1 / 38

Transgeneracijski prenos obrazaca afektivne vezanosti ili pitanje mehanizma prenosa

Transgeneracijski prenos obrazaca afektivne vezanosti ili pitanje mehanizma prenosa. Tatjana Stefanovic Stanojevic. Da se podsetimo.

faxon
Download Presentation

Transgeneracijski prenos obrazaca afektivne vezanosti ili pitanje mehanizma prenosa

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Transgeneracijskiprenosobrazacaafektivnevezanosti ili pitanje mehanizma prenosa Tatjana Stefanovic Stanojevic

  2. Da se podsetimo... • Prema Bolbiju, iako se formira u prvoj godini života, afektivna vezanost, relativno neizmenjena, perzistira kroz detinjstvo i odrastanje osobe, utičući na oblikovanje svih kasnijih relacija: „Poverenje u dostupnost i podršku osobe za koju smo vezani, predstavlja značajan uslov sigurnog funkcionisanja u toku čitavog životnog veka osobe“, (Bowlby, 1969). • Dve relacije su, smatra autor teorije afektivnog vezivanja, najpodložnije uticaju rano stvorenih afektivnih veza - ljubavni odnos i odnos roditelja sa detetom.

  3. URM- ASIMILACIONI MODEL • Naravno, Dž. Bolbi je pretpostavio i mehanizam koji je u osnovi afektivne vezanosti i koji omogućava ovako dugoročne i značajne uticaje. Nazvao ga je unutrašnjim radnim modelom. • Za objašnjenje funkcionisanja URM, Bolbi se, iako uveren u značaj evolucije za nastanak fenomena, ne oslanja na genetiku. Njegova ideja o načinu funkcionisanja URM može se svesti na tzv. asimilacioni model (koncept pozajmljen od Ž. Pijažea).

  4. Asimilacioni model • U odnosu između roditelja, odnosno majke i deteta to bi značilo: majka tokom kontakta sa detetom interpretira signale koje dete šalje u odnosu na svoja ranije stvorena iskustva, odnosno u odnosu na URM formiran u detinjstvu. Zbog toga Dž. Bolbi kaže: „Nasleđe mentalnog zdravlja ili bolesti posredovano porodičnom mikrokulturom može biti daleko značajnije od nasleđa koje je posredovano genima“ (Bowlby, 1969, prema Belsky, 2006).

  5. PROVERA: INSTRUMENTI ZA PROCENU • Najčešće su obrasci afektivne vezanosti dece procenjivani prvom i davno konstruisanom tehnikom za utvrđivanje obrazaca AV (Strana situacija, Mary Ainsworth, 1978) o kojoj je bilo reci. • Tek nekoliko dostupnih istraživanja koristilo je AQS (Attachment Question Set , Waters, E., 1985). Reč je o instrumentu koji daje informacije o kvalitetu afektivne vezanosti majke i deteta, ali ne sadrži elemente koji bi mogli biti stresni za dete, što u nekim kulturama važi za Stranu situaciju. • Značajno je i istaći da AQS tehnika procenjuje afektivnu vezanost dece uzrasta 1,6 – 3,6 godina čime je procenjivanje dece prešlo na malo stariji i za ispitivanje svakako pogodniji uzrast. Sledeća pogodnost tiče se činjenice da se procenjivanje odvija u kućnim uslovima deteta.

  6. AAI • Do ekspanzije istraživanja transgeneracijskog prenosa zapravo i dolazi nakon što je postdiplomkinja Meri Ejnsvort, Meri Mein sa grupom saradnica na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji konstruisala intervju za procenjivanje obrazaca afektivne vezanosti odraslih (Adult Attachment Interview, Main, 1998) koji uz već postojeću Stranu situaciju omogućava poređenje klasifikacija obrazaca dece sa klasifikacijama obrazaca roditelja. • AAI protokol je dostupannasajtu Stony Brook Attachment Lab: • http://www.psychology.sunysb.edu/attachment/measures/measures_index.html

  7. ADULT ATTACHMENT INTERVIEW • Reč je o polu-kliničkom intervjuu za procenjivanje obrazaca afektivne vezanosti u kome se na osnovu petnaestak pitanja zaključuje o kvalitetu narativa subjekata i na osnovu toga određuje kvalitet vezanosti. Za procenu je odlučujuća celokupna organizacija verbalizacije osobe prilikom opisivanja iskustava sa roditeljima, a ne konkretan sadržaj iskustva iz detinjstva.

