1 / 55

Ra čunarske mreže

Ra čunarske mreže. Uvod. U daljavanja terminala od računara uslovila su potrebu prenosa podataka od terminala do računara i obrnuto. Ovaj prenos vrši se korišćenjem telekomunikacionih mreža. Uvod. Računarska mreža je :

isi
Download Presentation

Ra čunarske mreže

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Računarske mreže

  2. Uvod • Udaljavanja terminala od računara uslovila su potrebu prenosa podataka od terminala do računara i obrnuto. • Ovaj prenos vrši se korišćenjem telekomunikacionih mreža.

  3. Uvod • Računarska mreža je: • skup dva ili više kompjutera koji su međusobno povezani fizičkom vezom (kablom), • koja omogućuje prenos informacija između računara. • Potpuno je nebitno gde se, pri tome, nalaze ti računari.

  4. Uvod • Problem povezivanja računarskih sistema (i terminala) sa linijama za prenos podataka javlja se zbog razlike u tehničkim parametrima i načinu rada. • Kako će veza biti ostvarena zavisi od nekoliko faktora: • rastojanje između dva računar • hardverska oprema • operativni sistem i programi koje koristite

  5. Prednosti računarskih mreža • Umrežavanje: • povećava efikasnost i • smanjujetroškove. • Ove dve stvari računarske mreže se postižu na tri osnovna načina: • zajedničkim korišćenjem informacija (podataka), • zajedničkim korišćenjem hardvera i softvera i • centralizovanom administracijom i podrškom.

  6. Zajedničko korišćenje informacija (podataka) • Prema rezultatima istraživanja, elektronska pošta je ubedljivo najrasprostranjeniji vid korišćenja Interneta. • Mnoge organizacije su značajno ulagale u mreže zbog isplativosti elektronske pošte i programa planiranja. Zakazivanje sastanaka korišćenjem Microsoft Outlooka

  7. Zajedničko korišćenje informacija (podataka) • Kada postoji zajedničko korišćenje podataka: • smanjuje se korišćenje papira, • povećava efikasnost, a • skoro svaka vrsta podataka je istovremeno na raspolaganju svim korisnicima kojima je potrebna.

  8. Zajedničko korišćenje hardvera i softvera • Jedini način da više korisnika koristi isti štampač je bio da: • naizmenično koriste računar sa kojim je taj štampač povezan.

  9. Zajedničko korišćenje hardvera i softvera • Ukoliko je štampač neophodan većem broju korisnika koji su u mreži, svi mogu da koriste zajednički mrežni štampač. Zajedničko korišćenje štampača u mrežnom okruženju

  10. Centralizovanje administracije i podrške • Kada su računari umreženi, to značajno pojednostavljuje i njihovu podršku. • Za jednu organizaciju je daleko efikasnije: • kada tehničko osoblje održava jedan operativni sistem i • kada su svi računari identično podešeni prema konkretnim potrebama te organizacije.

  11. Podela računarskih mreža • Zavisno od veličine prostora koga pokriva mreža, postoje: • LANlokalne mreže(Local Area Network ), koje pokrivaju područje ograničeno na jedno preduzeće ili ustanovu, sa dužinom kablova do par kilometara, • MANgradske računarske mreže(Metropolitan Area Network ), na području grada ili velike kompanije

  12. Podela računarskih mreža • WAN globalne računarske mreže(Wide Area Network ), koje pokrivaju velika geografska područja, na prostoru nekoliko država, pa čak i celog sveta • Internet– globalna svetska računarska mreža

  13. Globalne računarske mreže • Globalne mreže pokrivaju cele regije, države, kontinente, a ima ih i koje se protežu na celu Zemljinu kuglu. • Brzina prenosa kod ovih mreža je manja nego kod lokalnih. • Kao prenosni medijum koriste se iznajmljene telefonske ili digitalne linije, mikrotalasne radiorelejne veze, satelitske veze.

