Основне карактеристике развоја туроператера и туристичких агенција

1. МЕНАЏМЕНТ ТУРИСТИЧКИХ АГЕНЦИЈА И ОРГАНИЗАТОРА ПУТОВАЊА ФАКУЛТЕТ ЗА ХОТЕЛИЈЕРСТВО И ТУРИЗАМ У ВРЊАЧКОЈ БАЊИ, УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ Основне карактеристике развоја туроператера и туристичких агенција др Дарко Димитровски

2. Основне карактеристике развоја и врсте туроператора • Предуслови за омасовљење организованих путовања • Пораст животног стандарда; • Повећање слободног времена. • Прво организовано туристичко путовање уз коришћење авио чартера • Vladimir Raitz - Horizon Holidays (Корзика, војни авион, 17 студената и професора)

3. Процес развоја путовања током 50-тих и 60-тих добија масован карактер • Дестинације на подручју Медитерана уз коришћење јефиног авио чартера • У периоду од 1963-1969. године просечна годишња стопа раста чартер саобраћаја је износила 35% • У периоду од 1964-1974. године удео чартер саобраћаја у укупном авио саобраћају у Шпанији је достигао ниво од скоро 70% • Висок степен искоришћености капацитета (90%) а редовни саобраћај 55%

4. Током 60-тих динамична изградња смештајних капацитета у Шпанији и Грчкој, а почетком 70-тих у бившој Југославији • У том периоду туроператорско пословање је било привлачно за улагање из других делатности (банкарство, трговина, саобраћај) • Прва озбиљнија криза током 70-тих (енергетска криза) • Промена пословне оријентације, улагање капитала у: • Превозна средства; • Изградња и куповина смештајних капацитета на рецептивним подручјима.

5. У Европи највећи организатори путовања у периоду до 80-тих су: • Велика Британија (Thomson Holidays, Cosmos, Intasuns, Sovering, Enterprise, Martin Rooks); • Западна Немачка (TUI, Neckermann und Raisen, ITS, ADAC, Tjaerborg); • На туристичком тржишту САД је формиран већи број великих туроператора (American Express Company, SITA Travel, Olson Travel). • Виши ниво туристичког пословања на простору Европе: • Већа заступљенист иностраних дестинација; • Веће учешће чартер авио превоза. • У САД је већа заступљеност домаћих путника и пословних туриста, уз путнички аутомобил као основно превозно средство • Аналогија између утицаја туроператора на развој масовних туристичких путовања у Европи са улогом хотелских ланаца у САД • У оквиру региона Далеког Истока 80-тих највећу заступљеност има Јапан • Организовање путовања ка Европи и Америци; • Југоисточна и Источна Азија.

6. Промене у туроператорском пословању 80-тих година 20. века • Дерегулација у ваздушном саобраћају (“рат” цена међу превозницима у авио саобраћају) • Снижавање цена је подстицајно деловало на организовање путовања ка далеким дестинацијама • Од 80-тих година регион Источне Азије и Пацифика бележи динамичан продор на светско туристичко тржиште • Inclusive Tours (IT) тарифе, специјалне тарифе намењене туристичким путовањима • Редовни авио саобраћај као конкуренција чартер авио превозу • Погодује малим и средњим туроператорима • Велики туроператори суочени са већим ризиком у пословању што је довело до пропадања неких европских туроператора • Немогућност да се редовни саобраћај користи за масовну продукцију аранжмана због ограничености места

7. Примена савремене информационе технологије • Повезивање са резервационим системима авио компанија; • Унапређење информационих система у домену букинга. • Пословање туроператора прате и негативна обележја • Масовна продукција туристичких аранжмана (туристичка конфекција) • Индивидуализација путовања условљава појаву туроператора специјалиста

8. Врсте организатора путовања • Туроператори за масовно тржиште • Туроператори специјалисти • Према величини продукције: • Мали туроператори (< 50.000 пакет аранжмана); • Средњи туроператори (50.000-200.000 пакет аранжмана); • Велики туроператори (неколико милиона пакет аранжмана); • Мега туроператори (мултинационална експанзија). • TUI 10 милиона пакет аранжмана, 2000. године купио Thomson Holidays • Према дестинацијама које укључују у понуду пакет аранжмана: • Туроператори усмерени ка домаћем тржишту; • Туроператори који укључују иностране дестинације; • Incoming туроператери (организовање и продаја само за рецептивну дестинацију, уз сервисирање боравка туриста).

