PRIVREDNI OBJEKTI ODABRANIH GAZDINSTAVA APV

1. PRIVREDNI OBJEKTI ODABRANIH GAZDINSTAVA APV Centar za ruralni razvoj, edukaciju i trening poljoprivrednih savetodavaca Poljoprivredni fakultet Novi Sad Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

2. Privredni objekti na gazdinstvima jedan su od nužnih preduslova za proizvodnju • često mogu da predstavljaju ograničenja u razvoju gazdinstava • zahtevaju značajnije investicije za podizanje ili adaptaciju objekata • Uzroci leže, između ostalih, i u nasleđenoj lošoj organizaciji ili nedovoljno velikom prostoru u ekonomskom dvorištu gazdinstva • Ovo se posebno odnosi na gazdinstva koja su opredeljena za stočarsku proizvodnju, koja je po svojim objektima specifična.

3. Ovaj segment sadrži podatke : • koji tipovi objekata postoje na odabranim gazdinstvima sa kojima se sarađuje, • koji objekti nedostaju odabranim gazdinstvima, • koliko su objekti stari i da li je bilo renoviranja objekata, • sa kojim se problemima u održavanju objekata gazdinstva součavaju, • kao i podaci o tome da li se određeni objekti daju ili uzimaju u najam radi potreba proizvodnje na gazdinstvu Ovi podaci propraćeni su i zapažanjima savetodavaca o privrednim objektima odabranih gazdinstava. Ukupno je bilo dostupno i analizirano 1650 zapažanja

5. prema broju objekata na odabranim gazdinstvima u Vojvodini najzastupljeniji objekti za čuvanje poljoprivrednih proizvoda (ambari, čardaci, koševi, silosi... ) i to u procenturalnom učešću od 22. 8%. • Drugo mesto po zastupljenosti zauzimaju objekti za čuvanje poljoprivredne mehanizacije su učešćem od 17.1%, odnosno, štale za goveda sa 15.4%. U odnosu na površinu koju zauzimaju, štale za goveda i objekti za čuvanje mehanizacije dominiraju nad objektima za čuvanje poljoprivrednih proizvoda, što je i s obzirom na funkciju ovih objekata, i razumljivo.

6. Obrađeni podaci u vezi materijala od kojih su privredni objekti napravljeni upućuje na sledeće: • u najvećem je broju slučajeva radi se o objektima napravljenim od neke vrste čvrste građe (cigla, beton, čelik, metal… odnosno, različite kombinacije čvrstih materijala), što je ohrabrujući podatak. • Veoma je mali broj privrednih objekata sagrađen isključivo od meke građe (čerpić, drvo, daske, naboj, najlon, trska…) • za ostatak privrednih objekata nepoznato je od čega su sagrađeni (oko 10%) • renoviranje privrednih objekata: • Od ukupnog broja privrednih objekata za koje raspolažemo podacima u kartonima odabranih gazdinstava oko 15% objekata je renovirano u poslednjih 5 godina. (u najvećem broju slučajeva čvrsti materijali)

7. Starost privrednih objekata na odabranim gazdinstvima u APV

8. Prema obrađenim podacima, odnos potrebe za privrednim objektima i namere da se oni u dogledno vreme obezbede su veoma povoljni, odnosno, u najvećem broju slučajeva (oko 93 % u odnosu na ukupan broj objekata) postoji namera da se ovi objekti obezbede/sagrade. • Ostvarenje ovih namera, svakako će da zavisi od razvoja poljoprivrede i ulaganja i pomoći države da se obezbedi razvoj gazdinstava ulaganjem u njihovo opremanje (mehanizacijom i privrednim objektima, povećanjem broja grla i smeštajnim kapacitetima za njih, izgradnjom silosa i hladnjača itd.)

