1 / 21

MODELI RASTA

MODELI RASTA. Objektivna emprijska analiza. Da li će dosadašnji projekat tranzicije biti zadovoljavajući već sutra, delom i zbog strukturnih promena koje sam izaziva ?

Download Presentation

MODELI RASTA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. MODELI RASTA

  2. Objektivnaemprijskaanaliza • Da li će dosadašnji projekat tranzicije biti zadovoljavajući već sutra, delom i zbog strukturnih promena koje sam izaziva? • Da li će u skoroj budućnosti naše potrebe zadovoljavati teorije na čijim se nalazima danas zasniva najveći deo rešenja u ekonomskoj politici i sistemu?

  3. Objektivnaemprijskaanaliza • Da li suprivrede u tranziciji zaista morale dva puta (prilikom pokretanja procesa transformacije i zbog zakasnele ispravke tokom globalne krize) da izgube toliko od svog rasta i razvoja i da toliko visokom cenom plate predrasude od kojihj se ekonomska nauka još uvek teško oslobadja?

  4. Rezime dosadašnjih nalaza • Suprotno očekivanjima uticaj početnih uslova na performanske privrede duži i veoma sporo slabi • Početni i nasledjeni uslovi obavezni pri donošenju razvojne politike zemlje • Ovi uslovi predodredjuju i tok i brzinu reformi

  5. Rezime dosadašnjih nalaza • Reforme imaju veliki uticaj na privredne performanse tokom prvih godina • Tokom vremena ovaj uticaj slabi • Implementacija reformi zavisi od nasledjenih uslova • Najveći broj zemalja primenio reforme brzinom koja je bila u skladu sa nasledjenim uslovima

  6. Rezime dosadašnjih nalaza • Model rasta se menja tokom tranzicije i time i značaj pojedinih faktora privrednog rasta • Npr. Reforme u početku imaju pozitivan efekat; u srednjoj fazi (40-55% u odnosu na ukupan projekat promena) nisu značajne a nakon tog opet značajne ali znatno manje nego na početku • Značajni faktori tokom celog perioda tranzicije: nasledjeni uslovi i inflacija

  7. Rezime dosadašnjih nalaza • Ekonomska kriza od 2008. značajno menja uticaj faktora • Npr. Ubrzavanje reformi preduzeća, infrastrukture i finansijskog sistema i politike konkurencije mogu delovati nepovoljno na rast privrede • Ostali važni faktori: izvozna orijentacija privrede, razvoj industrijske proizvodnje.

  8. Rezime dosadašnjih nalaza • Dakle s napretkom reformi neophodno je prilagodjavanje modela rasta • Ne postoji jedinstveni model za čitav tranzicioni period i za sve zemlje • Bitni faktori rasta odnose se na promene u strukturi privrede radi rasta industrijske proizvodnje dobara koja su razmenjiva na medjunarodnom tržištu (izvoz i poboljšanje trgovinskog bilansa)

  9. Rezime dosadašnjih nalaza • Ove determinante rasta prošle su neopaženo u najvećem broju zemalja tokom srednje faze • Postaju primetni tek sa globalnom krizom i uticali su značajno na efekte krize zbog snažnog uticaja na pad stope rasta (posebno u zemljama sa višim nivoom ostvarenja reformi i manjim udelom industrijske proizvodnje)

  10. Rezime dosadašnjih nalaza • Privrede u tranziciji uglavnom su promašile pravi trenutak za promene u modelu rasta • To je rezultiralo dubokom recesijom • Očekivanja da tok reformi spontano izvede privredu na optimalnu putanju rasta doveo je do pogrešnih strukturnih promena: opadanje industrijske proizvodnje razmenjivih dobara i izvoza

  11. Rezime dosadašnjih nalaza • Usled čega je u uslovima otvorenosti privrede u tranziciji produbljen trgovinski deficit s negativnim efektom na privredni rast • Rastući uvoz i rastući priliv strane štednje te porast udela usluga u BDP-u (usmerenih uglavnom na domaće tržište: finansije, trgovinana malo i telekomunikacije) doveo je do prevelike potrošnje na račun štednje (lične i državne)

  12. Rezime dosadašnjih nalaza • Zanemareni faktori rasta delovali su i pre globalne krize • Napredak u reformama oko polovine tranzicionog procesa sam po sebi zahteva odgovarajuće dodatne politike usled novih faktora relevantnih za rast u tom periodu

  13. Rezime dosadašnjih nalaza • Oporavak od globalne krize nije optimističan s obzirom da se tranzicione ekonomije (TE) nalaze u lošijim uslovima od onih koji su prethodili krizi • TE imaju ozbiljne strukturne poremećaje koji će se sporo i teško ispravljati s obzirom na sve oskudnije i ograničenije finansijske resurse na globalnom nivou

  14. Zaključak • Iako su reforme i promene sistema bile nužne proces tranzicije je zahtevao pažljiviju pripremu i sprovodjenje

  15. Slučaj Srbije i Hrvatske • Na osnovu podataka o napredovanju ureformama kao i ostali faktori rasta (stopa rasta BDP, stopa inflacije, udeo industrije u BDP i odnos trgovinskog bilansa prema BDP) • Ni jedna nije promenila i prilagodila model rasta u skladu sa napretkom refomi

  16. Slučaj Srbije i Hrvatske • Dve susedne zemlje sa relativno sličnim institucionalnim i materijalnim nasledjem • Primer nedostatka odgovarajuće politike i strategije rasta u privredama u tranziciji • Primer za radikalne ali suštinski pogrešne promene privredne strukture: otvorenost privredekoja rezultira rastom deficita usled zapostavljanja izvoza i preterane oslonjenosti na uvoz

  17. Slučaj Srbije i Hrvatske • Hrvatska: • prva prelomna tačka u modelu rasta postignuta 1994 (indeks reformi 2,33) a druga dostignuta 1996 (indeks reformi 2,92) • Veoma mali pomak do 1998

  18. Slučaj Srbije i Hrvatske • Srbija: • Osim 1990. godine čitavu deceniju bila van tranzicije (indeks reformi pao na vrednost ispod početne) • Brz polet od 2000-te • Prva prelomna tačka postignuta 2002. • Spore reforme 2004-2008. • Približila se drugoj prelomnoj tački 2009.

  19. Srbija • Prva faza modela rasta odgovarajuća: brze reforme, efikasno obaranje inflacije tokom 2001-2004 • Druga faza modela neodgovarajuća: • Visoka dvocifrena stopa inflacije • Udeo industrijskog autputa se postepeno smanjivao • Odnos trgovinskog deficita i BDP je stalno visok i sa tendencijom rasta

  20. Uticaj gobalne krize • Uticaj globalne krize previdiv • Hrvatska: • Brži reformator i sa manjim udelom industrije u privrednoj strukturi imala jači udar krize od Srbije • Srbija: • Niži nivo reformi i veći udeo industrije uticali na manji pad stope rasta ali je visoka inflacija doprinela da taj pad bude veći od mogućeg

  21. Uticaj gobalne krize • U Hrvatskoj jači efekat krize zbog dužeg odstupanjaod poželjnog modela rasta nego zbog antikrizne politike • Obe zemlje vodile su neadekvatnu ekonomsku politiku rasta s obzirom na svoje uslove i na uslove okruženja

More Related