др Зоран Кековић

1. Системско мишљење др Зоран Кековић

2. Основни системски појмови Карактеристикесистемскогприступа Принципи системског мишљења Фактори који утичу на системско мишљење Примена принципа повратног дејства на организационе системе Системско мишљење и утврђивање граница система

3. Sistemski pojmovi: Struktura Struktura je definisana vezama između delova sistema, ali nije isto što i zbirelemenata. Strukturasistemauključujenjegoveelemente, veze među njima i atribute tih veza. Pod elementom se podrazumevanajprostiji, nedeljivideosistema. Poštostrukturaizražavazakone i svojstva celine, element dobija značenje samo u odnosu na svoj položaj u celini. „Veza“ podrazumevaneophodneidovoljneodnosemeđu elementima. Atributi veza su: usmerenost, snaga i karakter. Premausmerenostipostojeusmerene (direktneipovratne) ineusmereneveze; premasnazi – slabeijakeveze; premakarakteru – zavisneiposledične

4. Sistemski pojmovi: Struktura Sistem se strukturirapremaciljevima, formiranjemodgovarajućihpodsistemainormiranjemindividualnogponašanjaidelovanja. Shodno tome,struktura sistema se može analizirati pomoću: vrednosti i normi važećih zasistem, grupnih ipojedinačnihulogaunutarsistema. Vrednostipredstavljajuzamisli o poželjnimkarakteristikamasistema, kojetrebaočuvatiirazvijati; Normeimajuznačajnuvrednost u procesu integracije elemenata u sistem i sistema u okruženje; Uloge predstavljaju oblik diferencijacije među elementima u odnosu na njihov status ifunkcijuunutarsistema

5. Sistemski pojmovi: Okruženje Pod okruženjem se podrazumevasveonošto se nalazivan struktureposmatranogsistema. Okruženječinesvifaktorikojiutičunaaktivnostelemenatasistema, kaoifaktorinakojeutičuaktivnostielemenata sistema. Okruženje sistema je područje međusobnih interakcijasistemaifaktorakoji se nalazeizvannjega. Ovifaktori se mogupodeliti udvegrupe. Prvugrupučinefaktorikojipredstavljajupritiskeipokrećureakcijusistemanaokruženje (potražnjaproizvodâiusluga,zahtevidruštvenezajedniceilirazličitihinteresnihgrupa). Drugojgrupipripadajufaktori koji vrše funkciju katalizatora i određuju način reagovanja sistemanaspoljašnjepritiske (političkisistem, društvenevrednosti, uloganauke udruštvu).

6. Sistemski pojmovi: Struktura Obim interakcije (razmene materije, energije i informacija) između sistema injegovog okruženja određuje stepen otvorenosti sistema. S obzirom na dinamikuoveinterakcije, kompleksnisistemifunkcionišunabazidinamičkeravnotežeizmeđu elemenata i povratnih veza sa okruženjem Vezeiodnoseunutarsistema ne trebaposmatratikaostatične, većkaopromenljiveirazvojnekategorije. Da bi se sistemodržaoipostigaoodgovarajućistepenstabilnosti, aliida bi adekvatnoodgovorionauticajeiizazoveizokruženja,on se mora prilagođavati promenama. Dinamizam je sposobnost sistema daputem određenih promena u unutrašnjoj strukturi i organizaciji obezbedi uslovzasvojeuspešnofunkcionisanje, održavanjeirazvoj

7. Карактеристике системског приступа • Прихватање надређености целине елементима од којих је састављена • Посматрање повезаности елемената на основу узајамних интеракција • Интердисциплинарност

8. Појам системског мишљења • Дисциплина за сагледање целина – оквир за уочавање међусобних односа и посматрање образаца промена • Фокусирање на међусобну повезаност догађаја (а не посматрање објеката), откривање њихових узрока и могућност предвиђања појава • Усмеравање пажње на различите нивое система

9. Принципи системског мишљења Принцип повратног дејства Принцип полуге Принцип метапозиције

10. Принцип повратног дејства Делови система су повезани директно или индиректно, тако да промене имају узрочно-последичне ефекте. Промене у једном делу система могу изазвати промену у другом делу које повратно утичу и могу представљати узрок промена у првом делу. Ово је познато као повратно дејство Сви системи се састоје из два типа повратног дејства или кола: подстицајно повратно коло и уравнотежујуће повратно коло

11. Подстицајно повратно коло Води систем у правцу у којем постоји иницијални утицај – промени понашања система, у зависности од тога какви су почетни услови.

