Privredni sistem nema ke
Download
1 / 73

PRIVREDNI SISTEM NEMA ČKE - PowerPoint PPT Presentation


  • 97 Views
  • Uploaded on

PRIVREDNI SISTEM NEMA ČKE. Vuk Bošković 06/1016 Dušan Kaličanin 07/723. Posleratna nemačka i japanska privreda predstavljale su specifične verzije neliberalnog kapitalizma, kojima se upravljalo kroz nacionalne institucije podržavane, u različitoj meri, od strane jake države

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' PRIVREDNI SISTEM NEMA ČKE' - evangeline-cortez


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
Privredni sistem nema ke

PRIVREDNI SISTEM NEMAČKE

Vuk Bošković 06/1016

Dušan Kaličanin 07/723


  • Posleratna nemačka i japanska privreda predstavljale su specifične verzije neliberalnog kapitalizma, kojima se upravljalo kroz nacionalne institucije podržavane, u različitoj meri, od strane jake države

  • Protivnici neoklasične ortodoksije su ekonomski uspeh ove dve zemlje smatrali potvrdom svojih stanovišta; u periodu kada su se Velika Britanija i SAD nalazile u dubokoj krizi, nemačka i japanska privreda su napredovale, zahvaljujući svojim institucijama koje su podsticale dugoročne odnose i uzajamno poverenje među ekonomskim akterima


  • Sličnosti nemačke i japanske privrede – institucije koje podstiču održavanje dugoročne saradnje ekonomskih aktera i manja zaokupljenost alokativnom efikasnošću i sprečavanjem monopola

  • Međutim, za razliku od Japana, gde su posleratne institucije izgrađivane s namerom da se uhvati korak sa Zapadom, u Nemačkoj je glavna preokupacija bilo postizanje i održavanje društvenog jedinstva i solidarnosti


  • U literaturi o varijetetima kapitalizma razlike u nacionalnim ekonomskim institucijama dovode se u vezu sa ekonomskim performansama

  • Iz ovoga sledi da kapitalističke privrede nastoje da maksimiraju unutrašnje jedinstvo svojih institucionalnih sklopova zato što komplementarnost institucija uvećava njihovu produktivnost

  • Postojeće institucionalne strukture su stoga osnovne determinante onih u nastajanju


  • Ekonomski liberalizam – društveni poredak koji “pred ekonomske transakcije isključivo postavlja obavezu da zadovolje interese onih koji su u njih neposredno uključeni; takođe je sumnjičav prema kolektivnoj podršci ekonomskim aktivnostima, kao plodnom tlu za nastanak tajnih dogovora i monopola”

  • U neliberalnim kapitalističkim privredama, od transakcija se očekuje da “preuzmu i druge funkcije, pored ekonomskih”; one su “ograničene drugim neekonomskim ciljevima, kao što su društveno jedinstvo ili nacionalna odbrana”.


  • Kriza u kojoj su se našle japanska i nemačka privreda početkom poslednje decenije XX veka, po mnogima je bila posledica nesklada između njihovih ekonomskih institucija i zahteva izmenjenog političkog i ekonomskog okruženja

  • Naročito glasni su u obe zemlje bili zagovornici restrukturiranja privrede u pravcu liberalnijeg, slabije regulisanog angloameričkog modela

  • Suštinsko pitanje jeste da li će Nemačka i Japan biti u stanju da se prilagode izazovima globalizacije, a da ipak održe institucije koje doprinose izgradnji društvenog jedinstva


  • Najveći teorijski problem u vezi sa ovim pitanjem je približavanja i udaljavanja u institucionalnom sastavu industrijskih društava, kao i mogućnost istovremenog postojanja jedinstvenih oblika kapitalizma u globalnoj ekonomiji koja postaje sve više integrisana

  • Danas preovlađuju teorije koje predviđaju približavanje, a kao osnovni pokretač promena se uzima delovanje tržišnih snaga (a ne širenje tehnologije, kako se pretpostavljalo posle II svetskog rata)


  • Na tržištima proizvoda, Nemačka se oslanja na tržišni mehanizam kako bi koordinisala odluke preduzeća i domaćinstava i stimulisala inovacije