  8. Po recenicuzasvakiobrazac? • SIGURNI • ODBACUJUĆI • PREOKUPIRANI • DEZORGANIZOVANI

  9. Tri velike longitudinalne studije potvđuju (68%-75%) slaganja između attachment klasifikacije u detinjstvu i klasifikacije u odraslom dobu.

  10. Prvo ovakvo istraživanje sprovedeno u Londonu, na uzorku od 95 majki pokazalo je statistički značajno slaganje između roditeljskog i dečjeg attachmenta (66%). • Još nekoliko studija je ponovilo metodologiju u kojoj su odrasli intervjuisani pre rođenja deteta. U nekim studijama radilo se i o drugačijim kulturama (Sagi, 1990), a postepeno se ustaljuje i četvoro-kategorijalna klasifikacija. Svi rezultati potvrđuju značajno slaganje: za tro-kategorijalnu klasifikaciju, koeficijent korelacije je r= .46, dok je klasifikacija u koju je uključen i četvrti obrazac imala nešto niži koeficijent povezanosti, r= .44 (Fonagy, Steele, &Steele, 1991; Sagi et al., 1985; Steele, Steele, Fonagy, 1996; van Ijzendoorn 1995). Deo istraživanja bio je dizajniran tako da fokus bude na upoređivanju klasifikacija majka-dete sa klasifikacijama otac-dete. U većini pomenutih istraživanja, korelacija između majke i deteta veća je od korelacije otac-dete (Main et. al, 1985, Steele et. al, 1996).

  11. Tri generacije • Ideja o prenošenjuobrazacaizgeneracije u generacijuproveravana je studijamadizajniranimtakodasu u istraživanjeuključene tri generacije. Jednoodprvihistraživanjaovevrsteurađeno je u Kanadi. Reč je o trogeneracijskoj, longitudinalnojstudijiBenoitaiParkera, (1994). Uzorak je činilo 96 beba, majkiibakapomajci. Majkesuintervjuisane AAI intervjuom, jednomtokomtrudnoćeijednomkada je deteimalojedanaestmeseci, a bake jednom u bilokomtrenutkuistraživanja. Uzpomoć procedure Stranesituacijedecasuprocenjivanasadvanaestmeseci. • Korišćen je itro-kategorijalniičetvoro-kategorijalniklasifikacionisistem. • Klasifikacijemajkisu bile stabilnetokomdvanaestmeseci u 90% slučajeva (tro-kategorijalnaklasifikacija) odnosno u 77% slučajeva (četvoro-kategorijalnaklasifikacija).

  12. Dodajmoiistraživanja u sredinamakoje se razlikujuodsredina u kojima je konceptafektivnevezanostinastao. • Istraživačisauniverziteta u Haifi (Izrael) ustanovilisupostojanjetransgeneracijsketransmisije u Izraelskimkibucima (Sagi et al., 1985). Visinaslaganja je varirala u zavisnostiod toga dalisudecaspavala u komuniilikodkuće (od 46% do 76%). • U studijiamakojeistražujupovezanostklasifikacijamajkiidece u italijanskim (N=20), nemačkim (N=28) ikanadskimdijadama (N= 60) iznose 85% (Ammaniti, Speranza and Candelori, 1996), 82% (Peters-Martin, & Wachs, (1984), prema Pederson et al. , 1998) i 80% (Pederson, Gleason, Moran and Bento, 1998).