  14. Globalne računarske mreže • Globalne mreže mogu biti: • javne- svi zainteresovani mogu koristiti njihove usluge; • komercijalne- korisniku su dostupne one usluge na koje se pretplati.

  15. Globalne računarske mreže • privatne- nalaze se u vlasništvu jedne firme ili međunarodne organizacije i izuzetno su obezbeđene od svakog pristupa sa strane, • Na primer SITA povezuje avio-kompanije i aerodrome širom sveta, SWIFT (Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication) povezuje velike svetske banke u mrežu za platni promet,

  16. Vrste mreža Mreže se dele u dve kategorije: • mreže ravnopravnih računara( peer-to-peer networks) i • mreže zasnovane na serverima(server based networks) • Mreže zasnovane na serverima sreću se u srednjim i velikim organizacijama.

  17. Mreže Ravnopravnih Računara • Mreže ravnopravnih računara su: • jednostavnije i jeftinije, • primenjuju se u malim i kućnim kancelarijama, i u • malim radnim grupama.

  18. Mreže Ravnopravnih Računara • Ne postoje jednonamenski serveri, među računarima ne postoji hijerarhija. • Pošto su svi računari u ovakvoj mreži ravnopravni, sreće se i naziv “mreža računara jednakih nadležnosti". • Svaki računar je istovremeno i server i klijent.

  19. Internet mediji (kablovi) • Svaki računar ili inteligentni uređaj, koji komunicira sa drugim uređajima u mreži, naziva se mrežni čvor (Node - čvor). • Komunikacionu infrastrukturu čine komunikacioni uređaji i prenosni putevi.

  20. Internet mediji (kablovi) • Prenosni putevi omogućuju prenos signala kojima se kodiraju podaci koje međusobno razmenjuju uređaji povezani u mrežu. • Prenosni putevi mogu da se ostvare pomoću različitih prenosnih medija.

  21. Internet mediji (kablovi) • Prenosni medijumi su fizički medijumi ka što su: • Različite vrste kablova • Klasični bakarne telefonski kablovi • Koaksijalni kablovi • Optički kablovi itd. • Moguće je realizovati i prenosne puteve bežičnog tipa kao što su: radio veze i satelitski linkovi.

  22. Attachment Unit Intrface (AUI) • AUI kabl je višežilni oklopljeni kabl koji se koristi za povezivanje mrežnih uređaja. • Ovaj kabl ne bi trebalo koristiti za druge svrhe. • Postoje dve varijante: • standard • office

  23. Attachment Unit Intrface (AUI) • AUI kabl je napravljen od četiri odvojena i izolovana para žice, obmotana košuljicom kabla.

  24. Attachment Unit Intrface (AUI) Standard • Standard kabl je dužine do 50m. • Ova varijanta se koristi u zonama gde udaljenost između dva uređaja manja od 50m.

  25. Attachment Unit Intrface (AUI) • Office • Koristi se u situacijama kada je veći broj uređaja smešten na malom prostoru i kada je upotreba standardnog kabla nepraktična.

  26. Unshielded twisted pair (UTP) • UTP kabl je napravljen od 2,4 ili 25 pari žica. Žice su bakarne, jednožilne ili višežilne i mogu biti sa ili bez oklopa.

  27. Koaksijalni kabl Koaksijani kabl je kabl od dva ili više različitih materijala sa zajedničkom centralnom osom.

  28. Koaksijalni kabl • Koaksijalni kabl • Iako srećemo dosta različitih kablova koji izgledaju kao koaksijalni, postoje samo dva tipa kablova koji su koaksijalni - debeli i tanki koaksijalni kabl. Koaksijani kabl (debeli)

  29. Optički kablovi • Optički kablovi su mediji visokih perfonmansi konstruisani od stakla ili plastike koji koriste svetlosne bljeskove kao metod transmisije. • Kako se ne koristi električna struja u prenosu, otporni su na spoljna elektromagnetna polja.

