za nadzor i zaštitu potrošača kao vladino koordinativno telo, u skladu sa zakonom koji reguliše pitanja državne administracije....” • Čl. 148C - Savet treba da sačinjavaju predstavnici inspekcijskih organa koji rade barem u sledećim oblastima: turizam, trgovina, reklamiranje, bezbednost proizvoda, bezbednost hrane, zaštita životne sredine, zaštita zdravlja, finansijske usluge, usluge od opšteg ekonomskog interesa, lokalna javna komunalna preduzeća, standardizacija proizvoda i tehnički zahtevi.. U Savet takođe treba da budu uključeni predstavnici ministarstva nadležnog za pravdu, kao i predstavnici sudova ..

12. 148D – Dužnost saradnje sa Nacionalnim savetom, razmena informacija • 148E - definiše se procedura koja će se primenjivati u situacijama pozitivnog i negativnog sukoba nadležnosti U situacijama sukoba nadležnosti između državnih organa nadležnih za zaštitu individualnih i kolektivnih interesa potrošača, predlog za rešavanje sukoba treba da podnese organ koji je poslednji odlučivao o svojoj nadležnosti ili nenadležnosti. Organ koji je prvi zahtevao da se preduzme dejstvo i koji sebe smatra nenadležnim, šalje zvanični zahtev organu ili organima koji su po njegovom mišljenju nadležni da preduzmu dejstvo u roku ne dužem od 8 dana od datuma prijema zahteva. Od organa ili organâ koji su primili zahtev iz stava 2, zahteva se da odluče o svojoj nadležnosti u roku od najviše 8 dana od datuma prijema zahteva. Organ treba da dâ svoje mišljenje u pismenom dokumentu i da opiše razloge. Ako se oba organa proglase nadležnim ili nenadležnim, organ koji je inicirao postupak šalje zahtev direktoru Uprave za zaštitu potrošača i nadzor u roku ne dužem od 8 dana, i dostavlja sva dokumenta povezana sa slučajem i zaključak koji je napisao drugi organ. Značajno ovlašćenje direktora

13. Nadležnost TI prema Zakonu o trgovini U članu 2. tač. 10. Zakona o trgovini (značenje pojedinih izraza) propisano je da je „tržišni nadzor“ skup aktivnosti i mera koje sprovode državni organi i drugi imaoci javnih ovlašćenja, da bi obezbedili usaglašenost roba i usluga u prometu sa uslovima utvrđenim ovim zakonom i posebnim propisima. Prema članu 53. st. 1. Zakona o trgovini, nadzor nad njegovom primenom (kao i nad primenom propisa donetih na osnovu njega) sprovodi ministarstvo nadležno za poslove trgovine, kao i drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom utvrdjenim posebnim propisima (tzv. separatnim zakonima). U konkretizaciji načelne norme o nadzoru, odredbom člana 54. st. 1. Zakona o trgovini propisano je da inspekcijski nadzor nad primenom tog zakona (i propisa donetih na osnovu njega) vrše: 1) ministarstvo trgovine preko tržišnih inspektora, 2) jedinice lokalne samouprave, preko komunalnih inspektora, u delu nadzora nad trgovinom van prodajnog objekta (tzv. ulična prodaja) i 3) drugi državni organi u skladu sa svojim delokrugom, prema posebnim propisima.

14. Iako Tržišna inspekcija nije jedini organ nadzora nad primenom Zakona o trgovini, tim zakonom su iscrpnom regulativom data ovlašćenja tržišnim inspektorima (u 13 tačaka) i njihove dužnosti (u šest tačaka).Takva regulativa, nesumnjivo, olakšava rad tržišnim inspektorima. Sektor Tržišne inspekcije obavlja poslove inspekcijskog nadzora nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uredjuju: 1) uslovi za obavljanje prometa robe i vršenja usluga; 2) cene robe i usluga; 3) kvalitet industrijsko – neprehrambenih proizvoda u proizvodnji i prometu; 4) kvalitet usluga; 5) preduzimanje mera na koje je zakonom ovlašćen; 6) sprečavanje nelojalne konkurencije (kontrola reklamiranja, oglašavanja i nudjenja robe i usluga, navodjenjem podataka kojima se stvara ili može stvoriti zabuna na tržištu, kontrola prodaje robe sa oznakama i podacima koji stvaraju ili mogu stvoriti zabunu u pogledu porekla i kvaliteta robe i drugo); 7) kontrola merenja i mernih jedinica (očigledna neispravnost merila i tačnost prodaje robe koja se meri pre prodaje); 8) inspekcijski nadzor nad primenom zakona i drugih propisa kojima se uredjuje ZAŠTITA POTROŠAČA; saradnja sa drugim inspekcijskim organima, pravosudnim organima, drugim organima i organizacijama, udruženjima i ustanovama čiji su poslovi u vezi ili od značaja za rad Sektora (ovde je, dakle, relevantna saradnja Tržišne inspekcije sa organizacijama i udruženjima potrošača).