  • 1980-te: privatizacija u telekomunikacijama, pošti i železnici

  • Moderni sektori poput biotehnologije i farmaceutske industrije regulišu se kroz složene procedure licenciranja proizvoda

  • Značajne subvencije se daju poljoprivredi, rudarstvu, brodogradnji i za korišćenje alternativnih izvora energije


  • Tržište kapitala – 3 stuba bankarskog sistema: mehanizam kako bi koordinisala odluke preduzeća i domaćinstava i stimulisala inovacije

    • štedionice (zaštićene od preuzimanja)

    • banke u državnom vlasništvu

    • komercijalne banke

      Tržište rada se reguliše kroz barijere otpuštanju i nezvaničnu minimalnu nadnicu utvrđenu u skladu sa socijalnim davanjima; institucije tržišta rada onemogućavaju pristup autsjderima, povećavajući rente za insajdere


Kriza nema ke ekonomije konsenzusa
Kriza nemačke ekonomije konsenzusa mehanizam kako bi koordinisala odluke preduzeća i domaćinstava i stimulisala inovacije

  • Posleratni nemački kapitalizam je produkt složenog kompromisa između liberalizma, socijaldemokratije i socijalnog katolicizma; između tradicionalizma i dve suprotstavljene verzije modernizma (liberalizma i socijalizma); i napokon između kapitala i rada

  • Zapadnonemačka politička ekonomija bila je pre svega usmerena na postizanje društvene ravnoteže, kroz skup specifičnih društveno-ekonomskih institucija (regulisana tržišta, zajedničko upravljanje vlasnika i radnika u preduzećima, jako civilno društvo...)


  • Visoki troškovi, kao posledica regulisanog tržišta rada i značajnih izdvajanja za zaštitu brojnih grupa stanovništva, osujetili su cenovno-konkurentnu proizvodnju i primorali preduzeća da traže svoju šansu na tržištima na kojima se konkuriše kvalitetom

  • Sindikati i udruženja privrednika su našli zajednički interes da upotrebe svoj dobro utvrđeni uticaj kako bi pomogli preduzećima da se pozicioniraju na tržištu, zajednički sprovodeći unapređenje veština, organizacije, tehnologije i proizvoda


  • osnovna prednost zajedničkog upravljanja – saradnja različitih interesnih grupa kako bi se prilikom donošenja važnih odluka uzeli u obzir zahtevi akcionara, radnika i menažera

  • Ako interesi poslodavca nisu zaštićeni ugovorom, radnici mogu odabrati drugačiju funkciju cilja koja podrazumeva veću nagradu za rad i garanciju zaposlenja

  • Zajedničko upravljanje predstavlja značajan izvor moći za sindikate – uvećava njihovu političku snagu i obezbeđuje pozicije za njihove vođe


  • Unapređenja u proizvodnji su kontinuirana ali spora i dugotrajna; rezultirajući model inovacija se pre zasniva na poboljšanju proizvoda u postojećim preduzećima i sektorima, nego na podizanju novih sektora

  • Nezgodne odluke, čvrste veze i odložene reakcije kod nemačkih institucija dovode do sporih fluktuacija u ekonomskoj aktivnosti, blagih cikličnih kretanja (naročito u poređenju sa SAD) i niske disperzije rezultata


  • Tradicionalno visoka stopa štednje omogućila je formiranje kritične mase kapitala neophodne za stalna unapređenja proizvoda i faktora proizvodnje

  • Valutni režim je sprečavao devalvaciju kako bi se povratila cenovna konkurentnost, a investitori su stekli zaštitu od političke nestabilnosti

  • Međutim, početkom 90-tih visoka i dugotrajna nezaposlenost počinjala je da podriva društveno jedinstvo koje su institucije imale da štite


  • Strategija postepenog inoviranja na širokoj osnovi više nije donosila dovoljno prednosti na tržištu kako bi se obezbedila puna zaposlenost nemačke radne snage po visokim nadnicama

  • Tokom 80-tih, problem nezaposlenosti je uspešno ublažavan kroz ograničenje ponude rada (smanjenjem broja radnih sati i prevremenim penzionisanjem)

