1 / 9

Библиотеке, књиге и писменост

Библиотеке, књиге и писменост. Библиотеке дозвољавају деци да постављају питања о свету и пронађу одговоре. Дивно је, што кад једном науче да користе библиотеку, врата учења су им увек отворена . Лаура Буш. Библиотеке.

fruma
Download Presentation

Библиотеке, књиге и писменост

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Библиотеке, књиге и писменост Библиотеке дозвољавају деци да постављају питања о свету и пронађу одговоре. Дивно је, што кад једном науче да користе библиотеку, врата учења су им увек отворена. Лаура Буш

  2. Библиотеке Библиотека бира, чува и испоручује информације у различитим изворима, документима. Пре више од 5000 година први библиотекари у Месопотамији почели су да сакупљају глинене плочице. Краљеви из династије Птоломеја направили су Александријску библиотеку 300. године п.н.е. у којој су биле копије свих познатих књига на свету у 500000 свитака. Кад је Би Ченг измислио штампу 1041. године у Кини и Гутемберг у Немачкој 1440. године, милиони књига су постале доступне читаоцима – створено је најефикасније средство за ширење научних и других информација. Књиге су се нашле у различитим библиотекама: манастирским, дворским, приватним, националним, јавним, универзитетским, школским... Долазак дигиталног доба донео је глобалну информациону револуцију. Интернет је донео неочекивано богатство. Сада имамо више врста информација и више приступа информацијама него икада пре у историји. Упркос томе циљ прикупљања коришћења информација остао је исти од античких времена до данас: да пружи људима одговарајуће изворе информација који су им потребни да би разумели свет и преиспитивали своја веровања и ставове.

  3. Дигитална библиотека Значење библиотеке током векова прешло је дуг пут, од њеног оригиналног етимолошког значења „колекције књига”, до њеног данашњег значења колекције врло разноврсних информационих ресурса у савременом смислу речи, на пример чак и колекције софтверских пакета. Мајкл Харт се сматра зачетником појаве књига у електронском облику. Он је 1971. године у електронски облик пребацио америчку Деклерацију независности и тиме започео Пројекат Гутемберг, који се сматра првом дигиталном библиотеком. Данас се у тој збирци/библиотеци налази 36000 књига. Циљеви пројекта су да се сачувају књиге од пропадања и да буду доступне преко Интернета свима који су жељни знања. Е-књига је електронски, дигитализовани, облик књиге, али може садржавати, осим текста, звук, слике, и видео запис. Е-књиге се производе након штампања неке књиге, обично скенирањем, а све више у исто време кад и штампана књига. Могу се читати на наменским уређајима, е-читачима, али се могу наћи и на веб странама, у дигиталним библиотекама и другим збиркама е-књига.

  4. Дигитална библиотека Дигитална библиотека је организована колекција информација која се чува у дигиталним форматима и која је доступна путем мреже. Појмови електронска библиотека, виртуелна библиотека и хибридна библиотека користе се као синоними за дигиталну библиотеку, али ипак постоје и неке разлике. Електронска библиотека указује на медиј који се користи за смештање, дистрибуцији и пренос информација. Виртуелна библиотека указује на неодређеност простора у коме је могуће приступити информацијама, за разлику од традиционалне библиотеке којој је потребна зграда у реалном простору, виртуелна библиотека се налази у виртуелном простору. Хибридна библиотека указује на постојање различитих типова документа у библиотеци. Може се казати да су и традиционалне библиотеке хибридне, јер су одувек сакупљале различите типове докумената.

