1 / 50

Poglavlje 31

Poglavlje 31. Blagostanje. Društveni izbor. Pojedinci različito rangiraju, jer su im različite preferencije, različita ekonomska stanja.

halona
Download Presentation

Poglavlje 31

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript

  1. Poglavlje 31 Blagostanje

  2. Društveni izbor • Pojedinci različito rangiraju, jer su im različite preferencije, različita ekonomska stanja. • Na koji način ove različite preferencije pojedinaca mogu biti “agregirane” da bi dobili funkciju društvenih preferencija u odnosu na sva moguća ekonomska stanja?

  3. Agregiranje preferencija • x, y, zoznačavaju različita ekonomska stanja. • 3 učesnika:Boško, BrankaiBora. • Da li se upotrebom većinskog glasanja može dobiti željeno, sa društvenog stanovišta, ekonomsko stanje?

  4. više preferirano manje preferirano

  5. rezultati većinskog glasanja x pobeđuje y y pobeđuje z z pobeđuje x Ne postoji društveno najbolja alternativa! većinsko glasanja ne daje uvek tranzitivne društvene preferencije na osnovu tranzitivnih individualnih preferencija

  6. Rezultati glasanja prema rangu (najniži rezultat pobeđuje) za x-rezultat = 6 za y-rezultat = 6 za z-rezultat = 6 Nijedno stanje nije izabrano! glasanje prema rangu u ovom slučaju je nerešeno

  7. Manipulisanje preferencijama • Takođe, u većini slučajeva moguće su manipulacije sa glasačkim pravilima. • Tj.,jedna osoba može da glasa “neistinito” da bi društveni ishod glasanja bio onaj koji ona želi. • Ponovo razmotrimo glasanje prema rangu.

  8. Ovo su istinite preferencije.

  9. Ovo su istinite preferencije. Bora uvodi novu alternativu...

  10. Ovo su istinite preferencije. Bora uvodi novu alternativu...

  11. Ovo su istinite preferencije. Bora uvodi novu alternativu... ... i zatim laže.

  12. Bora uvodi novu alternativu... ... i zatim laže. Rezultati glasanja prema rangu za x-rezultat = 8 za y-rezultat = 7 za z-rezultat = 6 za -rezultat = 9 z pobeđuje!!

  13. Poželjna svojstva pravila glasanja • 1. Ako su preferencije svakog pojedincapotpune, refleksivne i tranzitivne, tada takve treba da budu i društvene preferencije, a koje su rezultat pravila glasanja. • 2. Ako svi pojedinci rangirajuxispredy, to isto mora da bude obezbeđeno pravilima glasanja. • 3. Društvene preferencije izmeđuxiytreba da zavise samo od preferencija pojedinaca između xiy.

  14. Erouova teorema o nemogućnosti: Jedini mehanizam koji zadovoljava sve osobine 1, 2 i 3mora biti diktatura – sva društvena rangiranja su rangiranja jednog pojedinca. Ovo implicira da mehanizam koji nije diktatura zahteva odustajanje barem od jedne osobine – 1, 2 ili 3.

  15. 1. Ako su preferencije svakog pojedincapotpune, refleksivne i tranzitivne, tada takve treba da budu i društvene preferencije, a koje su rezultat pravila glasanja. • 2. Ako svi pojedinci rangirajuxispredy, to isto mora da bude obezbeđeno pravilima glasanja. • 3. Društvene preferencije izmeđuxiytreba da zavise samo od preferencija pojedinaca između xiy. Od koje pretpostavke odustati?

  16. 1. Ako su preferencije svakog pojedincapotpune, refleksivne i tranzitivne, tada takve treba da budu i društvene preferencije, a koje su rezultat pravila glasanja. • 2. Ako svi pojedinci rangirajuxispredy, to isto mora da bude obezbeđeno pravilima glasanja. • 3. Društvene preferencije izmeđuxiytreba da zavise samo od preferencija pojedinaca između xiy. Od koje pretpostavke odustati?

  17. 1. Ako su preferencije svakog pojedincapotpune, refleksivne i tranzitivne, tada takve treba da budu i društvene preferencije, a koje su rezultat pravila glasanja. • 2. Ako svi pojedinci rangirajuxispredy, to isto mora da bude obezbeđeno pravilima glasanja. postoji čitav niz glasačkih procedura koje zadovoljavaju osobine 1. i 2.