15. Mere u nadzoru – ZZP - ZT Prema ovlašćenjima koja ima u skladu sa članom 149. Zakona o zaštiti potrošača (SVEGA DVA STAVA!), ako utvrdi nedostatke iz člana 148. st. 2. tač. 1 – 9. Zakona o zaštiti potrošača, tržišni inspektor će u prvom redu doneti rešenje kojim će odrediti rok u kome je trgovac (prodavac ili davalac usluga) dužan da otkloni utvrdjeni nedostatak. Isto važi za energetskog (elektroenergetskog) inspektora za tač. 10 i 11. i za turističkog inspektora za tač. 12 – 16. u članu 148. Zakona o zaštiti potrošača. Ako se ovlašćenja i nadležnosti tržišnog inspektora posmatraju graduirano, onda se njegovo prvo graduirano ovlašćenje sastoji u donošenju rešenja o otklanjanju nedostataka. To rešenje tržišni inspektor donosi prema Zakonu o opštem upravnom postupku. Protiv tog rešenja trgovac može izjaviti žalbu u roku od osam dana ministru nadležnom za zaštitu potrošača (ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede). Izjavljena žalba ne odlaže izvršenje rešenja o otklanjanju nedostataka.

16. Drugo graduirano ovlašćenje (mera) tržišnog inspektora propisano je odredbom člana 149. st. 2. Zakona o zaštiti potrošača. Ako trgovac ne otkloni utvrdjeni nedostatak u roku koji je utvrdjen u rešenju inspektora, tržišni inspektor će doneti rešenje o privremenoj zabrani prodaje robe, odnosno pružanja usluga, do otklanjanja nedostataka zbog kojih je ta mera izrečena. I protiv ovog rešenja trgovac može izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana prijema rešenja, s tim što žalba nema suspenzivno dejstvo. Sledeće graduirane mere Tržišne inspekcije odnose se na podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (isto se odnosi na pokretanje privrednog prestupa kojih nema) i podnošenje prijava nadležnim organima, uključujući krivične prijave nadležnom javnom tužilaštvu, ako prilikom vršenja inspekcijskog nadzora posumnja da je subjekt nad kojim vrši nadzor izvršio odredjeno krivično delo. U daljem graduiranju mera koje tržišni inspektor preduzima treba naglasiti one iz Zakona o trgovini koje se odnose: na privremeno zatvaranje prodajnog objekta, oduzimanje robe, prodaja oduzete robe i uništavanje oduzete robe.

17. Ovlašćenja i dužnosti inspektora prema ZT • Član 55 – ovlašćenja tržišnog inspektora u pogledu poslovnog prostora, poslovnih knjiga, identifikacija lica, uzimanje robe i dokaza, popis, sudski nalog za pretres, asistencija policije • Član 56 – dužnosti tržišnog inspektora: savesno i profesionalno obavljanje, prijava nadležnom organu, čuvanje poslovne tajne, svođenje radnji na nužnu meru – povreda dužnosti je teža povreda u smislu disciplinske odgovornosti inspektora • Mere u postupku su propisane u čl. 58. Zakona o trgovini • Čl. 59 – Otklanjanje nepravilnosti: rok 3 dana do 2 meseca (ne isključuje istovremenu primenu drugih mera propisanih ovim zakonom) • Čl. 60. Privremena zabrana prometa, čl. 61. Privremeno zatvaranje objekta, 62. Privremena zabrana obavljanja trgovine van prodajnog objekta, čl. 63. Oduzimanje robe, 64. Prodaja oduzete robe • Detaljna pravila o pokretanju postupka inspekcijskog nadzora (čl. 67. st. 3. pominje ‘kontrolu’), zapisniku (čl. 68), digitalizacija spisa (čl. 69), obezbeđenje dokaza (čl. 70), rok za donošenje rešenja (čl. 71), žalba (čl. 72)..

18. Predlozi Projekta • Čl. 148G – opšte dužnosti nadzornih organa • Čl. 148H, 148I – istražna ovlašćenja • Čl. 148J – prikupljanje dokaza • Čl. 149 – detaljne mere u nadzoru • Čl. 149A – određivanje visine kazne i Potrošački fond

19. usmeno upozorenje trgovcu, • pismeno upozorenje trgovcu, • donošenje rešenja u upravnom postupku sa naredbom da trgovac otkloni utvrdjeni nedostatak i rokom za to otklanjanje, sa poukom o pravu na žalbu ministru nadležnom za trgovinu (zaštitu potrošača) i upozorenjem da žalba ne odlaže izvršenje rešenja, • donošenje rešenja o privremenoj zabrani prodaje robe, odnosno pružanja usluga do otklanjanja nedostataka utvrdjenih prvim rešenjem, • podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka (postupka za privredni prestup), • podnošenje prijava nadležnim organima, • podnošenje prijave nadležnom javnom tužilaštvu u slučaju sumnje u izvršeno krivično delo, • (izricanje novčane kazne na licu mesta ?), • privremeno zatvaranje prodajnog objekta, • oduzimanje robe, • prodaja oduzete robe, • uništavanje oduzete robe.

