Uslovni novčani transferi i socijalna inkluzija Roma

1. Uslovni novčani transferi i socijalna inkluzija Roma Christian Bodewig Svetska banka

2. Motivacija • Socijalno isključenje Roma vođeno je više-generacijskim ciklusom siromaštva i marginalizacijom – siromaštvo roditelja utiče na životne šanse dece i tako se prenosigeneracijama • Obrazovanje predstavlja ključnu ulaznu tačku – ali kako? • Fokus je na javnim sredstvima koja bi pokretala potražnju za kvalitetnim obrazovanjem i ponudu • Uslovni novčani transferi (CCT): intervencije socijalne politike koje se finansiraju iz javnih sredstavai koje pomažu postizanju boljih obrazovnih rezultata

3. Šta su CCT? • CCT programi imaju dvostruki cilj: • Smanjenje sadašnjeg siromaštva merenog na osnovu potrošnje • Promovisanje akumulacije ljudskog kapitala • CCT programi imaju neke osnovne zajedničke karakteristike: • Oni transferišu novac • Usmereni su na siromašne • Traži se da domaćinstva ispune niz zahteva — obično je to upis u školu i pohađanje škole, često i pohađanje zdravstvenih centara namenjenih maloj decu

4. Inovacija socijalne politike u svetu • Mnoge zemlje sa srednjim prihodima u svetu sada imaju CCT programe • U nekim zemljama, kao što su Brazil, Kolumbija, Ekvador, i Meksiko, programi obuhvataju milione domaćinstava • U drugim zemljama, kao što je Čile, programi su uže fokusirani i usmereni su na “socijalno isključene” • CCT programi se sve više koriste u zemljama sa visokim prihodima • U SAD-u (Njujork) programi se odnose na socijalno isključene siromašne koji žive u gradskim sredinama • U Velikoj Britaniji programi se odnose na socijalne rizike vezane za rano napuštanje škole • Među zemljama učesnicima Dekade, Makedonija uvodi CCT program u cilju promovisanje pristupa obrazovanju, dok Bugarskai druge zemlje imaju obavezu pohađanja škole kao preduslov za dobijanje dečijeg dodatka

5. Kada se CCT koristi? Message 1: CCTs can make economic sense if…

6. 80 60 40 %,stanovništva 20 0 Bugari Turci Romi Drugi Bugari Turci Romi Drugi 2003 2007 siromašni jako siromašni Preraspodela ili ne?

7. 100 100 90 90 80 80 70 70 60 60 % 50 % 50 40 40 30 30 20 20 10 10 0 0 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 Godine školovanja 1 3 5 7 9 11 13 15 17 19 21 23 25 Godine školovanja Bugari Turci siromašni ne-siromašni Romi Izvor: 2007 Bulgaria MTHS Data Nedovoljna ulaganja u ljudski kapital? Years of completed schooling of persons aged 20-28

8. Kao zemlja mi smo odgovorni za loše uslove u kojima Romi žive. Naša zemlja mora više da uradi za bi poboljšala život Roma. Svi smo odgovorni za loše uslove u kojima Romi žive. Oni moraju da promene svoje ponašanje, ali i mi kao država moramo da promenimo naš stav i ponašanje prema Romima. Sami Romi su uglavnom odgovorni za način na koji žive. Kada bi promenili svoje ponašanje lakše bi se integrisali u našu zemlju i život bi im se poboljšao 5 3 6 8 8 9 11 14 20 16 28 23 26 36 47 48 36 50 75 71 68 66 60 44 44 41 36 Crna Gora Srbija Makedonija Hrvatska Mađarska Rumunija Češka Slovačka Bugarska “Anti-romska” politička ekonomija? Ko je odgovoran za loše životne uslove u kojima Romi žive? Procenat stavova ne-Roma Source: 2005 Decade opinion surveys

9. CCT predstavlja obećavajući instrument za promovisanje socijalne inkluzije Roma tako što pomaže da se prekine više-generacijsko prenošenje siromaštva i marginalizacija • Ali šta znamo o efektima CCT-a?

10. CCT efekti na siromaštvo iskazano kroz potrošnju • Poruka 2: Iskustvo iz procena rađenih širom sveta pokazuju da CCT mogu da smanje siromaštvo iskazano kroz potrošnjuako izgrade programe koji su: • dobro targetirani • vrše transfere značajnih razmera • ne smanjuju učešće odraslih na tržištu rada • Zemlje koje učestvuju u Dekadi Roma već imaju mreže socijalne zaštite: uvesti CCT elemente u već postojeće programe ali preispitati njihov plan

11. CCT efekti na obrazovne rezultate • Poruka 3: CCT daju rezultate u vidu značajnog povećanja korišćenja obrazovnih službi – posebno među siromašnim domaćinstvima • UMeksiku, Opportunidades je smanjila napuštanje školovanja između 6.i 7.razreda za 9% poena

12. CCT efekti na obrazovne rezultate • Poruka 4: Uprkos povećanju korišćenja službi, CCT je postigao samo delimičan uspeh kada govorimo o poboljšanju konačnih obrazovnih postignuća: • Povećanje upisa u škole i broj završenih godina školovanja nije išao ruku pod ruku sa poboljšanjem rezultata učenja (Meksiko)

13. CCT efekti na obrazovne rezultate • Poruka 5: Da bi povećanje korišćenja službi postalo i poboljšanje krajnjih rezultata, potrebne su komplementarne aktivnosti: • Poboljšanje pokrivenosti i kvaliteta ponude službi: • Finansiranje po učeniku, veća autonomija i odgovornost za rezultate učenja

14. CCT efekti na obrazovne rezultate • Promena ponašanja unutar domaćinstava koje sprečava akumulaciju ljudskog kapitala. Na primer: • Programi u cilju unapređenja odgoja deteta i rano stimulisanje • Partnerstva sa romskim NVO • Proširenje obuhvaćenosti predškolskim/ECD programima

15. Implikacije politika • CCT predstavlja obećavajuću početnu tačku za promovisanje obrazovne inkluzije Roma • fokusiranjem na potražnju • sprečavanjem nedovoljnog investiranja u obrazovanje bežanjem sa časova i ranim napuštanjem škole • pod uslovom da se dopunjavaju sa drugim intervencijama • pod uslovom da su isporučeni u okviru sistema socijalne zaštite koji dobro funkcioniše

16. Za više informacija o CCT vidiAriel FiszbeinNorbert Schady http://www.worldbank.org/ccts-report