PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: IZLAGANJE ORGANIZMA DRA ŽIMA I SREDINI

1. PROBLEMATIČNI OBLICI UČENJA: IZLAGANJE ORGANIZMA DRAŽIMA I SREDINI Predmet: Psihologija učenja i inteligencije Mirjana Beara, saradnica u nastavi

2. Najvažnije oblasti ranog iskustva (“oblici” RU) A.Utiskivanje i eksponencijalno učenje B. Izlaganje organizma prostim fizičkim nestruktuiranim dražima (svetlo, temperatura, milovanje, zvuci...) C. Izlaganje organizma strukturiranim dražima (sredini: bogatoj ili siromašnoj) D. Lišavanje u normalnim socijalnim odnosima

3. Neka pitanja za početak: • Kakve posledice na organizam ima fizička stimulacija u ranom dobu? • Da li se životinje i ljudi bolje razvijaju u bogatoj ili siromašnoj sredini? • Kako na razvoj utiče rano lišavanje socijalnih odnosa?

4. Ad B. IZLAGANJE ORGANIZMA JEDNOSTAVNIM NESTRUKTUIRANIM FIZIČKIM DRAŽIMA • Izlaganje mladih organizama temperaturi, svetlu, buci, manipulisanje rukama, el.šokovima.. • U laboratorijskim uslovima • “stresne situacije” kao stimulacija • Ovakve stimulacije imaju TRAJNE efekte na razvoj i ponašanje organizma

5. Posledice rane stimulacije • Mogu imati neposredno dejstvo i odložene efekte (kod odraslih ž.) • Fizičke: stimulisane životinje su naprednije od nestimulisanih • Bihejvioralne: stimulisane životinje se bolje snalaze u stresnim situacijama, tolerantnije su na frustracije • Fiziološke posledice: neposredno i odloženo dejstvo (Levajn)

6. Levajnova hormonalna hipoteza • Uočio da se kao neposredna posledica stimulacije javlja veća količina hormona kore nadbubrega (steroida) • Kod odraslih, kao odloženo dejstvo, dešava se da se steroidi u stresnim situacijama oslobađaju brže ali i da se brže vraćaju na normalu nego kod nestimulisanih životinja • Ovo je visokoadaptivna pojava – efikasnije se reaguje na stres • Objašnjenje: stimulacija utiče na ranije sazrevanje nervnog mehanizma koji upravlja sistemom hipofiza – nadbubrežna žlezda

7. Alternativne hipoteze • Poremećen odnos sa majkom je razlog trajnih promena na organizmima prilikom stimulacije (uzimanjem u ruke ih odvajamo od majke i sl) • Promena u temperaturi tela usled odvajanja od majke je faktor ranog iskustva • “Efekat bake”: ako se istoj stimulaciji izlože majke, efekti su isti kao i kod stimulacije mladih. Majke prenose izmenjeni način reagovanja na svoje potomke, a oni na svoje potomke itd.

8. Značaj za ljudske bebe • Stavljanje u inkubator – kako utiče na razvoj?

9. Ad C. IZLAGANJE ORGANIZMA STRUKTUIRANIM DRAŽIMA (SREDINI) • Istraživanja Donalda Heba i drugih: Globalno i dugotrajno izlaganje mladih organizama dejstvu a. Osiromašene b. Normalne c. Bogate sredine

10. Hebovo shvatanje: • Rano učenje je neprimetno i sporo ali je temelj kasnijeg efikasnog i brzog učenja • Efekti ranog iskustva u sredini su globalni, opšti, generalizovani – na percepciju, sposobnost učenja i rešavanja problema

11. Eksperimenti koji ispituju uticaj izlaganja struktuiranim dražima (sredini) • Fon Zenden: ljudi koji su prvi put progledali nakon operacije katarakte • Ljudi su, nakon što su progledali, morali dugo da uče da opažaju sasvim proste oblike i predmete (geometrijske oblike i figure) • Veoma teško su postizavali prepoznavanje složenih celina (npr. ljudskog lica) • Ali nisu imali problema sa razlikovanjem boja • Kritike: uklanjanem sočiva prilikom operacije i spontanim nistagmusom otežava se precizno viđenje oblika