  • Tehnološko vođstvo je sada zahtevalo brži razvoj i plasman proizvoda, što je nemački model inovacije učinilo zastarelim


  • Odluka Zapadne Nemačke da ujedinjenje sprovede kroz “presađivanje” čitavog svog sistema institucija u bivšu Istočnu Nemačku, dodatno je opteretila njenu privredu

  • Odmah po ujedinjenju, sindikati i udruženja poslodavaca su se obavezali na povećanje nadnica u Istočnoj Nemačkoj do nivoa na zapadu u narednih nekoliko godina

  • Ovakav potez izložio je preduzeća u Istočnoj Nemačkoj rigoroznoj konkurenciji, na koju su se preduzeća sa zapada navikavala četiri decenije



  • Posleratna nemačka nagodba između kapitala i rada (tj. nemačkog društva i kapitalističke privrede) počivala je na ograničenoj mobilnosti faktora proizvodnje preko državnih granica

  • Uvećavanje mobilnosti kapitala i rada dovodi do prestanka kontrole države nad ponudom rada i raskidanja dugoročnih odnosa između preduzeća i banaka

  • Nemački sistem zajedničkog upravljanja preduzećima, baš kao i njena država blagostanja, nisu preneti na nivo EU


Me unarodni odnosi
Međunarodni odnosi nemačkog društva i kapitalističke privrede) počivala je na ograničenoj mobilnosti faktora proizvodnje preko državnih granica

  • Nemačka je u XX vek ušla ne samo kao kandidat ne samo za regionalno vođstvo već za status svetske sile

  • Međutim, nakon poraza u II svetskom ratu, našla se u američkoj interesnoj sferi i pod uticajem SAD obnovljena je kao parlamentarna demokratija i tržišna privreda

  • Bez istočnog dela teritorije, Nemačka je bila podložnija unutrašnjoj demokratizaciji, liberalizaciji i uopšte vesternizaciji


  • NATO i evropske integracije obezbedile su okvir koji je omogućio da Nemačka prosperira i živi u miru, iako je povratila svoj suverenitet samo u podeljenom, združenom obliku

  • Nemačka se suočava sa sve snažnijim zahtevima SAD da prihvati više “odgovornosti” za regionalnu i globalnu bezbednost

  • Kako su evropske integracije napredovale 80-tih i 90-tih godina prošlog veka, uloga nacionalne države u Nemačkoj postepeno se svodila na uspostavljanje tržišta


Tehnologija i inovacije
Tehnologija i inovacije omogućio da Nemačka prosperira i živi u miru, iako je povratila svoj suverenitet samo u podeljenom, združenom obliku

  • Tehnološki razvoj u Nemačkoj se odvija kroz inkrementalne, na iskustvu zasnovane inovacije kojima se unapređuju postojeći proizvodi

  • Bojer i Jamamura – smatraju da umesto prelaska na američki sistem radikalnih inovacija, Nemačka treba da se osloni na sopstvena rešenja i potvrđene prednosti


Jamamura – dva duga talasa (paradigme) tehnoloških promena:

  • Vodena para i čelik (1780-1870)

  • Električna energija i novi materijali (1880-1970)

  • Informacione tehnologije (1970-danas)

    Svaki talas sastoji se iz 2 faze – proboj i sazrevanje

    Različiti institucionalni aranžmani se na različite načine prilagođavaju pojedinim fazama tehnološkog ciklusaulaskom trećeg talasa u fazu sazrevanja Nemačka će povratiti svoje prednosti


  • Bojer – dovodi u vezu dinamiku inovacija i varijetete kapitalizma

  • Nemački model rasta zasnovan je na socijaldemokratskim institucionalnim strukturama koje stvaraju visokokvalifikovane radnike, što omogućuje privredi da na svetskom tržištu bude konkurentna na osnovu kvaliteta i diferencijacije proizvoda

  • Ne treba očekivati približavanje Nemačke liberalnijoj verziji kapitalizma iz tri razloga:

    • nacionalni sistemi inovacija se međusobno dopunjuju, radije nego što konkurišu

    • hibridizacija (preuzimanje i prilagođavanje stranih institucija) je mnogo verovatnija nego puko imitiranje