12. Уравнотежујуће повратно коло Значајно је са аспекта одржавања стабилности система. У основи ове врсте повратног дејства је супротстављање променама. Промена у једном делу система резултира променом у остатку система на начин којим се ограничава или опонира иницијалној промени. Сам по себи он није ни негативан ни позитиван. Ово дејство је опредељено разликом између онога што систем јесте (постојећих услова) и нечега што систем тежи да буде Стање система потребно је мерити Интерно и екстерно повратно коло

13. Предвиђање као повратно дејство Антиципирани ефекти у будућности који се још нису десили повлаче узрок у садашњости Може бити и подстицајно и уравнотежујуће

14. Принцип полуге Познавање система је од пресудне важности да би се знало како са малим напорима да се постигну максимални резултати Контрапитање: Шта спречава промену? Ово је кључни принцип системског мишљења. Што је неки део важнији за систем, већи ће ефекти бити уколико се тај део промени Веома често најкритичнија тачка полуге у неком систему веровање људи који га чине, односно оно што систем одржава онаквим какав јесте. Закључујемо, да систем (међународних односа) трпи промену зато што су делови повезани. Једном када се разуме систем, постоје поједина места где се малим напором могу произвести велике промене. У свету система, већи не значи стабилнији, то обично значи непредвидивији.

15. Принцип метапозиције Појаве се често не могу објашњавати у јасним и разговетним појмовима из позиције онога који их посматра. Фундаментални принцип системског мишљења је вишестрано искуство и посматрање ствари са извесне удаљености што омогућује непристрасно закључивање

16. Принцип метапозиције

17. Принцип метапозиције

18. Фактори који утичу на системско мишљење Ментални модели Размишљање у ланцу узрока и последица Металогичко мишљење

19. Ментални модели Ментални модели су веома битни у процесу доношења одлука. Системски приступ организацији, односно системско мишљење доводи у искушење наше менталне моделе. Фундаментални принцип системског мишљења је да структура система објашњава понашање његових делова. Неколико принципа представљају ограничавајуће факторе за наше учење (менталне моделе). Занемаривање као принцип одржава менталне моделе у стању у каквом су једном формирани. Дисторзија је основа креативности, али и параноје. Генерализација - кад год користимо речи: „увек“, никада“, „сви“, „нико“, ми вршимо уопштавање. Уопштавање, комбиновано са предрасудама, је основа за расну и сексуалну дискриминацију.

20. Ментални модели „Samo oni koji čvrsto veruju u vaskrsnuće mogu da rizikuju da se približe“ Opasnost: Tigar Rizik: Mogućnost napada Posledica: Povreda ili smrt Verovatnoća: Doba dana, Broj nesr. sluč. Prevencija: Upotreba automobila/Slona Pripravnost: Oružje, Kutija za prvu pomoć Procedure za V/S

21. Грешке у перцепцији и ментални модели На наше менталне моделе утичу грешке у перцепцији и обрнуто. Фактори који узрокују грешке у перцепцији потврђујући наше менталне моделе: регресија је статистички принцип који води погрешној процени узрока. Зато што догађаји теже да регресирају према њиховој просечној вредности, погрешно је предвиђање које узима у обзир изузетне (ретке) догађаје. временски фокус - погрешна предвиђања догађаја су последица непостављања временског ограничења у оквиру којег можемо очекивати повратну информацију. Једнострано насупрот двостраног искуства. Уколико не постоји временски фокус, пажња је усмерена само на неоповргавајуће доказе који обезбеђују потврду (подстицајни повратни утицај) за наша веровања. Људска бића не реагују на подражаје тзв. објективних чињеница, већ одговарају на значења која те чињенице имају за њих.

22. Фактори перцепције ризика • Физичка близина догађаја • Припадност културном кругу • Психолошка блискост

23. Физичка (географска) близина догађаја • У односу на локацију догађаја • У односу на значај информације за примаоца

24. Припадност културном/цивилизацијском кругу

25. Психолошка блискост Однос догађаја према искуству и емоционалним аспектима личности примаоца Утицај услова у којима се саопштавају информације

26. Пример 1: Друмски саобраћај је безбедан, а летење је рискантно?!