9. Туроператори за одморе (Holiday Tour Operators) Стандардизовани производи Велики број дестинација Туроператори за масовно тржиште Летовања Зимовања Велики обим туристичког промета Униформност

10. Диференцирање производа туроператера специјалиста: • Садржаји укључује специфичне активности у току одмора; • Географски критеријум; • Социодемографски критеријум. • Активни одмор и авантуристичка путовања • 2003. године Велика Британија 15 милиона организованих путовања Доброчинство поклоничка путовања Прилагођавање специфичним захтевима Тржишни сегементи Туроператори специјалисти Индивидуализација Хетерогеност туристичке тражње Све сложенији захтеви када је одмор у питању

11. Бициклистичке туре (cycling holidays)

12. Географски критеријум (широк асортиман понуђених производа који укључују изабрану дестинацију) • Туроператори специјалисти за дестинацију (у првом плану дестинација, при чему се јављају разлике у садржајим) • Позитивни ефекти (добро познавање дестинације) • Негативни ефекти (спољни фактори угрожавају туристичке токове - Yugotours London) • Социодемографски критеријум (диферецирање у зависности од захтева тржишних сегмената различитих старосних група) • Туроператори усмерени ка потрошачима трећег доба • Слободно време и дискрециони доходак (Saga Holidays)

13. Основна обележја развоја класичних туристичких агенција • Премене на туристичком тржишту утичу на пословну оријентацију класичних туристичких агенција • Задржавају улогу класичних посредника на туристичком тржишту • Агенције које нуде различите услуге везане за путовање и боравак (full service travel agent); • Агенције које представљају продајна места туроператора (holiday shops). • Две основне групе активности агенција као класичних посредника у туризму: • Информативно-саветодавна; • Посредничко-продајна. • Структура послова типичне америчке путничке агенције до средине 20. века је била: • 40% продаја пакет аранжмана; • 40% продаја авионских карата; • 20% организација и продаја аранжмана на захтев клијента (Pergar, 2001).

14. Туристичке агенције нису изгубиле функцију креирања туристичких аранжмана, али се за разлику од туроператора првенствено оријентишу на формирање аранжмана по поруџбини (појединац или група) • Малопродаја на туристичком тржишту зависи од услуга које се нуде • Не постоји потреба за обртним средствима важним за пословање • Објективност у продаји • Усмереност ка туристичким аранжманима за којима постоји тражња • Непосредни увид у промене у домену туристичке тражње • Ефикасна продаја зависи од професионалне оспособљености

15. За продајно особље у туристичким агенцијама потребно је да располаже: • Одређеним нивоом знања и вештина; • Способношћу комуницирања са потенцијалим потрошачима. • Жељени циљеви у продаји зависе од одговарајуће обуке запослених: • Оспособљавање запослених за коришћење документације и резервационих система; • Обучавање са циљем да се повећа способност комуницирања са потрошачима; • Повећање нивоа знања о производу.

16. Провизија као основни извор прихода класичних туристичких агаенција • Провизија дуго представља основни извор прихода туристичких агенција • Провизије туроператора зависе од земље до земље и крећу се у распону од 10-15%; • Провизија од продаје авионских карата. • Туристичка агенција на британском тржишту током 90-тих има следећу структуру прихода: • 60% продаја организованх путовања на иностране дестинације; • 25% продаја авионских карата; • 4% продаја карата за различите видове бродског превоза; • 4% продаја туристичких путовања за домаће дестинације (Holloway, 2006).

17. Тoком 90-тих тенденција редуцирања провизија (Thomson Holidays) • Увођење стимулативних провизија • Појава интернета, • Привизије се смањују на 7%, а процењује се да ће се смањити и на 5% • Повећана продаја авио карата без посредника Појава интернета Провизија у продаји аранжмана Провизија у продаји авио карата

18. Табела. Улога туристичких агенција у продаји услуга у области путовања и туризма на тржишту САД од 1995. – 2005. године Извор: Beiderman, S. P. Travel and Tourism, Pearson Prantice Hall, New Jersy, 2008 • Систем провизије замењен је одређеним облицима надокнаде за извршене услуге (service fees) • Интензивна конкуренција на глобалном туристичком тржишту такође утиче на пословање туристичких агенција (авио саобраћа, retail-ери) • Конкуренција великих малопродајних компанија (Lunn Poly, My Travel, Thomas Cook, Travel Choice) • Going Places је 1999. године је успео да договори провизију са водећим туроператорима (18%, укључујући и стимулативне провизије)

19. Прилагођавање туристичких агенција тржишним кретањима: • Рад недељом; • Продужено радно време (као одговор на продају путем интернета 24h); • Специјализација (пословни путници, Велика Британија 5 милиона пословних путовања у иностранство); • Рационализација пословних путовања • Сарадња са једном или неколико агенција; • 33% компанија у САД има travel managera; • Оснивање посебне службе – international travel department 25% комапанија; • Куповина мањих агенција. • Усмеравање ка пословним путницима са специфичним захтевима кроз организацију: • Стумулативних путовања (Incentive Travel), пословна и наградна путовања, team building; • Конгреси и семинари; • Студијска путовања.