    • svrsishodnost inovacionog sistema zavisi od njegove komplementarnosti sa ključnim institucijama privrede


Radni odnosi i produktivnost
Radni odnosi i produktivnost kapitalizma

  • Čak i kada žele, poslodavci ne mogu sebi da priušte da iznevere očekivanja radnika, zato što bi to poremetilo dugo izgrađivane proizvodne odnose i podrilo njihove pozicije na tržištu

  • Među poslodavcima i radnicima javljaju se brojne i duboke podele

  • Umanjena solidarnost poslodavaca predstavlja sve veću pretnju nemačkim sindikatima; s druge strane udruženja poslodavaca se osećaju sve nemoćnijim pred zahtevima sindikata

  • Čini se da se u Nemačkoj područje kooperativne proizvodnje u kojoj su radnici uključeni u odlučivanje sve više smanjuje, a režimi pomoću kojih se njima upravlja gube svoju univerzalnu primenljivost


  • proizvodni modeli (Jirgens) – sačinjeni su od normi i institucija koje regulišu radne odnose, elemenata sociotehničke organizacije posla na mestu proizvodnje i strategija za proizvode

  • Pod odgovarajućim okolnostima, elementi nacionalnog proizvodnog modela se međusobno podržavaju doprinoseći ostvarivanju snažnih ekonomskih performansi, ali usled internih ili eksternih promena, sistem može krenuti silaznom putanjom; tada je modelu potrebna revitalizacija kroz usvajanje prakse drugih, uspešnijih modela

  • Nemački proizvođači automobila prihvatili su brojne principe japanske “vitke” proizvodnje (ali ne i kaizen koncept)


Finansijski sistemi i korporativno upravljanje
Finansijski sistemi i korporativno upravljanje institucija koje regulišu radne odnose, elemenata sociotehničke organizacije posla na mestu proizvodnje i strategija za proizvode

  • Vitols – u nemačkom finansijskom sistemu preduzeća pribavljaju sredstva kroz dugoročne odnose s bankama, koje zauzvrat stiču pravo da iznutra nadgledaju kako ih menadžment koristi

  • Postoje brojni uslovi koji pogoduju finansijskom sistemu zasnovanom na bankama:

    • visoko učešće malih i srednjih preduzeća u strukturi privrede

    • relativno nizak nivo nejednakosti u raspodeli dohotka

    • nizak javni dug

    • odgovarajući instrumenti za štednju i formiranje kapitala

    • finansiranje vladinih aktivnosti nezavisno od tržišta kapitala

    • pay-as-you-go penzioni sistem


  • Nemačka je tradicionalno kontrolisala svoj finansijski sistem kroz korporativne institucije i državnu intervenciju

  • Ovakvim načinom upravljanja finansijski sistem je izložen politizaciji, a poslovanje banaka podređeno ostvarivanju ciljeva javnih politika poput rasta i pune zaposlenosti

  • Po Vitolsu, uprkos tome što se urušavanje socijalnih osnova finansijskog sistema zasnovanog na bankama u Nemačkoj veoma brzo odvijalo, kao i naklonjenosti nemačkih političara finansijskoj liberalizaciji, ne može se govoriti o približavanju angloameričkom liberalnom obrascu


  • Srž modela korporativnog upravljanja u Nemačkoj (Džekson) predstavlja ravnopravan odnos posvećenog, “strpljivog” kapitala i stabilne, jednako posvećene radne snage koja uživa prava “industrijskog državljanstva”

  • “prosvećeni” ili “slabi model vrednosti za akcionara” – pojavljuje se eksperimentisanjem na nivou pojedinačnih preduzeća, pod uticajem tržišta


Dr avno ure enje
Državno uređenje predstavlja ravnopravan odnos posvećenog, “strpljivog” kapitala i stabilne, jednako posvećene radne snage koja uživa prava “industrijskog državljanstva”

  • Savezna Republika Nemačka je federalna država koja počiva na osnovama parlamentarne demokratije. Sastoji se od 16 saveznih pokrajina, od čega su tri gradovi - pokrajine (Berlin, Hamburg i Bremen). Temelj demokratskog uređenja je ustav iz 1949. godine. Šef SR Nemačke je savezni predsednik, koga savezna skupština bira na period od pet godina. Od 2004. godine je savezni predsednik prof. dr. Horst Keler.