  13. Transmission gap • Svidobijenirezultati o slaganjuroditeljskihklasifikacijaiklasifikacijadece, potvrđujuhipotezu o postojanjutransgeneracijskogprenosaobrazacaafektivnevezanosti. • Međutim, iako je hipotezanaosnovuovakobrojnihempirijskihnalazapotvrđena, način na koji se ovaj prenos ostvaruje i dalje je nejasan. Pozivanje na unutrašnji radni model i asimilaciju novih iskustava u postojeći obrazac sprovodi se već automatski, ali ne govori mnogo o načinu na koji se proces odvija, a još manje o načinu na koji ga je moguće ispitati. U teoriji afektivnog vezivanja ustalio se termin transmission gap

  14. Afektivno kognitivne naocari • URM je zamišljen kao afektivno-kognitivni mehanizam koji upravlja filtriranjem i procesiranjem svih raspoloživih informacija. Naravno, uglavnom su pravila nesvesna. Često se predstavljaju kao nevidljive naočari koje određuju viđenje sebe samog i sveta koji nas okružuje. Iako se URM već skoro rutinski koriste da objasne dobijenu transgeneracijsku povezanost ostaje činjenica da još uvek ne znamo dovoljno ni o načinu na koji se proces odvija, ni o načinu na koji ga je moguće ispitivati.

  15. Senzitivnoststaratelja • Već pominjani holandski priholog Marinus van Ijzendoorn (1995) prikupio je, sistematizovao i uradio meta-analize na većini dostupnih podataka. Jedna od njegovih meta-analiza bila je posvećena proveri hipoteze daje senzitivnost staratelja odlučujući faktor kvaliteta afektivne veze. • U osnovi ovog očekivanja je verovanje da su sigurno afektivno vezani odrasli mnogo senzitivnijinadečijepotrebetetakouspostavljajukoddeceverovanjedaćesvakadisregulacijaemocijabitibrzoiefikasnosređena.

  16. Afektivna vezanost u Africi • Naime, uz majku, o detetu se stara veliki broj staratelja. Istraživači saopštavaju i o vremenu koje bebe provedu sa drugim odraslim osobama: procenti rastu sa 39% tokom prve tri nedelje, na 60% tokom sledećih 18 nedelja. • Broj staraoca takođe raste i u proseku iznosi 14.2. Ova ekstremno gusta socijalna mreža vodi ka brzom zadovoljavanju svakog bebinog signala, što imajkamaomogućavadabudupopustljiveisenzitivnenasignalebeba. Konkretno, ovo znači da majke doje decu svaki put kada deca to zatraže, te da deca isključivo sa majkama provode noć u toku koje bivaju hranjena često i bez buđenja majki. • U svetlu podatka o većem broju staratelja istraživači su se opredelili i za donekle izmenjen način procenjivanja afektivne vezanosti: procenjivali su kvalitet afektivne vezanosti u odnosu na svaku od starateljica. • Rezultati su potvrdili dominaciju sigurnog obrasca, nađeno je samo par ambivalentnih dijada, dok izbegavajući obrazac nije identifikovan.

  17. Umerena povezanost • Dakle, meta-analiza koja se bavila pitanjem da li je majčinska senzitivnost povezana sa afektivnom vezanošću deteta i koliko je ta veza značajna, a u koju je bilo uključeno 65 studija (N=4.176), potvrdila je da je veza značajna, ali umereno: r = .24, na nekliničkom uzorku (N=1.097). • Sedam studija je nedvosmisleno potvrdilo značaj senzitivnosti, u dvema se o značaju senzitivnosti posredno može zaključiti. • Na osnovu svega iznetog istraživači zaključuju da je senzitivnost staratelja važan, ali ne i jedini uslov za formiranje sigurne afektivne vezanosti-