20. Основна обележја развоја рецептивних туристичких агенција • Рецептивне туристичке агенције своје пословање везују за поједине дестинације на којима постоји развијена туристичка понуде и значајан број посетилаца (сервисирање посетилаца и праћење реализације програма путовања и извршавање уговорних обавеза) • Инфо биро претеча рецептивних агенција, данас функционишу као информативне службе • Receptive service operator, ground operator или incoming service operator • Најважнији фактори који су утицали на промене у пословној оријентацији рецептивних агенција су: • Привредни развој рецептивних земаља и пораст туристичке тражње код домаћег становништва (Incoming туроператори – Yugotorus, Путник, Компас, Melia (Шпанија) Louis (Кипар); • Интерес крупног капитала за улазак у овај сектор агенцијског пословања (Gray Line (USA) sightseeingtours, TUI); • Промене у односима са хотелским предузећима и туроператорима.

21. Уношење нових садржаја у услужни програм • Пергар (2001) идентификује следеће групе послова рецептивних туристичких агенција: • Развој понуде дестинације, увођење нових производа; • Истраживање тржишта емитивних земаља; • Саветовање туроператора; • Пословна сарадња са добављачима (пословним партнерима туроператора на дестинацији); • Сервисирање туриста на дестинацији; • Пријем и отпрема гостију (handling); • Трансфери; • Излети (sightseeing tours); • Информисање туриста.

22. Веће рецептивне туристичке агенција формирају и сложеније туристичке аранжмане (туре на одређеним дестинацијама, једнодневне или неколико недеља – трансконтиненталне туре) • На тржишту се јављају две врсте тура које нуде рецептивне туристичке агенције: • Туре са фиксним поласцима (тачно утврђени и гарантовани поласци независно од броја пријављених учесника), намењене туристичким агенцијама - малопродавцима; • Сугестивне туре (пословни предлог туристичке агенције туроператору за организацију путовања према његовим захтевима). • Агенције у градским центрима (sightseeing tours, сервисирање боравка пословних људи, организација различитих скупова и манифестација) • Једноставне услуге (услуге пратиоца (escort service), водича (guide service), возача (driver service)).

23. Разлике и у наступу рецептивних туристичких агенција на тржишту • Према тржишту организатора путовања (услуге који организатори путовања укључују у своје пакет аранжмане); • Према директним потрошачима (пласирање услуга директно туристима, путем својих пословница или пословница других туристичких агенција). • Обогаћивање понуде одређене дестинације • Интерес свих привредних субјекта на конкретном подручју • Културне, спортске манифестације и одржавање конгреса продужава сезону • Подиже квалитет поједних услуга • Учествују активно у изради пропагандних материјала о дестинацији • Destination Management Company (DMC) - специјализоване агенције • Њихов услужни програм поред класичних услуга карактеристичних за дестинацију обухвата и нове садржаје (школа скијања, јахања, роњења, организовање приредби, такмичења и друго) • Destination Management Organization (DMO), обично у јавно/приватном власништву • Обезбеђује координацију и заједничко деловање свих субјеката који учествују у формирању туристичког производа дестинације (Ђурашевић 2008)

25. Специјализација у пословању рецептивних туристичких агенција • Усмеравање ка ужим тржишним сегментима (учесници конгреса или других видова пословних скупова) • Београд током 70-тих и 80-тих је био значајан конгресни центар • Градске власти формирају конгресни биро (Convention Bureau) • Координација активности на одржавању конгреса на конкретном подручју (изразито профитабилна - користи остварују саобраћајна предузећа, смештајни и угоститељски капацитети, конгресни центри и туристичке агенције) • Орагнизација конгреса захтева пројектни приступ и координацију рада привредних субјеката из различитих делатности • Очекивани број учесника мора бити уклађен са могућностима конкретне дестинације (смештајни капацитети, капацитети за одржавање скупа уз потребан ниво техничке опремљености, угоститељски капацитети, саобраћајна инфраструктура и друго)

26. Србија • Већи капацитети • Београд • Врњачка Бања • Копаоник • Мањи капацитети • Златибор • Соко Бања • Аранђеловац • Палић, Суботица • Нови Сад • Путник као агенција која је имала посебно развијену конгресну делатност

27. Специјализација у области наутичког туризма • Медитеран 70-тих година • Кариби и Азурна обала • Изградња марина (Шпанија, Италија, Грчка, Малта, Југославија и друге) • Тoком 80-тих долази до експанзије специјализованих компанија које се баве изнајмљивањем јахти (Yacht Charter) • Продаја, односно изнајмљивање јахти наутичким туристима обављају јахтинг агенције или туристичке агенције које су биле специјализоване за ову врсту путовања • Прихват наутичких туриста обављају марине или рецептивне туристичке агенције које имају специјализовани кадар • Изнајмљивање јахти на основу уговора о чартеру (период од седам дана, а може да укључи и стручно лице које управља јахтом (skipper)) • Туристичке агенције преузимају на себе и организацију курсева, односно припрему кандидата за полагање испита за добијање дозволе за навигацију • Током 80-тих бивша Југославија је била међу водећим наутичким дестинацијама у Европи (Компас Љубљана, Далмација турист Сплит, Сунтурист Задар) • Могућност развоја наутичког туризма на континенталним водама (1.700 км пловних река и канала)