1 / 16

Gimnazija "Josip Broz Tito"-Bitola

Gimnazija "Josip Broz Tito"-Bitola. Proektni aktivnosti po geografija. SATURN. Izrabotile: Mustrikovska Elena Pop-Trajkovska Jasmina Cvetkovska Marija Domazetovska Violeta. Mentor: Ristov Mite. IV-2. Celi na istra`uvaweto:

druce
Download Presentation

Gimnazija "Josip Broz Tito"-Bitola

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Gimnazija "Josip Broz Tito"-Bitola Proektni aktivnosti po geografija SATURN Izrabotile: Mustrikovska Elena Pop-Trajkovska Jasmina Cvetkovska Marija Domazetovska Violeta Mentor: Ristov Mite IV-2

  2. Celi na istra`uvaweto: • Испитување на својствата и карактеристиките на планетата Сатурн; • Нејзините сателити; • Нејзините прстени; • Аурорите на Сатурн; • Појас на радијација • Hipoteza: • Na planetata Saturn ne postoi `ivot

  3. Voved Ne{to za istorijata Prstenite na Saturn Satelitite na Saturn Aurorite i pojasite na Saturn

  4. ВОВЕД Сатурн е шестата планета од Сонцето, орбитира на околу 10 астрономски eдиници од Сонцето и е втората по големина. Во римската митологија, Сатурн е бог на земјоделството. Сродниот грчки бог Кронус, бил син на Уран и Гаја и таткото на Зевс (Јупитер).

  5. Ne{to za istorijata Сатурн е познат уште од предисториско време. Галилео бил првиот кој набљудувал преку телескоп во 1610 тој ја забележал неговата чудна појава и бил многу збунет од неа. Обсервациите на Сатурн биле искомплицирани поради фактот дека Земјата поминува преку рамнината на прстените на Сатурн на секои неколку години како што Сатурн се движи по својата орбита. Дури во 1659 Кристијан Хајгенс коректно ја организирал геометријата на прстените. Прстените на Сатурн останаа уникатна појава во Сончевит Систем, се до 1977 кога беа откриени околу Уран,

  6. Prstenite na Saturn Системот на прстени на Сатурн е поделен на 5 главни компоненти: G,F,A,B,C подредени од надвор кон внатрешноста (но овие главни поделби не се единствени има и илјадници други подподелби). F и G прстените се слаби и тешко видливи, додека A,B и C прстените се пошироки и повидливи. Големата пукнатина помеѓу А и B прстенот е т.н “Cassini division”.

  7. Прстените на Сатурн имаат сопствена атмосфера Најновите податоци добиени од Касини укажуваат на тоа дека волшебниот систем од прстени на Сатурн има сопствена атмосфера, која е сосема различна од таа на самата планета. За време на блиските прелетувања покрај прстените, инструментите на Касини успеаја да утврдат дека околината околу прстените е налик на атмосфера, составена главно од молекуларен кислород. Оваа атмосфера е многу слична како таа на сателитите на Јупитер, Европа и Ганимед. Спектрална анализа на прстените на Сатурн, која укажува на присуството на посебна атмосфера од кислород околу нив

  8. Касини ја измери температурата на прстените на Сатурн Вселенската сонда Касини ни ја испрати до сега најубавата слика на сатурновите прстени, која ни покажува каква е температурната дистрибуција во прстените. Оваа слика претставува најдетален преглед во температурата на сатурновите прстени. Сликата е снимена со помош на композитниот инфрацрвен спектрометар. Црвената боја ги прикажува регионите со температура од околу -173 °C, сината боја ги означува подрачјата со температура од околу -203 °C, додека зелената боја означува температура од околу -183 °C. Колку да ве потсетиме, водата се смрзнува на 0 °C :). Но, сликата ни открива и нешто повеќе. Внатрешниот „С“ прстен и подрачјето околу Касиниевиот процеп имаат поголема температура за разлика од надворешниот „А“ и средниот „В“ прстен кои, по правило, се нешто поладни. Мерењата се извршени уште во почетокот на јули и тоа на неосветлената страна на прстените. Сатурновите видени од Касини (бојата е отпосле додадена за да се прикажат температурните региони) прстени

  9. Каде се темните дамки на Сатурновите прстени? Кога двете вселенски сонди Војаџер 1 и 2 поминаа покрај Сатурн, (во ноември 1980 година) нивните камерите, на големо изненадување на научниците, регистрираа темни дамки по средината на Сатурновите прстени. Времетраењето на ротацијата на Сатурн се совпаѓаше со ритамот на движењето на дамките по прстенот. Се постави прашањето што е тоа што ги предизвикува овие темни дамки, и каква е интеракцијата на планетата со своите прстени?

