Kru enje vode u prirodi
Sponsored Links
This presentation is the property of its rightful owner.
1 / 27

Kruženje vode u prirodi PowerPoint PPT Presentation


  • 498 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Kruženje vode u prirodi. Хидролошки циклус. Ветар. Кондензација. Падавине. Глечери. Транспирација. Испаравање. Испаравање. ОКЕАН. Подземне воде. Отицање. Језера. Агрегатна стања воде. Провођење топлоте (кондукција). Конвекција. Термал. У з објашњење ефекта испаравања.

Download Presentation

Kruženje vode u prirodi

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Kruženje vode u prirodi


Хидролошки циклус

Ветар

Кондензација

Падавине

Глечери

Транспирација

Испаравање

Испаравање

ОКЕАН

Подземне воде

Отицање

Језера


Агрегатна стања воде


Провођење топлоте (кондукција)


Конвекција

Термал


Уз објашњење ефекта испаравања


Максималан притисак водене паре


Kruženje vode u prirodi

  • Faze u kruženju vode. Topljenje, isparavanje, kondenzacija, sublimacija. Latentna toplota.

  • Vodena para se u atmosferi transportuje molekularnom difuzijom i turbulentnim transportom (konvekcijom)

  • Za potrebe određivanja vodnog bilansa, isparavanje sa velikih površina se izračunava pomoću neke od empirijskih formula ili iz jednačine energetskog bilansa

  • Pritisak vodene pare. Ako se ovaj element izračuna, na osnovu njega mogu da se izračunaju i svi drugi elementi vlažnosti vazduha.


Kruženje vode u prirodi

Dnevni hod elemenata vlažnosti vazduha

  • Pritisak vodene pare – ima dva tipa

    • Iznad mora i okeana odgovara dnevnom hodu temperature vazduha. Maksimum se javlja oko 14 h, a minimum pred izlazak Sunca. Dešava se cele godine iznad vode, a zimi iznad kopna.

    • Leti iznad kopna u umerenim širinama ima dva maksimuma (u 09 h i 21 h) i dva minimuma (u 04 h i 15 h)


Kruženje vode u prirodi

Dnevni hod elemenata vlažnosti vazduha

  • Relativna vlažnost vazduha i temperatura


Kruženje vode u prirodi

Godišnji hod elemenata vlažnosti vazduha

  • Pritisak vodene pare – prati godišnji hod temperature vazduha

  • Relativna vlažnost vazduha – suprotan od godišnjeg hoda temperature


Kondenzacija vodene pare u atmosferi


Kondenzacija vodene pare u atmosferi

Uslovi za kondenzaciju vodene pare u atmosferi (kad zasićen vazduh postaje prezasićen?):

  • kada Ta opada pri konstantnom pritisku pa= const.

  • kada je Ta = const., a pritisak pa raste

  • kada se pri pa= const. i Ta = const. Povećava količina vodene pare

    Situacije u atmosferi pri kojima dolazi do kondenzacije vodene pare

  • dodir vlažnog vazduha sa hladnim telima (rashlađena Zemlja i predmeti na njoj)

  • gubljeje toplote usled radijacije (noćno hlađenje tla i naležućeg vazduha)

  • adijabatsko širenje vazduha i hlađenje do tačke rose

  • mešanje toplih i hladnih vazdušnih masa

    Procesi koji dovode do kondenzacije vodene pare - (svi gore pobrojani) tj. svi procesi koji snižavaju temperaturu vlažnog vazduha


Magla


Magla

  • Magla nastajekondenzacijom vodene pare u prizemnom sloju vazduha koja dovodi do zamućenosti atmosfere i smanjenja vidljivosti na 1 km

  • Sastav magle

    • vodene kapljice na temperaturi većoj od 0 oC

    • prehlađene kapljice vode na temperaturi manjoj od 0 oC

    • ledeni kristali na temperaturi manjoj od -10 oC

  • Način postanka:

    • magle vazdušnih masa

    • frontalne magle

  • Vrste magli

    • radijacione

    • magle isparavanja

    • advektivne

    • gradske magle

    • čađevine

  • Advektivne magle nastaju pri vetru čija brzina nije veća od 10 m/s i koji nanosi topao i vlažan vazduh na hladnu površinu

  • Radijacione magle – pri hlađenju zemljine površine i vazduha koji na nju naleže dolazi do hlađenja vazduha do tačke rose. Vidljivost je 150-500 m, nastaje noću i u zoru, a nestaje 10-11 h


Oblaci


Oblaci

  • Oblaci su vidljivi produkti kondenzacije ili sublimacije vodene pare koji su nagomilani na nekoj visini

  • Iz njih se pojavljuju padavine i javljaju nepogode

  • Utiču na dotok kratkotalasnog i dugotalasnog zračenja na površinu Zemlje a time na vodni i energetski bilans

  • Veoma se razlikuju po izgledu,strukturi i mestu nastanka


Oblaci

  • Podela oblaka prema spoljašnjem izgledu:

    • gomilasti (kumulusi)

    • slojeviti (stratusi)

    • perjasto-pramenasti (cirusi)

    • slojevito-gomilasti (stratokumulusi)

  • Podela oblaka po mestu nastanka

    • visoki – cirusi, cirokumulusi, cirostratusi

    • oblaci srednjeg sloja - altokumulusi, altostratusi

    • niski – stratokumulusi, stratusi, nimbostratusi, kumulonimbusi

  • Podela oblaka po fizičkom sastavu (na osnovu konstitutivnih elemenata)

    • potpuni kristali u vidu iglica

    • potpuni kristali i skelet od suvog snega

    • kristalni skelet i sitne kapljice magle

    • sitne kapljice magle (poluprečnik manji od 0,05 mm)

    • sitne kapljice (poluprečnika od 0,05 do 0,5 mm)

    • kišne kapljice (poluprečnika od 0,5 do 5 mm)


Oblaci

visoki oblaci: cirusi, cirokumulusi, cirostratusi


Oblaci

oblaci srednjeg sloja - altokumulusi, altostratusi


Oblaci

niski – stratokumulusi, stratusi, nimbostratusi, kumulonimbusi

http://www.serbianmeteo.com/site/index.php?page=niski-oblaci


Oblaci

  • Kumulusi – konvektivni oblaci koji nastaju lokalnim uzdizanjem toplih delića vazduha u uslovno nestabilnoj atmosferi

  • Kumulonimbusi – nastaju iz velikih i snažno razvijenih kumulusa stalnom evolucijom, tj. stalnim konvektivnim kretanjem. Ova konvektivna kretanja su posledica velike labilnosti u atmosferi koja je izazvana naglim opadanjem temperature vazduha u donjim slojevima atmosfere.

  • Stratusinastaju usled

    • radijacije vazdušnih masa

    • mešanja toplog i hladnog vazduha na donjoj granici inverzionog sloja

    • uzdizanja sloja magle usled zagrevanja zemljine površine ili povećanja brzine vetra

  • Stratusi i stratokumulusi su najpogodniji za delovanje u cilju izazivanja veštačkih padavina


Padavine


  • Login