1 / 16

SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE POVREDE KOŠTANOZGLOBNOG SISTEMA NA RADU - PRIKAZ SLUČAJA

SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE POVREDE KOŠTANOZGLOBNOG SISTEMA NA RADU - PRIKAZ SLUČAJA. Prim. dr Slobodan Popović 1 Prim. dr N . Torbica 1 , Dr D. Kajević 2. 1 Institut za medicinu rada Srbije , Beograd 2 Republički fond PIO, Beograd. UVOD.

edita
Download Presentation

SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE POVREDE KOŠTANOZGLOBNOG SISTEMA NA RADU - PRIKAZ SLUČAJA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. SUDSKOMEDICINSKO VEŠTAČENJE POVREDE KOŠTANOZGLOBNOG SISTEMA NA RADU - PRIKAZ SLUČAJA Prim. dr Slobodan Popović1 Prim. dr N. Torbica1, Dr D. Kajević2 1Institut za medicinu rada Srbije, Beograd 2Republički fond PIO, Beograd

  2. UVOD • Veliki broj sudskomedicinskih veštačenja odnosi se na veštačenje nematerijalne štete kod povređenih radnika. Međutim, dešava se da do suda dospe slučaj koji od samog početka odnosno od trenutka nesrećnog slučaja ne može da se kvalifikuje kao povreda na radu.

  3. Prikaz slučaja Zadatak sudskog veštaka bio je da se izjasni na okolnosti da li je zbog povređivanja 07.05.2004., 27.12.2006. i 04.03.2009.g. tužilac trpeo fizičke bolove, tako što će pojedinačno razdvojiti svaku povredu, intenzitet i dužinu trajanja bolova, te da utvrdi stepen umanjenja estetskog izgleda i stepen umanjenja OŽA i, ukoliko postoje, da odredi koja je povreda prouzrokovala umanjenje.

  4. Prikaz slučaja Tužilac je lečen u kućnim uslovima posle svake povrede. Na bolovanju posle prve povrede bio je oko dva meseca, posle druge dva meseca i posle treće povrede više meseci, sa pauzama. Sada se žali na bolove u predelu IV prsta desne šake, sa širenjem niz podlakticu. Navodi da ima konstantne bolove u predelu levog lakta. Takođe navodi da ima bolove u slabinsko-krsnom delu kičme, s propagacijom niz desnu nogu.

  5. Medicinska dokumentacija • Povredna lista od 10.05.2004. Dg: VLC digiti IV manus dex. • Izveštaj lekara specijaliste iz DZ Grocka - punkt Begaljica od 12.01.2007. Dg: Epicondylitis humeri lateralis l. sin. M77. Bol u levom laktu do prstiju šake. Negira druga oboljenja. Ne seća se da se udario. Obj. bol u predelu levog lakta. Oslabljena snaga ekstenzije ručja. Na otpor ovim pokretima javlja se bol. Fizikalna terapija u naredne tri nedelje.

  6. Medicinska dokumentacija • Obrazloženje od 11.06.2007. Ocena lekarske komisije broj 4277 od 05.06.2007. Povreda se ne ceni kao povreda na radu. Datum povrede 27.12. 2006. • Ocena lekarske komisije od 05.06.2007., broj 4277. Zbog proteklog vremena ne može se ceniti povreda na radu.

  7. Medicinska dokumentacija • Nalaz lekara specijaliste od 27.03.2009. Dg: Polyradiculopathia C7,8 et L5-S1. • U nalazu se navodi: U međuvremenu dana 4.03.2009. na radnom mestu došlo do povrede kičme, priručnim alatom - polugom pokušavao da podigne veći teret. Nakon toga bol ide niz desnu nogu. U objektivnom nalazu dominantni znaci poliradikulopatije C7,8 levo i L5-S1 desno, pozitivan Lazarevićev znak na 45 stepeni, levo na 60 stepeni.