  18. ULOGA GENA • Bokhorstikolegenaosnovuanalizepodatakaistraživanja 150 parovablizanacaklasifikovanih u obrasceafektivnevezanostinaosnovuStranesituacijezaključujudabiološkonasleđe ne igraulogu u nastajanjusigurnog, odnosnonesigurnogobrascaafektivnogvezivanjasamajkom, pa čakidabiološkonasleđe ne doprinosivisiniizbegavanjaodnosnoanksioznosti (štosuključniaspektizaodređivanjeobrazaca). Zapravo, čak 52% varijanseobjašnjava se uticajimaokruženja, a 48% upada u zajedničkiskoruticajaokruženjaigrešaka u merenju.

  19. URM: BIO SOCIJALNI REGULATORNI SISTEM EMOCIJA • Decakojapripadajusigurnojafektivnojvezanostiučeadekvatnuregulacijuemocija, zahvaljujućičemuostajudobroorganizovana u stresnimsituacijama, dok se izbegavajućeafektivnovezanadecasuočenasaneresponzivnimstarateljemodlučujuzastrategijunadregulacije (podignutogpragazaprepoznavanjesituacija u kojimatrebaregulisatiafekt). • Ambivalentnoafektivnovezanadecauradilasusuprotno – suočenasanedoslednoresponzivnimstarateljima, povisilasusvojeiskazivanjeuznemirenosti, spuštanjempragatolerancije, odnosnostrategijompodregulacije (spuštenpragzaprepoznavanjesituacija u kojimatrebaregulisatiafekte) i time povećalašansudaihroditeljopaziipomogne.

  20. KAPACITET ZA REFLEKSIJU • Refleksivnafunkcija je sledećikorak u operacionalizaciji URM - odnosi se na kapacitet roditelja za razumevanje kako vlastitog ponašanja, tako i ponašanja drugih, a preko koncepta stanje uma. • Rezultati longitudinalne studije pokazuju da je refleksivna funkcija majke značajno povezana sa uspehom deteta: 80% dece čije majke su imale skor refleksivne funkcije iznad proseka uspešno je uradilo zadatak sa pogrešnim verovanjem, dok je isti zadatak uradilo samo 56% dece čije majke su imale skorove ispod medijane.

  21. OGLEDANJE • Uloga ogledanja oslanja se na pretpostavku da sedečiji koncept emocija razvija na osnovu introspekcije. • Ovo znanje nije urođeno. Uči se: kada je dete u stanju uzbuđenosti staratelj to prepoznaje i reflektuje svoje unutrašnje iskustvo stvarajući odgovarajući responsivni izraz.

  22. ORIJENTACIJA NA UM DETETA • konstrukt kojim se opisuje ponašanje majke prema detetu kao prema mislećem biću, a ne kao prema stvorenju sa potrebama koje treba što pre zadovoljiti. • Prema Elizabet Meins sposobnost majke da adekvatno razume i komentriše stanje svesti i emocije svoga deteta u osnovi je sigurne afektivne vezanosti.

  23. Kvalitet braka i atmosfera u porodici • Laicima očiglednu činjenicu da je atmosfera porodice u kojoj dete živi takođe važan formativni faktor razvoja i da se može transgeneracijski preneti uvažavaju tek neki od istraživača afektivne vezanosti (J. Belsky, 2006).

  24. Istrazivanje u Srbiji • Prvo istraživanje transgeneracijskog prenosa u Srbiji sprovedeno je pre skoro desetak godina u Nišu • Budući da su istraživanja u oblasti teorije afektivne vezanosti na domaćem terenu tada bila prilično retka, prevashodnicilj istraživanja bio je da se emocionalnojinterakcijimajka - dete pristupi iz ugla teorije afektivne vezanosti, a potom i utvrdidali se određenikvalitetizaistaprenosekrozgeneracije

  25. Specificnost domacih uslova: oskudne mogucnosti • Specifičnost domaćih uslova ogledala se i u specifično - oskudnim mogućnostima. • Ponuda instrumenata za procenu afektivne vezanosti u to se vreme svodila samo na dostupnost instrumenta za procenjivanje afektivne vezanosti dece, ne i odraslih. • Otudaje problem istraživanja redefinisan u smislu procenjivanjavaspitnihstavovageneracijaodraslihiobrazacaafektivnevezanostidece.

