Produktivnost
This presentation is the property of its rightful owner.
Sponsored Links
1 / 40

Produktivnost PowerPoint PPT Presentation


  • 96 Views
  • Uploaded on
  • Presentation posted in: General

Produktivnost. Produktivnost Sadr žaj predavanja. Cilj i primena indikatora produktivnosti Osnovni tipovi indikatora produktivnosti Produktivnost rada Dekompozicija ekonomskog rasta. Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti.

Download Presentation

Produktivnost

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -

Presentation Transcript


Produktivnost

Produktivnost


Produktivnost sadr aj predavanja

ProduktivnostSadržaj predavanja

  • Cilj i primena indikatora produktivnosti

  • Osnovni tipovi indikatora produktivnosti

  • Produktivnost rada

  • Dekompozicija ekonomskog rasta


Produktivnost cilj i primena indikatora produktivnosti

Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti

  • Produktivnost – odnos količine ostvarenog autputa i količine uloženog inputa

  • Produktivnost meri efikasnost proizvodnje

  • Merenje produktivnosti zavisi od raspoloživih podataka i od namene


Produktivnost cilj i primena indikatora produktivnosti1

Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti

  • Nivo vs dinamika produktivnosti

  • Dinamika produktivnosti se izražava indeksom ili stopom rasta produktivnosti

  • Indeks produktivnosti predstavlja odnos produktivnosti tekućeg perioda i produktivnosti baznog perioda


Produktivnost cilj i primena indikatora produktivnosti2

Produktivnost Cilj i primena indikatora produktivnosti

Svrhe merenja produktivnosti:

  • Nacionalne procene i međunarodna poređenja

  • Razumevanje dinamike životnog standarda stanovništva

  • Poređenje indikatora produktivnosti za pojedine proizvodne procese između preduzeća može pomoći identifikovanju neefikasnosti

  • Promena multifaktorske produktivnosti predstavlja značajan element u modeliranju proizvodnih kapaciteta jedne zemlje


Produktivnost osnovni tipovi indikatora produktivnosti

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti

Produktivnost po delatnostima

  • Podela produktivnosti prema vrsti inputa i prema vrsti autputa

  • Jedan input ili više inputa - jednofaktorske i višefaktoske indikatore produktivnosti

  • Prema vrsti autputa, indikatori produktivnosti koji koriste bruto proizvodnju ili dodatu vrednost


Produktivnost osnovni tipovi indikatora produktivnosti1

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti

Jednofaktorski indikatori produktivnosti su:

  • Produktivnost rada

  • Produktivnost kapitala

    • Mogu biti izračunati korišćenjem bruto proizvodnje ili dodate vrednosti kao autputa

      Višefaktorski indikatori produktivnosti obuhvataju više faktora proizvodnje

  • Rad i kapital

  • Kapital-rad-energija-materijal-usluge (engl:KLEMS)

    • Samo se izračunava na osnovu bruto koncepta proizvodnje


Produktivnost osnovni tipovi indikatora produktivnosti2

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti

Najčešće korišćene mere produktivnosti su:

  • Produktivnost rada zasnovana na bruto dodatoj vrednosti

  • Produktivnost rada i kapitala

  • Multifaktorska produktivnost (kapital-rad-energija-materijal-usluge)


Produktivnost

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnostiPrikaz osnovnih mera produktivnosti

Izvor: OECD (2001), Measuring Productivity: Measurement of Aggregate and Industry-Level Productivity Growth, OECD Manual

9


Produktivnost osnovni tipovi indikatora produktivnosti3

Produktivnost Osnovni tipovi indikatora produktivnosti

  • Svi prikazani indikatori mogu prikazivati nivo ili dinamiku produktivnosti

  • Nivo produktivnosti - vrednost autputa u posmatranom periodu stavlja se u odnos sa vrednošću inputa u tom istom periodu

  • Dinamika produktivnosti - indeks autputa se stavlja u odnos sa indeksom inputa (indeksi mogu biti lančani ili bazni, tj. u odnosu na prethodnu godinu ili u odnosu na neku referentnu godinu)


Produktivnost osnovni tipovi indikatora produktivnosti4

ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnosti

  • Na nivou ukupne ekonomije, agregat za izračunavanje produktivnosti je bruto domaći proizvod (BDP)

  • Iako se u praksi retko koristi, neto domaći proizvod (NDP) je bolja mera autputa (isključuje amortizaciju)

  • Zemlje sa značajnim učešćem osnovnih sredstava, čiji je vek trajanja kratak (npr. kompjuteri) − imaju značajno niži NDP od BDP-a, zbog visokih stopa amortizacije na osnovna sredstva


Produktivnost osnovni tipovi indikatora produktivnosti5

ProduktivnostOsnovni tipovi indikatora produktivnosti

  • Ključni problem je usklađenost i uporedivost merenja amortizacije među različitim zemljama

  • U zemljama OECD-a, NDP u proseku čini 85% BDP-a (OECD, 2008)

