1 / 44

“ PLAN I PROGRAM PRIPREMA”

“ PLAN I PROGRAM PRIPREMA”. Mišković Dragan. Po važećem kalendaru fudbalsko prvenstvo se odvija u dva ciklusa: Letnji, jesenji i zimski; Zimski, prolećni i letnji. U okviru svakog tog ciklusa postoje periodi, različiti po trajanju i sadržaju rada u njima a to su: Pripremni period;

Download Presentation

“ PLAN I PROGRAM PRIPREMA”

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. “PLAN I PROGRAM PRIPREMA” Mišković Dragan

  2. Po važećem kalendaru fudbalsko prvenstvo se odvija u dva ciklusa: • Letnji, jesenji i zimski; • Zimski, prolećni i letnji. U okviru svakog tog ciklusa postoje periodi, različiti po trajanju i sadržaju rada u njima a to su: • Pripremni period; • Osnovni period; • Prelazni period. • Sve periode delimo na po dve faze i to: Pripremni na: • Prvu fazu pripremnog perioda; • Drugu fazu pripremnog perioda. Osnovni na: • Predtakmičarsku fazu; • Takmičarsku fazu. Prelazni na: • Prelaznu fazu; • Fazu aktivnog odmora. PERIODIZACIJA SPORTSKOG TRENINGA

  3. Plan i program za ovaj period se sastavlja posle upoznavanja osnovnih zakonitosti iz upravljanja trenažnim procesom, koji počinje sa: • Upoznavanjem polaznog stanja pod čime podrazumevamo sprovođenje testiranja (motoričke sposobnosti) pre početka priprema i prikupljanje ostalih podataka (antopometrijske karakteristike, funkcionalne sposobnosti, socijalni status itd.); • Definisanje zadataka,što umnogome zavisi od polaznog stanja do kojeg se dolazi putem testiranja; • Planiranje i programiranje u zavisnosti od ciljeva i zadataka šta se u kom periodu rada želi postići. PRIPREMNI PERIOD

  4. U praksi razlikujemo i primenjujemo sledeće planiranje: • Višegodišnje ili perspektivno planiranje treninga; • Mesečno planiranje treninga – MEZOCIKLUSI; • Godišnje planiranje treninga – MAKROCIKLUS; • Nedeljno planiranje treninga – MIKROCIKLUS VRSTE I OBLICI PLANOVA

  5. STRUKTURA I SADRŽAJ CIKLUSA U TRENINGU

  6. U trenažnom procesu najvažnije je optimalno opterećenje, jer je kod njega maksimalni efekat. TIPOVI MIKROCIKLUSA: • Uvodni; • Udarni; • Modelirajući (situacioni); • Rekreativni (za oporavak); • Takmičarski. METODSKA PRAVILA: • Dinamika regenerativnog procesa je heterokratna, valovita je jer se sastoji iz različitih komponenti; • Svaki trening ostavlja tragove: • Povećava sposobnosti; • Mali efekat; • Negativni efekti; • Efekat svakog trenga se vremenom povećava, jer se ovećava kapacitet organima. Ista vežba osle izvesnog vremena gubi efekat; • Trening koji ima maksimalnu veličinu vodi do velikog umora ali lokaokaraktera, a trenig kompleksnog karaktera je znatno bolj efekat treningase određuje od broja, cilja i mesta treninga; • Nekoliko treninga sa različitim opterećenjem i dinamikom dovode do intenzifikacije i bržeg opterećenja. STRUKTURA I SADRŽAJ CIKLUSA U TRENINGU

  7. Treneri su najodgovorniji za izvršavanje zadataka postavljenih pred ekipom i za stvaranje i održavanje povoljnih međuljudskih odnosa u ekipi. • Uspešnost trenera u izvršavanju ekipnih zadataka značajno je povezano sa njegovom uspešnošću u izgrađivanju dobrih međuljudskih odnosa unutar ekipe. • Uticaj trenera na igru je odlučujući i to na rad, obučavanje i treniranje, na organizaciju rada, metod, rukovođenje ekipom i igračima na treningu i utakmici, kao i na psihološku pripremu itd. Trener mora da poseduje sledeće osobine: • Autoritet; • Odmerenost; • Samopouzdanje; • Odgovornost; • Znanje; • Sposobnost improvizacije; • Dobre organizacione sposobnosti; • Maštovitost itd. STRUKTURA I SADRŽAJ CIKLUSA U TRENINGU

