Финансирање пројеката из ЕУ фондова

1. Финансирање пројеката из ЕУ фондова Небојша Лужанин Змајево, 05. децембар 2013. године Пројекат подржан од стране Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство АП Војводине

2. Пољопривреда Србије- основне карактеристике - 7,3 милиона становника 5,1 мил. хектара пољопривредног земљишта 4,2 мил. хектара обрадивог земљишта 41% рурално становни-штво 3,4 мил. хектара коришћеног пољопривредног земљишта

3. Пољопривреда Србије- основне карактеристике - • У Србији постоји 631.122 пољопривредна газдинства: • 628.555 породичнихпољопривреднихгаздинстава • 2.567 газдинставаправнихлица и предузетника • Највећи број пољопривредних домаћинстава налази се Шумадији и Западној Србији • Пољопривредно земљиште се највишекористи у Војводини (47,6%) • Највећи број говеда се гаји у Шумадији и западној Србији (46%) • Живина и свиње се највише гаје у Војводини (41%) • Козе се највише гаје у Јужној и Источној Србији • Највећи број пчелињих друштва поседују пољопривредна газдинства у Шумадији и Западној Србији

4. Пољопривреда Војводине • Војводина располаже са: • 1.586 хиљада хектара ораница и башта, • Више од 17.000 хектара воћњака, • Више од 12.000 хектара винограда и • Више од 34.000 хектара ливада. • Развојне снаге пољопривреде Војводине: • Добри природни услови за производњу (земљиште, клима, водни ресурси) • Компаративне предности микрореона - релативно незагађена животна средина и ресурси пољопривреде, • Изврсни услови за мултифункционални развој пољопривреде - погодни природни ресурси за развој туризма, угоститељства, производњу енергије (еолска, термална, обновљиви извори), • Традиција у конвенционалној пољопривредној производњи, • Релативно квалификована и образована радна снага, • Развијеност прерађивачких капацитета, • Постојање образовних и истраживачких научних институција, • Спремност покрајинских институција за развој агрокомплекса, • Постојање пољопривредне саветодавне службе.

5. Концепт јавних финансија еу • Прва финансијска полуга - буџетски ресурси • Стратешки документ - вишегодишњи финансијски програм • Оперативни планови – годишњи буџети • Друга финансијска полуга - позајмице и зајмови • Европска инвестициона банка (EIB) • Европска банка за обнову и развој (EBRD) • Вишегодишњи финансијски програм • Први пут установљен 1988. године • Представља “споразум” око буџетских приоритета • Представља плански инструмент за средњорочни период • Није средњорочни буџет • Захтева годишњу буџетску процедуру

6. Концепт јавних финансија еу Годишњи буџет – приходи • Приход бр.1: Традиционални сопствени приходи (+/- 12%): • Дажбине из пољопривреде и од шећера (+/-1%) • Царина (+/-11%), од чега 25% задржавају земље чланице на рачун трошкова прикупљања • Приход бр.2: Доприноси базирани на порезу на додау вредност (+/-14%) • Приход бр.3: Приход по основу БНД (+/-74%) Годишњи буџет – расходи • Расходи буџета ЕУ су релативно мали у поређењу са националним буџетима 146 млрд ЕУР – око 1% бруто националног дохотка ЕУ • Зашто је ЕУ буџет толико мали? • Не финансирају се јавне функције • Не финансира се здравствено осигурање • Не постоје дугови

7. Вишегодишњи финансијски оквир европске уније (еу28) • Вишегодишњи финансијски оквир ЕУ (МФФ) за програмски период 2014-2020, усвојен је 26. јуна 2013. године и укупан износ планираних издвајања мањи је од издвајања у претходном програмском периоду 2007-2013 • Представља финансијски план потрошње ЕУ вођен приоритетима • Представља максималне годишње износе које ЕУ може спровести у различитим областима • Вишегодишњи финансијски оквир укључује нове иницијативе: • Помоћ младим европљанима код проналаска посла • Помоћ малим и средњим предузећима код приступа инвестиционим фондовима • Осигурање да ће све обавезе из ранијег периода бити испуњене • Омогућава ЕУ да започне финансијски период без неисплаћених потраживања из прошлости • Укупан буџет ЕУ за програмски период 2014-2020 износи 959.988 милијарди евра и распоређен је у пет поглавља: • Одрживи раст – економски развој: 47% • Одрживи развој - природни ресурси: 39% • Европа као глобални партнер: 6% • Администрација: 6% • Безбедност и држављанство: 2%

