Humor u poeziji za decu Branka Ćopića

1. Humor u poeziji za decu Branka Ćopića Snežana Paser, Vršac, R. Srbija

2. „Čarobnjak je smeha, smehoslovac, smehotres, smešnik, smehmajstor, smehadžija, smehodža, smeholovac. Dobričina Brane.“ DraganLukić: „Moji savremenici“, Detinjstvo, 1985, 3–4, str. 64.

3. O HUMORU: • ARISTOTEL , O pesničkoj umetnosti, Dereta, Beograd,2008. • „Komedija je, kao što već rekosmo, podražavanje nižih karaktera, ali ne u punom obimu onoga što je rđavo, nego onoga što je ružno, a smešno je samo deo toga. Jer, s m e š n o je neka greška i rugoba koja ne donosi bola i nije pogubna; na primer: smešna ličina (maska), to je nešto ružno i nakazno, ali ne boli“ (str. 63−64) .

4. Vladimir Prop, Probemikomike i smeha, Dnevnik, Novi Sad, 1984. • Komikudefinišeprisustvonečegniskog, sitnog, nekihnedostataka. Proučavanjeovihnedostatakapokazuje da se nakrajukrajevaoniuveksvodeilimogusvesti, nanedostatakduhovnogilimoralnogkaraktera: emocija, stanjamorala, osećanja, volje i intelektualnihaktivnosti(str. 155). • Smešno je uveknanekinačinpovezanosasferomčovekovogduhovnogživota(str. 36). • Kako se grade komičnikarakteri? Grade se putempreuveličavanja, aliuzosećanje mere i umetničkogtakta(str. 14). • Štaizazivasmeh/vrstesmeha: čovekovofizičkobiće, komikasličnosti, komikarazlika, čovekpremaobličjuživotinje, čovek-stvar, ismevanjeprofesija, parodiranje, komičnopreuveličavanje, izrugivanjenamere, magarčenje, alogije, laž, jezičkasredstvakomike, komičnikarakteri, prerušavanjeličnosti...

5. Anri Bergson, O smehu, prevod Srećko Džamonja, Novi Sad, Vega media, 2004. • „Nema komičnog izvan onoga što je čisto ljudsko“ (str.9). • Smeh je socijalna reakcija na „krutost“ i „mehaničnost“ ljudskih postupaka. • Vrste komičnog: komika formi, komika pokreta, komika situacije, komika reči i komika karaktera.

6. 1. Komika formi/komična fizionomija: „Može postati smešna svaka nakaza koju bi dobro sazdana osoba mogla veštački da izvede.“2. Komika pokreta/gesta: „Držanje, gestovi i pokreti ljudskog tela smešni su tačno u tolikoj meri ukoliko nas to telo podseća na prostu mehaniku.“ Npr. smešni su pokreti klovna koji se mehanički ponavljaju.3. Komika situacije: „Komičan je svaki sklop radnji i događaja koji nam pruža međusobno isprepletene, iluziju života i jasan doživljaj mehaničkog rasporeda.“4. Komika reči: – „Komičan izraz dobićemo kad neku apsurdnu misao ubacimo u kalup neke uobičajene rečenice.“ (Parodija žanra.) – „Komičan efekat postižemo kad se pretvaramo da neki izraz shvatamo doslovno, a bio je upotrebljen figurativno.“ Ili: „Čim se naša pažnja koncentriše na ono što je materijalno u nekoj metafori, izrečena misao postaje komična.“ (Bukvalizacija metafore, idioma.)5. Komika karaktera: „Krutost, automatizam, rasejanost, nedruštvenost, sve se to međusobno prožima, a iz svega toga nastaje komika karaktera.“

7. Nortrop Fraj, Anatomija kritike, Orpheus, Novi Sad, 2007. • U osnovi komedije je „istrajavanje“ „na strukturnim načelima i tipskim likovima“. On razlikuje četiri komična tipa: alazon (varalica), eiron (samopotcenitelj), bomoloihes (lakrdijaš) i agroikos (neotesanac, seljak) (str.205). • Kretanje od likova ka drugim strukturnim elementima u delu.

8. Izvorihumorau književnosti su brojni. Najzastupljeniji u razmatranom korpusu Branka Ćopića su: • jezik i jezički postupci, 2. humor sadržanu sižeudela (u vidu prikazanog događaja, anegdote), 3. karakterjunaka (uglavnomtipiziranog).

