Средњовековни градови

1. Средњовековни градови као привредна и културна средишта

2. ПОЗНИ СРЕДЊИ ВЕК • Време после крсташких ратова • Повећана трговина, градови, и образовање • Смањена моћ племенитих великаша и повећана моћ краљева и народа РАНИ СРЕДЊИ ВЕК • Време пре крсташких ратова • Феудализам, римокатоличка власт, мало учења и неразвијена трговина Које су последице крсташких ратова? КРСТАШКИ РАТОВИ • Хришћани против муслимана • Повећана културна размена: нове идеје, нова луксузна роба, нови начини гледања на свет Средњи век 500 1300 1500 RимскоПочетакРенесанса царствосредњег века

3. Позни средњи век • Пољопривредници су развили тропољни систем (три поља): један део поља су остављали необрађеним да би могао да поврати своје храњиве састојке • Многим фармерима је то омогућило да напусте тежак живот на селу и побегну у градове где су се обучавали за занатске послове

4. Тропољни систем Необрађено поље Пожњевено поље Плуг Засађено поље

5. Градска привреда • Између града и села дошло је до велике поделе рада: грађанима је основно занимање занатство и трговина, а сеоском становништву и даље пољопривреда, по чему се средњовековни град разликовао од села, а слободан грађанин од зависног сељака.

6. Упоредо са развојем трговине, занатлије нису више производиле само за своју ужу околину, већ и за удаљеније крајеве, што значи да се роба производила за тржиште, а продавала за новац. • Натуралну привреду замењује робноновчана, која је карактеристична за позни средњи век.

7. Eснафи • Еснаф је удружење занатлија исте струке. Сваки еснаф имао је своју заставу, печат и симбол. Занатлија је био чврсто везан за еснаф. Чланови еснафа су ишли под својом заставом у верске поворке; у случају напада на град еснаф је представљао посебну војну јединицу; чланови еснафа приређивали су заједничке гозбе, а постојала је и заједничка каса за чланове еснафа који би се нашли у невољи. Еснафске заставе

8. Eснафи • Еснафи настају током 12. века. Временом су се изборили за место у градској власти, поред трговачких гилди. • Прописивале су цену и квалитет производа, начин производње, радно време и број људи који се бавио једним занимањем. Циљ је био спречавање конкуренције. • Ученици занатских мајстора називали су се шегрти. Временом се појављују и калфе – плаћени радници.

9. На еснафским скупштинама до ситница су се утврђивала правила рада у радионицама. Еснафска правила која су једном усвојена требало је да трају вечно, те се строго кажњавало одступање од еснафских правила, што је: 1. Штитило занатлије од конкуренције, али је истовремено 2. Онемогућавало даљи напредак производње.

10. Иако је еснаф био био удружење занатлија исте струке, сваки мајстор радио је у својој, посебној радионици, а поред мајстора су радили један ученик - шегрт и калфа. За шегрте су еснафски прописи предвиђали батине до крви, а мајстори су се држали прописа. Такође, рад шегрта доносио је зараду мајстору.

11. После 4 - 7 година, колико је обично трајало учење заната, шегрт је постајао калфа који је извесно време морао да ради код неког мајстора за плату. Када мајстор оцени његов рад као обар, калфа је постајао мајстор. Пре тога је морао да приреди гозбу за све чланове еснафа, а тек тада је стицао право да отвори своју властиту радионицу.

12. Средњовековне занатлије Шегрт• Родитељи плаћали за обуку• Живео са мајстором ињеговом породицом• Обавезно морао слушатимајстора• Обучавани4-7 година• Није дозвољено да се оженитоком обуке• Обуком напредује допозиције калфе Калфа(радник)• Радио је за мајсторада заради плату• Радио је 6 дана у недељи• Потребно је да мајстор процени да је добро савладао занат да би постао мајстор• Морао бити прихваћенод стране еснафа и морао да направи гозбу за све чланове еснафа Мајстор• Поседује сопствену радионицу• Сарађује са другимамајсторимаузаштитињиховепроизводње• у неким градовима учествовали у власти

13. Еснаф • Еснаф се бринуо о својим члановима и о њиховим породицама после смрти члана. Често је и школовао децу својих чланова. Еснаф је представљао своје чланове у односима са властима.

