Monetarne i javne finansije

Monetarne i javne finansije PowerPoint PPT Presentation


  • 250 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Download Presentation

Monetarne i javne finansije

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


1. 1 Monetarne i javne finansije

2. 2

3. 3 POJAM I SUŠTINA FINANSIJA PRVI DEO

4. 4 Finansije predstavljaju naucnu disciplinu koja izucava pojave, odnose i institucije u vezi sa: * kreiranjem, * prikupljanjem, * raspodelom, * trošenjem i * upravljanjem novcanim sredstvima. Osnovni cilj je zadovoljenje licnih, opštih i zajednickih potreba društva.

5. 5 Na francuskom (la finance) - oznacava novcane poslove pojedinaca ali i prihode i rashode države Na nemackom jez. Finanzen – državno poslovanje vezano za prihode i rashode Na Engleskom – finance – poslovi u nac. privredi Na srpskom: dva znacenja

6. 6 1. Aktivnost u pribavljanju, raspolaganju, upravljanju, prometu i upotrebi novca i zasnivanju imovinskih odnosa izmedu pravnih i fizickih lica 2. Naucna disciplina koja proucava odredene ekonomske kategorije.

7. 7 Finansije nastaju sa nastankom robno-novcanih odnosa Podrazumevaju: poslove tekucih naplacivanja i isplate u gotovom novcu, sve aktivnosti vezane za kredite sve aktivnosti vezane za osiguranje kupovina i prodaja valuta i deviza, emisiju i povlacenje novca rad banaka sve poslove privredene aktivnosti

8. 8 “Finatio” je latinska rec iz koje je proistekao pojam finansija i koji se danas kao takav upotrebljava u gotovo svim jezicima sveta. oznacava – placanje Financia i financia pecuniaria su izrazi koji su se razvili iz pojma finatio, i oznacavaju placanje, placene iznose u novcu.

9. 9 Finansije kao naucna disciplina Finansije kao naucna disciplina temelje svoje izucavanje na osnovnim ekonomskim principima. Osnoni interes finansija danas je – javni ili društveni interes. Funkcionalnost finansija se zasniva na principima:racionalnosti, efikasnosti, ekonomicnosti, privrednoj i socijalnoj stabilnosti, solidarnosti, uzajamnosti, demokraticnosti, federalizmu, opštosti itd.

10. 10 Finansije kao i svaka naucna disciplina imaju svoju: Teoriju – (cine je ekonomska, politicka, socijalna, obrazovna, kulturna i dr. dejstva) Politiku – (finansijsku politiku) koja je deo društvene i ekonomske politike i cine je institucije, instrumenti, mere i mehanizmi Neophodno je definisati stanje i ciljeve finansijske politike

11. 11 Finansije se dele na: mikrofinansije i makrofinansije

12. 12 Predmet izucavanja finansija Finansijska ekonomika – izucava finansijsko poslovanje firme da bi se izvršilo finansiranje uz najmanje troškove Finansijska politika – primenjena nauka o finansijama Finansijsko pravo – skup pravnih propisa kojima se regulišu pitanja iz oblasti finansija

13. 13 Makrofinansije obuhvataju sledece oblasti: Monetarne finansije, Javne – društvene finansije, Bankarstvo, Medunarodne finansije, Osiguranje. Monetarno-kreditna politika predstavlja skup nacela, pravila, kriterijuma,stavova u regulisanju kreditnih odnosa, izvora kredita,nosilaca, korisnika kredita, uslova kreditiranja.

14. 14 Mikrofinansije obuhvataju izucavanje funkcija finansija na nivou preduzeca. Zadatak izucavanja finansija je da blagovremeno pribave novcana sredstva za zadovoljenje odredenih potreba u delokrugu rada državnih organa (državna administracija,sudstvo,odbrana,policija,...), društvenih delatnosti (nauka,obrazovanje, kultura, zdravstvo.

15. 15 Monetarne finansije Pojam i suština novca Njegovo pojavljivanje i upotreba pocinje sa pojavom robne razmene. Do tada se razmena obavljala neposredno – trampom. Funkciju opšteg ekvivalenta su obavljali stoka, so, krzno, tekstil i sl. Pojavljuje se metal sa odredenom težinom, uz utiskivanje odredenih znakova.

16. 16 Prvi sistem se naziva penzatarskim (metali sa odredenom težinom) Drugi sistem se naziva numerickim (metal sa utisnutim znakom) Pojavljuje se zlato u ulozi opšteg ekvivalenta koji pocinje da uspešno rešava problem funkcionisanja razmene zbog osobina koje poseduje ato su: postojanost, retkost, deljivost,pri cemu se ne menja odnos zbira delova i celine. Zlato ima vrednost i upotrebnu vrednost.

17. 17 Vrednost ima jer je za njegovu proizvodnju utrošen ljudski rad Upotrebnu vrednost – jer se može koristiti u razlicite svrhe Zlato je dugo imalo dominantnu ulogu novca a ima je i danas ali u manjoj meri. Danas postoje i druge vrste novca:papirni,kreditni,depozitni novac.

18. 18 VRSTE I VREDNOST NOVCA METALNI NOVAC Zašto metali preuzimaju funkciju opšteg ekvivalenta? Zbog svojih osobina: laka prenosivost, trajnost, deljivost, moguce ih je topiti. Osim zlata i srebra kao novac je korišceno i gvožde i bakar. U starom veku su novcu pripisivana posebna svojstva i simbolizovao je božanstva.