20. Tržišna i ostale inspekcije rešenja donose prema procesnim pravilima propisanim Zakonom o opštem upravnom postupku. Upravni postupak nadležni organ (inspekcije i dr.) pokreće po službenoj dužnosti ili povodom zahteva stranke. Nadležni organ će pokrenuti upravni postupak po službenoj dužnosti kad to odredjuje zakon ili drugi propis ili kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojeće činjenično stanje, treba pokrenuti postupak radi zaštite javnog interesa. Pri pokretanju postupka po službenoj dužnosti organ uzima u obzir i eventualne predstavke gradjana i organizacija i upozorenje nadležnih organa (član 114. Zakona o opštem upravnom postupku). U materijalnopravnom smislu, kategorija javnog interesa posebno je zastupljena u Zakonu o tržišnom nadzoru, uključujući odredbe o cilju donošenja zakona. Kad vrši nadzor nad primenom Zakona o trgovini, Zakona o zaštiti potrošača i dr., tržišna i ostale inspekcije pokreću upravni postupak po službenoj dužnosti, radi donošenja rešenja kojim trgovcu naredjuju otklanjanje nedostataka, rešenja o privremenoj zabrani prodaje robe itd.U praksi, inspekcije često postupaju povodom zahteva stranke. U tom smislu, za Tržišnu inspekciju relevantni su zahtevi i pritužbe potrošača.

21. Upravni postupak se smatra pokrenutim čim organ izvrši ma koju radnju radi vodjenja postupka (na primer, kad tržišni inspektor primi zahtev ili pritužbu potrošača). Ako organ povodom stavljenog zahteva stranke nadje da nema uslova za pokretanje upravnog postupka, doneće zaključak o odbacivanju zahteva stranke. Protiv tog zaključka dozvoljena je posebna žalba (član 115. st. 2. Zakona o opštem upravnom postupku). Enumeracija nadležnosti i jasna linija između nadležnosti uprave, sudova i drugih organa je uslov efikasne zaštite potrošača.

22. Mere zabrane, privremene mere, i mere oduzimanja protivpravno stečene koristi Ove mere predstavljaju novinu u našem Zakonu o zaštiti potrošača. Za formiranje sudske prakse o ovim merama sa stanovišta Zakona o zaštiti potrošača trebaće izvesno vreme (najmanje dve – tri godine), zbog nedovoljne efikasnosti naših pravosudnih organa. O ovim merama Zakon o zaštiti potrošača sadrži prilično obimnu regulativu – deset članova (čl. 137 – 146) – NADLEŽNOST SUDA. Prema članu 137. Zakona o zaštiti potrošača, potrošač čije je pravo ili interes povredjen može da podnese zahtev za pokretanje postupka: 1) zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima, 2) zabrane nepoštenog poslovanja i 3) za oduzimanje protivpravno stečene koristi.

23. Zakon propisuje četiri vrste mera zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima i nepoštenog poslovanja. U postupku po zahtevu iz člana 137. ovog zakona (zahtev za pokretanje postupka zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima i zabrane nepoštenog poslovanja) nadležni sud može da: 1) oglasi ništavom svaku nepravičnu ugovornu odredbu u potrošačkom ugovoru i utvrdi da je odredjeno poslovanje nepošteno, u skladu sa ovim zakonom; 2) naloži trgovcu da bez odlaganja obustavi ugovaranje nepravičnih ugovornih odredaba u poslovanu sa potrošačima i nepošteno poslovanje sa potrošačima; 3) utvrdi obavezu trgovca da o svom trošku ispravi deo oglasa koji se prema odredbama ovog zakona smatra nepoštenim poslovanjem; 4) naloži trgovcu da u sredstvima javnog informisanja o svom trošku objavi da mu je odlukom nadležnog suda izrečena mera zabrane nepravičnih ugovornih odredaba u potrošačkim ugovorima ili mera zabrane nepoštenog poslovanja (član 143. Zakona o zaštiti potrošača).

