Vrste nau nog obja njenja
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 14

Vrste naučnog objašnjenja PowerPoint PPT Presentation


  • 54 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Vrste naučnog objašnjenja. Razlika u vrstama naučnog objašnjenja.

Download Presentation

Vrste naučnog objašnjenja

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Vrste nau nog obja njenja

Vrste naučnog objašnjenja


Razlika u vrstama nau nog obja njenja

Razlika u vrstama naučnog objašnjenja

  • Postoji više vrsta naučnog objašnjenja. Ona se razlikuju po tome koju vrstu odnosa pretpostavljaju između sastavnih delova objašnjenja, pre svega, između antecedentnih okolnosti (okolnosti koje su prethodile pojavi koju objašnjavamo) i eksplananduma (pojave koju objašnjavamo).


Vrste nau nog obja njenja

KAUZALNO OBJAŠNJENJE

U nauci se najveća saznajna vrednost pridaje kauzalnom objašnjenju. Kada želimo da damo kauzalno objašnjenje neke pojave, mi se pitamo o uzrocima koji su proizveli datu pojavu.

Drugim rečima, mi eksplanandum shvatamo kao posledicu, a antecednente okolnosti kao uzrok. Kauzalni zakon, prema tome, dovodi u vezi antecedentne okolnosti kao uzroke jedne pojave, sa datom pojavom kao posledicom antecedentnih okolnosti


Vrste nau nog obja njenja

POJAM KAUZALITETA

  • Opšti i nužni odnos između dve pojave, od kojih jedna svojim delovanjem proizvodi, stvara drugu pojavu nazivamo kauzalitetom (uzročnošću).

  • Ovaj odnos je opšti zato što važi za svake pojave određene vrste, tj. važi bez izuztka. On je nužan, zato što ne može da ne važi. Drugim rečima, kada god postoji uzrok, mora postojati i posledica.


Vrste nau nog obja njenja

POJAM KAUZALITETA

Istinsku uzročnost moramo razlikovati od prostog vremenskog sleda jedne pojave iza druge.  Često se dešava da jedna pojava kosntantno, stalno prethodi drugoj pojavi, a da pri tome nije njen uzrok. Niko, na primer, ne bi mogao da kaže da je dan uzrok noć i obrnuto, ili da je leto uzrok jeseni i tome slično. Za pojam uzroka nije neophodno samo to da pojava stalno vremenski prethodi nekoj drugoj pojavi, već je bitno i to da pojava koja vremenski prethodi svojim delovanjem proizvodi ili izaziva drugu pojavu.

  • Za pravilno shvatanje pojma uzročnosti neophodno je imati na umu da nastanak jedne pojave nikada nije određen samo jednim uzrokom, već mnoštvom raznih uslova i faktora od kojih se samo oni najbitniji smatraju uzrocima.


Vrste nau nog obja njenja

Vrste kauzalnog objašnjenja

Pretpostavimo da je jutro i da ste se probudili. Kako možemo da objasnimo tu činjenicu? Ili drugačije, koju pojavu možemo da navedemo kao uzrok vašeg buđenja.

Jedan odgovor bi mogao da glasi: sat je zvonio i to je izazvalo vaše buđenje.

Drugi odgovor bi, pak, mogao biti: probudio sam se kako bih stigao na vreme u školu.

Primetite da je u oba slučaja objašnjena ista pojava – vaše buđenje. Primetite i to da oba objašnjenja mogu da budu adekvatna – zaista može da bude slučaj da je sat zvonio, i zaista može da bude slučaj da ste se probudili da biste stigli u školu na vreme.

Koja je razlika između ove dve pojave:


Vrste nau nog obja njenja

Vrste kauzalnog objašnjenja

  • a) zvonjenje sata prethodi vremenski vašem buđenju, dok dolazak na vreme u školu vremenski sledi vašem buđenju,

  • b) zvonjenje sata deluje razbuđujuće na vas, dok dolazak u školu na vreme predstavlja svrhu, cilj zbog koga se budite.