  • 1 predstavlja ravnopravan odnos posvećenog, “strpljivog” kapitala i stabilne, jednako posvećene radne snage koja uživa prava “industrijskog državljanstva”Баден-ВиртембергШтутгартBaden-WürttembergStuttgart

  • 2БаварскаМинхенFreistaat BayernMünchen

  • 3БерлинБерлинBerlinBerlin

  • 4БранденбургПотсдамBrandenburgPotsdam

  • 5БременБременFreie Hansestadt BremenBremen

  • 6ХамбургХамбургFreie und Hansestadt HamburgHamburg

  • 7ХесенВисбаденHessenWiesbaden

  • 8Мекленбург-Западна (предња) ПомеранијаШверинMecklenburg-VorpommernSchwerin

  • 9Доња СаксонијаХановерNiedersachsenHannover

  • 10Северна Рајна-ВестфалијаДиселдорфNordrhein-WestfalenDüsseldorf

  • 11Рајна-ПалатинатМајнцRheinland-PfalzMainz

  • 12СарландСарбрикенSaarlandSaarbrücken

  • 13СаксонијаДрезденFreistaat SachsenDresden

  • 14Саксонија-АнхалтМагдебургSachsen-AnhaltMagdeburg

  • 15Шлезвиг-ХолштајнКилSchleswig-HolsteinKiel

  • 16ТирингијаЕрфуртFreistaat ThüringenErfurt


  • Predstavnički i zakonodavni organ Savezne Republike Nemačke je Bundestag (donji dom). Narod bira parlament svake četiri godine. Gornji dom parlamenta (Bundesrat) je zapravo Veće pokrajina koje se sastoji od predstavnika 16 saveznih pokrajina. Saveznu vladu čine kancelar i savezni ministri. Kancelara bira Bundestag. U septembru 2005. godine je po prvi put na mesto kancelara došla žena, g-đa dr. Angela Merkel. Važnu ulogu u kreiranju politike imaju demokratske stanke. O poštovanju ustava brine Savezni ustavni u sud u Karlsrueu.



Politi ki sistem
Politički sistem ustavom dodeljene nadležnosti. Opštine preuzimaju na sebe niz zadataka u oblasti lokalne samouprave. Uticaj na politiku takođe imaju i mnogobrojne komorske organizacije i udruženja.

  • Na saveznim parlamentarnim izborima u Nemačkoj svaki birač ima dva glasa.

  • Izborni sistem je složena kombinacija većinskog i proporcionalnog sistema koji se u Nemačkoj naziva "personalizovani proporcionalni sistem".


  • Birač se takozvanim "prvim glasom" opredeljuje za "direktni mandat" kandidata u svom izbornom okrugu, po relativnom većinskom sistemu, po kome je izabran onaj ko dobije najviše glasova.

  • "Drugim glasom" svaki glasač odlučuje o poslaniku koji će preko takozvane "pokrajinske stranačke liste" da uđe u Bundestag. Određuje relativne snage partija u parlamentu.


  • Glasovi iz pojedinačnih izbornih okruga i oni dati za pokrajinske partijske liste potom se tako preračunavaju da sastav Bundestaga bude u skladu sa podelom glasova na pojedinačne stranke. 

  • Ukoliko, ipak, neka partija u izbornom okrugu dobije više "prvih glasova" i time više direktnih mandata, sme i da ih zadrži, a da se pri tom ne preduzima nikakva nadoknada glasova za druge stranke. 


  • Međutim, svaka partija mora da pređe cenzus od 5%. pokrajinske partijske liste potom se tako preračunavaju da sastav Bundestaga bude u skladu sa podelom glasova na pojedinačne stranke. 

  • Ukoliko osvoji manje od 5% prema proporcionalnom sistemu, onda mora da osvoji najmanje tri mesta vecinskim sistemom da bi ušla u parlament.