  10. Сателити • Сатурн има 34 именувани сателити: • За оние сателити чија ротациона патека е позната и сите освем Phoebe и Hyperion • Трите парови Mimas-Tethys,Enceladus-Dione Titan-Hyperion си вземно дејствуваат гравитационо на таков начин да би ја одржале стабилната релација помеѓу нивните орбити: периодот на Мимас орбитата е точно половина од Tethys.Нивниот размер е 1:2,Enceladus-Dione се исто во размер 1:2;Titan-Hyperion се во размер 3:4 Rhea Iapetus

  11. Аурорите на СатурнАурорите на половите на Сатурн се доста слични со аурорите на Земјините полови, но сепак постојат неколку значајни разлики, кои претставуваат мистерија за научниците уште од времето на откривањето на Сатурновите аурори пред 25 години. Неколку фотографии на аурорите над јужниот пол на Сатурн, изработени од Хабл во јануари оваа година

  12. Појасите на СатурнТимот кој ја води мисијата Касини објави уште една фотографија на јужниот дел од атмосферата на Сатурн. Освен што овозможува детален поглед на широките појаси од густи облаци, кои ја исполнуваат атмосферата на оваа планета, фотографијата одлично ја прикажува и разликата во обликот и морфологијата на појасите кои се наоѓаат поблиску до јужниот пол на Сатурн Детален поглед на појасите на Сатурн

  13. “Големото синило“ На почетокот на месец февруари, НАСА ја објави оваа колор фотографија на северната хемисфера на Сатурн. Мимас се губи во синилото на Сатурн. Сината боја на сатурновата атмосфера, најверојатно, се должи на тоа што во горните слоеви на атмосферата на северната хемисфера нема облаци, но научниците сé уште не се сигурни дали тоа е вистинската причина за оваа прекрасна боја на прстенестата планета. Темните линии и региони на фотографијата се, всушност, сенките кои прстените на Сатурн ги фрлаат врз неговата атмосфера. Во предниот дел, фотографирана е и месечината Мимас. Доколку погледнете внимателно, на Мимас може да забележите и неколку кратери. Фотографијата е направена од тесно-аголната камера на Касини, на 18 јануари 2005, на растојание од околу 1,4 милиони километри од Сатурн.

  14. Нови погледи кон Сатурновата магнетосфера Научниците од Лабораторијата во Лос Аламос почнаа да ја истражуваат содржината од Касиниевиот плазма спектрометар (Cassini Plasma Spectrometer – CAPS), уред кој се наоѓа на леталото Касини, направен за мерење на вселенската околина околу Сатурн. За време на првото поминување низ прстените уредот откри нискоенергетска плазма која изгледа дека е заробена во магнетното поле помеѓу Процепот Касини, процеп помеѓу прстените А и Б на Сатурн. Касини треба да направи уште 70 заобиколувања околу Сатурн за време на кои се очекува да направи нови откритија. Вселенското летало Касини Локацијата на КАПС наКасини

  15. Забележан нов појас на радијација околу Сатурн Новиот радијациски појас е откриен веднаш над сатурновите облаци и се наоѓа многу поблиску до површината на планетата отколку што се претпоставуваше дека e можно.Инаку, радијациските појаси се невидливи и симетрични региони во вселената со форма на крофничка, кои се силно јонизирани и наелектризирани и привлечени од магнетното поле на планетата. Веќе подолг период е познато дека ваквите појаси имаат важна улога во еволуцијата на атмосферата на планетата, нејзините природни сателити, како и во однесувањето на гасот и правта кои ротираат околу планетата. Вселенското летало Касини откри изненадувачки нов и поинаков радијациски појас околу Сатурн, пронаоѓајќи дека молњите во атмосферата на прстенестата планета се јавуваат значително поразлично сега, отколку што било случај во раните осумдесетти, за време на посетата на леталата Војаџер Касини ги регистрира молњите на Сатурн

  16. ЗАКЛУЧОК:Нашите поставени задачи ги остваривме на тој начин што,употребувајќи ги интернетот,библиотеката и сл. Добивме многу информации и сознанија за оваа планета и нашите очекувања беа остварени “На Сатурн има кислород, но не и живот” - Што значи дека хипотезата е потврдена

More Related