  • U skladu sa tim možemo razlikovati dve vrste kauzalnog objašnjenja i dve vrste uzroka:

  • 1) eficijentni, tj. delotvorni uzrok predstavlja osnovu eficijentnog objašnjenja,

  • 2) finalni, tj. svrhoviti, celishodni uzrok predstavlja osnovu finalnog objašnjenja – finalno objašnjenje naziva se još i teleološkim (grčki telos = svrha, cilj).


Znanje je mo

"Znanje je moć"

Kauzalno, tačnije eficijentno objašnjenje ima svoju prakitčnu stranu. “Ljudsko znanje i moć poklapaju se u tome što , što nepoznavanje uzroka onemogućuje uspeh. Priroda se, naime, pobeđuje samo poslušnošću, a ono što je kod razmišljanja uzrok, to je kod delovanja pravilo”, kaže Francis Bacon, britanski filozof koji je živeo u 17 veku.

Čovek, postavljajući se kao prirodna sila (pokoravajući se prirodi), sam koristi prirodne sile za svoje potrebe (pokorava prirodu). Kada otkrijemo kauzalni zakon, naime, dolazimo ujedno i do saznanja kako pojavu u pitanju i sami, našim radom, možemo proizvesti – tako što stvorimo njene uzroke.


Pojam kauzaliteta

POJAM KAUZALITETA

Opšti i nužni odnos između dve pojave, od kojih jedna svojim delovanjem proizvodi, stvara drugu pojavu nazivamo kauzalitetom (uzročnošću).

Ovaj odnos je opšti zato što važi za svake pojave određene vrste, tj. važi bez izuzetka. On je nužan, zato što ne može da ne važi.

Drugim rečima, kada god postoji uzrok, mora postojati i posledica.


Pojam kauzaliteta1

POJAM KAUZALITETA

Istinsku uzročnost moramo razlikovati od prostog vremenskog sleda jedne pojave iza druge. Često se dešava da jedna pojava konstantno, stalno prethodi drugoj pojavi, a da pri tome nije njen uzrok.

Niko, na primer, ne bi mogao da kaže da je dan uzrok noć i obrnuto, ili da je leto uzrok jeseni i tome slično. Za pojam uzroka nije neophodno samo to da pojava stalno vremenski prethodi nekoj drugoj pojavi, već je bitno i to da pojava koja vremenski prethodi svojim delovanjem proizvodi ili izaziva drugu pojavu.

Za pravilno shvatanje pojma uzročnosti neophodno je imati na umu da nastanak jedne pojave nikada nije određen samo jednim uzrokom, već mnoštvom raznih uslova i faktora od kojih se samo oni najbitniji smatraju uzrocima.


Ostale vrste obja njenja

OSTALE VRSTE OBJAŠNJENJA


Statisti ko obja njenje

STATISTIČKO OBJAŠNJENJE

  • Statističkim objašnjenjem se ne objašnjava zašto su antecedentne okolnosti (činioci, faktori itd.) doveli do pojave koju nastojimo da objasnimo.

  • Statističko objašnjenje utvrđuje da će u dovoljno velikom broju slučajeva u kojima imamo antecedentne okolnosti postojati izvesna proporcija između slučajeva u kojima se objašnjavana pojava događa i slučajeva u kojima se ona ne događa.

  • Drugim rečima, mi se pitamo o pravilnostima koje se ispoljavaju u javljanju odnosno nejavljanju određene pojave pod određenim antecedentnim okolnostima.


Funkcionalno obja njenje

FUNKCIONALNO OBJAŠNJENJE

Jedna pojava objašnjava se na osnovu njene moguce funkcije

Na pitanje “Zašto krv sadrži bela krvna zrnca?” može se odgovoriti polazeci od onoga

cemu bela krvna zrnca služe – od njihove funkcije da brane organizam od infekcija.


Geneti ko obja njenje

GENETIČKO OBJAŠNJENJE

Dogadjaj ili stanje koji su nastupili objašnjavaju se tako što

se pokazuje da su oni rezultat prethodnih dogadaja.


  • Login