24. Ovde je relevantna primena i drugih zakona, kako onih na koje Zakon o zaštiti potrošača upućuje (Zakon o zaštiti konkurencije), tako i opštih zakonskih propisa koji regulišu privremene mere (Zakon o izvršenju i obezbedjenju). Čl. 139-146 DEFINIŠE USKO I SUPROTNO DIREKTIVI 2009/22/EC koja je znatno šireg obuhvata ratione materiae, pored klauzula i nepoštenog poslovanja. PREDLOZI PROJEKTA: • Novi čl. 139 – sudske ili upravne mere /nalozi

25. Prekršajni postupak Prema svojoj dominantnoj poziciji, Tržišna inspekcija je ovlašćena na podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka za najvaći broj prekršaja propisanih u članu 151. Zakona o zaštiti potrošača. Neverovatna je kolizija odredaba kakva postoji npr. kod prekršaja neisticanja cene na propisan način. Zakonom o trgovini (donetim pre Zakona o zaštiti potrošača, oba se primenjuju od 1. januara 2011) za taj prekršaj za pravno lice propisana je novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara, dok je za isti prekršaj Zakonom o zaštiti potrošača za pravno lice propisana novčana kazna od 300.000 dinara (trostruko) do 2.000.000 dinara (dvostruko). Koji zakon primeniti?Po načelu Lex posteriori derogat legi priori trebalo bi primeniti Zakon o zaštiti potrošača, tj. dvostruko težu kaznu (taj zakon je donet posle Zakona o trgovini, bez obzira što je primena oba zakona jednovremena).Po načelu Lex speciali derogat legi generali teže utvrditi prioritet u primeni zakona, nego kod načela Lex posteriori.

26. Važeći Zakon o zaštiti potrošača (ni prethodni) i važeći Zakon o trgovini ne predvidaju mogućnost naplate novčane prekršajne kazne na licu mesta od strane tržišnog inspektora. Poredjenja radi, Zakon o zaštiti potrošača Hrvatske iz 2003. godine kod prekršaja iz člana 109., predvidja mogućnost novčanog kažnjavanja na licu mesta fizičke osobe – trgovca od strane inspektora. U Srbiji postoje posebni zakoni koji, saglasno opštoj mogućnosti iz člana 303 g Zakona o prekršajima, propisuju novčano kažnjavanje na licu mesta od strane inspektora, kao što je Zakon o radu. PITANJE ZA DISKUSIJU: Nacrt Zakona o prekršajima i mogućnost uvođenja Prekršajnog naloga i Zahteva za sudsko odlučivanje. Važeći Zakon o zaštiti potrošača u kaznenim odredbama propisuje samo prekršaje (50 prekršaja u članu 151). On ne sadrži privredne prestupe kao kažnjiva dela, koja se u hijerarhiji kažnjivih dela nalaze iznad prekršaja.Prethodni Zakon o zaštiti potrošača (2005) u članu 77. propisivao je 13 privrednih prestupa, sa tri puta težim zaprećenim novčanim kaznama (od 300.000 do 3.000.000 dinara) od novčanih kazni propisanih za prekršaje (od 100.000 do 1.000.000 dinara).

27. Novi Zakon o trgovini ukinuo je privredne prestupe. Prethodni Zakon o trgovini (čl. 47. i 50) propisivao je 11 privrednih prestupa, sa zaprećenom novčanom kaznom do 3.000.000 dinara, dok je za prekršaje propisivao do 500.000 dinara (šest puta manja kazna nego za privredne prestupe). Nedoslednost zakonodavca izražena ukidanjem privrednih prestupa u Zakonu o zaštiti potrošača potvrdjuje se činjenicom da Zakon o oglašavanju, koji po svojoj supstanci ulazi u korpus potrošačkog zakonodavstva, u članu 107. propisuje 20 privrednih prestupa, sa zaprećenom novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara (tri puta većom od prekršaja). U novije zakone kod kojih su diferencirane kaznene odredbe za privredne prestupe i prekršaje spada Zakon o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe (2011). On sadrži četiri privredna prestupa sa zaprećenom novčanom kaznom od 300.000 do 3.000.000 dinara. Takođe, ovaj zakon je prekršaje diferencirao u dve grupacije, teže i lakše, sa većim i manjim zaprećenim novčanim kaznama. ZAŠTITA EKONOMSKIH INTERESA POTROŠAČA – SAMO PREKRŠAJI?