19. 19 Zbog toga su na monete utiskivani likovi raznih božanstava,ili likovi vladara. U XV veku sa pocetkom merkantilizma u Evropu pocinju da pristižu vece kolicine plemenitih metala (poreklo iz trgovinskih odnosa i osvajackih pohoda) U XVII veku država po prvi put preuzima na sebe “izdavanje” kovanog (metalnog) novca, sa tacno odredenim oblikom, težinom i kvalitetom (kolicinskim odnosom razlicitih metala u svom sastavu). Tako je nastala moneta. (kovani novac tacno odredenog sastava težine i kvaliteta).

20. 20 Kovanje i promet novca donosili su redovne prihode državnoj, tj. vladarevoj kasi,kada se po prvi put javljaju pokušaji krivotvorenja novca, što se smatralo najtežim zlodelom protiv države , veleizdajom i kažnjavalo smrtnom kaznom (smrtna kazna za tajno kovanje novca vodi poreklo još iz rimskog prava). .

21. 21 Clanom 169. Zakonika cara Dušana (1354.g), smrtna kazna spaljivanjem za tajno kovanje novca postala je deo srednjevekovnog srpskog krivicnog prava. Smatralo se najtežim krivicnim delom protiv države. Pre Dušanovog zakonika nema pisanih tragova o kažnjavanju smrtnom kaznom za ovakva dela u našim krajevima.

22. 22 U XVIII veku raspoložive kolicine zlata nisu mogle da prate potrebe industrijske revolucije. U ovakvim uslovima napušta se metalizam (upotreba metala za izradu novca) i prelazi se na izradu,izdavanje i upotrebu papirnog novca.

23. 23 PAPIRNI NOVAC Posle sloma metalizma nastupa razdoblje zlatnog standarda i stvaranje i upotreba papirnog novca (XVII vek). Papirni novac je prvi put upotrebljen 1690.god.u državi Masacusets. Pocetkom XVIII veka pojavljuje se u Francuskoj, a kasnije i u drugim zemljama.

24. 24 Tek sa pojavom novcanica (banknota) sa zlatnim važenjem, papirni novac poprima karakter prometnog sredstva. U pocetku su papirne novcanice bile zamenljive za zlato, ali je kasnije usledilo vece odstupanje vrednosti papirnih novcanica od zlatnog pokrica.

25. 25 Razlikujemo 3 standarda: Cisti zlatni standard (vrednost papirnih novcanica u opticaju bila je za oko 1/3 iznad raspoložive kolicine zlata, jer su procene pokazivale da se toliko novcanica nikada ne povuce iz opticaja i zameni za zlato)

26. 26 Zlatnopolužni standard (vrednost papirnih novcanica u opticaju je 2/3 iznad raspoložive kolicine zlata, s tim da više nije bila svaka novcanica zamenljiva za zlatni novac, nego samo za iznos novcanica u vrednosti jedne zlatne poluge.

27. 27 Zlatno devizni standard (vrednost papirnih novcanica u opticaju mogla je biti za oko 2/3 iznad raspoložive kolicine, ali sada ne samo zlata nego i deviza. Pocinju se osnivati berze novca, na kojima se uporeduje odnos jedne valute prema drugoj (tzv. “kotiranje valuta”) na kojima je utvrdivana razlika izmedu vrednosti zlata i vrednosti papirnih novcanica pojedinih valuta.

28. 28 Uspostavlja se valutni kurs – odnos vrednosti zlata i vrednosti papirnih novcanica pojedinih valuta. Uvodi se mehanizam tzv. zlatnih tacaka, preko kojih su valutni kursevi odražavali odstupanje pojedinih nacionalnih valuta od jedinstvene medunarodne vrednosti zlata. Ovaj mehanizam zlatnih tacaka se temeljio na zakonskom pravu zamene papirnih novcanica za zlato.

29. 29 Uvodi se mehanizam gornje i donje zlatne tacke: 1. Gornja zlatna tacka predstavlja izvoz zlata – postoji takav nivo valutnog kursa pri kome se sva placanja inostranstvu podmiruju izvozom zlata, jer je to za izvoznika povoljnije nego da kupuje drugu valutu kod centralne banke.

30. 30 2. Donja zlatna tacka predstavlja uvoz zlata – znaci da je nivo valutnog kursa takav da se isplati zameniti valutu u inostranstvu i uvesti zlato u zemlju, jer razlika izmedu valutnog kursa i zlatnog pariteta pokriva troškove unosa (dovoza) zlata. Konvertibilnost je bila na snazi do 30-tih godina prošlog veka ali je znacila zamenljivost papirnog novca za zlato a tek kasnije konvertibilnost znaci medusobnu razmenljivost razlicitih nacionalnih valuta.

31. 31 KREDITNI NOVAC Pojavljuje se dopunsko sredstvo placanja – priznanica ili certifikat o zlatu Nije postojala obaveza prihvatanja priznanice o zlatu kao sredstva placanja, vec je bilo zasnovano na dobroj volji poverioca, kao izraza njegovog poverenja u mogucnost zamene papira za zlato. Izdavale su ih samo poznate i solidne banke, cime su se iste obavezivale da ce donosiocu priznanice isplatiti naznaceni iznos u zlatu.

32. 32 Papirne novcanice zamenljive za zlato su štampale posebne banke ovlašcene od strane države – emisione banke. Kako banknote nisu bile dovoljne za pokrice potreba robnog prometa, kao dopunsko sredstvo placanja se pojavljuje kreditni novac (papirne novcanice, cekovi, menice i dr.) Kreditni novac nije imao pravi status novca, vec je tretiran kao “novcani surogat” (zamena novca)

33. 33 Funkcije novca 1. Funkcija mere vrednosti 2. Funkcija prometnog sredstva 3.Funkcija sredstva placanja 4. Funkcija novca kao sredstva za zgrtanje blaga 5. Funkcija svetskog novca Funkcija novca kao konzervatora vrednosti Funkcija novca kao izraza solventnosti i likvidnosti Funkcija novca kao garanta slobode konzuma

34. 34 1. Ova funkcija proistice iz delovanja zakona vrednosti prema kome se vrednost svake robe odreduje kolicinom društveno potrebnog rada za proizvodnju te robe. F.mere vrednosti je u tome što se vrednost svake robe izražava u novcu i predstavlja cenu te robe.