  • Bruto nacionalni dohodak (BDP korigovan za neto primarne dohotke iz inostranstva) je takođe bolji agregat za izračunavanje produktivnosti od BDP-a


Produktivnost produktivnost rada

Produktivnost Produktivnost rada

  • Produktivnost rada se definiše se kao odnos autputa i radnog inputa

  • Evrostat izračunava tri indikatora produktivnosti rada:

    • BDP po zaposlenom

    • BDP po času rada

    • Realne jedinične troškove rada

  • OECD najčešće meri produktivnost rada kao BDP po času rada

  • BDP se izražava u evrima ili dolarima prema paritetu kupovne moći


Produktivnost produktivnost rada1

Produktivnost Produktivnost rada

  • Najbolja mera radnog inputa su stvarni časovi rada zaposlenih

    • odražavaju regularne časove rada na osnovnom poslu, puno ili skraćeno radno vreme, prekovremeno (plaćeno ili neplaćeno)

    • časove rada ostvarene na dodatnom poslu

    • ne uključujući časove koji nisu realizovani (praznik, godišnji odmor, štrajk, vremenske prilika i sl.)


Produktivnost produktivnost rada2

Produktivnost Produktivnost rada

  • Najčešće se koriste godišnji časovi rada svih zaposlenih koji učestvuju u stvaranju BDP-a

    • prosečni godišnji ostvareni časovi rada po zaposlenom koji se množe sa ukupnim brojem zaposlenih

  • Nedostatak: ne odražavaju promene u kvalitetu zaposlenih (npr. promene u kvalifikacijama, nivou obrazovanja ili radnog iskustva tokom vremena)


Produktivnost produktivnost rada3

Produktivnost Produktivnost rada

  • Podaci o ostvarenim časovima rada prema nivou kvalifikacija ili nivou obrazovanja u najvećem broju zemalja nisu raspoloživi

  • Efekat koji rast kvalifikacija zaposlenih ima na rast autputa obuhvata se rezidualnom vrednošću putem multifaktorske produktivnosti, a ne putem radnog inputa

  • U većini zemalja, osnovni izvor podataka za časove rada je Anketa o radnoj snazi


Produktivnost produktivnost rada godi nj e s top e rasta bdp a prema asu rada u

Produktivnost Produktivnost radaGodišnjestope rasta BDP-a prema času rada u %

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012


Produktivnost produktivnost rada4

Produktivnost Produktivnost rada

  • U Koreji, Slovačkoj, Poljskoj i Estoniji stopa rasta produktivnosti od 1995-2011. je bila u proseku 3-4%

  • U većini zemalja Evro zone, SAD-u, Velikoj Britaniji i Kanadi stopa rasta je manja od 2%

  • Posle 2007. kao posledica finansijske krize stopa rasta produktivnosti rada je opala na blizu 0% u većini OECD zemalja

  • Zemlje su se na različite načine prilagodile novonastaloj situaciji


Produktivnost produktivnost rada godi nj e stop e rasta bdp a prema asu rada u

Produktivnost Produktivnost radaGodišnje stope rasta BDP-a prema času rada u %

  • Irska, Estonija i Nemačka su smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom

  • Španija, Švedska, Luksemburg i Belgija nisu smanjile prosečan broj časova rada po zaposlenom, već broj zaposlenih

  • Na narednom grafikonu vidimo da nakon 2007. veliki broj zemalja ima negativne stope rasta produktivnosti i po zaposlenom i po času rada (treći kvadrant)


Produktivnost

Produktivnost Produktivnost radaGodišnje stope rasta BDP-a po času rada (y osa) i po zaposlenom (x osa) u %

2001-2007.

2007-2011.*

* Ili poslednja dostupna godina

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012

20


Produktivnost

ProduktivnostProduktivnost radaBrutodomaći proizvod i bruto nacionalni dohodak po času rada u 2011* - u dolarima prema PPP u tekućim cenama

GDP po času rada

GNI po času rada

* ili poslednja dostupna godina

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012


Produktivnost produktivnost rada5

Produktivnost Produktivnost rada

  • Rang zemalja prema produktivnosti merena BDP-om i BND-om je u većini slučajeva isti

  • Izuzetak su Irska, Island i Luksemburg (niži rang prema BND-u)

  • Švajcarska ima viši rang prema BND-u


Produktivnost produktivnost rada6

Produktivnost Produktivnost rada

Jedinični troškovi rada (JTR):

  • Mere prosečne troškove rada po jedinici autputa

  • Predstavljaju vezu između troškova rada u proizvodnji autputa i produktivnosti rada


Produktivnost

ProduktivnostProduktivnost radaProduktivnost rada, naknade zaposlenima po času rada, JTR, za ukupnu ekonomiju, u stopama rasta (u %)

Naknade zaposlenima po času rada

Jedinični troškovi rada

Produktivnost rada

24

* ili poslednja dostupna godina

Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012


Produktivnost produktivnost rada7

Produktivnost Produktivnost rada

  • Tokom poslednjih 15 godina, G7 zemlje i prve članice EU su beležile rast produktivnosti, merenu JTR u odnosu na ostale zemlje

