1 / 31

Kulturna politika EU: Mediji i Evropska unija II predavanje

Kulturna politika EU: Mediji i Evropska unija II predavanje. Aleksandra Krstić , M.A. Fakultet političkih nauka , decembar 2013. O čemu je reč ?.

fay-gamble
Download Presentation

Kulturna politika EU: Mediji i Evropska unija II predavanje

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Kulturnapolitika EU:MedijiiEvropskaunijaII predavanje Aleksandra Krstić, M.A. Fakultetpolitičkihnauka, decembar 2013.

  2. O čemu je reč? • O razvijenoj komunikacijskoj infrastrukturi koja međunarodnim organizacijama i političkiminstitucijama omogućava lakše prenošenenje ideja, informacija i sadržaja preko sopstvenih multimedijalnih servisa. • O novoj fazi pluralističke demokratije u pristupu informacijama i proizvodnji i potrošnji vesti – AV sektor i WWW

  3. Širaslika – svet (međunarodne organizacije) • UN • WTO • NATO • EU institucije: Evropska Komisija, Evropski Parlament, Evropski Savet (EU se u teoriji, zbog jedinstvenog političkog sastava, tretira kao medjunarodna organizacija sa preovladjujućim nadnacionalnim obeležjima).

  4. Praksa: globalno tržište • Audiovizuelni sektor: 516 milijardi $ • Za TV: 68% (ili 352 milijarde$), za film: 16% (ili 84 milijardi $), za radio: 9.4% (49 milijardi $) • Internet: 215 milijardi $ • ¾ globalnog TV tržišta drže Severna Amerika, Evropa i Japan

  5. Svet je ravan! • Thomas L. Friedman: Platforma ravnog sveta – proizvod konvergencijepersonalnog računara(koji je omogućio svakom pojedincu da postane autor sadržaja u digitalnom obliku) s optičkim kablom (koji je svim tim pojedincima omogućio da imaju pristup sve većoj količini digitalnog sadržaja širom sveta) i porastom softvera za tok rada (što je pojedincima širom sveta omogućilo da sarađuju na istom digitalnom sadržaju odakle god on poticao, bez obzira na udaljenosti između njih).

  6. „Novi“ komunikatori na medijskojsceni – formulacijaproblema • Savremene debate: konferencija u Rejkjaviku, organizator Savet Evrope 2009. – kakva je uloga novih komunikatora (ko su, regulacija, šta znače?) – „novi“ su i vladine agencije, sportski klubovi itd. • Dr Karol Jakubovič: razvoj multimedija dozvoljava političkim, ekonomskim, društvenim telima da “zaobidju” tradicionalne medije i DIREKTNO komuniciraju sa gradjanima • Dahlgren (2009): eliminating the middleman! – pozitivni VS negativni efekti (termin iz ekonomije)

  7. Novi komunikatori na medijskojsceni • Medjunarodne organizacije osnivaju svoje TV, radio, onlajn kanale • Značaj: demokratski proces, lakši (direktniji) pristup publike političarima, donosiocima odluka, transparetnost, odgovornost, javni integritet • Opasnost: moć u rukama tih organizacija da izostave kritike i “ulepšaju” činjenice

  8. UJEDINJENE NACIJE • FOTO SERVIS UN: foto biblioteka sa preko 800.000 slika (naplaćuju se klijentima) • UN Video: dve TV serije godišnje – “21.vek” kao 30-minutni magazin, “UN u akciji” – serijal sa terena • UNTV: dnevni prilozi sa sastanaka • UN Radio: dnevni program na arapskom, kineskom, engleskom, portugalskom, ruskom I španskom jeziku; nedeljni programi na kišvahili, francusko-kreolskom, bangla, hindi, urdu i indonežanskom jeziku

  9. NATO • Foto, video, online tekstovi • Materijal koji proizvede NATO ne sme da se prodaje, reklamira ili promoviše suprotno utvrdjenim pravilima korišćenja • “Fer korišćenje” važi za medije, akademske institucije, neprofitne organizacije i najširu javnost • Ne sme da se koristi u programima, tekstovima štampe ili online za klevetu NATO i zemalja članica

  10. NATO • Besplatnokorišćenje, samoako je balansiranoiobjektivnoizveštavanječijakrajnjaporukamože da budekritičkinastrojenaprema NATO • Kada se uzpreuzetimaterijalkritikujeneka od državačlanica, NATO “želi da se stavi do znanja da ogradjuje od sadržajačlanka, publikacijeiliemitovanjakojenijeizvornopotekao od NATO”

  11. WTO – Svetska trgovinska organizacija (budžet CHF 196.003.900)

  12. Institucije EU • EbS (Europe by Satellite): TV informacioniservis EU od 1995. kojiobezbedjuje TV materijalmedijskimprofesionalcimaprekosatelita; kombinacijaživihprenosa, TV paketa, dokumentarnihformi o evropskimvestimaipolitikama • NudisadržajizEvropskeKomisije, Parlamenta, Saveta, Centralnebanke – konferencije, sednice, sastanciitd.

