РИМ У ДОБА ЦАРСТВА

1. РИМУДОБАЦАРСТВА Принципат Доминат

2. ПоделаРимскогцарства 395. годиненаконсмртиТеодосијаВеликог. Белимлинијамасуозначенеграницеданашњихдржава.██Западноримскоцарство██ИсточноРимско (Византијско) царство

4. Rimsko Carstvo

5. Западно Западноримскоцарство 395. године, посмртиТеодосијаВеликогкојијеЗападоставиосвоммлађемсинуХонорију (395-423).

7. Принципат (30. п.н.е – 284 н.е) Октавијансе 30. годинеп.н.евратиоуРимипостаојединигосподар. ЉудисуверовалидатрајанмирможедонетисамочовекчврстерукекакавјебиоОктавијан. ОнјепрогласиоРимскимир (Паx Романа). Сенатмујеузнакзахвалностидоделиозвањепринцеп (принцепссенатус - првиу сенату, први међуједнакима. Добио је право на личну телесну гарду. Временомјејачао, додељиванасумусвазвањаипочастиинакрајуназивАвгуст (аugustus -узвишени), чимејебиопоистовећенсабогом (тј деификован), од тада се и званично потписивао као Октавијан Август . Није укинуо нједну државну установу из доба Републике. Истицао је да је само први сенатор, по чему се облик умерене монархије у Риму назива принципат.

8. ПрипајањемЕгиптаиосвајањемунутрашњости БалканаАвгустјеузнатнојмерипрошириограницеРима. • БиојеожењенЛивијом, којајевештокрчилапутсвојимсиновимаизпрвогбрака. • Октавијанјеумро (14.године нове ере ), акакосупомрлиињеговиунуцикојејеодредиозанаследнике. • НаследиогајеЛивијинсинТиберије (14.године нове ере ) Тиберије Ливија

9. Тиберије (14 – 37) Калигула (37-41). Тиберије(14 – 37) ТиберијесепотпунопосветиовојсцииучврстиопоредакстворензаАвгустовевладавине. НаследиогајесиновацГајЦезарГерманик, познатијипонадимкуКалигула (37-41). Омаловажавао сенат и и републиканске установе .У сенат је увео свог коња и прогласио за Младогцарајезахватилолудилопајеубијен, авојскаједовеланавластњеговогстрицаКлаудија (37 – 41). Који због слабог здравља није ни сањао да ће постати цар КлаудијајеотровалањеговадругаженаАвгустоваунукаАгрипина, дабиобезбедилапрестоНерону,свомсинуизпрвогбрака. Клаудија (37 – 41). Нерон (54 – 68)

10. Нерон (54 – 68) Неронјепослеједнезавереизгубиоповерењеусвојуоколину. Убиојесвогучитеља филозофа Сенеку, а затим имајкуижену. Уобразио је да је велики песник и наводно је спалио Рим како би се инспирисао за писање епа о пожару Троје. Када је сазнао да је организована завера против њега побегао је из Рима. Видевши да ипак неможе умаћи, наредио је свом робу да га убије наводно су му последње биле: “Какавуметникумире”. Војска се меша у политику проглашавајући своје војсковође за цареве Хришћанство захвата цео Рим Сенека

11. Нерон

12. Трајан (98 -117) и Хадријан (117- 138). ПроширилисуграниценаДакијуиМесопотамију. • Такојецарстводоживеловрхунац. • Послетогапочињекриза. • Напад варварских племена • Једино становништво Италије имало грађанско право • (велики број странаца – многи цареви били су странци ) • ЦарКаракалаје 212.годинејесвимслободнимстановницима • Царства доделиоримскограђанскоправокако би се повећала • могућност опорезивања(Каракалинедикт )(Constitutio Antoniniana) • Експанизаја државе у доба царста омогућила је сиротињи • (“хлеба и игара”) бесплатне улазнице, социјални мир и • циркуске игре. ЦарКаракала 211. до 217. године Трајан (98 -117) Хадријан (117- 138)

13. Доминат (284 - 476) (dominus – господар) СацаремДиоклецијаном (284 – 305) почињепериодапсолутнемонархије, познат подименомдоминат(dominus –господар) Царјеимаонеограниченувласт. Увеојететрархију (владавиначетворице – двацараи двањиховасавладара. Повукаосесвластиинастаниоупалатикојујеподигао недалекоодродногградаСалоне (ублизиниСпилта).