  • Veoma niske stope rasta JTR su postizane držanjem niskih troškova rada u sektoru industrije i u sektoru usluga, npr. u Nemačkoj i Austriji

  • To nije bio slučaj sa Meksikom, Turskom, Estonijom, Islandom, Mađarskom i Norveškom

  • Početkom krize Irska, Španija, Portugalija i Grčka su zabeležile pad u JTR


Produktivnost dekompozicija ekonomskog rasta

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta

Ekonomski rast se može povećati:

  • Uvećanjem količine i vrste rada i kapitala koji su upotrebljeni u proizvodnji autputa

  • Dostizanjem veće ukupne efikasnosti u zajedničkom korišćenju ova dva faktora proizvodnje (većom multifaktorskom produktivnošću-MFP)


Produktivnost dekompozicija ekonomskog rasta1

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta

Rast BDP-a se može dekomponovati na tri komponente:

  • Doprinos koji potiče od rada

  • Doprinos koji potiče od kapitala

  • Doprinos koji potiče od multifaktorske produktivnosti


Produktivnost dekompozicija ekonomskog rasta2

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta

  • Rast multifaktorske produktivnosti može poticati od

    efikasnijeg korišćenja inputa (rada i kapitala)

    • poboljšanje organizacije proizvodnje

    • zbog inovacija (kao i od grešaka u merenju)

  • Rast multifaktorske produktivnosti značajan faktor koji doprinosi dugoročnom rastu BDP-a


Produktivnost dekompozicija ekonomskog rasta dekompozicija stope rasta bdp a na rad kapital i mfp

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rastaDekompozicija stope rasta BDP-a na rad, kapital i MFP

Multifaktorska produktivnost

Radni input

IKT kapital

Ne-IKT kapital

  • ili poslednja dostupna godina,

  • Napomena: Zemlje su rangirane prema periodu 1995-2010.

  • Izvor: OECD (2012), OECD Compendium of Productivity Indicators 2012


Produktivnost dekompozicija ekonomskog rasta3

Produktivnost Dekompozicija ekonomskog rasta

  • U periodu 2001-2007. rast BDP-a je najvećim delom ostvaren zahvaljujući rastu produktivnosti kapitala i MFP

  • U većini zemalja rast produktivnosti kapitala je generisao trećinu ukupnog rasta BDP-a

  • Rast IKT usluga je najznačajniji u Švedskoj, Danskoj, Velikoj Britaniji, Australiji, SAD-u

  • Rast MFP je značajan izvor rasta u Koreji, Finskoj i Irskoj, a jako malo prisutan u rastu BDP-a Italije, Kanade i Španije

  • Radni input je veoma značajan samo u par zemalja OECD-a – Australija, Španija i Kanada


Rezultati i komentari iz publikacije oecd compendium of productivity indicators iz 2013 godine

Rezultati i komentari iz publikacijeOECD Compendium of Productivity Indicators iz 2013. godine

  • Šta se može reći o dugoročnom trendu produktivnosti i konkurentnosti?

  • Kako je finansijska kriza i kriza eura uticala na produktivnost?

    Teme o kojima se govori su:

  • Produktivnost kao ključni pokretač ekonomskog rasta i konvergencije

  • Rad, kapital i MFP kao osnovni uzroci rasta

  • Uloga pojedinačnih industrija

  • Produktivnost, trgovina i međunarodna konkurentnost

  • Produktivnost rada – trend vs. ciklus


Prose an godi nji doprinos rastu bdp a per capita 1995 2012

Prosečan godišnji doprinos rastu BDP-a per capita, 1995-2012.

  • Potvrđeno je da je produktivnost osnovni pokretač rasta


Doprinos rastu bdp a u sad

Doprinos rastu BDP-a u %, SAD


Doprinos rastu bdp a u nema ka

Doprinos rastu BDP-a u %, Nemačka


Produktivnost

Godišnji doprinos rastu dodate vrednosti po radnom času u realnom sektoru u procentnim poenima, 2001-2012.Najviše su doprinosile proizvodnja i tržišne usluge


Bazni indeks 1998 100 nema ka odr avanje niskih jtr poma e da se pobolj a me unarodna konkurentnost

Bazni indeks, 1998=100, Nemačka Održavanje niskih JTR pomaže da se poboljša međunarodna konkurentnost


Bazni indeksi 1998 100 italija

Bazni indeksi, 1998=100, Italija


Produktivnost

Rast BDP-a po času rada u % u Francuskoj i Velikoj Britaniji Negativan trend produktivnosti rada je prethodio ekonomskoj krizi


Francuska godi nje stope rasta u to se odrazilo na nisku i opadaju u rast ikt kapitala

Francuska, godišnje stope rasta u % To se odrazilo na nisku i opadajuću rast IKT kapitala


Godi nje stope rasta u velika britanija odrazilo se i na nisku i opadaju u mfp

Godišnje stope rasta u %, Velika Britanija Odrazilo se i na nisku i opadajuću MFP


  • Login