28. Član 151. Zakona o zaštiti potrošača Novčanom kaznom u iznosu od 300.000 do 2.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako: • ne istakne cenu u skladu sa čl. 6. i 7. st. 1., kao i čl. 8. do 12. ovog zakona (zahtev za pokretanje prekršajnog postupka podnosi tržišna inspekcija) • ne ispuni uslove iz člana 14. prilikom oglašavanja ukupne cene (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • ne izda potrošački račun u skladu sa članom 15. ili ne izvrši specifikaciju računa za usluge od opšteg ekonomskog interesa u skladu sa članom 91. ovog zakona (zahtevpodnosi tržišna inspekcija, u saradnji sa elektroenergetskom inspekcijom) • ne saopšti komercijalnu svrhu pružanja obaveštenja potrošaču u skladu sa članom 16. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • neistinito tvrdi da ga obavezuje neki kodeks ponašanja, suprotno članu 23. st. 1. tač. 1. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija)

29. istakne oznake poverenja, oznake kvaliteta ili ekvivalenta bez prethodnog dobijanja neophodne dozvole, suprotno članu 23. st. 1. tač. 2. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • tvrdi da je kodeks ponašanja odobrio državni ili drugi organ, a da ustvari to nije slučaj, suprotno članu 23. st. 1. tač. 3. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • neistinito tvrdi da trgovca, njegovo poslovanje ili proizvod, odobrava, podržava ili ovlašćuje odredjeni državni organ ili neka organizacija, ili tvrdnja iste sadržine u slučaju da se trgovac ne pridržava uslova pod kojima mu je data podrška, pomoć ili odobrenje iz člana 23. st. 1. tač. 4. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • pozove potrošača da učini ponudu za kupovinu proizvoda sa tačno odredjenom cenom i prikrije postojanje bilo kog razloga za osnovanu sumnju da će moći da isporuči dati proizvod ili da angažuje drugog trgovca da ga isporuči po navedenoj ceni, u količini i roku koji bi se inače mogao osnovano očekivati, s obzirom na vrstu proizvoda, obim oglašavanja i ponudjenu cenu („bait advertising“), suprotno članu 23. st. 1. tač. 5. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija)

30. pozove potrošača da učini ponudu za kupovinu nekog proizvoda po odredjenoj ceni i onda odbije da potrošaču pokaže proizvod na koji se oglas odnosi, odbije da primi porudžbenicu ili odbije da isporuči proizvod u primerenom roku ili pokaže potrošaču oštećeni uzorak proizvoda na koji se odnosi oglašavanje, u nameri da ga navede na kupovinu nekog drugog proizvoda („bait and svitch“), suprotno članu 23. st. 1. tač. 6. ovog zakona(zahtev podnosi tržišna inspekcija) • lažno tvrdi da će proizvod biti raspoloživ u veoma kratkom periodu ili da će veoma kratko biti raspoloživ pod odredjenim povoljnim uslovima, sa ciljem da se potrošač navede da odluku o kupovini donese odmah, odnosno da mu se uskrati prilika ili vreme potrebno za donošenje razborite odluke, suprotno članu 23. st. 1. tač. 7. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • preuzme obavezu pružanja prateće usluge nakon prodaje odredjenog proizvoda potrošaču sa kojim je pre prodaje komunicirao na jeziku koji nije u zvaničnoj upotrebi u Republici Srbiji, a nakon prodaje mu nudi pružanje pratećih usluga samo na nekom drugom jeziku, o čemu nije na jasan način obavestio potrošača pre nego što se potrošač obavezao, suprotno članu 23. st. 1. tač. 8. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija)

31. neistinito tvrdi ili stvara pogrešan utisak da je proizvod u zakonitom prometu, suprotno članu 23. st. 1. tač. 9. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • predstavi prava koja su potrošaču garantovana zakonom kao posebne prednosti koju trgovac nudi potrošaču, suprotno članu 23. st. 1. tač. 10. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • iskoristi urednički prostor u medijima za promociju proizvoda, tj. Propusti da u sadržaju oglasa zvukom ili slikom naglasi da je reč o plaćenom oglašavanju, a ne o sadržaju iza kojeg stoji uredništvo („advertorial“), suprotno članu 23. st. 1. tač. 11. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • iznosi netačne tvrdnje o prirodi i značaju rizika kome potrošač izlaže sebe ili svoju porodicu ako ne kupi odredjeni proizvod, suprotno članu 23. st. 1. tač. 11. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • oglasi proizvod koji liči na neki proizvod drugog trgovca, čime se potrošač namerno navodi na pogrešan zaključak da je oba proizvoda proizveo isti trgovac, suprotno članu 23. st. 1. tač. 12. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija)