  8. ZAKONITOSTI ODNOSA OPTEREĆENJA I PRILAGOĐAVANJA ORGANIZ

  9. ZAKONITOSTI ODNOSA OPTEREĆENJA I PRILAGOĐAVANJA ORGANIZMA

  10. Karakter jedinice treninga, kao izazivača stresa na koji se sportista funkcionalno adaptira, naziva se opterećenje, odnosno stimulans. Opterećenje stvara zamor, a kad opterećenje prestane, sledi oporavak koji sportistu vraća ne samo u njegovo prvobitno stanje, već bolje. Ovaj fenomen prebačaja naziva se superkompezacija. • Prvi zakon, zakon opterećenja, glasi da priroda opterećenja mora da predstavlja izazov sadašnjem stanju sportiste. Koncepcija superkompezacije ilustruje kako je ovo moguće. Idealno je kada se opterećenja uvode na vrhuncu superkompezacije. Ponovljeno opterećenje pre ili kasnije u ciklusu superkompezacije neće stvoriti čist i najveći efekat progresije. Ako je stepen opterećenja manji od optimalnog, to će se odraziti u smanjenju efekta. Ovde bi se kao izuzetak mogle navesti one jedinice treninga izdržljivosti kod kojih opterećenja treba uvoditi posle nepotpunog oporavka. • Drugi zakon je zakon povratnosti (reverzibilnosti) i on glasi: „Kad ne postoji nikakvo opterećenje, funkcionalna sposobnost se vraća na osnovni status, koji je uslovljen zahtevima njegovog načina života“. Ključ za pravilan postupak sa ovim zakonom leži u progresivnom opterećenju. • Trener mora da posmatra opterećenje i oporavak kao celovit proces i da utvrdi pravilne trenažne odnose (opterećenje – oporavak) u okviru treninga i između treninga. Superkompezacija

  11. Superkompezacija

  12. Obim treninga; • Intezitet treninga OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEMENATA SPOLJAŠNJEG OPTEREĆENJA

  13. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEMENATA SPOLJAŠNJEG OPTEREĆENJA

  14. OSNOVNE KARAKTERISTIKE ELEMENATA SPOLJAŠNJEG OPTEREĆENJA

  15. Pri određivanju strukture opterećenja u toku jednog treninga treba obratiti pažnju na sledeće smernice koje inače i proističu iz svega do sada navedenog: • Optimalan efekat treninga postiže se samo pravim redosledom opterećenja i odmora, • Intervali između opterećenja u toku jednog treninga su duži ukoliko je viši intenzitet i trajanje opterećenja (trenažnog nadražaja), • Sa podizanjem vrhunskog kvaliteta sportiste skraćuje se i vreme odmora kako bi predviđeni trenažni nadražaj i dalje bio dovoljno stimulativan. Učestalost ( gustoća) treninga

  16. Za fudbalera najvažnije su: • Aciklička aerobna izdržljivost: • Osnovu za acikličnu aerobnu izdržljivost čini sistem za transport kiseonika. Zbog toga ta metoda treninga ima za cilj poboljšanje funkcije sistema za transport kiseonika . Elementi tehnike kao što su driblinzi, vođenja lopte i udarci pogodni su za trening izdržljivosti. • Aciklička anaerobna izdržljivost: Trening izdržljivosti u fudbalu

  17. Kod te metode treninga trajanje treninga je centralno pitanje. Trening traje od 30-90 minuta u toku kojeg se vrši neprekidan rad bez velikih opterećenja. Trening se ne bi smeo prekidati. Puls mora biti od 140-160 otkucaja u minutu. • Metoda treninga • Trajanje: 30-90 min; • Intenzitet. 50% max opterećenja (180 otkucaja minus godine života, ukoliko ne postoji dijagnostika); • Ponavljanje: nema ponavljanja; • Oporavak: nema pauze; Ekstenzivni dugotrajni trening