  5. Дигитална библиотека Важне дигиталне библиотеке: Антологија српске књижевности http://www.ask.rs/ Дигитална Народна библиотека Србије http://scc.digital.nb.rs/ Пројекат Растко -библиотека српске културе http://www.rastko.rs/ Дигитална колекција Конгресне библиотеке http://www.loc.gov/library/libarch-digital.html Светска дигитална библиотека http://www.wdl.org/en/ Aнтикварне књиге - бесплатне електронске књиге http://www.antikvarne-knjige.com/elektronskeknjige/list- Међународна дечија дигитална библиотека http://en.childrenslibrary.org/ Српска дечја дигитална библиотека http://digital.nb.rs/decije/ Мала библиотека http://www.malabiblioteka.net/

  6. Писменост Сврха прикупљених информација, у традиционалној или дигиталној библиотеци, је да подржи учење и истраживање и подстакне развој критичког мишљења. Како се наша способност да сакупљамо и чувамо информације побољшава, тако и наше вештине у налажењу и анализирању информација морају да се развијају. Данас су нам потребне нове вештине, осим читалачке писмености, треба да поседујемо вештине информационе, информатичке, медијске и дигиталне писмености. Информациона писменост је способност да се пронађе, обради, вреднује и корисно употреби информација ради решавања задатка/проблема. Информационо писмена особа: - Зна да јој је потребна информација - Открива изворе информације и успешно их претражује - Проналази одговарајуће информације потребне за решавање задатка/проблема - Вреднује информације и зна да су тачне информације основ за доношење одлука - Користи информације за стицање новог знање и решавање задатка/проблема и поштује ауторска права - Огранизује информације ради употребе у свакодневном животу и за презентацију новог знања другима.

  7. Информациона писменост Један од модела информационе писмености који може да помогне ученицима да реше проблем или ураде задатак је BIG6 који подразумева шест корака: 1. Одређивање проблема/задатака - Шта значи задатак који је наставник поставио? Ако ниси сигуран шта тачно значи задатак, питај наставника за објашњење. - Које информације су ти потребне да решиш проблем? Ако наставник није навео све потребне информације, напиши питања која треба да разматраш да би урадио задатке. 2. Размишљање о начину тражења информација - Направи листу могућих извора информација који ће ти помоћи да урадиш задатак: књиге, енциклопедије, веб стране (које препоручује наставник и библиотекар), људи који су стручњаци за ту област, посматрање, анкета, истраживање, часописи, веб стране по твом избору... 3. Налажење информација - Ако се ради о веб странама, прво користи препоручене. Ако је извор нека особа, договори разговор. Ако су у питању књиге, потражи их у библиотеци. - Направи листу речи које ће помоћи да нађеш праве информације, то су кључне речи и синоними у односу на тему коју си добио. - За претраживање веб страна одреди кључне речи и фразе за претраживање на Интернету.

  8. Информациона писменост • BIG6 • 4. Коришћење и вредновање информација • - Читај, слушај и посматрај. Ако не разумеш неку информацију, питај наставника, библиотекара, родитеље. • - Бележи важне информације и бележи изворе информација. • - Ако користиш информације са веб страна, утврди поузданост сајта и информација. • 5. Синтеза • Организуј информације, осмисли како ће изгледати рад, направи концепт. • - Прати упутства наставника да би урадио коначни рад. • - Наведи изворе информација. • - Договори се са наставником који је најбољи начин за презентацију рада: излагање, ППТ презентација, пано, или нешто друго. • 6. Вредновање • Процени свој рад, колико си био успешан у изради рада/решавању задатка: • а) Да ли си користио све врсте информација и урадио све што је захтевано задатком? • б) Да ли си задовољан коначним изгледом свог рада? • - Процени процес рада на задатку: • а) Која си знања и вештине стекао током рада на задатку? • б) Шта од тога можеш користити у даљем учењу и у свакодневном животу? • в) Који од коришћених извора информација могу бити корисни и за даљи рад?

  9. Информатичка, медијска и дигитална писменост Информатичка (рачунарска) писменост подразумева правилну и етичку употребу ИКТ-а (коришћење електронских извора информација и Интернета) за проналажење информација, стицање новог знања, стварање и презентовање нових информација. Медијска писменост је се односи на способност да се приступи, интерпретира, вреднује и пренесе информација добијена из различитих медија (штампани и нештампани материјал који користи слике, текст, звук и видео запис да би се пренела порука), уз коришћење вештина споразумевања и критичког мишљења. Дигитална или интернетска писменост је способност читања и разумевања хипертекста или мултимедијских текстова, а укључује разумевање слика и звукова и односи се на информације доступне путем Интернета, али и на дигитализовану грађу која је доступна у библиотекама.

More Related