I. Н астанак антропологије као науке

1. I. Настанак антропологије као науке

2. XIX век и елементи нове парадигме (грч.парадеигма: моделилиузор). • Парадигма : систем представа, мисаониоквир, модел света, који проистиче из једне научне или теоријске матрице, струја мишљења. Законитости тог модела се разликују или су инкомпатибилне са законитостима другог модела. • Пример променепарадигме: коперниканскакосмолошкареволуција-хелиоцентризамзамењујеаристотеловски и птоломејскигеоцентризам. • Нова парадигма представља теоријску и менталну револуцију

3. Трагом века Просветитељства, неколико фактора је дубоко револуционисало менталитет и начин мишљења: • Уместо трансценденције природа и друштвени механизми. • Појам човека се мења: уместо метафизичког, друштвени и историјски субјект; произвођач богатства; плод васпитања и образовања. • Узроци те промене: индустријска револуција у Енглеској и француска политичка револуција. Масовно искорењивање људи са села у анонимност градова. • Судбина људи није више унапред написана већ се одређује у конфликтном друштвеном пољу.

4. Човек се дефинише превасходно својом радном способношћу и правним статусом: идеја коју све више намеће индустријски капитализам. • Појединац и људско друштво постају предмет научних истраживања и метода који су до тада били примењивани само на природни свет. • Природа је десакрализована: спољна сила коју треба освојити, потчинити, експлоатисати ефикасном људском акцијом и техником. • Нове друштвене и економске функције и димензије човека биле су одговор на практичну нужност као и на интелектуалне тежње.

5. Један мање видљив али одлучујући фактор промене парадигме пружила је лингвистика: • Откриће сродности између санскрита, древног и светог језика Индије и грчког и латинског; • Реконструкција хипотетичког првобитног индоевропског језика је подстакла систематску и компаративну анализу еволуције свих језика индоевропског порекла.

6. Лингвистичка истраживања су увела идеју о историчности култура и друштава и научне процедуре класификације и поређења. • Довело до сличних размишљања о социјалним и културним институцијама као што су сродство, митови, религија и право.

7. Последњи догађај који је обележио научну револуцију на извору социолошке и антрополошке науке: Жак Буше де Перт, (француски археолог, истраживач праисторије) : открио 1836. недалеко од града Абевил камено оруђе које припада палеолиту и тиме доказао да су људи били савременици сисара који су нестали пре неколико хиљада година. • Значајно откриће за физичку антропологију, односно антропогенезу (наука која проучава порекло човека и људских раса) и полазна тачка еволуционизма као научне теорије која сврстава људски род међу друге животињске врсте.

8. 1859. - година када проучавање људског бића, његовог друштва и еволуције постаје предмет посебне науке - антропологије. • Пол Брока, оснивач Антрополошког друштва Париза и његове колеге установљују антропологију као научну синтезу: палеонтологије, физичке антропологије, праисторијске археологије, лингвистике и етнографије.

9. Наука о еволуцији је поспешила рађање антропологије као науке у XIXвеку • Прелаз из хаотичног материјала, који су прикупили путници и хроничари претходних векова, у науку. • Утицај Чарлса Дарвина (1809 –1882) и Херберта Спенсера (1820-1903) на социологију и антропологију.

10. Х. Спенсер : енглески филозоф, биолог и теоретичар друштва. • Најпознатији је по томе што је сковао израз “опстанак најјачих” који је објаснио у свом делу Принципи биологије (1864) након што је прочитао Дарвинову књигу Порекло врста (1859) • Проширио је природну еволуцију на друштвени и етички домен. • Спорно и опасно проширење.

11. 1877. Спенсер објављује “Принципе социологије”: у објашњењу друштвене динамике позива се директно на биологију и заснива социјалну еволуцију на органској. • Уводи закон континуираног и неодољивог напретка и биолошки закон наслеђа стечених особина. • Сва друштва пролазе путању од примитивног ступња просте и хомогене структуре, ка вишим ступњевима које одликује све већа сложеност и разноврсност • Аксиом или постулат који нигде не објашњава

12. Аксиом или постулат: у традиционалној логици пропозиција која није доказана; логички израз за који се сматра да је тачан. • Његова истинитост се подразумева и он служи као почетна тачка за даљу дедукцију и закључивање.