  26. Instrumenti • Kvalitet afektivne vezanosti dece procenjivan je uz pomoć AQS (Attachment Question Set, Waters, E., 1985). Instrument se sastoji od 90 stavki koje predstavljaju opise ponašanja deteta posmatranog u interakciji sa majkom. Ovi ajtemi obezbeđuju opis kvaliteta afektivne vezanosti na kontinuumu od optimalne do maladaptivne baze rasta i razvoja. Vaspitnistavovisuprocenjivaniupitnikomzaprocenuvaspitnihstavovaroditeljakojisunapraviliskandinavskiistraživači, Perisisaradnici(EMBU, Perris C. Jacobson L. Lindstrom H. von Knnoriing & Perris H., 1980, domaća adaptacija - Saula, B., 1989). Izbor upitnika određen je na osnovu sličnosti vaspitnih stavova koje procenjuje, sa obrascima afektivne vezanosti:

  27. Vaspitnistavprihvačenosti • Vaspitnistavodbačenosti • Vaspitnistavprezaštičivanja • Vaspitnistavnedoslednosti Uzorak je obuhvatio porodice koje imaju decu starosti 2-3 godine, njihove majke i bake po majci. Izbor pola uslovljen je činjenicom da su one koje prvih godina najviše brinu o detetu – majke. Uzorak je činilo 90 ovakvih porodica. U konačnom uzorku imamo i 90+90+90 očeva, odnosno procena njihovog vaspitnog stava od strane ispitanica.

  28. Porodična idila • Većina porodica stanuje u stanovima, najčešće dvosobnim, ali u njima po pravilu ne postoji prava dečija soba. • Deca spavaju u sobi sa roditeljima i dan provode u dnevnoj sobi. Najčešće su porodice sa jednim do dva deteta. Zbog nedovoljnog broja raspoloživih stanova, ove porodice često ne žive same, nego sa roditeljima jednog bračnog partnera, koji onda učestvuju u svim porodičnim aktivnostima, pa i u podizanju dece. • Iako su i žene zaposlene, u velikoj većini porodica bavljenje detetom je prevashodno ženska dužnost, očevi su retko kod kuće. • Ako pak učestvuju u bavljenju detetom, onda je to aktivnost koju oni biraju (šetnja, gledanje video kaseta ili odlazak na auto-pijacu) i u koju se uključuju povremeno i bez obaveza.

  29. Pregled rezultata • Kada se radi o najmlađoj generaciji - optimalnoj bazi pripada 47% ispitivanog uzorka (obrazac sigurne afektivne vezanosti), a maladaptivnoj bazi 10% uzorka. • Više od 40 procenata ispitanog uzorka dece nalazi se između optimalne i maladaptivne baze - analiza ajtema upućuje na pripadnost obrascu ambivalentne afektivne vezanosti. • Već ovakva raspodela ukazuje na specifičnost domaće distribucije afektivne vezanosti u odnosu na dobijane distribucije u svetu (Sagi&Ijzendoorn, 1999): nešto niži procenat sigurno afektivno vezane dece i viši procenat ambivalentno afektivno vezane dece.

  30. Prezaštićivanje... • U generacijama odraslih, kako kod roditelja tako i kod baka i deka, očekivano najviše je izražen vaspitni stav prihvatanja. • Vaspitni stav odbačenosti nisko je zastupljen u obe generacije i ne razlikuje se značajno u odnosu na pol. • Visoka izraženost vaspitnog stava prezaštićivanja evidentirana je u obe generacije, i samo po ženskoj liniji (bake i majke), što potvrđuje tradicionalni način odgajanja dece u koji su uključenije žene, a koji obeležava visoka kontrola i neosamostaljivanje dece.