8. Годишњи буџет – расходи (2014-2020) Концепт јавних финансија еу • 1 Економски развој (47% од укупног буџета) • 1А Конкурентност (13% од укупног буџета), од чега: • Истраживање, иновације и технолошки развој (10%) • Connecting EuropeFacilitiy (16%) • 1Б Кохезија (34% од укупног буџета), од чега: • Инвестиције за раст и радна места (32%) • Европска територијална сарадња(1%) • Допринос за заједнички европски оквир • 2 Природни ресурси (39% од укупног буџета) • Директна плаћања (29%) • Рурални развој (9%) • 3 Слобода, безбедност, правда, цивилно друштво (2%) • 4 ЕУ као глобални партнер (6%) • Сарадња у области развоја • Сарадња са суседним земљама • ИПА фондови • 5 Администрација (6%) • Административни трошкови (5%) • 6 Компензација (0,003%) Напомена: % су дати у односу на укупан буџет

9. Вишегодишњи финансијски оквир европске уније (еу28) – (2007-2013 и 2014-2020) • Европски парламент и Комисија инсистирају на флексибилном буџету (са смањеним максималним расходима за период 2014-2020, што је од виталног значаја да се искористи сваки цент у буџету ЕУ) • Флексибилнији буџет ће омогућити неискоришћену маржу (разлика између максималних расхода и потрошеног новца), а неискоришћена средства ће се пренети на следећу годину, или распоредити на различите делове буџета

10. Вишегодишњи финансијски оквир европске уније (еу28) за програмски период од 2014-2020

11. Структура издвајања средстава у оквиру зап • Издвајања ЕУ за рурални развој по периодима: • Након 2000. године, издвајања су у просеку износила 13,4% укупног буџета ЕУ • За период 2007-2013 ниво издвајања је увећан на 22,8%, да би у реалним оквирима задржан исти ниво и у 2014-2020 иако је смањен у номиналном износу(Савет ЕУ је номинално смањио укупан буџет ЕУ, а самим тим и буџет намењен пољопривреди) Структура издвајања средстава у оквиру ЗАП у периодуод 1980-2020 изражено у милијардама €

12. 100% СУБВЕНЦИЈЕ 50% CASH FLOW ИНВЕСТИЦИЈЕ ± 60 ДАНА ЗАХТЕВ ЗА ПЛАЋАЊЕ ИСПЛАТА УГОВАРАЊЕ Начин употребе пете компоненте ипа фондова (ипард) • Основнипринципи, накојимасезаснива ИПАРД, јесу: • Поделаобавезаизмеђусвихактера • Успостављањеефикасногсистемаинтернеконтроле • Дефинисањејаснихпроцедуразауправљање ИПА фондовима • Независнаекстернаревизија • Транспарентнепроцедурејавнихнабавки • Кофинансирање • Основнефункцијеоперативнихструктура, пресвега ИПАРД Агенције (Управазааграрнаплаћања), могусесистематизоватинаследећиначин: • Одобравање и контролаобавеза • Одобравање и контролаплаћања • Извршавањеплаћања • Рачуноводство Приказпринципафинансирања ИПАРД-а Приказтоковановцаприликомфинансирања ИПАРД пројеката

13. Институционална и финансијска подршка пољопривредном сектору у Србији • Институционална подршка: • Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде • Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду • Финансијска подршка: • Фонд за развој Републике Србије • Гаранцијски фонд АП Војводине • Покрајински фонд за развој пољопривреде • Фонд за капитална улагања АП Војводине

14. Институционална и финансијска подршка пољопривредном сектору у Србији Фонд за развој Републике Србије • Фонд за развој Републике је један од финансијски најмоћнијих државних фондова у Србији и који у свом пословању подржава готово све секторе производње и услуга од нивоа предузетника па до великих предузећа. • ОсновнициљевиФондадефинисанисуактимаФонда и усмеренисуна: • Подстицање привредног развоја; • Подстицање равномерног регионалниг развоја; • Унапређење конкурентности домаће привреде; • Подстицање развоја производног занатства и услужних делатности; • Подстицање запошљавања; • Подстицање развоја тржишта капитала. • Иницијална средства Фонда обезбеђена су из буџета републике Србије, а сам Фонд се бави пласирањем кредитних средстава и давањем гаранција. Средства која су на располагању Фонду се формирају по принципима револвинг фонда, односно кроз наплату ануитета по раније пласираним кредитима.