12. Eksperimenti koji ispituju uticaj izlaganja struktuiranim dražima (sredini) • Risen: opiti na 3 grupe šimpanza • U potpunosti lišene vizuelnog iskustva do 16 meseci • Delimično vizuelno lišavanje do 7 meseci • Držane u mraku ali svakog dana 90 minuta normalnog svetla Zaključak: za normalno vizuelno opažanje potrebno je adekvatno rano iskustvo ali i normalno organsko sazrevanje vizuelnog aparata

13. Eksperimenti... • Univerzitet Berkli: pacovi koji su živeli u praznim kavezima i kavezima sa puno igračaka • Kod pacova koji su živeli u bogatoj sredini, ustanovljeno je da im je kora mozga bila znatno deblja od druge grupe pacovaa

14. Eksperimenti... • Himovič: upoređivanje efekata ranog i kasnijeg učenja na razvoj sposobnosti rešavanja problema • 2 grupe pacova: • Siromašna sredina pa bogata sredina • Bogata sredina pa siromašna Nalaz: Prva grupa životinja premeštanjem u bogatu sredinu NIJE USPELA da nadoknadi ono što je propustila u ranom periodu

15. Zadatak za razmišljanje: • Kako bi trebao da izgleda hipotetički eksperiment (sličan Himovičevom) na ljudima?

16. Hipotetički eksperiment na ljudima • Dva jednojajčana blizanca razdvojiti po rođenju • Jedan treba da živi pod veoma povoljnim uslovima • Drugi pod nepovoljnim • Posle nekoliko godina, treba ih obojicu staviti da žive u jednakim, povoljnim uslovima • Na kraju im dati testove sposobnosti i uporediti rezultate

17. Prirodni “eksperimenti” na ljudima • Pjeron: antropološki nalazi sa decom iz primitivnih plemena Paragvaja • Deca starija od 6 – 7 godina (u trenutku pronalaženja) teško su se obučavala • Mlađa deca (npr dvogodišnja usvojenica etnologa Velara) uspela su veoma da napreduju (postala poznata naučnica)

18. Još neki eksperimenti • Gregori i Valasova: studija S.B. Koji je progledao u 52. godini • Hjubel i Visel: vizuelni sistem najpre vrši analizu pojedinih svojstava draži pa tek onda sintezu (celinu opažaja) • Blejkmur i Kuper: mačke koje žive svetu vertikalnih crno belih pruga: kasnije su neosetljive na vertikalne pruge (tj. njihovi neuroni)

19. Implikacije na razumevanje razvoja inteligencije • Heb: sistematizacija faktora razvoja (I – VI) • “Inteligencija A” (dejstvo faktora I) • “Inteligencija B” (dejstvo faktora I – V uz odsustvo faktora VI)

20. Ad D. LIŠAVANJE NORMALNIH SOCIJALNIH ODNOSA • Scott: primarna i sekundarna socijalizacija • Primarna: u ranom periodu života jedinke, efekti su trajni i ne mogu se u potpunosti izmeniti kasnijim učenjem (npr psi su postajali pitomi samo ako su imali kontakt sa ljudima u prvih 3-4 nedelje života) • Sekundarna: karakteristično je instrumentalno učenje

21. Naučnici koji su se bavili ranim iskustvom i socijalizacijom • Frojd - psihoanalitička teorija • Bolbi – studije dece koja odrastaju u domovima bez roditeljskog staranja • Margaret Ribl, Rene Špic: takodje ispitivali razvoj dece u ustanovama • Goldfarb: studije dugoročnih posledica ranog odvajanja od majki • Harlov: ispitivanja vezivanja kod majmuna (attachment)

22. Teme za seminarski rad (iz 4. poglavlja): • Prikaz slučaja S.B. i značaj dobijenih nalaza (165 – 172) • Materinsko staranje i mentalno zdravlje (193 – 205) • Istraživanja H. Harlova i zaključci koji se mogu izvesti (207 – 212, 220 -227) • Prikaz studija ranije izolovane dece i zaključaka (Klark i Klark) (229, 229 – 236, 246 - 247) • Prikaz studija dece koja su rasla u nepovoljnim ranim uslovima i zaključaka (Klark i Klark) - (229, 236 – 246, 246- 247) Poželjno je koristiti i druge izvore i literaturu u vezi sa odabranom temom, kao i “Uputstva za čitanje i studiranje Psihologije učenja” (deo VI udžbenika S. Radonjića)

23. pauza