  • Cilj ovakvog izbornog sistema jeste da se, preko pokrajinskih lista, omogući svim strankama da u Parlamentu budu zastupljene u skladu sa brojem glasova koje dobiju. Sa druge strane, direktni izbor u izbornim okruzima građanima omogućuje da se opredele za određene političare koji bi zastupali interese regiona.



  • U Nemačkoj postoje dve jake partije koje osvajaju najviše mesta u parlamentu.

  • Međutim, nijedna od njih nikada nije bila dovoljno jaka da samostalno formira većinu.

  • Obično su im za to potrebne dve manje stranke koje služe usko definisanim interesima specifičnih grupa birača na marginama i u centru političkog spektra i zato se trude da uključe jasne reformske inicijative u svoje kampanje .


  • Na taj način organizovane interesne grupe dobijaju pregovaračku snagu, koja se de facto pretvara u pravo veta, tako da značajne promene nisu dobrodošle kada se negativno odražavaju na značajnije interesne grupe.

  • Primer: sindikati su tako blokirali važne izmene u sistemu regulacije tržišta rada.


  • Pristup konsenzusa je zapravo primena Paretovog kriterijuma (uvećanje blagostanja – bar jedan dobija, a niko ne gubi).

  • Status quo igra centralnu ulogu, a konsenzus znači averziju prema riziku.

  • Ovakav pristup je bio prikladan u uslovima visokog ekonomskog rasta (8% tokom 50-ih, 4% tokom 60-ih) kada je Nemačka sustizala SAD, a dobici u blagostanju se mogli široko distribuirati. Kada rast karakterišu niske stope (1,5%), ograničenja postaju snažnija, sukobi oko ciljeva oštriji, a fleksibilna rešenja manje verovatna.


Parlament i vlada
Parlament i Vlada (uvećanje blagostanja – bar jedan dobija, a niko ne gubi).

  • Nemačka je prlamentarna demokratija u kojoj je kancelar predsednik Vlade. Njega bira parlament i on mora biti član istog.

  • Može se razrešiti dužnosti samo kroz “konstruktivno izglasavanje nepoverenja”, odnosno, samo ako postiji neki drugi kandidat koji je u stanju da obezbedi većinu.



Dono enje zakona
Donošenje zakona je u isto vreme omogućeno uvođenje novih ideja i shvatanja preko manjih koalicionih partnera kao što su Zeleni.

  • Kod razmatranja ovog pitanja dolazi do izražaja federalno uređenje Nemačke.

  • Federalni nivo ima isključiva zakonska ovlašćenja u pogledu spoljnih poslova, odbrane, državljanstva, slobodnog protoka ljudi, monetarnog sistema, poštanske službe, telekomunikacija, železnica i avio-saobraćaja.




Elementi koji navode na promene
Elementi koji navode na promene nivo ne preuzme inicijativu.

  • Povećanje obima međunarodne trgovine i međunarodno kretanje kapitala. Ulazak stranih kompanija na Nemačko tržište. Smanjenje sposobnosti države da drži pod kontrolom ponašanje preduzeća (outsourcing), što utiče i radnu snagu i na dobavljače.


  • Uticaj SAD i WTO i EU na Nemačku da izvrši nivo ne preuzme inicijativu.liberalizaciju.

  • Tehnološke promene i razvoj samog tržišta “teraju” nemačka ministarstva, unije i preduzeća da se prilagode. Novi proizvodi, proizvodne tehnike koje nisu u skladu sa tradicionalnim snagama nemačke privrede, kao i sve veći rast uslužnog sektora.



Razumevanje institucionalnih promena
Razumevanje institucionalnih promena izvoza i visoka nezaposlenost.

  • U nemačkom privrednom sistemu igrači (preduzeća, banke i sindikati) koriste institucije kao što su Hausbank, kolektivno pregovaranje itd. kako bi smanjili svoje transakcione troškove. Kada kada vrše cost-benefit analizu u svoje kalkulacije uvrštavaju i navedene institucije.

  • Napustiće ih samo u slučaju da je porast efikasnosi veći od porasta troškova koji nastaju njihovim napuštanjem.