15. Институционална и финансијска подршка пољопривредном сектору у Србији Гаранцијски фонд АП Војводине • Гаранцијски фонд АП Војводине обезбеђује кредитне линије банака путем закључивања споразума о пословној сарадњи са банкама које су спремне да подрже програмске активности Фонда, и услове кредитирања (висина каматне стопе, рок и начин отплате кредита) прилагоде условима дефинисаним у програму рада Фонда и конкурсима које Фонд расписује за одобравање гаранција за обезбеђење кредита намењених финансирању одређених привредних делатности. • Задатак Гаранцијског фонда АП Војводине: • Да олакша приступ финансијском тржишту; • Да обезбеди повољније услове кредитирања од оних које нуде банке. • Мисија Гаранцијског фонда АП Војводине: • Пораст запослености и животног стандарда; • Динамичнији и уравнотеженији регионални развој АП Војводине у складу са Националном стратегијом привредног развоја Републике Србије; • извоз и унапређење конкурентности привредних субјеката; • Оснивање, почетак рада и развој привредних субјеката, чији су оснивачи жене и млади; • Интеграција избеглих, прогнаних и расељених лица; • Смањење висине нивоа ефективне каматне стопе на кредите.

16. Институционална и финансијска подршка пољопривредном сектору у Србији Покрајински фонд за развој пољопривреде • Циљеви оснивања Покрајинског фонда за развој пољопривреде дефинисани су актима Фонда: • Подстицање развоја пољопривреде у АП Војводини и отклањање проблема у области пољопривредне производње, путем учешћа у финансирању програма унапређења и развоја појединих области пољопривреде; • Подстицање интензивније и континуираније производње и обезбеђења што више роба за извоз; • Подстицање оснивања и организовања предузећа у области пољопривреде; • Подстицање развоја земљорадничког задругарства; • Предлагање подстицајних мера системског карактера на нивоу Покрајине. • Примери кредита које одобрава Покрајински фонд за развој пољопривреде: • Кредити за набавку нових заштићених башта (пластеници, стакленици) и опреме у њима, • Кредити за набавку пчелињих ројева, кошница и опреме у њима, • Кредити за набавку нових система и опреме за наводњавање, • Кредити за набавку нове пољопривредне механизације (погонске и прикључне), • Кредити за подизање вишегодишњих засада винове лозе и опреме у виноградарству итд.

17. Институционална и финансијска подршка пољопривредном сектору у Србији Фонд за капитална улагања АП Војводине • Фонд за капитална улагања Аутономне Покрајине Војводине фокус има на финансирање програма и пројеката од значаја за Аутономну Покрајину Војводину, а на основу предлога пројеката за капитална улагања који су иницирани од стране локалних самоуправа, општина и градова са територије Аутономне Покрајине Војводине у областима: • Просторног планирања и развоја, • Пољопривреде, • Водопривреде, • Шумарства, лова и риболова, • Туризма, угоститељства и бања и лечилишта, • Заштите животне средине, • Индустрије и занатства, • Друмског, речног, железничког и ваздушног саобраћаја и уређивања путева, • Науке, просвете, спорта, културе, • Здравствене и социјалне заштите, • Јавног информисања, • као и другим областима на територији Аутономне Покрајине Војводине.

18. Кредитирање пољопривреде у Србији • Тренутни портфолио пољопривредних кредита креће се око 260 милиона евра, а банке годишње у пољопривреду пласирају око 120 милиона евра (50% се односи на дугорочне и исто толико на краткорочне кредитне линије). • Највећи развој тржишта агро кредита је остварен у периоду од 2006. до 2008. године. • У Србији неколико банака финансира пољопривредна газдинства: • ProCredit банка, • Банка Интеза, • Комерцијална банка, • Hipo-Alpe-Adria банка, • Сбербанка, • Credit Agricole банка, • Opportunity банка, • ОТП банка, • Erste Bank, • Универзал банка Београд, • Societe generale • Само 3 до 4 банке заузимају преко 80% тржишног учешћа у пољопривредним кредитима.

19. Кредитирање пољопривреде у Србији • Врсте пољопривредних кредита: • Краткорочни (рок отплате до 12 месеци) • Дугорочни (рок отплате преко 12 месеци) • Врсте пољопривредних кредита према намени: • Кредити за инвестиције у механизацију и опрему, • Кредити за улагање у куповину земљишта, • Кредитиза изградњу објеката, • Кредити за подизање дугогодишњих засада и слично. Месец Краткорочни кредити Дугорочникредити

20. Кредитирање пољопривреде у Србији Преглед услова кредитирања пољопривредника за обртна средства по релевантним банкама у Србији *Обавезно отварање текућег рачуна

21. Кредитирање пољопривреде у Србији Прегледуслова кредитирања пољопривредника за куповину земље по релевантним банкама у Србији