  18. Fudbalske utakmice karakterišu dugotrajna naprezanja (90-125 min) intervalnog tj. isprekidanog karaktera. Ovakva metoda treninga, koja prestavlja kombinaciju trajanja i intenziteta, sprovodi se u trajanju od 30-40 minuta i to u 5 serija sa trajanjem serije od 6-8 minuta. Pauze između serija traju 5 minuta. • Metoda treninga • Trajanje: 30-40min (5ks 6-5ks 8 minuta) • Intenzitet: 160-180 otkucaja u minuti; • Ponavljanje: 5 • Oporavak: 5 minuta između ponavljanja; Intenzivni dugotrajni trening

  19. Kod ekstenzivnog intervalnog treninga naglasak je na količini rada. Pauze kod ove metode treninga vrlo su važne. • Metoda treninga • Trajanje: 2-10 minuta; • Intenzitet: 145-165 otkucaja u minuti; • Ponavljanja: maksimalno 2 po seriji • Serije: 4-8 • Oporavak: 60-90 sek između ponavljanja 2-4 min između serija. Ekstenzivni intervalni trening

  20. Bolja prokrvljenost mišića koji učestvuju u aktivnosti, na račun bolje kapilarizacije i vaskularizacije unutar mišića i izvan njega. To omogućava dovođenje veće količine kiseonika, hranjivih materija i brže odvođenje ugljen dioksida, toplote i mlečne kiseline; • Poboljšava se disanje jer mišići koji pomažu kod disanja bivaju deblji i jači; • Povećavanje zaliha glikogena u mišićima; • Bolji način sagorevanja masti tako da se manje troše rezerve glikogena; • Zadebljanje i povećanje srčanih komora, koje dovode do većeg udarnog volumena. Efekti treninga izdržljivosti

  21. Prilikom planiranja pripremnog perioda treba imati na umu da njegov najveći vremenski deo mora da se odnosi na razvoj specijalnih sposobnosti specijalne izdržljivosti i brzinsko – snažnih sposobnosti, prvenstveno na podizanju nivoa bazične izdržljivosti i snage. • U cilju postizanja ove opšte pripremljenosti može da se primenjuje dosta široki krug vežbi uzetih iz različitih sportova, koje su slične po karakteru i koordinaciji pokreta onima u fudbalu. One mogu da se uključuju u trening kao njegov sastavni deo, a neke vežbe mogu da se izdvajaju i u samostalne treninge (jutarnji treninzi u obliku kružnog treninga, fartleka, krosova itd.). ORGANIZACIJA RADA U PRIPREMNOM PERIODU

  22. Osnovniciljizadataksvakogtrenera je dakodsvojihfudbalera u pripremnomperioduizgradipunusportskuformu, a da je potom u takmičarskomperioduodržavanavisokomnivou. • Sportska forma je idealnostanjevodećihbazičnih, specifičnih, situacionihparametaratreniranostikojeosiguravapostizanjevelikeradnesposobnosti u takmičarskimuslovima. Osnovnipokazateljisportskeformesurezultatipostignuti u realnimuslovimasportskogtakmičenjatj. utakmice. SPORTSKA FORMA

  23. U procesu razvoja sportske forme postoje tri međusobno povezane faze: • Faza ulaska u sportsku formu • Faza održavanja sportske forme • Faza privremenog gubitka sportske forme. SPORTSKA FORMA

  24. Komponente sportske forme su brojne i samo kada su istovremeno podignute na najviši nivo i međusobno usklađene, ispoljavaju se kao puna sportska forma. U komponente sportske forme spadaju: • Fizičke sposobnosti; • Psihičke sposobnosti; • Tehničko - taktičke sposobnosti; • Vaspitne osobine i kvalitet. Komponente sportske forme