  13. EbS • Materijal na 20 jezika, dnevni dogadjaji I uživo prenosi iz EU institucija • Audio, video, foto materijal uz tekstualna objašnjenja • Besplatan za korišćenje, dok god se koristi u svrhe promocije evropskih tema

  14. Evropska Komisija • AV servis: audio, foto, tekst, video • TV i radio studiji za novinare: besplatno korišćenje na licu mesta • U Berlaymont zgradi u Briselu: 2 TV i 2 radijska studija, ENG ekipe, montaže…

  15. Savet EU • Lisabonski sporazum (usvojen decembra 2009.) otvorio novo poglavlje u transparentnosti procedura Saveta: kao glavna institucija za donošenje odluka, Savet je otvorio vrata medijima i javnosti • Šira javnost i mediji se unapred obaveštavaju o svim javnim raspravama i debatama koje će se održati na zasedanjima Saveta (preko web sajtahttp://www.consilium.europa.eu)

  16. Savet EU • AV servis: foto, video, radio, online • Budžet Saveta za 2011: 563 miliona evra • Organizacija preko 4300 dogadjaja godišnje iznosi 24% od ukupnog budžeta • Kompjuterski sistemi I oprema 8% budžeta • Pokrivaju se svi dogadjaji u Briselu i u državama članicama koji se tiču sastanaka ministara

  17. Evropski Parlament • EuroparlTV: web televizija EP informiše gradjane o aktivnostima EP, o tome kako poslanici oblikuju politički razvoj i donose zakone koji utiču na gradjane EU • Live streaming parlamentarnih zasedanja, debatni programi, obrazovni video materijali • Uredjivanje: selekciju događaja vrše EP officials – zvaničnici EP, a ne novinari ili urednici!

  18. Evropski Parlament • Na osnovu tendera koji raspisuje EP, dve spoljne organizacije su odgovorne za proizvodnju sadržaja i tehničke aspekte EuroparlTV • Savetodavno telo ove web televizije čine predstavnici svih političkih grupa u Parlamentu • Cilj: pluralizam mišljenja, interakcija izmedju EP i gradjana

  19. EU budžet za 2013.

  20. Istraživanje Evropske Komisije„Novinari i društvene mreže“ – januar 2012. • 135 televizijskih i radijskih novinara • 27 država članica EU • Većina novinara iz ovog istraživanja se slaže da su sadržaji multimedijalnih servisa evropskih insitucija pouzdani, u poredjenju sa informacijama koje putem interneta plasiraju pojedinci ili kompanije. „Glavni razlog je u tome što se zna izvor infomacija i on se tretira kao kredibilan.“ (Eurobarometar, 2012:8)

  21. Medjutim, jedan broj novinara već ima uspostavljen način za prikupljanje informacija o Evropskoj Komisiji preko drugih izvora, a ne njenog multimedijalnog servisa, i taj način smatra dovoljnim za izveštavanje o evropskim temama.

  22. Korišćenje AV servisa EU institucija iz perspektive novinara lokalnih medija u Srbiji - istraživanje Krstić, Milojević 2013. • 52% anketiranih uopšte ne upotrebljava institucije EU, pre svega Evropsku komisiju, Evropski savet i Evropski parlament, kao zvaničan izvor informacija. • Tek 27% novinara srpskih lokalnih medija čulo je za audiovizuelne servise institucija EU. Od malog broja novinara koji su odgovorili da poznaju te audiovizuelne servise, sedmoro njih nije umelo da odgovori šta su tačno ti servisi i čemu oni služe. Ostali ispitanici su u audiovizuelne servise institucija EU naveli druge evropske medije, kao što je Dojče vele (Deutsche Welle), zatim evropsku medijsku regulativu „Televizija bez granica“ i dali nejasne odgovore koji upućuju na uopštene web sajtove.

  23. Instant prenošenje informacija ili informisanje sa porukom? • U niši globalne informacijske mreže, političke institucijeimedjunarodneorganizacijenašle su način da informisanjem u realnom vremenu, sa aspekta diplomatije, društvene i ekonomske globalizacije, prenesu aktuelne dogadjaje i stavove onih koji donose odluke celom svetu, putem svojih multimedijalnih servisa, dostupnih svima, lakim za korišćenje, besplatno

  24. Pitanja koja traže odgovor • Stvarna uloga novih komunikatora na medijskoj sceni? • Demokratija? Direktnost? Transparentnost? • Moć u rukama tih organizacija, publike ili medija? Oslabljena uloga medija? • „Dekvalifikacija“ medija i novinarske profesije? Uzroci i posledice? • Medjunarodni odnosi iz medijske perspektive? • Odnos na liniji organizacija-publika, organizacija-mediji? Šta se promenilo? Mogući scenariji? • Kako se ovi servisi koriste u Srbiji (pogotovo servisi EU – kao aktuelna srpska tema) i čemu doprinose?

  25. Web adrese: • UN: http://www.unmultimedia.org/ • NATO: http://www.natochannel.tv • WTO: http://www.wto.org/english/res_e /webcas_e/webcas_e.htm • EC: http://ec.europa.eu/avservices/ebs/ • EU Council: http://www.consilium.europa.eu/press?lang=en • EP: http://www.europarl.europa.eu/news/en/pressroom/

More Related