32. stvori, vodi ili oglašava piramidalnu šemu, u okviru koje potrošač plaća naknadu za mogućnost ostvarenja prihoda, ako taj prihod ne zavisi od uspešnosti prodaje odredjenog proizvoda, nego pre svega od učestvovanja drugih potrošača u navedenoj • šemi, protivno članu 23. st. 1. tač. 13. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • lažno tvrdi da ubrzo prestaje sa poslovanjem ili se seli u druge prostorije, suprotno članu 23. st. 1. tač. 14. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • tvrdi da odredjeni proizvod povećava šansu za pobedu u igrama na sreću, suprotno članu 23. st. 1. tač. 15. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • netačno tvrdi da odredjeni proizvod leči neku bolest, disfunkciju ili deformitet, suprotno članu 23. st. 1. tač. 16. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija u saradnji sa zdravstvenom inspekcijom) • da netačnu informaciju o uslovima na tržištu ili o mogućnosti pronalaženja odredjenog proizvoda, u nameri da se potrošač navede da taj proizvod pribavi pod nepovoljnijim od uobičajenih tržišnih uslova, (zahtev podnosi tržišna inspekcija)

33. tvrdi da raspisuje nagradno takmičenje ili promotivnu igru, ako se nakon toga ne podeli obećana nagrada ili odgovarajuća zamena za nju, suprotno članu 23. st. 1. tač. 18. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • opiše proizvod rečima „gratis“, „besplatno“, „bez naknade“ ili drugim rečima sličnog značenja, ako je potrošač dužan da snosi bilo kakav trošak, izuzev neizbežnog troška javljanja na oglas i preuzimanja, odnosno isporuke proizvoda, suprotno članu 23. st. 1. tač. 19. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • stavi račun ili sličan dokumenat kojim se zahteva plaćanje u promotivni materijal, čime se kod potrošača stvara pogrešan utisak da je već naručio odredjeni proizvod, suprotno članu 23. st. 1. tač. 20. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • netačno tvrdi ili stvara pogrešan utisak da ne posluje u okviru svoje poslovne delatnosti, profesije ili zanata ili se neistinito izdaje za potrošača, protivno članu 23. st. 1. tač. 21. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • stvara pogrešan utisak da su prateće usluge nakon prodaje odredjenog proizvoda raspoložive ns teritoriji Republike Srbije, suprotno članu 23. st. 1. tač. 22. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija)

34. zloupotrebi reči „garancija“ protivno članu 57. i članu 23. st. 1. tač. 23. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • stvori utisak kod potrošača da ne može da napusti prostorije dok ne zaključi ugovor, suprotno članu 25. st. 1. tač. 1. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • dodje u ličnu posetu domu potrošača i ogluši se o potrošačev zahtev da se udalji, odnosno da se više ne vraća, izuzev u slučaju i na način koji opravdava pokušaj da se ostvari potraživanje iz ugovora, suprotno članu 25. st. 1. tač. 2. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • uporno se obraća potrošaču, protivno njegovoj volji, putem telefona, faksa, elektronske pošte ili drugog sredstva komunikacije na daljinu, izuzev u slučaju i na način koji opravdava pokušaj da se ostvari potraživanje iz ugovora, suprotno članu 25. st. 1. tač. 3. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • zahteva da potrošač koji želi da ostvari svoja prava iz polise osiguranja dostavi dokumenta koja se ne mogu razumno smatrati relevantnim za ocenu osnovanosti njegovog zahteva ili uporno izbegava da odgovori na potrošačevo obraćanje, kako bi odvratio potrošača od ostvarivanja njegovih ugovornih prava, suprotno članu 25. st. 1. tač. 4. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija)

35. direktno podstiče decu, putem oglasa, da kupe ili da ubede roditelje ili druga odrasla lica da za njih kupe proizvod koji je predmet oglašavanja, suprotno članu 25. st. 1. tač. 5. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • zahteva da potrošač plati, vrati ili čuva proizvod čiju isporuku nije ni tražio, suprotno članu 25. st. 1. tač. 6. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • izričito upozori potrošača da će posao ili egzistencija trgovca biti ugroženi ako potrošač ne pribavi odredjeni proizvod ili uslugu, suprotno članu 25. st. 1. tač. 7. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • stvori pogrešan utisak kod potrošača da je osvojio, da će osvojiti ili da će preduzimanjem odredjene radnje osvojiti nagradu ili kakvu drugu korist, ako ne postoji nikakva nagrada ili korist ili ako je preduzimanje bilo koje radnje u cilju osvajanja nagrade ili koristi uslovljeno time da potrošač plati odredjenu sumu novca ili podnese odredjene troškove, suprotno članu 25. st. 1. tač. 8. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • prodaje, služi i poklanja alkoholna pića, odnosno duvanske proizvode licima mladjim od 18 godina, suprotno članu 26. st. 1. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija)