10. Najveća je potreba za objektima za čuvanje poljoprivrednih proizvoda (oko 20%), ali i hangarima i magacinima (oko 16%) • Visok je udeo (drugi po redu) potrebe za objektima za čuvanje poljoprivredne mehanizacije (oko 18%) • Nakon ove grupe objekata, slede objekti koji su neophodni u stočarskoj proizvodnji i to objekti za smeštaj goveda i objekti za tov junadi, svinja kao i silo trenčevi potrebni za pripremanje silaže • Interesantno je da se struktura potreba za privrednim objektima prilično poklapa sa strukturom postojećih objekata na odabranim gazdinstvima jer se radi o objektima koji se manje više podrazumevaju na gazdinstvu ukoliko se ono bavi intenzivnijom proizvodnjom. Objekti za tov svinja su nešto prisutniji na odabranim gazdinstvima i potreba za ovim tipom objekata je relativno manja

11. Lista objekata: hale, objekti za čuvanje polj.proizvoda, šupe za mehanizaciju, seno, objekat za otkup mleka, za tov pilića(ćurića), podrumska skladišta ... • Prema raspoloživim podacima, broj slučajeva u kojima vlasnici odabranih gazdinstava daju u najam svoje objekte je izuzetno mali, a uzimanje u najam je praksa koja je prisutna kod vlasnika odabranih gazdinstava na nivou od oko 19% • Kod uzimanja u najam najčešće se radi o objektima za čuvanje poljoprivrednih proizvoda(najvećim delom silosi, a potom hladnjače...) i mehanizacije, odnosno, objektima za preradu poljoprivrednih proizvoda (uglavnom sušare); magacinima, hangarima

12. 71% vlasnika odabranih gazdinstava nije spremno na zajednička ulaganja u izgradnju privrednih objekata • spremnost na zajednička ulaganja odnosi se uglavnom na objekte za čuvanje poljoprivrednih i u nešto manjoj meri objekte za preradu poljoprivrednih proizvoda (sušare, koje se uglavnom odnose na objekte za sušenje zrnastih proizvoda, a u nešto manjem broju slučajeva sušare za voće, a potom povrće). • spremnost na zajednička ulaganja se odnosi uglavnom na rođake i užu porodicu, dobre prijatelje i komšije, „osobe od poverenja“, zadruge i udruženja, „osobe koje su ozbiljno zainteresovane“

13. prema zapažanjima savetodavaca na 83% gazdinstava ne postoje problemi u održavanju privrednih objekata. Najveći problemi u održavanju privrednih objekata registrovanih u kartonima odabranih gazdinstava odnose se na: • nedostatak finansijskih sredstava za održavanje • starost i dotrajalost objekata (kao trajni strukturni problem) • nedostatak prostora u ekonomskom dvorištu itd. • Ograničenja i teškoće u rešavanju problema u održavanju privrednih objekata odabranih gazdinstava u AP Vojvodini: najveće poteškoće su finansijske prirode. U malom broju slučajeva navode se: • nerešeni imovinsko pravni odnosi, • nedostatak stručnih majstora i • nedostatak prostora u ekonomskom dvorištu

14. Zapažanja savetodavaca u vezi privrednih objekata odabranih gazdistava (1650 zapažanja) • u velikom broju zapažanja savetodavci su istakli da postoji određena • nefunkcionalnost objekata ili ekonomskog dvorišta, • neuslovnost, • neplanska gradnja, • mala površina ekonomskog dvorišta, odnosno, • da postoji potreba da se izgradi određeni privredni objekat u ekonomskom dvorištu odabranog gazdinstva • Nefunkcionalnost i potrebe za adaptacijom najčešće su prisutne na gazdinstvima koja se dominantno bave stočarskom proizvodnjom, koja je zahtevnija zbog organizacije rada u objektima, opreme, izđubravanja itd