  • U najvećem broju slučajeva troškovi su viši od koristi koje imaju od raskidanja ovih veza, što u velikoj meri objašnjava zašto se ovaj model tako sporo menja.

  • Na to možemo gledati kao na širenje krugova racionalnosti, kako kaže Vogel, u cost – benefit analizi.

  • Kako se krugovi sve više šire, to su šanse da preduzeće pokida postojeće veze sa svojim partnerima sve manje.


  • Institucionalne promene se javljaju samo kada se desi neki eksterni šok koji će poremetiti ravnotežu između troškova i koristi koje donosi status quo.

  • Međutim, institucionalne promene nisu samo funkcije šokova, već i podsticaja i ograničenja koji su ugrađeni u sistem. To znači da će postojeće institucije u velikoj meri uticati na samu prirodu promene.


Promene na mikro nivou
Promene na mikro nivou eksterni šok koji će poremetiti ravnotežu između troškova i koristi koje donosi status quo.

  • Najveći problem sa kojim se suočavaju nemačka preduzeća jeste smanjenje troškova.

  • Međutim, za razliku od recimo preduzeća u SAD, ona su suočena sa ograničenjima u pogledu otpuštanja radnika, napuštanja matične banke itd.

  • Opcije za prilagođavanje su sužene regulatornim ograničenjima.

  • Zbog toga će nemačka preduzeća pre pregovarati sa svojim partnerima nego što će ih napustiti.


Promene na makro nivou
Promene na makro nivou eksterni šok koji će poremetiti ravnotežu između troškova i koristi koje donosi status quo.

  • Na makro nivou vlada je takođe suočena sa određenim ograničenjima na putu ka stvaranju liberalnog tržišnog modela.

  • Suočena je sa pritiscima sindikata i banaka oko reformi tržišta rada i bankarskog sektora.


  • Prema postojećem shvatanju, ekonomska liberalizacija snižava cene i povećava mogućnost izbora za potrošače, snižava troškove proizvođača i pospešuje ekonomski rast.

  • Ona donosi ne samo kratkoročno povećanje efikasnosti, već i dugoročne koristi u vidu stimulacije poslovne aktivnosti i uvođenja inovacija.

  • Postojeća zaštita ima negativne efekte kako na potrošače, tako i na opšti nivo blagostanja.


  • Pa ipak, najkonkurentniji sektori u nemačkoj privredi ne podržavaju u potpunosti reforme koje vode ka liberalizaciji.

  • Kada se u tu priču uključe i političke partije dobija se jedna arena u kojoj se na jednoj strani nalaze zagovornici liberalizacije, a na drugoj protivnici.

  • Međutim, nijedna od ove dve strane nije spremna da ide do kraja, već su pre za neku vrstu kompromisa!


Modeli korporativnog prilago avanja
Modeli korporativnog prilagođavanja podržavaju u potpunosti reforme koje vode ka liberalizaciji.

  • Suočavaju se sa potrebom smanjenja troškova, ali za razliku od Velike Britanije i SAD, preduzeća u Nemačkoj su suočena sa ograničenjima u pogledu smanjenja broja radnika.

  • Nastoje da smanje finansijske toškove, ali pri tome ne napuštaju svoje “matične banke”.


Modeli reformi politike
Modeli reformi politike podržavaju u potpunosti reforme koje vode ka liberalizaciji.

  • Analitičari u obe zemlje okrivljuju rigidno tržište rada sa visokom cenom rada, smanjujući konkurenciju i povećavajući nezaposlenost.U Nemačkoj neki ekonomisti, novinari i deo javnog mnenja se zalažu za ukidanje celog sistema kolektivnog pregovaranja.


Budu nost
Budućnost podržavaju u potpunosti reforme koje vode ka liberalizaciji.

  • Ovde je opisan jedan model koji bi mogla da sledi Nemačka privreda na svom putu reformi.

  • Šta će ona zaista raditi i na koji će se način boriti sa sve izraženijim problemima ostaje da se vidi.


HVALA NA PAŽNJI! podržavaju u potpunosti reforme koje vode ka liberalizaciji.


ad