13. Трансценденција: лат. transcendens ; од transcendere, прекорачити, прећи границу, превазићи. • Трансцендентно је оно што је изнад,што припада другом поретку ствари; спољашњи и супериорни узрок. Тај термин се нарочито користи за означавање односа Бога према свету - не значи потпуно изван или изнад света (изван и изнад су категорије које припадају овом свету) већ пре да се не своди нас свет, већ га обухвата и надилази.

14. Иманенција (антоним трансценденције): • Иманентно је оно што је унутар појава, у њима самима. • У филозофији религији, нпр. стоицизам, пантеизам (Спиноза), теозофија итд. по којима се Бог манифестује у свету, присутан је у њему и у стварима које га чине; потпуно јединство Бога (или творачког принципа) и света.

15. Спенсер је родоначелник социјалног еволуционизма који ће касније добити име социјалног дарвинизма • Шематизација и упрошћавање Дарвинове теорије. • Дарвинова главна иновација је методолошка: систематско подвргавање хипотезе о природној селекцији критичкој процени на основу исцрпних и брижљивих посматрања чињеница. • Дарвин је трагао за прецизно и временски дефинисаном узрочношћу, уместо да лењо постулира некакву трансцендентну покретачку силу.

16. Социјални еволуционизам садржи идеју о сврховитости (финализам) коју је Дарвин одбацио потврђујући, насупрот томе, улогу случајности у еволуцији врста (прилагођавање на случајне промене). • За Спенсера доминантну улогу играју стечене карактеристике које се вежбају, јачају и преносе (потомци освајача имају освајачке црте). • Спенсеров идеолошки систем: конфликти, друштвене неједнакости и освајачки ратови су примена природне селекције на људску врсту - одатле израз “опстанак најјачих” или “одабир најспособнијих”.

17. Финализам је теорија која афирмише постојање финалног узрока универзума, природе или човечанства. • Претпоставља постојање трансцендентног или иманентног плана, циља, смисла који руководи развојем (ниверзума, природе, човека). • Нпр: финални узрок (истовремено узрок и циљ) биолошке еволуције била би појава људске врсте. • Други назив: телеолошко становиште (грч. телос –крај, циљ, резултат)

18. Дарвинов методолошки приступ је постао узор оснивачима антропологије (а не идеја природне селекције и њене злоупотребе). • Дарвинов главни допринос друштвеним наукама је хеуристички: тражити узрок неке појаве на истом нивоу на којем се она манифестује. • Хеуристика je наука о методима и принципима проналажења новог (открића); од старогчког еуриско (« пронаћи ») одакле долази и еурека.

19. Тај принцип ће Емил Диркем (1858-1917) оснивач социологије и један од најзначајних социолога, јасно дефинисати • Фундаментално социолошко правило: једна друштвена чињеница треба да се објасни искључиво са становишта неке друге друштвене чињенице.

20. Тумачење друштвених појава са еволуционистичког становишта рачвало се на два крака, два основна појма: раса и култура. • 1. Натуралистичка струја: детаљан опис и утврђивање раса, проучавање њихових физичких сличности и разлика и преношење закључака на интелектуално и друштвено стање. • Пол Брока је хтео да установи френологију као егзактну науку, којом се из мерења волумена лобање изводио закључак о интелектуалним и цивилизацијским способностима народа и појединаца

21. Френологија (грч.phrenia,од phren« дух » и logia“говор, реч”):наука о локализацији менталних функција у мозгу; проучава облик лобање и на основу тога указује на менталне способности и карактерне особине. • Утемељивач френологије био је немачки неуроанатом и физиолог Франц Јозеф Гал (1758-1828)

22. Галов принцип: свака од урођених менталних карактеристика почива у одређеној зони мозга, чија величина одражава важност или израженост коју та особину има за дату особу и која се очитава на површини лобање • Зато је првобитни назив за френологију био cranioscopy (од лат. cranium: лобања и грч. scopein: посматрати, проучавати)

23. Френолози су “мапирали” површину лобање на зоне које су називали по карактеристикама као што су борбеност, опрез и моћ запажања. • Иако је била популарна све до пред крај XIX века, френологија је у потпуности одбачена.

24. Лекари, професори анатомије и сликари су почетком XIX века користили критеријум “фацијалног угла” да утврде расу која ја најближа мајмунима . • Френологија, односно френометрија ће се развијати током целог XIX века и директно ће утицати на имиграциону политику САД-а • Immigration Acts: ограничавао улазак у земљу “инфериорним расама” у које су спадали и јужни Европљани и источноевропски Јевреји, а привилегована је била “нордијска раса”.