35. 35 2. Ova funkcija se ispoljava u tome što je posredovanjem omogucena razmena robe. Imalac bilo koje robe može tu robu zameniti za bilo koju drugu robu posrednim putem, tako što prvo zamenjuje svoju robu ili usluge za novac, kojim onda može kupiti robu koju želi.

36. 36 3. Ova funkcija proistice iz cinjenice da se ne mora poklapati vreme kupovine sa vremenom placanja. Pored kupovine postoje i druge usluge, obaveze i sl. Cije se placanje može odložiti. To je posledica razvoja proizvodnih snaga sa sve vecom podelom rada i pojavom kreditnih odnosa. Novac kao takav u sbi sadrži funkciju platežnog sredstva.

37. 37 4. Ova funkcija je nastala iz okolnosti da se novac kao zamena za bilo koja dobra i robe koje imaju vrednost i upotrebnu vrednost, mogao cuvati da bi se trošio onda kada njegovom imaocu odgovara. U današnje vreme, kada su razvijeni štedno-kreditni odnosi, cuvanje novca je sve rede. Novac se ulaže u štednju, koja vlasnicima donosi kamate.

38. 38 5. Ova funkcija novca je nastala iz sve vece potrebe da se na osnovumedunarodne podele rada vrši razmena izmedu pojedinih zemalja. U pocetku je zlato obavljalo funkciju svetskog novca (zbog svoje vrednosti i upotrebne vrednosti) i postalo univerzalna roba jednaka za sve, bez ogranicenja na zemlju proizvodaca. U savremenim uslovima medunarodna razmena se naravno ne vrši putem zlata, vec preko ovlašcenih nacionalnih banaka.

39. 39 Medunarodno placanje se vrši na osnovu kurseva valuta, koji predstavljaju odnos vrednosti jedne valute prema drugoj, ili prema zlatu, zavisno od postignutog dogovora izmedu zemalja ucesnica u razmeni.

40. 40 1. Funkcija novca kao izraza solventnosti i likvidnosti i 2. Funkcija novca kao garanta slobode konzuma, predstavljaju novije funkcije novca (prema nekim autorima to i nisu nove funkcije nego su samo izvedene iz nekih od pet “starih” funkcija novca).

41. 41 Prva funkcija novca proistice iz mogucnosti da se novac koji se poseduje ne mora odmah koristiti, jer postoji mogucnost njegovog cuvanja i angažovanja prema nahodenju njegovog imaoca. F-ja novca je i u tome što se pomocu njega izražava stanje solventnosti i likvidnosti.

42. 42 Likvidnost se odnosi na kratkorocnu vremensku uskladenost, tj. sposobnost banke da odgovori dospelim obavezama u odredenom roku. Princip solventnosti daje primat dugorocnoj vremenskoj uskladenosti tj. stalnoj sposobnosti banke da svoje obaveze isplati u celini.

43. 43 Nelikvidnost nastaje u slucaju kad kod odredenog subjekta (preduzeca, banke) nastupi stanje neuskladenosti izmedu izmirenja obaveza i naplate potraživanja. Ako nastane dugotrajnija nemogucnost izmirenja obaveza, nastupa stanje insolventnosti, gubi se solventnost subjekta, što za sobom povlaci mnoge posledice, pa i sam stecaj.

44. 44 Druga funkcija se sastoji u tome što se za novac mogu kupiti sve vrste roba i usluga koje su izložene prodaji bez ogranicenja. Ogranicenje postoji samo u izuzetnim prilikama, kada se organizuje racionirano snabdevanje ili kada se kupovina obavlja radi nedozvoljene trgovine.

45. 45 Kupovna moc novca se izražava odnosom jedinica novca prema odredenoj kolicini robe ili meri usluga, odnosno, koliko se robe ili usluga može dobiti za odredenu kolicinu novca. Kupovna moc novca se može meriti i izražavati na unutrašnjem i medunarodnom tržištu

46. 46 Na unutrašnjem tržištu kupovna moc se meri odnosom ukupnih robnih fondova i njihove strukture s jedne i novcanih fondova s druge strane. Posmatranje kretanja kupovne moci: -staticki -dinamicki

47. 47 Staticki kupovna moc novca se odreduje po tome koliko se u jednom periodu može kupiti robe ili dobiti usluga za odredenu kolicinu novca. Dinamicki se kupovna moc novca prati tako što se na osnovu statistickih metoda prikupljanja,obrade i analize podataka prate cene najvažnijih proizvoda i usluga i vrši njihovo uporedivanje.

48. 48 Kupovna moc novca se najcešce meri indeksom cena na malo i indeksom troškova života. Na medunarodnom tržištu kupovna moc novca se meri prema mogucnosti koliko se jedinica stranog novca može dobiti za jedinicu domaceg novca, ili koliko se daje jedinica domaceg novca za jednu jedinicu stranog novca.

49. 49 Novcani sistemi predstavljaju skup zakonskih propisa koji regulišu sva pitanja koja se odnose na novac jedne zemlje. Po pravilu odredeni monetarni sistem važi na teritoriji jedne zemlje, ali može i obuhvatati i teritoriju više zemalja (monetrana unija). Primer EU i € i SAD i $. Ako monetarni sistem važi na teritoriji jedne zemlje onda se govori o monetarnom suverenitetu.