14. Еснафи • Пошто су еснафи имали градски монопол у свом занимању, били су у искушењу да подигну цене и снизе квалитет производа. • Еснафе су контролисале само градске власти, у којима су углавном имале већину представника. • Прописи еснафа су спречавале напредак у производњи, ако се чланство не би сложило да их сви уведу.

15. Позни средњи век – трговина • Занатлије су у почетку саме продавале своје производе, али у граду су се појавили људи који су се бавили смо трговином која је постепено постајала посебно занимање. Роба се најлакше и најјефтиније превозила воденим путевима.

16. Позни средњи век – трговина • Повећањем трговине, банкарствопостаје веома важно пошто су трговцима требале паре да инвестирају у робу. • Банкарски послови су се споро развијали, јер их је црква осуђивала. Забрањивала је позајмљивање новца уз камату, као грех. У 9. и 10. век црква није одобравала ни трговину, односно да се нешто што је купљено јефтиније скупље прода.

17. Банкарство(ИНФОРМАТИВНО) • Због негативног става хришћанске цркве према зеленаштву, тим пословима су се у 11. и 12. веку бавили Јевреји. Њихов положај није био сигуран, јер се често дешавало да им феудалац или краљ заплене капитал, када им понестане новца. Јевреји нису били радо прихваћени због зеленаштва и друге вере. Када су се у 13. веку појавили зајмодавци хришћани, Јевреји су протерани из Енглеске и Француске, a крајем 15. века и из Шпаније.У банкарским пословима се посебно истицала фирентинска владајућа породица Медичи. • У 12. веку и почетком 13. века међудржавни новчани промет превасхдно су обављала два велика војничка реда, теплари и хоспиталци. Располагали су огромном имовином свим деловима Западне Европе. Њихов духовни углед и војна моћ уливали су сигурност. Уништио их је француски краљ Филип IV Лепи (1285-1314), оптужујући их за јерес, да би им одузео имовину.

18. After the Crusades, people wanted more luxury goods & began to trade Трговина је довело до раста градова Medieval fairs brought iron & salt to the feudal manors; this was a very rare thing High Middle Ages—Crusades

19. Сајмови и трговина • Сељаци из околних села су одлазили у градове да тргују. • Тканина • Сланина • Со • Мед • Сир • Вино • Кожа • Боје • Ножеви • Канапи

20. Богати и сиромашни • У време настанка градова није се осећала велика разлика у имовном стању грађана. Међутим, са привредним развојем градова повећавала се разлика између богатих и сиромашних. У немаштини су живели физички радници, ноћни стражари, свирачи, гробари, коњушари који су се бавили недостојним пословима, према ондашњим веровањима.

21. Значај градова • Појава градова значи велику прекретницу не само у историји средњег века већ у историји људског друштва уопште. Јавила се потреба за школама. Трговачки и банкарски послови захтевали су писмене људе, те су у градовима отваране школе у којима су се учили читање, писање и право. • Истина, градски ваздух био је нездрав, али он је чинио човека слободним, те су кметови непрестано бежали из села у град где су стицали слободу • Град, који је економски ојачао, постао је највећипротивник феудалних стега. Из редова грађанстванастала је нова, буржоаска класа, која је срушила феудални поредак и укинула кметство.

22. Католичка црква Кметови Имање Градови Монарси Зачини Алгебра Рани средњи век против Позног средњег векаПовежи дате појмове: • Феудалци • Трговина • Римско царство • Феудализам • Муслимани • Крсташи • Краљ