15. u značajnom broju zapažanja prisutna je ocena da se radi o dobro (ili odlično) uređenom – funkcionalnom dvorištu sa potrebnim objektima. Ova pozitivna ocena se odnosi koliko na same objekte i njihovu funkcionalnost, toliko i na funkcionalnost samog ekonomskog dvorišta u kojima se objekti nalaze. • Veliki broj objekata, kako starih, tako i novijih se dobro održavaju. Istovremeno, često je prisutno mišljenje savetodavaca da objekti svojim stanjem i funkcionalnošću zadovoljavaju postojeći obim i način proizvodnje, odnosno, postojeće potrebe gazdinstava. U slučaju povećanja obima ili načina proizvodnje u tim gazdinstvima je ocenjeno da bi se morale izvršiti adaptacije, renoviranja i izgradnja novih objekta. • Interesantna su zapažanja da kod značajnog broja gazdinstava postoji namera i plan vlasnika gazdinstva da se izvrši renoviranje i adaptacija određenih objekata, odnosno, izgradnja novih objekata zbog potrebe povećane proizvodnje ili zamene starih i neadekvatnih objekata.

16. zapažanja nas takođe eksplicitno upućuju na finansijska sredstava koja su potrebna privredne objekte, njihovo eventualno izmeštanje ili potrebe za kreditima koji trenutno nisu povoljni. Pored finansijskih sredstava, nesigurna budućnost i nestabilnost cena i pariteta predstavljaju veliki problem za dalja ulaganja

17. Generalni zaključak o postojećim zapažanjima u vezi privrednih objekata odabranih gazdinstava AP Vojvodine upućuje nas na: • značajan broj gazdinstava koja imaju određene probleme i nedostatke po pitanju privrednih objekata koji su ili nasleđeni iz prošlosti ili su nastali usled nedovoljne saradnje sa stručnjacima (savetodavcima), ad hoc gradnjom i neplanskim proširivanjem kapaciteta. • Opšti je utisak kod većine gazdinstava, da bi se moglo mnogo više, da generalno volja kod farmera ne nedostaje, ali opšti uslovi u poljoprivredi ne dozvoljavaju veće investicije ovakvog tipa na gazdinstvima.

18. mnogim gazdinstvima nedostaju uglavnom: objekti za čuvanje poljoprivrednih proizvoda, mehanizacije i objekti za smeštaj stoke. • U stočarskoj proizvodnji, značajno je pitanje pristupačnosti objekata za savremenu opremu, mašine, pitanje čuvanja kabastih hraniva, izđubravanja, hranjenja stoke itd. • U analizi podataka o nedostajućim objektima i nameri da se oni obezbede, prisutno je prilično visoko učešće namere proizvođača da se nedostajući objekti izgrade, adaptiraju ili na neki drugi način obezbede(u proseku oko 93%).

19. Zapažanja savetodavaca o savetodavnom radu sa odabranim gazdinstvima Centar za ruralni razvoj, edukaciju i trening poljoprivrednih savetodavaca Poljoprivredni fakultet Novi Sad Departman za ekonomiku poljoprivrede i sociologiju sela

20. Ovaj Segment je uvršten u Karton O.G. sa namerom povećanja efikasnosti savetodavnog rada i sticanja što jasnije slike o savetodavnom radu i O.G. • Ova saznanja, iskustva i zapažanja savetodavaca mogu da pomognu drugim savetodavcima koji rade sa gazdinstvom da uspešnije savladaju prepreke u komunikaciji i radu sa odabranim gazdinstvima, da lakše uspostave poverenje u radu sa njima, kao i da otkriju eventualne uzroke neadekvatnog ponašanja i prakse vlasnika odabranih gazdinstava • Istovremeno, značaj zapažanja je veliki po pitanju mogućnosti analize savetodavnog procesa u savetodavnoj nauci

21. skup relevantnih zapažanja je relativno mali u odnosu na broj gazdinstava za izvođenje zaključaka opšteg karaktera. • Ona nisu strukturirana, ali postoje određene „oblasti“ zapažanja koja su kod savetodavaca slična. • Analiza je bila uglavnom usmerena na korisna zapažanja za oko 720 gazdinstava u vezi sa • savetodavnim procesom, • vrednosnom orijentacijom farmera i • ostalim zapažanjima značajnim za savetodavni rad.