  18. Funkcije društvenog blagostanja • ui(x)je korisnosti-togpojedinca zaukupnualokacijusvih resursa x. • utilitaristička: • suma ponderisane korisnosti: • minimaks:

  19. Pretpostavimo da društveno blagostanje zavisi samo od alokacija pojedinaca, umesto od ukupne alokacije svih resursa na različite pojedince. • Tj.,korisnost pojedinca jeui(xi), a ne ui(x). • Tada je društveno blagostanje gde jerastuća funkcija.

  20. Društvena efikasnost i efikasnostu Paretovom smislu • Svaka društveno efikasna alokacija mora biti efikasna alokacija u Paretovom smislu. • Zašto? • Ako ne bi bila, onda bi bilo moguće povećati korisnost jednog pojedinca bez smanjenja korisnosti bilo kog drugog pojedinca; tj., društvena neefiksnostParetova neefikasnost

  21. Moguća korisnost OB 0 0 OA

  22. OB 0 0 OA

  23. OB 0 0 OA

  24. OB 0 0 OA

  25. OB 0 0 OA

  26. OB 0 0 OA

  27. granica moguće korisnosti (gmk) OB 0 0 OA

  28. granica moguće korisnosti (gmk) OB 0 0 skup moguće korisnosti OA

  29. gmkpredstavlja skupefikasnih parova korisnosti

  30. gmkpredstavlja skupefikasnih parova korisnosti linije društvenog izoblagostanja

  31. veće društveno blagostanje

  32. veće društveno blagostanje

  33. društveni optimum

  34. društveni optimum je efikasan

  35. Pravične alokacije • Neke od alokacije koje su efikasne u Paretovom smislu su efikasne ali su “nepravične”. • Npr., alokacija u kojoj jedan potrošač dobija sva raspoloživa dobra je efikasna, ali je “nepravična”. • Da li konkurentska tržišta mogu da garantuju da su “pravične” alokacije dostižne?

  36. Ako učesnik A preferira alokaciju koju je ostvario učesnik B, u odnosu na sopstvenu alokaciju, kažemo da učesnik Azavidi učesniku B. • Jedna alokacija jepravičnaukoliko je: • efikasna u Paretovom smislu; • ne izaziva zavist (nepristrasna).

  37. Da li podjednaka raspodela početno raspoloživih sredstava nužno predstavlja pravičnu alokaciju? • Ne predstavlja. Zašto?

  38. 3 učesnika sa istom količinom početno raspoloživih sredstava. • UčesniciAiBimaju iste preferencije.UčesnikCima različite preferencije. • Učesnici BiCstupaju u razmenuučesnikBdostiže preferiraniju korpu. • Zbog toga učesnik A mora zavideti učesniku Bnepravična alokacija.

  39. 2 učesnika sa istom količinom početno raspoloživih sredstava. • Sada se razmena odvija na konkurentskim tržištima. • Da li alokacija posle razmene mora da bude pravična? • Da. Zašto?

  40. Početno raspoložive količine svakog pojedinca su podjednake i iznose: • Korpe kojima raspolažu pojedinci posle trgovine su • Tada je i i

  41. Pretpostavimo da učesnikAzavidi učesnikuB. • Tj., • Tada za učesnikaA važi • Kontradikcija! nije dostupna korpa za učesnikaA.

  42. Ovo predstavlja dokaz za sledeći stav : ukoliko su za dva učesnika ista početno raspoloživa sredstva, onda razmena na konkurentskim tržištima daje alokaciju koja je pravična.

  43. OB OA jednake količine početno raspoloživih sredstava

  44. OB za date cene p1i p2 nagib = -p1/p2 OA

  45. OB za date cene p1i p2 nagib = -p1/p2 OA

  46. OB za date cene p1i p2 nagib = -p1/p2 OA

  47. OB alokacija posle razmene – da li je pravična? OA

  48. OB zamenjena alokacijaA i B posle razmene alokacija posle razmene – da li je pravična? OA

  49. OB zamenjena alokacijaA i B posle razmene alokacija posle razmene – da li je pravična? OA Ane zavidiB na alokaciji posle razmene Bne zavidiA na alokaciji posle razmene

  50. OB zamenjena alokacijaA i B posle razmene alokacija posle razmene – da li je pravična? OA alokacija posle razmene je efikasna u Paretovom smislu i nema zavisti; ona je pravična

More Related