22. Кредитирање пољопривреде у Србији • Инвестициони кредити за пољопривреднике – намењени за набавку пољопривредне механизације и опреме, куповину матичног сточног стада, инвестиције у објекте у пољопривреди (хладњаче, пластеници, стакленици, објекти за сточарство), системе за наводњавање и др. • Отплата ових кредита могућа у тромесечним, шестомесечним или годишњим ануитетима. Преглед услова инвестиционих кредита по релевантним банкама у Србији: *Обавезно отварање текућег рачуна

23. Значај финансијске подршке путем локалних фондова • Одрживи пољопривредни и рурални развој локалних заједница требало би да буде усмерен: • У правцу побољшања материјалног и друштвеног статуса локалног становништва, • Промовисања модела интегралног руралног развоја који се заснива на повезивању руралне са градском привредом, • Поларизацији аграрне структуре и • Диверсификацији економских активности на селу. • Свака локална заједница би требала да сама пронађе најбоље модалитете за израду сопственог плана развоја пољопривреде и руралне економије, који се заснива на целовитости и интегративности, друштвеном консензусу, односно партиципацији грађана, пољопривредника и свих заинтересованих актера, а све у циљу ефикасног процеса одлучивања у будућим инвестиционим пројектима. • Циљ је: • Минимизирање претњи окружења и слабости локалних заједница и заинтересованих актера, односно, • Максиминизирању шанси окружења и снага/ресурса локалне заједнице и њених пољопривредних произвођача.

24. Значај финансијске подршке путем локалних фондова • Рад локалног фонда за развој пољопривреде и руралних подручја своје програме треба редовно да усаглашава са Стратегијом развоја руралних подручја и пољопривреде Општине, али и са мерама које се спроводе на другим нивоима власти како би се обезбедила синергија уложених средстава, односно како би локални фонд остварио већи ефекат за исти износ пласираних средстава. • Средствима фонда неопходно је створити услове за започињање и развој производње, а тиме стварање сировинске базе која би била предуслов за пробијање прерађивача на нова тржишта, уговарање још већих извозних аранжмана и потенцијалне стране директне инвестиције. • Средства Фонда општине, претежно се обезбеђују из буџета локалне самоуправе директним буџетским издвајањем, али постоје и други начини на који се Фонд може финансирати: • Порез на доходак грађана од пољопривреде и шумарства (приход буџета Општине), • Донаторства предузећа из области производње и прераде пољопривредних производа, • Кредити и зајмови, • Поклони, прилози, донаторства, спонзорства, • Сарадња и донација фондова АП Војводине и Републике Србије и други извори.

25. Значај финансијске подршке путем локалних фондова • Нови Закон о подстицајима у пољопривреди јасно је дефинисао могућност где локалне самоуправе могу да учествују у финансирању газдинстава искључиво субвенцијом камате или депоновањем дела или целокупних средстава намењених “јефтиним" изворима капитала, међутим ово још увек није могуће за све облике директних давања. • Могући начини финансирања пројеката преко локалног фонда: • Пружање подршке кроз субвенције • Пружање подршке кроз кредитну функцију фонда • Субвенија камате • Учешће у изворима финансирања • Кредити обезбеђени гаранцијама

26. Значај финансијске подршке путем локалних фондова • Пружање подршке кроз субвенције: • Локална управа треба да определи у којој мери ће усмеравати средства путем субвенција, • Спровести давање субвенција на јасан и недвосмислен начин, • Спровођење врше запослени у општинској управи, • Општинска управа врши исплату и проверава наменско коришћење средстава на терену. • У циљу ефикаснијег спровођења подстицајних мера, неопходна усаглашеност између програма локалног фонда са мерама које спроводе покрајински и републички органи. • Један од основних принципа на којима би требала да се одвија активност давања бесповратних средстава јесте принцип који важи и при коришћењу фондова ЕУ, а то је да се пројекти одобравају пре почетка инвестиције, али да се исплата средстава врши након извршене инвестиције, односно плаћених добара и услуга.

