BIOMEHANIKA Analiziranje sportskih veština

1. BIOMEHANIKAAnaliziranje sportskih veština Doc. dr Bojan Međedović Fakultet za sport i turizam

2. Analiziranje sportskih veština • Utvrđivanje ciljeva sportske tehnike • Kako znanja o specijalnim karakteristikama tehnike mogu pomoći u analiziranju sportske performanse • Koje su dobiti analize performansi elitnih sportista • Podela tehnike na faze i ključne elemente • Znanja iz mehanike u analizi tehnika i ispravljanja grešaka u tehnici

3. Jedan od najvećih izazova trenera... • Posmatranje kretanja sportiste i odluka o tome koji aspekt tehnike je potrebno korigovati • Odsustvo dobro planiranog pristupa → preplavljenost kompleksnošću i brzinom tehnike koju pokušavate da analizirate

4. Neophodno... • Sakupljanje informacija o tehnici pre starta (treninga); tačan plan posmatranja, analize i korekcije grašaka!

5. I UTVRĐIVANJE CILJEVA SPORTSKE VEŠTINE • Pravila sporta i uslovi u kojima se sportska veština (tehnika) sprovodi određuju ciljeve svake kretnje u sportu (veštine). • Većina kretnji → više od jednog cilja • Ciljevi → određuju tehniku i mehaniku koju sportista mora primeniti kako bi izveo kretnju uspešno!

7. Primer 1. - Bacanje diska... • Baciti disk što dalje → Dominantni cilj • Disk mora pasti u dozvoljeni sektor → Tačnost leta takođe važan cilj • Prestup prilikom izbačaja → Ravnoteža takođe važan cilj

8. Razdaljina i tačnost – ciljevi koji zahtevaju odgovarajuće mehaničke principe • Dominantni mehanički cilj → brzina izbačaja (kako disk da napusti ruku što većom mogućom brzinom) • Način na koji disk napušta ruku i rotira se - karaketristike leta i njegovu dužinu - optimalna rotacija i trajektorija kretanja → važan mehanički cilj • Pozicija tela prilikom izbačaja ima takođe važnu ulogu...(prestup)

9. Primer 2. – Smeč u odbojci • Dominantni cilj – pogodak loptom u protivničko polje • Važan cilj – visok skok kako bi se lopta uputila preko ili pored bloka (skakačke i pravovremene sposobnosti )... • Bez kontakta sa mrežom...

10. Primer 3. – skok u vis • Dominantni cilj – visina skoka • Dominantan cilj (presudan) – preći preko lestvice • Vertikalna i horizontalna komponenta... • Rotiranje...

11. Primer 4. – Olimpijsko podizanje tegova • Dominantni cilj – podizanje šipke iznad glave za dužinu ruku • Drugi cilj – kontrola tereta u prethodno ostvarenoj poziciji (neophodno da bi sudije dozvolile podizanje) • Izdržaj u tom položaju je kratak – ALI neophodna su stabilnost i kontrola

12. Treneri • Da li je u pitanju timski ili individualni sport → svesnost svih ciljeva svake veštine (kretanja) • Zadovoljavanje jednog, a zaboravljanje drugog → limitirajuć faktor na uspešnost u datoj tehnici • Vaterpolo – izuzetna brzina šuta → neprecizno... • Skok u vodu – poželjna visina i rotirajući efekat → loš ulazak u vodu... • Svaki cilj → svoj udeo u određivanju tehnike!!!

13. II Utvrđivanje specijalnih karakteristika veštine • Sportske veštine – podeljene u različite tipove zasnovane na načinu i uslovima u kojima se ta veština izvodi! • Način i uslovi → povezani, i značajno utiču na izbor metoda obuke! Ciklični i aciklični sportovi Predvidljivi i kontrolisani uslovi – Nepredvidljivi i nekotrolisani uslovi

14. Aciklične (neponavljajuće) veštine • Često nazivane i diskretne (posebne) veštine koje imaju određen početak i kraj. • Ne ponavljaju je u cikličnim obrascima

15. Veštine koje se ne ponavljaju u nekom određenom ciklusu – umesto toga sledi neka druga akcija • Učenje po zasebnim celinama – na jednom naučenu i izvedenu veštinu dodaje se nova veština

16. Aciklične veštine u nizu... • Često, moment sile generisan u jednoj acikličnoj aktivnosti će se produžiti i pomoći na početku sledeće aciklične veštine!

17. Odraz rukama – prelaz u premet, prekopit, salto • Salto – nastavlja se u neku drugu akciju • Troskok – sinhronizacija tri različite veštine – prvi korak, skok sa korakom u vazduhu, poslednji skok

18. Figura 7.2

19. U ovim veštinama – poželjno je učiti svaki deo posebno • Ubacivanje ritma kretanja (promene u kretanju) • Izvođenje više vezanih kretnji – teže nego izvođenje jedne! • Npr. salto unazad – okret tela i doskok – ukoliko se pravilno izvede, lakše je nakon toga uraditi skok i salto

21. Ciklične (ponavljajuće) veštine • Veštine koje se ponavljaju u zadatom vremenskom intervalu! • Jedan od najvažnijih aspekata – po završetku jednog ciklusa momentalno se prelazi u drugi

22. Često kod mlađih sportista, ciklične aktivnosti se uče kao i aciklične → po delovima • Plivanje → noge, ruke, disanje... • Nakon savladavalja svih delova, pokret se izvodi u celini (broj ponavljanja ciklusa – povećava se sa poboljšanjem sposobnosti sportista)