50. 50 Monetarne unije predstavljaju viši stepen privredne i društvene integracije izmedu zemalja. Zakonom i propisima se regulišu najbitnija pitanja vezana za monetarne sisteme jedne zemlje. Najvažnija pitanja koja se regulišu monetarnim sistemom su:

51. 51 Naziv nacionalne valute Oblik novca Apoeni u kojima ce se novac kovati i štampati Materijalna supstanca za koju je novac vezan i odnos novca prema toj supstanci, paritet itd.

52. 52 Osnovna podela novcanih sistema vrši se na dve grupe i to na: metalisticki ili vezani novcani sistem i papirni ili slobodni novcani sistem

53. 53 METALISTICKI ILI VEZANI NOVCANI SISTEM Predstavlja takav sistem u kome je zakonom uredeno da novcana jedinica sadrži odredenu kolicinu nekog metala ili da je vezana, odnosno pokrivena tim metalom. U zavisnosti od toga da li je novac vezan za jedan, dva ili više metala razlikujemo:

54. 54 Monometalisticko Bimetalisticko i Multimetalisticko važenje

55. 55 Monometalisticko važenje je ono važenje kada je novac od jednog metala ili kada je novcana jedinica vezana samo za jedan metal. Tako postoji monometalizam zlata i monometalizam srebra Monometalizam se naziva još i zlatnim standardom, a za njegov pocetak se uzima 1774.godina, ali je pravi monometalizam u Engleskoj uveden tek 1816.god.

56. 56 Monometalizam se javlja u tri vida: U vidu zlatnih valuta, zlatnih poluga i zlatnih deviza Monometalizam zlatnih valuta je novcani sistem u kojem se novcanice kuju od zlata sa odredenom kovnickom stopom, cime se odreduje broj novcanica koji se iskiva od jednog kilograma zlata, finoca legure itd.

57. 57 Monometalizam zlatnih poluga, je novcano važenje gde ne postoje novcanice od zlata, vec se novcanice u odredenim iznosima i pod odredenim uslovima mogu zameniti samo za zlatne poluge. Sistem zlatnih deviza je strani novac koji ima zlatno pokrice i koji se može konvertovati (pretvoriti) u zlato.

58. 58 Bimetalisticko važenje je takvo novcano važenje u kome se novac kuje od dva metala, najcešce zlata i srebra. Postoje: puno, paralelno i hromo važenje. Puno – novcanice(i od srebra i od zlata) su potpuno ravnopravne kao sredstvo placanja

59. 59 Paralelno – je sistem gde zakonom nije zagarantovan odnos vrednosti izmedu dva metala, nego se njihov odnos slobodno formira na tržištu. Hromo važenje – postoje dve vrste metalnog novca koje nisu medusobno ravnopravne.(na pr. zlatnim novcem se može kupiti sve, a srebrnim samo odredene robe)

60. 60 Multimetalisticki sistem se karakteriše po tome što se novcanice iskivaju od više vrsta metala. Ovaj sistem je nestabilan jer ne postoji stabilan odnos izmedu vrednosti pojedinih novcanica.

61. 61 PAPIRNO ILI SLOBODNO VAŽENJE U sistemu papirnog važenja, novac nije vezan za zlato ili neki drugi metal što znaci da nije ni konvertibilan. Zove se slobodno važenje jer ne postoji obaveza zamenjivanja novca za zlato. Kako se dinamika cena prati preko njihovih indeksa, slobodno, papirno važenje se naziva još i indeksnim važenjem.

62. 62 KVANTITATIVNA TEORIJA NOVCA D.Rikardo polazi od teorije radne vrednosti, Vrednost novca i plemenitih metala tretira kao vrednost ostalih roba, gde vrednost i novca i roba zavisi od kolicine dr. potrebnog rada potrebnog za njegovu proizvodnju.

63. 63 Osnovna postavka kvantitat. Teorije novca je tvrdnja da je ukupna kolicina novca u opticaju jednaka ukupnoj vrednosti ekonomskih transakcija izvršenim tim novcem, tj.:N = R*C, N – kolicina novca R – roba C - cene

64. 64 Iz prethodnog obrasca sledi da je C=N/R, što znaci da svako povecanje kolicine novca u opticaju, uz nepromenjenu kolicinu robe, dovodi do povecanja opšteg nivoa cena, u cemu i jeste suština kvantit. teorije novca. Fišer dalje razraduje ovu teoriju tako da C=N/R sada glasi M*V=P*T

65. 65 gde je: M-novcana masa P-nivo cena V-brzina opticaja novca T-obim ekonomskih transakcija

66. 66 Maršalova varijanta kvantitativne teorije novca Maršal pažnju usmerava na brzinu opticaja novca Uvodi koeficijent “k”=1/V (V-brzina opticaja novca)- što je veca brzina opticaja novca to je koeficijent manji. Maršalov zakljucak je da odnos izmedu kolicine novca i nivoa cena nije direktan, i zavisi od kamatne stope i marginalne efikasnosti kapitala, tj. od profitne stope.

67. 67 KEJNSOVO SHVATANJE KVANT. TEORIJE NOVCA Kejnzijanska dohodna teorija smatra da su osnovni uzroci kretanja cena nemonetarne prirode: kretanje nadnica, deficit budžeta itd Umesto monetarne politike, kejnzijanci preporucuju primenu fiskalne politike i politike nadnica. Isto tako, kejnzijanci smatraju da je primena monetarne politike neophodna samo u slucaju regulisanja kamatne stope.

68. 68 Savremena kvantit. teorija novca Njen utemeljivac je Milton Fridman koji je na teoriju postavio na osnovu empirijskih istraživanja. Smatra da postoji jaka veza izmedu kretanja kolicine novca i kretanja cena kao i ostalih ekonomskih kategorija. Fridman polazi od toga da je kvantitativna teorija u suštini teorija tražnje novca.