  25. Komponente sportske forme

  26. Fudbalski trening je višegodišnji proces sistematskog fizičkog vežbanja i učenja, pri kojem specifična metoda, sredstava i opterećenja dovodi do morfoloških promena na organizam i organskim sistemima fudbalera i do razvijanja onih sposobnosti koje su od značaja kako za uspešnu fudbalsku aktivnost tako i za razvoj celokupne ličnosti. • Specifične zakonitosti promovišu sledeće principe: • Usmerenost, specijalizacija, individualizacija; • Jedinstvo opšte i specifične pripreme; • Kontinuiranost trenažnog opterećenja; • Postepeno povećavanje dinamike opterećenja i valovitost dinamike opterećenja; • Cikličnost trenažnog procesa. FUDBALSKI TRENING

  27. Čas treninga se održava po unapred određenom planu i programu koji se po sadržaju uklapa u nedeljne, mesečne i godišnje planove rada. Treninzi u fudbalu traju obično između 60 i 100 minuta, sa izuzetkom jutarnjih, individualnih i treninga teoretske pripreme koji obično traju do 60 minuta. • U odnosu na vrstu treninga razlikujemo: • Kombinovani trening; • Trening specijalne pripreme; • Individualni trening; • Jutarnji trening; • Trening teorijske pripreme. FUDBALSKI TRENING

  28. Najčešće se primenjuje kombinovani vid treninga koji obično traje 90-100 minuta. • Vreme jednog treninga se sastoji iz tri dela, koji su međusobno povezani, a to su: • Uvodno - pripremni deo; • Osnovni ili glavni deo; • Završni deo treninga. FUDBALSKI TRENING

  29. Sredstvotreninga • Sredstvotreninga je vežba. • Vežbe se mogurazvrstati u tri grupe: • Opšte – pripremnevežbe; • Specifično – pripremnevežbe; • Specifičnevežbe. • Fizičkakondicija se stičekrozspecifično - pripremnevežbe, a najspecifičnijakondicijastiče se krozutakmiceipraktično je utakmicatakmičarskavežba. Nemaulaska u sportskuformu, bezpripremneutakmice. SREDSTVA, METODE I OPTEREĆENJA NA TRENINGU

  30. Opterećenje u treningu • Opterećenje je veličina delovanja vežbi na funkcionalnu strukturu organizma fudbalera. Svako opterećenje ima tri komponente: • Obim; • Intezitet ; • Pauza. SREDSTVA, METODE I OPTEREĆENJA NA TRENINGU

  31. ŠESTOMESEČNI PLAN RADA

  32. ŠESTOMESEČNI PLAN RADA

  33. NEDELjNI PLAN RADA – I

  34. NEDELjNI PLAN RADA – II

  35. NEDELjNI PLAN RADA – III

  36. NEDELjNI PLAN RADA – IV

  37. NEDELjNI PLAN RADA – V

  38. NEDELjNI PLAN RADA – VI

  39. PROGRAM RADA NA TRENINGU

  40. PROGRAM RADA NA TRENINGU

  41. PROGRAM RADA NA TRENINGU

  42. PROGRAM RADA NA TRENINGU

  43. PROGRAM RADA NA TRENINGU

  44. Joksimović, S.(2000). “Teorija taktike i treninga u fudbalu”. Niš: Studentski kulturni centar; • Koprivica, V.J. (2002). “Teorija sportskog treninga”. Beograd: Izdanje autora; • Rađo, I. (2000). “Izdržljivost nogometaša”. Sarajevo: Svjetlost; • www.socceroaza.blogspot.com; • Sporiš, G. Jovanović, M. Kubla B. (2010), “Teorija treninga UEFA”. Zagreb: Hrvartski Nogometni savez; • Aleksić V., Janković A. (2006): “Fudbal”, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd; • Koprivica V. J. (2001): ”Osnove sportskog treninga – I deo”, Izdanje autora; • Željaskov C. (2004): “Kondicioni trening vrhunskih sportista”, Sportska akademija Beograd. LITERATURA

More Related