  30. Optički kablovi • Mali nivo gubitaka signala i otpornost na spoljne uticaje čine ove kablove veoma pogodnim za prenos na veliku daljinu. • Maksimalna dužina je oko 2km.

  31. Optički kablovi • Kabl se sastoji od čvrstog provodnog jezgra, najčešće staklenog, oko koga je obmotan sloj polupropusnog materijala koji reflektuje signale.

  32. Mrežni uređaji • U ovo su uključene: • stanice • transiveri • habovi • svičevi • modemi

  33. Stanice (stations) • Stanice su adresabilni čvorovi u mreži, sposobni da transmituju, primaju ili ponavljaju informacije. • Radne stanice, serveri i mrežni printeri su neki od primera.

  34. Transiver (transceivers) • Transiver(TRANSmitter/reCEIVER = primopredajnik) je: • uređaj koji povezuje radne stanice, • servere i ostalu opremu sa kablirajućim medijem, i • koji se koristi za mrežne komunikacije.

  35. Transiver (transceivers) • Transiver je zadužen da osluškuje magistralu i da utvrdi da li je ona zauzeta od strane drugog uređaja.

  36. Hab (hub) • Habovi su uređaji koji služe za: • replikaciju i • propagaciju (širenje) signala kroz mrežu • Kao mrežni uređaj, nije adresibilan (ne može dobiti svoju adresu).

  37. Hab (hub) • Fizički posmatran, hab je kutija sa većim brojem priključaka za konektore

  38. Hab (hub) • Dobra strana je lako povezivanje uređaja i brz prenos signala. • Loša strana je što se ulazni signal deli na onoliko delova koliko ima priključnih korisnika.

  39. Svič (switch) • Za razliku od haba, svič je: • složeniji i • “inteligentniji“ uređaj. • Može da se programira ili adresira.

  40. Svič (switch) • Svič ne vrši propagaciju preko svih portova, kao što to radi hab, nego signale šalje samo na one portove koji su određeni za prijem.

  41. Tipologija računarskih mreža • Fizički izgled veza između čvorova određuje vrstu topologije. • Prema prostornom rasporedu komunikacione infrastrukture, razlikuju se mreže sa sledećom osnovnom topologijom:

  42. Tipologija računarskih mreža • Zvezda(Star Topology)– kod koje su računari povezani na: • prenosnim putevima koji se • stiču na komunikacionom uređaju koji • predstavlja centar zvezde

  43. Topologija zvezde • Topologija zvezde koristi centralni uređaj za povezivanje, koji se zove razvodnik (hub). • Topologija zvezde koristi kabl sa upredenim paricama. • Većina Ethernet lokalnih mreža i mnoge lokalne mreže koje koriste ostale protokole imaju zvezdastu topologiju.

  44. Topologija zvezde • Svaki računar je na razvodnik povezan zasebnim kablom, kao što je prikazano na slici .

  45. Topologija zvezde • Pošto je svakom računaru dodeljen po jedan priključak razvodnika, topologija zvezde je otpornija na kvarove od topologije magistrale - prekid jednog kabla ne utiče na ostatak mreže. • S mrežom nije povezan samo onaj računar čiji je kabl (ka razvodniku) prekinut.

  46. Topologija zvezde Čvor Čvor Glavni čvor Čvor Čvor

  47. Podela računarskih mreža • Prsten(Ring Topology)– kod koga su računari povezani na: • komunikacioni put koji • formira zatvoreni prsten

  48. Topologija prstena • Topologija prstena liči na topologiju magistrale po tome što je svaki računar povezan sa susednim. • Međutim, umesto da postoje dva kraja sa završecima, krajevi su spojeni i čine prsten.

  49. Topologija prstena Čvor Čvor Čvor Čvor

  50. Podela računarskih mreža • Magistrala(Linear Bus Topology), kod koje su računari vezani u: • rednu vezu na prenosni put koji • predstavlja jednu liniju

More Related