25. Најпознатији френолог : италијански криминалистички антрополог Чезаре Ломброзо. • Бавио се френологијом у циљу превентивне идентификације злочинаца и других девијантних појединаца. (Криминална жена и проституција, Ломброзо и Фереро, 1893.)

26. Основни постулат френологије: норме и понашања људских група, као и економске и социјалне разлике последице су урођених физичких карактеристика. • “Жене”, “црнци”, “криминалци”, “пролетери”, “маргиналци” су на основу те “науке” проглашени инфериорним категоријама људи.

27. Инспирисаће расне теорије које ће преовлађивати током целог XIX века: • Појам расе је кључни појам којим се натурализују сви друштвени и културни производи. • Италијански криминалистички антрополог Алфредо Нићефоро је у књизи Сиромашне класе. Антрополошка и социјална истраживања (1905) упоредио “природно истраживање” радника са зоологијом која проучава животиње или ботаником као науком о биљкама.

28. “Егзотичне” популације такође ће бити подвргнуте натуралистичком погледу. • “Примерци” изложени на светским или колонијалним изложбама, у музејима, на вашарима и у циркусима, као представници примитивних и дивљих подгрупа човечанства.

29. Еугенизам је такође резултат натуралистичког погледа на човека. • Еугенетика: терминје1883.сковаоенглескинаучникФренсисГалтонпоаналогијисаетиком, физиком,итд. • Одгрч. eugenesдобророђен, оддоброгматеријала, племенитерасе: eu- „добро“ + genos „рођење“. • Означаватеорије и методезапобољшањељудскеврсте, заснованенагенетици. • Еугенизамјепокреткојизаговараеугенетику

30. 2. Културалистичка еволуционистичка струја • Диркемова (социолог) и Мосова (антрополог) критика појма “расе”: ништавност објашњења која успостављају директне узрочне везе између неког спољнег, простог феномена као што је физичка карактеристика и неког унутрашњег, сложеног феномена као што је друштвени обичај или политичка идеја. • Нова социолошка и антрополошка школа истиче да ниједна анатомска или морфолошка (расна) карактеристика нема никакво интелектуално или морално значење (Хенри Хуберт, 1901)

31. Морфологија: наука о структури и облику организама. • Организми се на земљи појављују у великом броју облика. Задатак морфологије је да утврди опште законитости које су узроци посебних облика, да их разуме и опише • Анатомија: морфологија унутрашњости организма.

32. Постулати културног еволуционизма • Попут живих организама, друштва и културе се развијају од једноставних (нижим) ка сложенијим (вишим) облицима рашћењем и променом. • Разлике међу културама су само квантитативне, у степену развитка; појединачне културе треба схватити као различите ступњеве на једној јединственој и универзалној скали развоја. • Линеарни (једносмерни) и нужни развој друштва и човечанства (детерминизам)

33. Најзначајнији представници културно-еволуционистичког правца: Едвард Тајлор, Луис Морган, Џејмс Фрејзер. • Тајлор: култура/цивилизација се развија на подлози разума и научног сазнања, а стоји у месту када њоме управљају древни обичаји који намећу прадедови. • Напредак тражи неспутани разум, па се овај аутор радикално супротставља сваком виду традиционализма. • Поступни али сигуран, неумитан напредак у развоју. • До културне еволуције долази зато што на крају разум, којег је пригушила традиција, преовлада над погрешним становиштем

34. У основи сваког еволуционизма је интелектуализам: борба против традиционализма и културног партикуларизма • (лат.particularis – придев:делимично »и од particula:делић, фрагмент, комад, честица) • Према Тајлору, све културне установе које се ослањају на традицију, а не на разум, у основи су нестабилне и неуке те их треба искорењивати. • Традиција (лат. tradere„предати, пренети даље“,) се може дуго одржавати, по сили инерције и навика, “али ће коначно ипак устукнути пред разумом”

35. Свуда тамо где се сусрећемо са тзв. феноменом “тираније традиције” то је поуздан знак да пред собом имам нижи ступањ развоја у коме није победио Разум. • Тајлорова основна теза: • што је нека култура на нижем ступњу утолико су закони традиције јачи, и обрнуто • На вишим ступњевима цивилизације људи желе да свесно побољшају своје установе, да их разумом превладају, док “међу нижим расама постоји тврдоглав отпор најпожељнијим реформама”