36. neposredno se oglasi protivno članu 41. st. 1. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • ne obavesti potrošača da mu se obraća u komercijalne svrhe, u skladu sa članom 41. st. 2. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • pošalje robu i pruži uslugu potrošaču, ako potrošač to prethodno nije tražio, suprotno članu 42. st. 1. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • oglašava, koristeći sredstva komunikacije na daljinu, na način koji je suprotan zahtevu iz člana 43. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija u saradnji sa inspekcijom za telekomunikacije) • ne odgovori u pisanom obliku, u roku od 15 dana od prijema reklamacije i ne obavesti potrošača o mogućem rešenju, u skladu sa članom 58. st. 2. ovog zakona (zahtev podnosi tržišna inspekcija) • isključi potrošača sa mreže, odnosno uskrati mu uslugu od opšteg ekonomskog interesa (zahtev podnosi elektroenergetska inspekcija) • ne uspostavi kontakt liniju, u skladu sa članom 92. ovog zakona (zahtev podnosi elektroenergetska inspekcija)

37. oglasi ili nudi na prodaju paket aranžman suprotno članu 95. ovog zakona (zahtev podnosi turistička inspekcija) • najkasnije 14 dana pre polaska ne obavesti potrošača o imenu, adresi i telefonskom broju porodice domaćina i o imenu, adresi i telefonskom broju odgovornog lica kome učenik, odnosno student može da se obrati za pomoć u mestu boravka, suprotno članu 101. st. 3. ovog zakona (zahtev podnosi turistička inspekcija) • potrošaču ne pruži dovoljnu garanciju obezbedjenja za slučaj nesposobnosti plaćanja pri ugovorima o turističkim putovanjima i vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti, u skladu sa članom 108. st. 1. i članom 122. ovog zakona (zahtev podnosi turistička inspekcija) • oglasi ili ponudi vremenski podeljeno korišćenje nepokretnosti, trajne olakšice za odmor, pomoć prilikom preprodaje vremenski podeljenog korišćenja nepokretnosti i trajnih olakšica za odmor, odnosno razmenu vremenski oideljenog korišćenja nepokretnosti suprotno članu 113. ovog zakona (zahtev podnosi turistička inspekcija)

38. pored ugovornih odredaba o pravu potrošača na jednostrani raskid ugovora, o trajanju tog prava i o zabrani plaćanja unapred za vreme trajanja prava na raskid nema potpisa potrošača, suprotno članu 113. st. 6. ovog zakona (zahtev podnosi turistička inspekcija) • u svojstvu udruženja ili saveza iz člana 127. ovog zakona, prima bespovratna sredstva od trgovaca ili udruženja trgovaca, osim usluga za naknadu, suprotno članu 131. ovog zakona (zahtev podnosi finansijska inspekcija). • Od ukupno 50 prekršaja propisanih u članu 151. Zakona o zaštiti potrošača, za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka tržišna inspekcija je ovlašćena za 42 prekršaja (preko 80%), od kojih kod tri prekršaja zahtev podnosi u saradnji sa drugim inspekcijama. • U slučaju kada bi jedna inspekcija u praksi odricala svoju nadležnost za podnošenje zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i upućivala na nadležnost druge, koja bi isto odricala svoju nadležnost, problem bi se rešavao primenom pravila o negativnom sukobu nadležnosti.

39. Zakonodavac je loše inkriminisao prekršajne radnje u Zakonu o zaštiti potrošača, pri čemu je čl. 23. i 25. neopravdano usitnio do detalja, propisujući prekršaj za svaku tačku (sa 32 prekršaja pokrio je samo dva člana), a propustio je da brojne radnje i propuste inkriminiše kao prekršaj. NEOPHODNO JE da se izvrši temeljna analiza člana 151. Zakona o zaštiti potrošača, te da se prekršaji urede celovito, prema normativnom korpusu celog zakona, a ne samo parcijalno kako je sada učinjeno, čime se samo stvara privid da je u zakonu propisano dovoljno prekršaja. • Takodje, bilo bi bolje rešenje da se prekršaji u Zakonu o zaštiti potrošača graduiraju makar u dve grupacije po težini. Prosto je neverovatno i zamisliti da svih 50 prekršaja nagomilanih u jednom zakonskom članu imaju jednaku društvenu opasnost i težinu. Gradaciju prekršaja prethodni Zakon o zaštiti potrošača izvršio je na one koje čine pravna lica (teže) i one koje čine preduzetnici (lakši prekršaji i manje novčane kazne).

40. U Zakonu o trgovini prekršaji su graduirani u dve grupe: u članu 74. propisano je šest lakših prekršaja sa zaprećenom novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara, a u članu 75. propisano je 16 težih prekršaja sa zaprećenom novčanom kaznom od 500.000 do 2.000.000 dinara. Takvom regulativom bolje se ostvaruje odmeravanje prekršajne kazne i na primereniji način se postiže svrha izricanja prekršajnih sankcija. Takodje, prekršaji u Zakonu o trgovini su adekvatnije rasporedjeni nego u Zakonu o zaštiti potrošača, čime se obezbedjuje adekvatnija zastupljenost materijalnih zakonskih odredaba u kaznenim odredbama.