27. Значај финансијске подршке путем локалних фондова • Пружање подршке кроз кредитну функцију Фонда • Претежна делатност Фонда за развој пољопривреде општине Кањижа • Пласирање кредитних средстава по нижим каматним стопама • I Субвенција камате • Локална самоуправа преузима обавезу плаћања дела или целокупних трошкова камате уз дефинисање предуслова које мора да испуни подносилац захтева; • Трошкови кредита се могу наплатити одмах при одобравању кредита или уколико се финансира већи број пољопривредника, сваке буџетске године се плаћа део камате из фонда. Пример краткорочног кредитирања, изражено у динарима

28. Значај финансијске подршке путем локалних фондова • II Учешће у изворима финансирања • Устпостављање сарадње са банкама које послују на нивоу локалне самоуправе – заједничко улагање средстава у кредитни потенцијал који се пласира потенцијалним корисницима, при чему се укупна каматна стопа смањује на начин да локална самоуправа свој део средстава пласира по тржишно повољнијим условима или чак без икакве камате на своја средства. Пример 1. Математички приказ кредитног пласмана у условима учешћа локалног фонда у износу од 30% средстава кредита бескаматно (изражено у динарима) Пример 2. Математички приказ кредитног пласмана у условима учешћа локалног фонда у износу од 30% средстава кредита бесповратно (изражено у динарима) 1. Пример: Фонд бескаматно пласира средства у износу од 150.000 динара по пољопривредном газдинству и тиме са средствима од 10.000.000 динара ће помоћи приближно 70 пољопривредних газдинстава уз укупан волумен кредита од 33 милиона динара. Кроз овај модел, обезбеђује се константан повраћај средстава кроз отплату камате чиме се ствара револвинг фонд. Директан бенефит пољопривредног произвођача огледа се у чињеници да је у овом моделу укупна камата за 30% нижа у односу на случај у којем се свих 500.000 динара кредита одобрава по каматној стопи од 20%. 2. Пример:Други могући облик овог модела подразумева учешће локалног фонда у укупном кредиту од 30% при чему се та средства одобравају бесповратно у виду субвенције. На овај начин, износ камате који ће платити пољопривредни произвођач је на нивоу из претходни дефинисаног модела (табела 1), али је разлика у томе што ће укупна рата кредита бити мања за 6.250 динара на месечном нивоу што је додатни бенефит за корисника ове врсте кредита. Међутим, иако је ова варијанта модела кредитирања повољнија за крајњег корисника, сврсисходније је кредитирање вршити кроз модел приказан у табели 1.

29. Значај финансијске подршке путем локалних фондова • Кредити обезбеђени гаранцијама • Гаранцијски послови као вид кредитног пословања нису у значајној мери заступљени у пољопривреди. • Кроз гаранцијске фондове повећава се кредитна способност клијента. • Могућност снижавања каматне стопе, јер је ризик банке минимализиран. • Локална самоуправа кроз своје деловање може да спроводи гаранцијске послове, али је сврсисходније да Општина успостави сарадњу са гаранцијским фондовима у Србији (Гаранцијски фонд АП Војводине и Фонд за развој Републике Србије), а затим и са банкама. • Послови са гаранцијама су од великог значаја за пољопривреду због следећег: • Одређени број пољопривредних произвођача је већ оптерећен кредитима те је у условима нових инвестиционих активности, неопходно побољшати кредитну способност клијената, • Гаранцијски послови су везани за снижавање каматне стопе.

30. Значај финансијске подршке путем локалних фондова • Упоредни преглед сва три модела подстицања кредитирања од стране локалног фонда:

31. Значај финансијске подршке путем локалних фондова • Локална самоуправа треба да донесе одлуку да ли жели што повољније кредитирање одређеног броја пољопривредника или жели да помогне што већи број пољопривредних произвођача под повољнијим условима од тржишних. • Наведени модели су примењиви и код средњорочних финансирања, где локална самоуправа може да сузи намене, у складу са потребама конкретног подручја, а да се и према томе одреде рочност, сам начин отплате кредита (дужи рокови отплате, грејс период, отплата у годишњим или шестомесечним ануитетима). Средњерочни кредити могу се одобравати до максимално 3 године, јер је то усклађено са пројекцијама буџета локалних самоуправа. • Локална самоуправа има слободу избора клијената и потенцирања одређене гране у пољопривреди. • Први модел даје највећу мултипликацију средстава, а у другом моделу општина има већа давања, али се средства враћају у буџет те се ствара револвинг фонд који обезбеђује континуитет у пословању локалног фонда. Избор зависи од величине средстава и броја пољопривредних газдинстава који аплицирају за средства. • Употребом буџетских средстава за подстицање локалног развоја, за пружање финансијске подршке пољопривредницима може се подстаћи привредна активност на локалном нивоу. Са растом активности локалне привреде повратно се локални буџетски приходи повећавају нпр. наплатом локалних такса и накнада као и наплатом пореза на имовину која је резултат инвестирања.

32. ПИТАЊА???

33. ХВАЛА НА ПАЖЊИ! Све додатне информације можете добити на www.eu-fondovi.rs