14. Диоклецијан

15. Диоклецијановапалата

16. Диоклецијановапалата

17. Колонат • Увоз јефтини производа из провинција довео је до назадовања провинција • Робови нису били заитересовани за производњу • Велики поседи необрађени • Да би решила социјалне проблема , бројна градска и социјалана сиротиња насељавана је на латифундије где је добијала земљу у закуп • Господар све чешће ослобађају своје робове дајући им земљу у закуп. • Ти насељеници су се називали колони, а цео ситем колонат • Колни су власнику земље плаћали накнаду и нису смели напустити посед све док потпуно не исплате дуг. • Везаност колона за земљу претходила је феудалном систему западној Европи.

18. Борба за властКонстантин (324- 337) • После Диоклецијана међу тетрасима наступила је борба за власт. • Од четворице тетраха око 310 остали су Константин на западу и Галерије на истоку. • хришћанство постаје помирљиво према власт и у неку руку проповедало покореност владаоцу : • “Цару царство, Богу божје” • Констанитин је схватио да хришћанство може само користити његовој власти, па је 313.године у Милану објавио о верској толеранцији (Милански едикт) којим је хришћане изједначио саосталим религијама. Константин (324- 337) спроводиреформе.

19. Konstantin (324- 337) Константин (324- 337) Posle Dioklecijana došlo do borbe za vlast. 313. Godine u Milanu car Konstantin objavio edikt o verskoj toleranciji (Milanski edikt), kojim se hrišćanstvo izjednačilo sa ostalim religijama. Konstantin sprovodi reforme. 330. Godine prenosi prestonicu iz Rima na Bosfor. Nova prestonica dobila je ime Konstantinopolj. Константин (324- 337) спроводиреформе. Да би обезбедио вункционисање привреде, наредио је да деца морају наследити занимање својих родитеља. Ценећи да је Цариград знатно угроженији на истоку, он је 330. годинепрестоницу из Рима пренео на Босфор на месту где се Европа и Азија готово додирују. Ту је на темељима старе грчке колоније Византиона основао нови град и назвао га својим именом Константинопољ. Довео римску аристократију и доделио јој најлепша имања.

20. Константин се родио између 271. и 273. године, 27. фебруара у римском граду Наису (Naissus) тј. данашњем Нишу, у провинцији Горња Мезија (Moesia Superior). Отац му је био Констанције Хлор у то време римски официр високог ранга, а мајка Јелена, жена скромног порекла, по некима гостионичарева кћи. Posle Dioklecijana došlo do borbe za vlast. 313. Godine u Milanu car Konstantin objavio edikt o verskoj toleranciji (Milanski edikt), kojim se hrišćanstvo izjednačilo sa ostalim religijama. Konstantin sprovodi reforme. 330. Godine prenosi prestonicu iz Rima na Bosfor. Nova prestonica dobila je ime Konstantinopolj. ЦарКонстантин ЦарКонстантини царицаТеодора

21. ЗападноиИсточноримскоцарство 476. године:Властцаревадо 476. нијесепротезаладаљеодИталије, уГалијииДалмацијиприпадалајелокалнимримскимвојсковођама. Posle Dioklecijana došlo do borbe za vlast. 313. Godine u Milanu car Konstantin objavio edikt o verskoj toleranciji (Milanski edikt), kojim se hrišćanstvo izjednačilo sa ostalim religijama. Konstantin sprovodi reforme. 330. Godine prenosi prestonicu iz Rima na Bosfor. Nova prestonica dobila je ime Konstantinopolj.