69. 69 Prema njemu imovina se može držati u pet razlicitih oblika: 1) novac kao oblik potraživanja 2) obveznice 3) akcije 4) fizicka dobra 5) ljudski kapital.

70. 70 Veoma je interesantno mišljenje Fridmana o tome da novac nije samo sredstvo razmene vec i "nešto što omogucuje ljudima da razdvoje akt kupovine od akta prodaje". Kako je Milton Fridman pristalica kvantitativne teorije novca, on smatra da postoji takva zakonitost u odnosima kolicine novca i cena kakva postoji u prirodnim zakonima fizike.

71. 71 METALISTICKA TEORIJA NOVCA Metalisticka teorija novca je poznata pod nazivom novcani metalizam. Naziv metalizam podrazumeva jedan vid teorije novca, koja polazi od shvatanja da novac mora da ima "pokrice" u nekoj robi, tako da osnovni izvor vrednosti novca bude vrednost robe koja vrši funkciju sredstva razmene i sredstva placanja.

72. 72 Pristalice ove teorije isticu da se novac mora sastojati od nekog plemenitog metala ili da ima pokrice u takvom metalu, tako da izvor njegove prometne vrednosti cini prometna vrednost toga metala. Sistem zlatnog važenja sa opticajem zlatnika bio je klasicni primer novcanog metalizma, jer su pored zlatnika u opticaju bile i banknote koje su imale stoprocentno pokrice u zlatu

73. 73 DRŽAVNA TEORIJA NOVCA Interesovanje države za pravo izdavanja novca Usvajanje zakonske regulative Ova teorija je jednostrana, jer novac shvata iskljucivo kao pravnu kategoriju, a mora se priznati da je ekonomski pojam novca važniji od njegovog pravnog pojma

74. 74 NOMINALISTICKA TEORIJA NOVCA Nominalisticka teorija novca, ili tzv. nominalizam, polazi od principa da je novcana obaveza jednom zauvek odredena brojem novcanih jedinica. To znaci da je nominalna vrednost u stvari vrednost izražena brojem novcanih jedinica. Novcana jedinica ne mora imati materijalnu vrednost, ali svaki komad novca mora imati svoju nominalnu vrednost.

75. 75 Nominalizam se ne posmatra samo kao teorija o novcu, vec se veoma cesto shvata i kao monetarno-politicki pravac. Sa stanovišta takvog shvatanja, nominalizam znaci da sve promene u cenama poticu od promena vrednosti robe, pa cak i u onim slucajevima kada dolazi do promena opšteg nivoa cena, što je znak da je promena vrednosti nastala kod novca, a ne kod robe.

76. 76 POJAM I VRSTE INFLACIJE “Ko pojave posmatra u njihovom poreklu i razvoju dobice najjasnije podatke o njima.” Aristotel Inflatio-naduvavanje ili nadimanje (1864.g)

77. 77 Prema nalazima istraživaca koji su analizirali arheološke podatke iz drevnog grada Mesopotamije, jednog od najstarijih kulturnih, politickih i trgovackih centara civilizacije, prva inflacija u istoriji se dogodila u Vavilonu. Nju je, prema tvrdnjama ovih naucnika, izazvao legendarni osvajac Aleksandar Veliki, koji je dovlacio plen sa svojih osvajackih pohoda, najcešce u srebru. Ova inflacija je, prema nalazima, trajala oko jedne decenije. ("Politika" 30.01.2002. god.)

78. 78 Problem inflacije nastaje kada se kolicina novca menja bez odgovarajucih promena na strani ponude robe, tako da takve promene deluju na rast cena. Kada se povecanje mase novca zaustavi, dolazi do zaustavljanja rasta cena na nivou formiranog novcanog opticaja. ili drugim recima: kolicina novca ? kolicina robe

79. 79 VRSTE INFLACIJE Inflacija se može razlikovati prema sledecim karakteristikama: 1. prema jacini ili intenzitetu 2. po dužini svog trajanja 3. po poreklu svog primarnog nastanka 4. po svom odrazu, odnosno uticaju na cene 5. prema nacinu nastanka.

80. 80 1) Prema intenzitetu: lake (2-5%), srednje (5-15%) i hiperinflacije. 2) Prema dužini trajanja inflacionog procesa:sekundarne- dugo traju, jednokratne- viši rast cena, hronicne-oštrije i dugorocnije. 3)Prema poreklu: uvezena i domaca

81. 81 4) Prema mogucnosti odraza na cene:aktivna i neaktivna 5) Prema nacinu nastanka : namerna i hotimicna. Osim prethodnih postoje još i : prigušena otvorena hiperinflacija monetarna inflacija inflacija troškova reprodukcije

82. 82 Prigušena ili kontrolisana inflacija - nastaje kao posledica primene stabilizacionih mera ekonomske politike. Osnovne mere koje se primenjuju kao stabilizacione su ogranicavanje rasta cena, propisana veca štednja, racionalisana potrošnja i investicije.

83. 83 Cilj ovih mera jeste da se da se ublaži ili zaustavi opšti rast cena. Primena administrativnih mera u kontroli inflacije deluje samo privremeno da bi se smanjio (ali ne i potpuno uklonio) inflacioni jaz. Njihova primena dovodi do stvaranja prikrivene ili progušene inflacije.

84. 84 Sa prestankom delovanja mera administrativne kontrole inflacije, višak novcane tražnje se izliva na tržište. Tako se manifestuje povecana tražnja za robama. Medutim zalihe roba su na tržištu MANJE od novcane tražnje, pa se ponuda i tražnja izravnavaju kroz porast nivoa cena. Tako prikrivena prelazi u otvorenu infalciju.