  8. Pregled tužioca • Hoda samostalno bez pomagala. Hod na peti i prstima izvodi. Diskretan otok u predelu IV prsta desne šake, palpatorna osetljivost u predelu IV prsta desne šake, pokreti u PIP zglobu u smislu fleksije bolom limitirani u završnim amplitudama. Pokreti u DIP i MCPh zglobu bez ograničenja.

  9. Pregled tužioca • Palpatorna osetljivost predela lakta levo u nivou lateralnog epikondila humerusa. Pokreti u laktu levo bez ograničenja, mada prilikom pokreta u laktu navodi jake bolove. Pokreti AF trupa bolom limitirani u završnim amplitudama. Umeren spazam PVM lumbalno. Izravnata lumbalna lordoza. Lazarević desno pozitivan na 60 stepeni. Pokreti u DE i GE b.o.

  10. Nalaz i mišljenje • Dana 07.05.2004. godine tužilac jezadobio telesnu povredu u smislu nagnječine sa razderinom u predelu četvrtog prsta desne šake. • Imajući u vidu dostupnu medicinsku dokumentaciju, štetni događaji od 27.12.2006. i 04.03.2009. ne mogu se smatrati povredama na radu.

  11. Nalaz i mišljenje • Dijagnoza koja se vodi posle povrede na radu od27.12.2006. je Epicondylitis lateralishumeri l.sin. Prema MKB, šifra M77.1 znači “zapaljenje spoljašnjeg izbočenja gležnja nadlaktične kosti”. Tužilac se prvi put posle povrede na ventil javio lekaru 12.01.2007. Anamnestički u svom nalazu lekar specijalista navodi: ne seća se da se udario. Sve dalje dijagnoze konstatuju Epicondylitis, koji prema MKB spada u grupu Bolesti mišićno-koštanog sistema i vezivnog tkiva (M00-M99) što isključuje povredu, trovanje i druge posledice spoljnih uzroka (S00-T98). Takođe, lekarska komisija je u svojoj oceni od 05.06.2007. navela da se ne radi o povredi na radu.

  12. Nalaz i mišljenje

  13. Nalaz i mišljenje • Posle povrede na radu dana 04.03.2009. tužilac se prvi put javio lekaru specijalisti reumatologu u VMA 18.03.2009. Prema napisanoj anamnezi tužilac se tada nije žalio na bolove u predelu kičme već na bolove i oticanje prstiju šaka. Posle toga upućen je da uradi laboratorijske analize krvi, koje je uradio i javio se na kontrolni pregled 25.03.2009. Na kontrolnom pregledu tog dana lekar specijalista konstatovao je da su laboratorijske analize krvi uredne i konstatovana je dijagnoza Polyarthralgiae, MKB M25.5 (bolovi u zglobovima). Navedena dijagnoza ne može se kvalifikovati kao povreda već kao oboljenje.

  14. Nalaz i mišljenje • Dana 27.03.2009. tužilac se javio lekaru specijalisti neuropsihijatru koji je konstatovao dijagnozu u smislu Poliradikulopatije MKB M54.1 (oboljenje korena živca), što se takođe ne može kvalifikovati kao povreda na radu, već spada u oboljenja. U kasnijim pregledima dijagnostikovani su hronični cervikalni i lumbalni sindrom, sa dokazanom diskus hernijom i radikulopatijama, koje spadaju u grupu degenerativnih oboljenja kičmenog stuba.

  15. Nalaz i mišljenje

  16. ZAKLJUČAK Imajući u vidu navedeno, veštačenje nematerijalne štete usled povreda lokomotornog sistema na radu je vrlo specifično i zahteva: iskustvo veštaka, njegovo stručno znanje, sposobnost da se na zadovoljavajući način utvrdi uzrok i obim štete, kao i striktno pridržavanje zadatka kojeg je sud postavio veštaku. Prilikom veštačenja veštak treba da usmeri pažnju i na zdravstveno stanje pre povrede, tako da je pored pregleda tužioca potrebno da se veštaku dostavi zdravstveni karton, kako bi nalaz i mišljenje veštaka bili objektivni.

More Related