  31. KORELACIJE: MAJKA - DETE • Majkekojesu u odnosunasvojemajkeponele doživljajprihvaćenosti, grade sadetetomodnossigurneafektivnevezanosti. Ova povezanost je visoka (r = .778, p<0.01). • Nesigurnuafektivnuvezusadetetomimajumajkekojesu u odnosunasvojemajkeponele doživljajodbačenosti (r=.581 p<0.01), prezaštićenosti (r=.521 p<0.01) inedoslednosti (r=.638 p<0.01).

  32. KORELACIJE: BAKA -DETE • Sa kvalitetomafektivnebazedetetaupoređivanisuivaspitnistavoviprethodnegeneracije, generacijebaka. Dodatnimotiv je već utvrđena činjenicada u domaćojsredini bake (majčinemajke) veoma često čuvajuunučiće, utičućiidirektnonaformiranjeodređenihobrazaca. • Sigurnu afektivnu vezu sa detetom najčešće grade majke čije bake su takođe negovale vaspitni stav prihvaćenosti u odnosu na svoju decu (r=.772 p<0.01). Nesigurnu afektivnu vezu sa decom grade pak majke, čije bake su odbacivale (r.515 p<0.01), prezaštićivale (r=.421 p<0.01) i bile nedosledne (r=.551 p<0.01) prema svojoj deci.

  33. BAKE VAZNIJE OD RODITELJA? • Navedeni rezultati potvrđujući ideju o postojanju transgeneracijskog prenosa, otvaraju pitanje uloge baka u formiranju afektivne vezanosti. • Korelacije kvaliteta afektivne baze deteta sa vaspitnim stavovima u generaciji baka skoro da se ne razlikuju od korelacija afektivna baza deteta – vaspitni stavovi majke. • Daljim istraživanjem trebalo bi proveriti mehanizam koji je u osnovi ovog prenošenja: posredni kroz oblikovanje ličnosti buduće majke ili neposredni kroz bakin svakodnevni kontakt sa unučetom.

  34. OCEVI? • Značajno lakše bilo je odgovoriti na pitanje uloge očeva. • Uporedni prikaz korelacija vaspitnih stavova očeva sa afektivnom bazom deteta u odnosu na korelacije vaspitnih stavova majki sa afektivnom bazom deteta pokazao je da su statistički značajnije korelacije po "ženskoj liniji".

  35. Analiza sadržaja • Budućida je ciljutvrdititransgeneracijskiprenosodređenihkvalitetamaterinstva, jednicaanalizebilisugeneracijskinizovi. Pod tim mislimo na niz koji pripada jednoj porodici (baka, majka i dete iz iste porodice). • U okvirunizovapratilismonjihovuhomogenost. Dakle, identifikovalismokonkretnenizove u kojimasuobrasciodnošenjapremadeciistovetni u svimispitivanimgeneracijama. • Identifikovanoje 37 homogenihgeneracijskihnizova, odnosno 41%, što je većindikator o postojanjutransgeneracijskogprenosa.

  36. Samom činjenicom da su identifikovani dominantni obrasci afektivne vezanosti rezultati domaćeg istraživanja potvrdili su hipotezu o univerzalnosti fenomena, a budući da je obrazac sigurne afektivne vezanosti bio najzastupljeniji i hipotezu o normativnosti sigurne afektivne vezanosti. Priroda ispitivanih varijabli ne dozvoljava zaključivanje o transgeneracijskom prenošenju obrazaca afektivne veze. Međutim, na osnovu dobijenih korelacija možemo zaključiti da u domaćoj kulturi postoji mehanizam prenošenja socijalizacijskih obrazaca kroz više generacija. O samoj prirodi mehanizma ponavljanja tradicionalnih obrazaca više će reći neka buduća istraživanja.

More Related