22. Zapažanja savetodavaca u vezi savetodavnog procesa • Ovaj segment zapažanja ponuđen je savetodavcima sa namerom da se obrati pažnja na način na koji proizvodjac prihvata inovacije i savete, njihovu primenu i eventualno uzroke neprimenjivanja saveta, razumevanje problematike itd. Analiza pokazuje sledeće: • U najvećem broju analiziranih slučajeva savetodavci zapažaju da proizvođači sa kojima sarađuju u najvećoj meri prihvataju savete i inovacije i da ih koriste. • U velikom broju ANALIZIRANIH slučajeva, zapaža se dobra saradnja sa savetodavnom službom, kao i unapređenje te saradnje s vremenom

23. U značajno manjem broju slučajeva, savetodavci su ocenili da: • proizvođač prihvata teško prihvata savete • ili čak da saradnju treba obustaviti (bilo je i ovakvih zapažanja), • kao i zapažanja da “je farmer isuviše komercijalan i zahtevan i da može sebi da priušti privatnu savetodavnu službu pa bi možda trebalo prekinuti saradnju sa njim”

24. Pojedini proizvođači prihvataju savete, ali ih ne primenjuju uvek i u potpunosti. Ta grupacija se, prema mišljenju savetodavaca, tako ponaša iz razloga • nedostatka finansijskih sredstava za primenu saveta i • tradicionalizam u radu. • jedan manji deo proizvođača nije želeo da sarađuje iz ostalih razloga (zdravstveno stanje, izostanak volje za daljom saradnjom itd.). • Neprihvatanje saveta iz perspektive nedostatka finansijskih sredstava za primenu saveta u određenom smislu predstavlja „objektivan“ razlog za neprihvatanje saveta i u vezi je sa mnogo kompleksnijim pitanjima uloge savetodavstva u razvoju srpske poljoprivrede

25. Veoma je visok procenat kućedomaćina koji, prema mišljenju savetodavaca, „u potpunosti“ sarađuju sa savetodavcima • Mnoge saradnje su ocenjene kao ”veoma dobre, kao saradnje koje treba produbljivati, ostati u kontaktu sa ljudima, saradnje sa mladim proizvođačima koji su perspektivni, sposobni” itd • U najvećem broj analiziranih slučajeva savetodavci su mišljenja da su farmeri bili sposobni da razumeju problem, odnosno, savet i(ili) način njegove primene. • U slučajevima u kojima su savetodavci davali dodatna objašnjenja, kako bi se savet/problematika još bolje razjasnila, obično je to bilo zbog • nedovoljnog obrazovanja, • uverenja da sami znaju mnogo više nego što to i stvarno jeste, • zbog tradicionalnog pristupa, • uticaja starijih članova porodice itd.

26. U jednom - značajno manjem - broju zapažanja, savetodavci konstatuju da kod proizvođača ne postoji motivacija i interes da sarađuju, da odbijaju saradnju iz određenih razloga, da su stari, bolesni (i zato izdaju zemlju u zakup) bez naslednika i sa malim posedom pa zato ne žele da unapređuju gazdinstvo, bave se drugim poslovima itd. • Preporuka je daovakve proizvođače treba zameniti sa onima koji pokazuju interes i želju za saradnjom sa savetodavnom službom.

27. Zapažanja savetodavaca o vrednosnoj orijentaciji farmera • Ovaj segment zapažanja savetodavcima služi radi sticanja uvida u • generalnu orijentaciju kućedomaćina po pitanju budućih ulaganja u gazdinstvo i poljoprivrednu proizvodnju • upućuje i na osobenosti svakodnevnog rada i planiranja proizvodnje • Istovremeno, savetodavac je imao prostora da zabeleži informacije o • interesovanju kućedomaćina po pitanju dobijanja dodatnih informacija koje su mu potrebne za uspešnu proizvodnju na gazdinstvu.