41. Interakcija ZZP – ZT – ZTN Zakon o tržišnom nadzoru donet je sa ciljem (član 2) da se obezbedi korišćenje proizvoda koji ispunjavaju zahteve u pogledu bezbednosti i zaštite života i zdravlja ljudi, zaštite potrošača, zaštite imovine, životne sredine, zdravlja i bezbednosti na radu i drugih aspekata javnog interesa, kao i da se omogući slobodan promet robe bez nepotrebnih ograničenja. Čl. 5. st. 1. tač. 1. Zakona o tržišnom nadzoru, u sadejstvu sa odredbama člana 3. st. 1. istog zakona, tržišni nadzor predstavljaju aktivnosti koje sprovode i mere koje preduzimaju organi tržišnog nadzora da bi se obezbedila usaglašenost proizvoda sa zahtevima koji su uredjeni tehničkim propisima donetim na osnovu zakona kojim se uredjuju tehnički zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, harmonizovanim sa propisima Evropske unije i posebnim zakonima i propisima donetim na osnovu tih zakona, kojima se uredjuju zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglašenosti, a koji su harmonizovani sa odgovarajućim propisima Evropske unije i drugim propisima kojima se uredjuju tehnički i drugi zahtevi za proizvode, način rukovanja i upotrebe proizvoda prema njihovoj nameni i način održavanja i da bi se osiguralo da proizvodi ne ugrožavaju zdravlje, bezbednost i druge aspekte zaštite javnog interesa.

42. U interakciji propisa, ovlašćenja i dužnosti Tržišne inspekcije, naročitu pažnju treba posvetiti merama koje propisuje Zakon o tržišnom nadzoru: mere tržišnog nadzora (član 10), restriktivne mere (član 14) i nacionalne mere (član 20). Zakon o zaštiti potrošača u pogledu inspekcijskog nadzora ne treba posmatrati u interakciji samo sa Zakonom o trgovini i Zakonom o tržišnom nadzoru, nego i sa drugim zakonima nad čijom primenom nadzor vrše inspekcije u okviru ministarstava nabrojanih u članu 147. st. 1. Zakona o zaštiti potrošača. Tako, u ovom smislu relevantna je interakcija Zakona o zaštiti potrošača sa Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe („Sl. glasnik RS“, broj 92/2011) nad čijim sprovodjenjem nadzor vrši ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora i dr.

43. Zajedničko/koordinaciono telo za inspekcijski nadzor Primer: rešenja sadržana u Zakonu o biocidnim proizvodima i Zakonu o hemikalijama – izmene 2011. Biocidni proizvodi: Inspekcijski nadzor vrši ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine preko inspektora za zaštitu životne sredine, ministarstvo nadležno za poslove zdravlja preko sanitarnih inspektora i ministarstvo nadležno za poslove trgovine preko tržišnih inspektora (član 50. st. 2. Zakona o biocidnim proizvodima). Navedene inspekcije medjusobno saradjuju, odnosno medjusobno se izveštavaju o preduzetim merama, razmenjuju informacije, pružaju neposrednu pomoć i preduzimaju zajedničke mere i aktivnosti značajne za sprovodjenje nadzora (član 50. st. 3. Zakona o biocidnim proizvodima). Ministarstva iz člana 50. st. 2. ovog zakona sporazumom obrazuju zajedničko telo radi obavljanja poslova inspekcijskog nadzora, u skladu sa propisima kojima se uredjuje državna uprava. Sporazumom se uredjuju i pitanja programiranja inspekcijskog nadzora (član 50 a, st. 1. i 3. Zakona o biocidnim proizvodima).

44. Čl. 147. ZPP koje inspekcije – ratione personae • Saradnja, obaveštavanje, uzajamna pomoć • Zajedničke mere i aktivnosti – uključujući i koordinaciono telo • ZAKON O INSPEKCIJAMA - nacrt? • Definicija inspekcijskog nadzora • Procena i upravljanje rizikom, prioritizacija rizika • Principi: prevencije, koordinacije, upravljanja rizicima... • KOMISIJA za koordinisanje aktivnosti inspekcija (Vlada RS, Vojvodine i SKGO) odgovorna Vladi – inspektorat sa primarnom nadležnošću kao koordinator i ekspertski timovi pri Komisiji • Saradnja sa nevladinim društvom i privatnim subjektima • Obavezno učešće inspekcija u legislativnoj aktivnosti koja ih dotiče • Proces, ovlašćenja, dužnosti; mere u nadzoru; nadzor nad izvršenjem kao i prinudno izvršenje • Drugostepeni postupak • Specijalni postupci..

45. Hvala na pažnji! jovanictatjana@gmail.com sledi DISKUSIJA