85. 85 Otvorena inflacija Kada se i pored primene mera antiinflacione politike u privredi javlja permanentan (stalan) rast cena – govorimo o otvorenoj inflaciji. Ova kategorija inflacije gotovo da ne postoji u praksi, vec samo u teroriji, zato što danas postoje veoma razvijene mere antiinflacione politike.

86. 86 Ovaj tip inflacije ne pogada podjednako sve sektore i grane privrede. Zbog toga dolazi do disproporcija u razvoju privrede i raspodeli ND. Ovaj tip inflacije se cesto vezuje za postojanje tzv. “inflatornih ocekivanja”. Najcešce se otvorena pretvara u galopirajucu ili hiperinflaciju.

87. 87 Hiperinflacija Onda kada inflacioni proces poprimi veliku brzinu, pri cemu kupovna snaga novca naglo opada zbog dnevnog porasta cena – nastipa HIPERINFLACIJA. Vezan je za preveliku budžetsku potrošnju i finansiranje javnih potreba preko kreditne ekspanizije.

88. 88 Kada privreda i stanovništvo izgube poverenje u domaci novac, pretvaraju sve ili skoro sve novcane zalihe u realna dobra ili u neku drugu valutu.. Novcani dohoci se brzo troše , potrošnja je prevelika, nastupaju nestašice. Plate se isplacuju najpre mesecno, pa nedeljano ili cešce. Kupuje se sve do cega se dode. Cene i dalje veoma brzo rastu, a kupovna moc novca i dalje opada.

89. 89 Hiperinflacija konacno vodi ka slomu celokupnog monetarnog sistema, zato što novac više nije u stanju da uspešno vrši ni jednu svoju novcanu funkciju. To vodi haosu u celokupnoj privredi i na kraju uništenju celokupnog ekonomskog sistema. Hiperinflacija se završava valutnom reformom, kada se umesto stare i potpuno obezvredene valute uvodi nova novcana jedinica.

90. 90 Monetarna inflacija Naziva se još i inflacija kupovne snage ili inflacija tražnje. Suština ove inflacije je u tome da postoji višak agregatne tražnje u odnosu na robne fondove, iz cega sledi rast cena koji treba da ih uravnoteži.

91. 91 Inflacija tražnje je posledica neadekvatnog delovanja monetarnog sistema, koji kreira suvišnu kolicinu nekonvertibilnih novcanica. Uzroci: ekspanzija bankarskih kredita za pokrice budžetskog deficita ekspanzija kredita preko enormnog rasta potrošackih kredita kod bankarskog sistema, i dr.

92. 92 Inflacija troškova reprodukcije Inflacija se ne mora javiti uvek kao posledica viška novcane tražnje iznad robnih fondova. Može nastati i u situaciji kada postoji ravnoteža izmedu ponude roba i novcane tražnje, to jest kada je T=P. Inflacija troškova reprodukcije nastaje kada pojedini troškovi u reprodukciji izazivaju rast cena.

93. 93 Ti troškovi su troškovi materijala, nadnica, profita, amortizacije. Porast troškova proizvodnje izaziva rast cena – pa troškovi “guraju” cene naviše. Osnovni faktori koji dovode do pojave ovog tipa inflacije su: Povecanje nadnica i licnih primanja iznad produktivnosti rada, Monopoli i oligopoli – nepostojanje konkurencije gde se cene utvrduju autonomno a njihovo povecanje se lancano prenosi na ostale grane.

94. 94 Porast profita, odnosno stope akumulacije kod nas,navodi preduzeca na to da u vec formiranom odnosu plata i profita porast ovih kategorija ostvaruju kroz rast cena. Monetarna politika može: 1. da i dalje bude takva da u dužem periodu dovede do usporavanja stope rasta neiskorišcenih kapaciteta i nezaposlenosti,

95. 95 2. da se podešava novonastalim procesima, cime objektivno podržava proces inflacije. Znaci: da li da suzbija inflaciju nastalu bez porasta agregatne tražnjei da je dopuni novom kolicinom novca, ili ne. U principu monetarna politika nije efikasna protiv inflacije troškova.

96. 96 Uzroci nastanka inflacije Mogu biti: pad proizvodnje i smanjenje robnih fondova autonomni rast cena neravnomerna raspodela ND platni bilans (pasivni i aktivni)

97. 97 ANTIINFLACIONE MERE Tržišno-politicke mere (ogranicavanje tražnje svodenjem zarada na nivo povecanja produktivnosti rada) Monetarno-politicke mere (povecanje eskontne stope,povecanje stope obaveznih rezervi banaka kod emisione banke, prodaja hartija od vrednosti i mere novcane reforme)

98. 98 Mere fiskalnog karaktera (uravnoteženje budžeta, povecanje poreza i drugih dažbina,raspisivanje državnog zajma, mere u oblasti carina) Koje ce se mere preduzimati, kakvog intenziteta i metoda kombinovanja zavisi od društvenih odnosa, uzroka nastanka i jacine inflacije, mogucnosti da se odredene mere sprovedu)

99. 99 Deflacija i deflaciona politika Pojam i priroda deflacije Deflacija je pojava suprotna inflaciji karakteriše se opadanjem opšteg nivoa cena. To je poremecaj monetarne ravnoteže, tj. stanje kada efikasna novcana tražnja zaostaje za ponudom roba (ponuda je veca od tražnje)

100. 100 Deflacija je retka pojava, daleko reda od inflacije. Karakteriše je proces kontrakcije (povlacenja) novcanog volumena

101. 101 UZROCI I FAKTORI DEFLACIJE Deflacija može biti izazvana: monetarnim faktorima, finansijskim faktorima, realnim faktorima reprodukcije, politickim (neekonomskim) faktorima