28. Analiza postojećih zapažanja pokazuje sledeće: • Većina famera planira da ulaže u svoje gazdinstvo i unapređuje ga. • Kod samo manjeg broja odabranih gazdinstava eksplicitno je navedeno: • da ne postoje želje, interesi i planovi za ulaganje i unapređivanje proizvodnje na gazdinstvu

29. Aktivno korišćenje savetodavnih usluga, ali i drugih izvora informacija veoma je značajno za unapređenje proizvodnje na gazdinstvima. • Zapažanja savetodavaca po ovom pitanju, ukazuju da skoro svi farmeri koriste i druge izvore informacija osim savetodavca što je veoma ohrabrujući podatak

30. vrste izvora informacija: u od ukupnog broja posmatranih farmi, • u 28,1% slučajeva eksplicitno je navedeno da se radi o stručnoj literaturi i časopisima, • 17,5% o seminarima i predavanjima i • 6,7% o prodavcima različitih inputa u poljoprivredi (hemijska sredstva, seme, mehanizacija itd.). • Veoma je interesantan je podatak da internet koristi oko 120 farmera, što u odnosu na ukupan broj posmatranih famera iznosi oko 10%. • Ovde je bilo opravdano pretpostaviti da će savetodavac, ukoliko farmer koristi internet, to eksplicitno i navesti u svojim zapažanjima. Kod određenog broja zapažanja savetodavaca koji su navodili ovu informaciju, to smo mogli da zaključimo, međutim, kod značajnog broja slučajeva o ovoj informaciji posredno nismo mogli da zaključimo ništa ni u pozitivnom ni u negativnom smislu, pošto se ona ni na koji način ne pojavljuje u strukturi zapažana savetodavaca.

31. Kvalitativna analiza ovih zapažanja na dosta mesta otkriva da postoji mnogo odabranih proizvođača koji su: • “odlični primeri uspešne i inovativne proizvodnje na odabranim gazdinstvima”, • “pravi primeri modernih farmi”, • “specijalizovanih proizvođača koji vrlo dinamično i u skladu sa potrebama tržišta pristupaju proizvodnji na svojim gazdinstvima”.

32. Ostala zapažanja značajna za savetodavni rad • Ovaj segment zapažanja savetodavci su mogli da koriste kako bi uneli dodatna zapažanja, a koja se tiču • informacija o plasmanu robe, • članstvu u udruženjima, • sklonosti farmera ka inoviranju i (ili) rizikovanju, • otvorenosti za saradnju... • i nekim drugim informacijama u vezi farmera i samog gazdinstva, a koja mogu da budu od specifičnog značaja za savetodavni rad. • Radi se o zapažanjima u vezi sa 114 gazdinstava.

33. U najvećem broju slučajeva, radi se o gazdinstvima • koja su spremna da daju podatke savetodavcu i da otvoreno razgovaraju o problemima na gazdinstvu, • proizvođačima koji aktivno postavljaju pitanja i razgovaraju o nedoumicama i greškama koje su eventualno učinili u prethodnom periodu. • U posmatranim slučajevima nema pravila koja ukazuju na plasman poljoprivrednih proizvoda sa gazdinstva: ona se plasiraju i ugovaranjem proizvodnje, ali i slobodnom prodajom na tržištu.

34. U najvećem broju slučajeva nema ili nema značajnijih infrastrukturnih problema. Tamo gde oni postoje, uglavnom se radi o nepostojanju kvalitetnog puta do gazdinstva, neadekvatnom prostoru (npr. veličina ekonomskog dvorišta). • Zapažanja savetodavaca govore o tome da su oko 200 farmera članovi nekog udruženja ili eksplicitno smatraju udruživanje korisnim (planiraju da se udruže, već čine neke korake po tom pitanju). Ovo je interesantan podatak jer se radi o nešto više od 15% od ukupno posmatranih slučajeva. • Na farme, pored ostalog, utiču i poznate okolnosti u domaćoj poljoprivredi:neizvesna situacija na tržištu, nedostatak skladišnog prostora, kao i nizak nivo subvencionisanja proizvodnje.

35. Hvala vam na pažnji!!!