9. NONSENS – počiva naklamburima (igrireči): „Moja baba izPatkovaSela od magle mi čarapeoplela.“ – naparadoksalnimspojevimakontrastnih pojmova: „Tišina se vazdanderena me, Zaspaosam od njenegalame.“ – nabukvalizacijimetaforičnihslika: „Mesečinapoljapotopila, četirise konjautopila.“ – napersonifikacijamakojesupoprimileapsurdnerazmere: „Započelikonjiterevenku, spotakla se kobila o senku.“ (Priča pijanog vodeničara)

10. Vašar u Strmoglavcu U gradu Strmoglavcu čudan je vašar jako, prodavac, kupac, roba – sve ti je naopako. [...] Evo i miša starog, pod puškom, nije varka, čeka, brkove suče, prodaje mačka Marka. [...] Nasred vašara bučnog golem se kurjak dere: „Prodajem celu šumu, Idem u klauđere.“[...] Iz šatre zove lija, ima lukavo oko: „ Odlično čistim perje, uđite, gospa koko!“[...] Za tezgom sedi krava u dugu muče dahu: „Odličnu robu imam, Čisto mleko u prahu.“[...]

11. Pite Pita čvrka pita džilituša pita gužvara pita onako pita Misir-pita. Pita zeljanica pita sirnica pita krompiruša pita dobruša pita jajara. Pita savijača pita razljevuša pita bundevara pita kajmakuša pita bazlamača. Ačak pita đul pita luft pita šam-pita krem-pita lenja-pita i pitino dete.

12. Bata i krokodil Naš je bata zdrav i jak, u školi je prvi ... on marljivo brine brigu da izuči dobro ..... Jednog ljeta bata, ljut, krenuo na delek ... Kupio je kartu on za najbrži .....

13. PARODIJA:Oglasi „Kupusnog lista“ NUDI SE DIREKTOR Poletan, spreman dečak osnovac, ne pije vino, ne voli novac, šećerne stvari njegov su sektor, zato bi rado bio direktor negde u selu ili u gradu, a u fabrici za čokoladu. Jedina mana – priznajem grešan – mnogo sam ješan! ZAMENA „Četiri dvojke, nove-novcate, svojina lična Kostića Rate, menjam, da znate, za jednu trojku, osrednju, staru, polovnu možda ili u kvaru.“ TREBA NAM ŠAPTAČ Potreban šaptač u našoj školi za neke đake. Za ovo moli profesor dobri, Popović Ruška, pošta Beograd, Četvrta muška. NAĐENO Loptu od krpe našao sam. Pozor! Juče mi njome razbiše prozor. Veseli strelac nek mi se svrati, da mu je čika u redu vrati.“

14. Oglasi„Šumskih novina “ LIJIN OGLAS U gustoj travi nadomak reke, kraj neke staze uske, našla sam sinoć, u sami suton, pero gospođe Guske. Neka se Guska u šumu svrati Da joj ga tetka vrati. Sastanak u pet sati. OGLAS DIVLJE SVINJE Ja, divlja svinja, Brljnić Brlja, javljam svima da znate: nikada dosad ručala nisam na knjizi đaka Mate. Otkuda priča o tome kruži, ko li me tako svirepo tuži? OGLAS MRAVA Pred kišom, juče, svojim listom, sakri me cvetić plav. Zato mu javno odajem hvalu. Učtiv Trudbenik Mrav. KOBILIN OGLAS Požuri, Vuče, dugo te tražim, pola sam šume obila, da ti kopitom poškakljam zube. Voli te strina Kobila.

15. Novogodišnje želje Poljem, uz potok, kroz bukvik, brezik, putuje tajno nemušti jezik, signal po signal žuri sve dalje. Poruke čudne ko li to šalje? BUVA – SLONU Šaljemtiželjuskromnu i lepu, da živišskriven u psećemrepu, da imašnoguhitru i laku i vazdanskačeš s dlakenadlaku. SLON – BUVI Želim da džunglom indijskom gaziš, na svaki šušanj da budno paziš i nek ti bude najlepša igra da vodiš ljude u lov na tigra.

