1 / 13

Методика програмирања

Методика програмирања. Дводимензионални низови - o брада. Професор: др Мирјана Ивановић Асистент: мр Љубомир Јеринић. Малетковић Милица 480/08. Да се подсетимо. Шта је то низ? Ком типу података могу припадати елементи низова? Како дефинишемо низ у PASCAL- у?. Елементи низа.

Download Presentation

Методика програмирања

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Методика програмирања Дводимензионални низови - oбрада Професор: др Мирјана Ивановић Асистент: мр Љубомир Јеринић Малетковић Милица 480/08

  2. Да се подсетимо... • Шта је то низ? • Ком типу података могу припадати елементи низова? • Како дефинишемо низ у PASCAL-у? Елементи низа Индекси елемената низа

  3. Дводимензионални низ • Низ чији су елементи поново низови; • Другачије се називају матрице (у математици); • Хоризонтални низови од којих је сачињена матрица називају се врсте, а вертикални колоне; • Димензије матрице: nxm • n – број врста • m – број колона (n и m су природни бројеви) Да ли врсте/колоне могу имати различит број елемената?

  4. Дводимензионални низ • Елементи матрице се најчешће означавају са c[i,j] • i - редни број врсте, • ј - редни број колоне; Како изгледа матрица 3x3?

  5. Дводимензионални низ • Главну дијагоналу матрице чине елементи који имају исте индексе врсте и колоне, (i=j); • Споредну дијагоналу чине елементи за које важи i+j = n+1; Главна дијагонала Споредна дијагонала Које матрице могу имати главну и споредну дијагоналу?

  6. Дводимензионални низ • Матрице које имају исти број врста и колона називају се квадратне матрице (n=m); Враћамо се PASCAL-у...

  7. Декларисање матрица у PASCAL-у • Kао нови тип у одељку type: • Описом у одељку var: • type • Niz=array[1..15] of real; • Matrica=array[1..20] ofNiz; • var • A:Matrica; Joш? var A:array[1..20, 1..15] of real;

  8. Пример 1: • Учитати димензије и елементе матрице који су реални бројеви, а затим за ту матрицу наћу суму елемената који су позитивни. program SumaPozitivnih; typeMatrica=array[1..20, 1..15] of real; var A:Matrica; n,m,i,j:integer; S:real; begin write(’Unesi dimenzije matrice: ’); readln(n,m); writeln(’Ucitaj vrednosti elemenata matrice: ’); fori:=1 to n do forj:=1 to m do read(A[i,j]); S:=0; fori:=1 to n do forj:=1 to m do ifA[i,j]>0 then S=S+A[i,j]; Writeln(’S=’, S:10:2); end.

  9. Пример 2: • Унети квадратну матрицу чији су елементи цели бројеви, а потом наћи и исписати највећи елемент на главној дијагонали.

  10. Пример 2: programМаxDijagonala; typeMatrica=array[1..20, 1..20] of integer; var A:Matrica; n,,i,j:integer; max:integer; begin write(’Unesi dimenziju matrice: ’); readln(n); writeln(’Ucitaj vrednosti elemenata matrice: ’); fori:=1 to n do forj:=1 to m do read(A[i,j]); max:=A[i,j];

  11. Пример 2: fori:=1 to n do forj:=1 to m do ifi=j then if A[i,j]>max then max=A[i,j]; Writeln(’max=’, max); end.

  12. Питања ?

  13. Хвала на пажњи!  Презентацију можете пронаћи на: http://milicamaletkovic.wordpress.com/

More Related