102. 102 Posledice i oblici delovanja deflacije Posledice: PAD TRAŽNJE, SNIŽAVANJE CENA “SKUP” NOVAC – KAMATNA STOPA VISOKA PAD RENTABILNOSTI STAGNACIJA PROIZVODNJE PORAST NEZAPOSLENOSTI

103. 103 Posledice mogu biti direktne: pad realizacije robe, porast zaliha pad proizvodnje i zaposlenosti povecanje izvoza i opadanje uvoza sniženje cena na domacem tržištu bankrotstvo banaka i preduzeca

104. 104 i indirektne, koje se manifestuju kroz preraspodelu dohotka u privredi, najcešce prema neproizvodnim i rentijerskim slojevima u društvu

105. 105 DEVALVACIJA I DEPRESIJACIJA Devalvacija predstavlja zakonsko smanjenje vrednosti domace valute u odnosu na standard, koji može da bude zlato ili neka cvrsta strana valuta. Spada u veoma znacajne mere monetarnih promena.

106. 106 1. Sprovodi se u slucaju kada je domaca valuta precenjena u odnosu na zlato ili strane valute.Ovim aktom se nivo valute dovodi na raniji nivo cime se priznaje fakticko stanje položaja nacionalne valute. 2. Može se sprovoditi i u cilju povecanja konkurentnosti domace robe na ino-tržištu pa se zato naziva i konkurentnom devalvacijom.

107. 107 Efekti od devalvacije su ogranicenog dejstva.Korist od devalvacije traje sve dok i druge zemlje ne preduzmu slicne mere, posle cega se poništava stecena prednost. Kao posledica devalvacije se javlja poboljšan platni bilans, domaci izvoznici za ostvarene devize dobijaju veci iznos domace valute, itd.

108. 108 Depresijacija predstavlja smanjenje vrednosti domace valute, koje je ostvareno na tržištu. I devalvacija i depresijacija su smanjenja vrednosti domace valute u odnosu na strane valute, s tim što se devalvacija sprovodi na osnovu formalno-pravnih akata, a depresijacija delovanjem ponude i tražnje na tržištu.

109. 109 REVALVACIJA I APRESIJACIJA Revalvacija predstavlja povecanje deviznog kursa (intervalutarne vrednosti) domace valute u odnosu na valute drugih zemalja koje se sprovodi formalno-pravnim aktom monetarnih vlasti. Revalvacija je mera supotna devalvaciji.

110. 110 Revalvacija se sprovodi u dva slucaja: 1. ako je usled rata ili ekon. kriza došlo do obezvredivanja domace valute 2. ako je valuta neke zemlje zbog njenog izuzetnog napretka bitno poboljšana. Efekti revalvacije su: povecanje uvoza, i smanjenje izvoza uravnoteženje platnog bilansa

111. 111 Apresijacija je povecanje deviznog kursa (intervalutarne vrednosti) domace valute, ali na tržištu (delovanjem ponude i tražnje), a ne formalno-pravnim aktima monetarnih vlasti. Ako je apresiranost domace valute dugotrajna, neophodno je reagovanje monetarnih vlasti (kroz revalvaciju – zvanicnu potvrdu stanja na deviznom tržištu).

112. 112 ZAMENA NOVCA Inflacija može da dostigne takve razmere da se mora primeniti mera zamene novca kao potpuna novcana reforma. To se cini obicno posle krupnih dogadaja kao što su ratovi, krize, sjedinjavanje više teritorija sa razlicitim monetarnim sistemima u jedan, isl.

113. 113 Potpunoj novcanoj reformi slicna je denominalizacija novca, ali se od nje razlikuje. Sprovodi se reforma kojom se pored postojecih novcanica uvode novcanice koje su za nekoliko puta veceg pariteta u odnosu na dotadašnje.

114. 114 Nazivaju se “novim” ( na pr.novi dinari),jedno vreme su u prometu sa starim, a posle izvesnog vremena se “stare” novcanice potpuno povlace iz prometa. Sistem denominalizacije uveden je kod nas 1965. i 1993.godine, i jedno vreme je postojao naziv “novi” i “stari”, ali je vremenom nestao prefiks “novi”.

115. 115 NOVCANO TRŽIŠTE Predstavlja susret ponude i tražnje novca i novcanih sredstava, pri cemu se vrši njihovo izravnavanje uz kamatnu stopu koja predstavlja cenu novca i novcanih sredstava.

116. 116 Novcano tržište se može podeliti na: novcano tržište (ponuda i tražnja kratkorocnih novcanih sredstava za obavljanje kratkorocnih poslova) -ponuda i tražnja za novcem može da se javi: izmedu banaka i nebankarskog sektora (stanovništva), i izmedu samih banaka

117. 117 tržište kapitala (novcano tržište u širem smislu), ovde se pojavljuju tzv.specijalne banke koje se bave prikupljanjem sredstava na duži rok. I ako su tržište novca i tržište kapitala, podeljena tržišta medu njima postoji povezanost jer može doci, pod odredenim uslovima do prelivanja kapitala sa jednog na drugo.

118. 118 MONETARNI AGREGATI DEFINICIJA MONETARNIH AGREGATA Monetarni agregati su monetarni indikatori koji služe za: odredivanje kvaliteta i funkcija novca u privredi, vodenje monetarne politike, vodenje politike likvidnosti privrede i dr. sektora

119. 119 Motivi držanja novca i njegove funkcije u privredi mogu biti: Transakcioni (kada se novac koristi za obavljanje transakcija) Spekulativni (kada se novac drži u cilju spekulacije na finansijskom tržištu) Motiv predostrožnosti (kada se novac drži kao rezerva za slucajeve vanrednih okolnosti)

120. 120 Najcešce korišceni agregat u monetarnoj analizi i ekonomskoj politici je M1 (novcana masa) i monetarna masa ili primarni novac M0. Primarni novac M0 Novcana masa M1 Likvidna sredstva M2 Ukupna likvidna sredstva M3 Monetarni volumen-ukupni depoziti M4 Monetarni potencijal M5

121. 121

122. 122 KREIRANJE NOVCANE MASE Povecanje novcane mase bankarski sektor nebankarski sektor

123. 123 Smanjenje novcane mase nebankarski sektor bankarski sektor

124. 124 Postoji kreditiranje unutar bankarskog sektora (kada se banke kreditiraju medusobno),ali tada ne dolazi do povecanja novcanje mase.