27. Пример 2: Ајкуле и кокосов орах

28. Пример 3. Шта запослени очекују од свог посла? Менаџери Радници Услови рада 4 9 Осећање припадности 10 2 Дисциплина 7 10 Признање за извршени посао 8 1 Лојалност менаџера према запосленим 6 8 Добре плате 1 5 Промоција и напредовање компаније 3 7 Разумевање личних проблема 9 3 Безбедност на послу 2 4 Занимљивост посла 5 6

29. Ментални модели као тачка полуге Способност уочавања и мерења појава је ограничена менталним моделима што може представљати тачку полуге која утиче на промену понашања система или у систему (11. септембар). Фундаментални принцип системског мишљења је да структура система објашњава понашање његових делова (системски фактори као узроци грешке).

30. Анализа хазарда (пр. 1: Пожар у лондонском метроу) Овај догађај је последица комбинације више фактора: • пропуст да се у потпуности спроведе процедура „забране пушења“; • дрвена конструкција ескалатора; • лоше одржавање и чишћење ескалатора и простора испод покретних степеница; • недостатак „спринклер“ воденог система; • лоша обука персонала; • недостатак система упозорења; • лоша веза са службом заштите од пожара.

31. Узрочно-последични као линеаран однос • Узрочно-последични као нелинеаран однос Размишљање у ланцу узрока и последица

32. Каузалан као линеаран однос Традиционално схватање узрока као спољашње силе праћено је и схватањем човека као пасивног бића које трпи игру спољашњих сила чији је он производ. Разлика између акутних и битних, условљавајућих узрока,нужних и довољних узрока Упознавање етичког принципа и појма вредности окреће овај однос у сасвим другом смислу. Тамо где се јавља свест и воља у процесима одлучивања не говоримо о узроцима, него о разлозима и мотивима. Веза између мотива и акције је смислена, а не узрочна.

33. Најчешћи стереотипи у каузалном моделу Узрок и последица су одвојени и последица се дешава после узрока (несташица робе, глобализација и мировне операције) Узроци и последице су временски и просторно блиски(тровање храном). Усистемском мишљењу објашњење не лежи у појединачном фактору, већ у структури система и вези између делова. (ефекти глобализације, нервни рецептори) Веза између узрока и последице се утврђује на основу расположиве евиденције (имовински криминалитет и крим белог оковратника) Ефекти су пропорционални последицама (сабраћајни акцидент, вирус, пестицид) - Социјални (организациони системи какав је и систем безбедности) представљају отворене системе екстремно осетљиве на почетне услове

34. Примена принципа повратног дејства Подразумева познавање система и његовог окружења што омогућава да се он дизајнира на начин којим се постижу жељени ефекти, уз ограничавање могућности испољавања нежељених (цене струје, прекид радног односа). За ефикасно усмеравање понашања система применом принципа повратног дејства, потребно је бити свестан одложеног дејства у понашању система. Време које је потребно да повратни утицај прође кроз систем зове се «меморија» система. То је временска разлика између узрока и последице коју најчешће на запажамо и према томе не знамо засигурно шта се дешава (процес васпитања, хемијско загађење, маркет кампања, “волим 90”) . Што су системи комплекснији, потребно је више времена за повратни утицај. Динамика понашања система је условљена најспоријом тачком или кариком у његовом функционисању.

35. МАПА РИЗИКА

36. Мерење повратног дејства и значај за моделовање система Човекова потреба да реагује на повратно дејство захтева од њега способност да га открива. Шта су индикатори за повратни сигнал у комплексним системима?Осетљивост на повратне утицаје је под дејством наших менталних модела, оним што мислимо да можемо и оним што желимо. Најчешће грешке: Једнострано искуство (откривање “озонских рупа”) Ослањање на логику Приписивање успеха и неуспеха појединцима, уместо структурама и ограничењима система Прецизност и тачност у мерењу (стање криминалитета) Осетљивост мерних инструмената и неодоговарајући праг реаговања на опажене показатеље(стратегије превенције криминала)

37. Системско мишљење и утврђивање граница система Аналитичке методе теже подели система на његове саставне делове да би се они разумели. Системско мишљење (синтеза) изграђује целину од делова при чему је битно где су постављене границе система. Границе система могу се сагледати из субјективне и објективне перспективе Битан принцип код одређивања граница система је посматрање елемената који стоје у корелацији у системском дијаграму и природа корелације пропорционална веза (однос безбедносних услуга и профита) проста веза (стопа рађања и популација; број КД и страх од криминала) Позитивна и негативна корелација

38. SWOT анализа (пример)