36. Негативан став према миту и митском сазнању: мит се доводи у везу са празноверјем, са историјски и вредносно нижим ступњем развоја. • Наука је право знање док је митологија лажни покушај сазнања. • Потцењивање мита и прецењивање (апсолутизација) разума

37. ОригиналанТајлоровдопринос:теорија о опстанкупревазиђенихобичаја (survivals – преостаци, рецидиви) • Какоједнодруштвоеволуира, некиобичаји, којинисувишенеопходни, остајупосилинавикекаостари, бескориснипртљаг. • Онислужекаосведочанства и примеринекадашњегстања,којијеновакултурапрерасла. • Нпр, европскамедицинскапраксапуштањакрви, којасезадржаладугонаконштојебилапотпунопревазиђенамодернијимтехникама. • КритичарипризнајуТајлорудајеидентификовао и именоваотајфеномен, алидаинерцијаилинавиканисунииздалекадовољнообјашњење за моћ традиције.

38. Прогресивна Тајлорова теза у односу на многе претходнике: људскиум и његовеспособностису глобалноистисвуда и у свимвременима, независноодступњадруштвеногразвојапојединачнихдруштава. • Друштволоваца и сакупљачаимаистуколичинуинтелигенцијекао и развијеноиндустријскодруштво. • Разликајеу знању и методологијизачијиразвојсубилепотребнехиљадегодина. • Еволутивностљудскогума и културе

39. ЗатоТајлорчестоупоређујепримитивнекултуресадецомилистадијумомдетињстваједногдруштва.ЗатоТајлорчестоупоређујепримитивнекултуресадецомилистадијумомдетињстваједногдруштва. • Једанодњеговихциљевабиојепобијањетеорије о дегенерацијикојајебилапопуларна у његововреме. • НакрајусвогнајпознатијегделаПримитивнакултура, Тајлоркаже: “Наука о културијесуштинскиреформаторсканаука”.

40. Луис Морган: еволуција човечанства ишла је следећом шемом, која је дефинисана технолошким инвенцијама: 1.дивљаштво, 2. варварство и 3. цивилизација • 1. Доба дивљаштва дели се на: • а) нижи ступањ (почетак језичке артикулације, организација хорде, примитивни промискуитет и инцестуозни бракови између браће и сестара), • б) средњи ступањ (откриће ватре, риболов, полигамни брак : Аустралија, Полинезија) и • ц) виши ступањ (употреба стреле и лука, грнчарија и разна друга оруђа).

41. 2. Доба варварства дели се на: • а) нижиступањ(прва земљорадња и припитомљавање животиња), • б) средњи ступањ (сточарство, земљорадња са наводњавањем, употреба цигли печених на сунцу) • ц) виши ступањ (прве ископине гвожђа, изум гвоздене запреге са сточном вучом).

42. 3. Доба цивилизације: алфабетско писмо, писани закони, земљорадња на високом нивоу, нагли пораст популације и појава индустрије и уметности.  • Моргановетеоријесуутицалекаснијеналевичарскетеорије. МорганјејединиамеричкидруштвенитеоретичаркојегсуцитиралиДарвин, Маркс и Фројд.

43. Џејмс Фрејзер: најпознатије дело “Златна грана” (The Golden Bough,1890). • Детаљно и документовано описује слична магијска и религијска уверења на целој земљи и њихову сличност са раним хришћанством. • Људска веровања напредују кроз три ступња, која се надовезују један на други: 1) примитивна магија, 2) религија и 3) наука. • Еволуционистичко схватање религије такође је “трофазно”: 1) анимизам; 2) политеизам (многобоштво, природне религије) ; 3) монотеизам (објављене религије, религије књиге)

44. Тростепени развој религијских облика свести се није показао важећим, али Златна грана, студија о древним обредима и митовима, још увек служи модерним митографима захваљујући богатству систематизованих података и информација. • То дело је увелико превазишло академске оквире: симболични циклус живота, смрти и поновног рођења које је Фрејзер наслутио у позадини митова свих заједница очарало је читава покољења уметника и песника - најчувенија је песма Т.С. Елиота, „Пуста земља“ – The Waste Land, 1922). • Новији утицај овог дела у уметности је крај Кополиног филма Apocalypse Now.