125. 125 TOKOVI FORMIRANJA NOVCANE MASE Prema metodologiji Narodne banke na nivo novcane mase uticu: dinarske transakcije, devizne domace transakcije i devizne transakcije sa inostranstvom

126. 126 Dinarske transakcije

127. 127 Devizne domace transakcije

128. 128 Devizne transakcije sa inostranstvom Obuhvataju obaveze prema inostranstvu, potraživanja od inostranstva i razliku koja proistice iz ukupnih primanja od inostranstva i ukupnih placanja inostranstvu.

129. 129 Brzina opticaja novca je dinamicka kategorija kojom se izražava stepen pokretljivosti novcane mase u odredenom vremenskom periodu. Masa novca u privredi je vrlo promenljiva i dinamicna kategorija na koju uticu: *oscilacije privredne aktivnosti *brzina opticaja novca u privredi *društveni proizvod

130. 130 Obrazac za izracunavanje optimalne novcane mase glasi: N =SRC+D-(K+P)/Bo pri cemu simboli znace: N – optimalna novcana masa SRC – suma robnih cena D – dospela placanja K – prodaja na kredit P – medusobno prebijanje Bo – brzina obrta

131. 131 FAKTORI KOJI UTICU NA BRZINU OPTICAJA NOVCA Brzina opticaja novca se može definisati kao prosecno vreme zadržavanja novcanih sredstava kod nebankarskih transaktora.

132. 132 Faktori koji uticu na brzinu novcanog opticaja su: nivo dohotka taransaktora oscilacije u dohotku stabilnost cena mogucnosti transaktora za dobijanje kredita frekvencija placanja finansijska disciplina tehnika placanja

133. 133 MERENJE BRZINE OPTICAJA NOVCA Postoje razliciti indikatori na osnovu kojih se meri brzina opticaja novca. Zajednicko im je da se uporeduju sa prosecnom novcanom masom i izražavaju odredenu privrednu i finansijsku aktivnost (obim novcanih transakcija,DBP)

134. 134 U svrhu analize merenja brzine opticaja uzimaju se vremenski periodi koji mogu biti razlicite dužine (godina, polugodište, kvartali, meseci i periodi manji od jednog meseca). Ako se meri brzina novcanog opticaja za period od godinu dana, obicno se uzima prosecna godišnja novcana masa, ciji se prosek racuna na bazi mesecnih stanja.

135. 135 Ovaj iznos se dobija tako što se za svaki mesec u godini izvede novcana masa, koja se sabere i podeli sa 12. Dobijeni kolicnik tako daje prosecnu godišnju novcanu masu. Monetarno planiranje i monetarna politika koji se zasnivaju na pretpostavci stabilne brzine nocanog opticaja, dovode do grešaka u održavanju dinamicke optimalne novcane mase.

136. 136 Dokazano je da je stabilnost brzine opticaja novca na duži rok veca, dok se suprotno tome monetarna politika sprovodi kratkorocno.

137. 137 Primarni novac Primarni novac cini ukupan iznos likvidnih obaveza centralne banke prema ostalim bankama i nebankarskom sektoru koji ima depozite po videnju kod centralne banke.

138. 138

139. 139 Izvori primarnog novca koji se nalaze u pasivi centralne banke sastoje se od depozita banaka i neposrednih komitenata centralne banke i gotovog novca u opticaju koji se nalazi kod stanovništva. Aktiva bilansa centralne banke sadrži tokove kreiranja primarnog novca.

140. 140 Kreiranje primarnog novca centralna banka vrši na tri nacina: 1. davanjem kredita ostalim bankama 2. neposrednim davanjem kredita odredenim komitentima i 3. deviznim transakcijama.

141. 141 Meduzavisnost primarnog novca i novcane mase Primarni novac se sastoji od depozita ostalih banaka i nebankarskih sektora koji se vode kod CB i gotovog novca u opticaju, a novcana masa od depozita po videnju i gotovog novca u opticaju. Znaci: i primarni novac i novcana masa sadrže gotov novac u opticaju.

142. 142 Kako, zbog postojanja mnoštva banaka u bankarskom sistemu CB nije u mogucnosti da direktno utice na regulisanje novcane mase kao glavnog monetarnog agregata, ona to cini preko monetarnog multiplikatora. Monetarni multiplikator je koeficijent koji se dobija kada se novcana masa podeli sa primarnim novcem.

143. 143 Meduzavisnost izmedu primarnog novca, novcane mase i monetarnog multiplikatora se izražava ovako: M = N/N‘ N‘ = N/M N= M* N‘ N-novcana masa N‘- primarna emisija, M-monetarni multiplikator

144. 144 Kada je stabilan monetarni multiplikator, koji pretpostavlja kretanje primarne emisije i novcane mase, CB je u stanju da planira buduci nivo novcane mase preko primarne emisije i monetarnog multiplikatora. Ako je u nekom periodu monetarni sistem bio stabilan, u tom slucajuje potrebno da se poveca novcana masa za onoliko za koliko se planira povecanje DBP.

145. 145 Tako, ako se predvida povecanje DBP za 10%, uz stabilnost monetarnog sistema, može se u istom procentu planirati primarna emisija i novcana masa.

  • Login