23. Veštine u predvidivom okruženju • Mnoge aktivnosti – u tačnom i predvidivom okruženju (atletika, plivanje...) • Zatvorene veštine • Izvođenje veštine bez potrebe za brzom odlukom usled odsustva iznenadnih promena situacije • Bez protivnika i bez promene vremenskih uslova → Lakše planiranje i treniranje

24. Veštine u nepredvidivom okruženju • Otvorene veštine. • Reagovanje na stanja koja se dešavaju u bilo kom trenutku tokom izvođenja (takmičenja) • Kod učenja (treninga) otvorenih veština → u početku primena situacija koja je skoro predvidiva! • Povećanje nepredvidivosti zavisi o više faktora! Brzina napredovanja Mnogi treneri – što pre ka nepoznatim okolnostima Mešanje – u jednim aktivnostima učenje kako da rasuđuju šta treba uraditi, a u drugim sportista vežba pod stalnim promenama situacija

25. Greg Louganis – Olimpijski i svetski prvak • 1976 – udarac u platformu (razbijen nos) • 1979 – udarac u platformu (bez svesti) • 1981 – udarac u dno bazena i prelom ključne kosti • 1984 – pad u vodu na leđa • 1988 – udarac potiljkom u dasku

26. III Proučavanje veština vrhunskih izvođača (sportista) • Uvid u brzinu, ritam, snagu (silu), položaj tela...i druge karakteristike koje određuju kvalitet izvođenja! • Uprkos razlikama u građi tela, vrhunski sportisti imaju zajedničke karakteristike izvođenja tehnike • Kretnje koje koriste optimalnu silu, brzinu, rotaciju...

27. IV Podela veština na faze • Omogućava lakše praćene kretanja i ispravljanje grešaka • Faza → povezana grupa pokreta koji imaju određeno mesto u veštini, koje sportista povezuje u ukupnu performansu! • Najčešće faze: 1. Pripremna kretanja, i mentalna priprema 2. Istezanje (zatezanje) 3. Moment produkcije sile 4. Završetak kretanja (oporavak)

28. Priprema kretanja, i mentalna priprema • Pokreti i mentalni procesi koje sportista primenjuje kada se sprema da uspostavi kretanje • Postavljanje loptice u golfu, servis u tenisu, zauzimanje odbrambennog položaja u ragbiju, postavljanje u startni blok u plivanju, postavljanje noge na steper.......ZAUZIMANJE POČETNOG POLOŽAJA

29. Istezanje (zatezanje)/(windup or backswing) • Istezanje mišića sportiste kako bi se uspostavio položaj u kome sila može da se primeni na optimalnoj distanci ili vremenskom okviru! • Rotacija trupom kod bacača diska, koplja, kod golfera, bacača u bejzbolu, smečera u odbojci, tenisera, kajakaša (savijanje napred)...

30. Momenat produkcije sile • Izuzetno značajan za kreiranje željenog efekta sportske veštine! • Sportista mora da primeni silu odgovarajuće veličine, u tačnom opsegu i vremenskom periodu, i tačnom nizu (redosledu). • U svim veštinama veoma je važan kritični trenutak na kraju primene sile → nakon toga sportista više ništa ne može da uradi da nadogradi to kretanje (veličinu, smer sile...)

31. Završetak kretanja (oporavak) • Neposredno nakon izvršenja produkcije sile • U nekim veštinama nije poželjno kompletno zaustavljanje u ovoj fazi... • Plivanje, trčanje, skijanje...→ faza oporavka omogućava održavanje ravnoteže i kontinuiteta kretanja...

32. V Podela svake faze na ključne elemente • Nakon određivanja najvažnijih faza određene veštine, pažnja se usmerava na ključne elemente svake faze! • Ključni elementi faze → posebne kretnje koje čine jednu fazu • Odabir ključnih elemenata – esencijalne aktivnosti za uspeh izvođenja svake faze

33. Skok u vis – ključni elementi: naginjanje tela nazad, spuštanje težišta tela, ruke postavljene pozadi... • Udarac u fodbalu – ključni elementi: produžena baza, opružena noga prilikom udarca, prenos težine napred, širok luk kretanja noge, ruke u odruženju... • Bacanje koplja – ključni elementi: prilaz, savijanje tela nazad, rotacija trupa i kukova, prenos težine...

34. VI Znanja iz mehanike u analizi tehnika i ispravljanja grešaka u tehnici • Zašto je neophodno da sprinter izvodi paralelne pokrete rukama i nogama sa pravcem kretanja? • U bilo kojoj drugoj situaciji, sila koju proizvodi trkač je smanjena, a i sila reakcije podloge je smanjena. • Zašto je neophodno da plivač provlači svoje ruke paralelno sa pravcem kretanja umesto po ‘S’ putanji? • Manja produkcija sile

35. Zašto je neophodno da skakač u vis težište tela postavi iza odrazne noge neposredno pre odraza? • Produžetak vremena primene sile! • Zašto je neophodna da bacač koplja rotira svoje telo u pravcu izbačaja? • Veće ubrzanje koplja, produžava se vreme primene sile. Mišići abdomena i grudi povlače rame u pravcu izbačaja i tako povećavaju silu...

36. Zašto fudbaler opruža poptuno nogu u momentu udarca lopte? • Zato što u tom slučaju postavlja nogu (kontakt sa loptom) dalje od ose rotacije noge (brzina kretanja je najveća)

37. Pitanja ? ? ? • Analiziranje sportskih veština? • Faze analiziranja sportskih veština?