16. ANEGDOTSKI HUMORČudan vozač Taj prebrzo drumom vozi, saobraćaj sav ugrozi klizeći na jednoj nozi. [...] Policajac, strog u licu, vadi oružja – bilježnicu i bockavu olovčicu. Ja vam junačku zadajem veru sad će vozaču da uzme meru. [...] „A gdje to piše, tako ti pesme, da stanar kuću voziti ne sme? S kućom na sebi mogu se ritati, nikoga zato ne moram pitati, spavati mogu, mogu pušiti, mogu je, najzad, odmah srušiti.“

17. Pliva miš niz Tamiš Obukao stari miš nove gaće, da prostiš, pa krenuo na Tamiš kroz livade, kroz gustiš, pored sela Belegiš. A kad stiže na Tamiš ispruži se stari miš na mek pesak, pravi pliš, u gaćama, da prostiš. [...] Prepade se čika miš i povika: „Vetre, iš ti mi dobro ne želiš, dok me budiš uz Tamiš u gaćama, da prostiš.“ To izreče stari miš, pa zapliva niz Tamiš, ode vetar nevidiš pravo selu Belegiš, pa će mački: „Da prostiš, ti ćeš danas da postiš, ode miš niz Tamiš.“

18. Iza reke Rio Tampo U Brazilu, usred pampa, iza reke Rio Tampa, ispred jednog malog kampa, spuštena je duga rampa i o rampi visi lampa. U drvenoj kući kampa nastanjen je senjor Campa. On povazdan zemlju krampa pored reke Rio Tampa. Zašto li mu treba rampa i o rampi stara lampa isturena ispred kampa? Čeg se boji senjor Campa usred pustih, travnih pampa, iza reke Rio Tampa? Nit se čega boji Campa, niti Campi treba rampa, ni na rampi stara lampa nema ničeg širom pampa, iza reke Rio Tampa. Prosto: sreća prati Campu, našao je neku rampu i na rampi staru lampu pa doneo svome kampu. Kad je tama širom pampa, bez meseca iznad kampa, tad ustane senjor Campa i napipa gde je rampa. Pa kad plane stara lampa sve zasija oko kampa kao zvezda usred pampa, iza reke Rio Tampa.

19. Čitaocu Prijatelju, čitaoče, priznaćuti, štobihkrio, u vremenaonadavna, jasamsrećandječakbio. Nigdjevišetakvog raja Kao mogazavičaja. Potokšapće, rijekutraži, u ćilim se cvijećestapa, nadzelenimgajemblista sjajnonebo, plavakapa, oblakplovi, bijelaguska i bisernomvodompljuska. Gurakrava, div izbajke, snijegovacatravupase, poljem jezdi konj krilati, bez gudala gudi prase, a ja, srećan, očibečim i maminešibelečim.

20. Pjesma đaka prvaka Zbogom, bako, mili rode, u školu me jutros vode, tamo će me vazdan tući, živ ti neću doći kući. Zbogom jagnje sviloruno, čoban ti je poginuo. Zbogom, kravo, mliječna spravo, odnio je šalu đavo, pozdravi mi drago tele, poginuću danas, vele, poslednje ti šaljem zbogom, osveti me tvrdim rogom. Zbogom, konju ritajući, nastradaću čitajući, unaprijed mi duša zebe, više jahat neću tebe, daj pomozi stradalniku, bježaćemo čak u Liku.

21. KOMIKA KARAKTERADeda Trišin Mlin „Juče je bila – ne pitajviše – pijankaslavnamlinaraTriše. VazdansuTriša i VinkoLozić vodilipijaniples, u starojkrčmipovišeJapre, nazvanoj ’Zemljotres’. KadVinkocvrca i Trišapije, peva se, igra, skače i bije. [...] Poskočideda, prstimapucnu, vrti se poputtigra: ’U kolo, ljudi, drveće, zvezde, počinjesvetskaigra! Nek lijauzmezarukulovca, neka se s vukomzagrliovca!’“

22. „O, lenji Tošo, nosaču buva, kraj će ti biti tužan i mrk, rep će ti miši odneti, slutim, a neka ptica u gnezdo brk. Propašćeš jednom bez traga, glasa, u ropstvu pasa!“ A Toša žmirne i sneno kaže: „Ne beri brige, slobodno dremaj, prepusti meni brigu o repu, pa ribu lovi, ručak mi spremaj. Sa malo reči bez mnogo buke, skuvaj mi danas čorbu od štuke!“ „Od štuke čorbu! – starina viče, na noge skače s velikom bukom. - Ako ti spremim, brka mi moga, Opanak svoj ću pojesti s lukom! Neću da lovim, neću da spremam, Milosti nemam!“

23. Hvala na pažnji!