1 / 30

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA. Prof. Dr Biljana Raki ć bi ljana . rakic @ eknfak.ni.ac.rs. DRŽAVA VS. TRŽIŠTE. Država vs. tržište. Nedopustiva je, kako apsolutizacija tržišta, tako i prenaglašavanje uloge države .

dillian
Download Presentation

EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. EKONOMIJA JAVNOG SEKTORA Prof. Dr Biljana Rakić biljana.rakic@eknfak.ni.ac.rs

  2. DRŽAVA VS. TRŽIŠTE

  3. Država vs. tržište • Nedopustiva je, kako apsolutizacija tržišta, tako i prenaglašavanje uloge države. • Alternativa "državaversustržište" pogodna samo u akademskom smislu, ali je daleko od realnosti i ne odražava bogatstvo oblika ekonomskog života. Oba mehanizmasu poslednjih decenija 20. vekaznačajno evoluirala.

  4. Država vs. tržište Centralno pitanjeje da li će tržišna konkurencija sama bolje rešiti probleme efikasnosti i pravednosti ili je to jedino moguće uz učešće države?

  5. Dilema država-tržište? • Ne samo država • Ne samo tržište • Istovremena egzistencija države i tržišta • Karakteristika savremenih privreda jeste mešovita privreda koja podrazumeva istovremeno delovanje države i tržišta, pri čemu se u središtu uspešne privrede nalazi tržište, dok država igra značajnu ulogu kao dopuna tržištu.

  6. Koji je to adekvatan odnos između države i tržišta? • Koji je to adekvatan odnos između javnog i privatnog sektora? • U čemu je bolja država, a u čemu tržište? Ne postoji jedinstven odgovor Razlikuje se u svakoj zemlji i privredi!

  7. Država

  8. Država kroz istoriju… • Kroz istoriju su se naizmenično smenjivala zalaganja za što većom državnom intervencijom sa idejama "laissez faire-laissez-passer". • Do 1. svetskog rata dominantna uloga države je bila uloga "noćnog čuvara" (odbrana; očuvanje zakonaireda; nacionalne valute) i maksimalno se kretala u okvirima svoje 3 osnovne funkcije koje je definisao još Adam Smit.

  9. 3 osnovne funkcije države po Adamu Smitu: • odbrana društva od spoljnih napada, • zaštita i pravilno sprovodjenje pravdeza svakogčlana društva, • sprovodjenje javnih radova i održavanje javnihustanovagde pojedinci nemaju profitni interes.

  10. 1. svetski ratje uveo državu na velika vrata u privredu (u oporezivanje, u mobilizaciju svih resursa). • Poslerata - iako se država trudila da se vrati na raniji nivo - nije u tome uspela. Zatošto je porasla potreba za njenom većom angažovanošću u 2. oblastima (povećan obim socijalne pomoći ili regulisanje radnih odnosa), jer je nezaposlenost posle rata postala veliki problem.

  11. VEK (1929.) – je iz korena promenila ne samo ekonomsku stvarnost, već i ekonomsku teoriju. • Nastaju teorije nesavršene konkurencije i monopola, kojima se ekonomska teorija približava privrednoj realnosti. • Rastuća uloga koju je država imala u narednim decenijama je zahvaljujući Kejnzu i uspešnosti u amortizovanju udara Velike ekonomske krize.

  12. … Uloga države u VEK VEK je počela kao finansijska, ali se ubrzo preselila u realni sektor i proširila na ceo svet (sl. kao savremena). Državastabilizovala privredu: • Aktivnom politikom javnih rashoda pomogla oporavak privrede • Organizovala javne radove • ↓ R na kredite privredi • Investirala u sektore neatraktivne za privatneinvest.

  13. Posle VEK i 2. svetskog rata država se afirmisala kao aktivni učesnik u ekonomskom i socijalnom životu sa novim i brojnim setom instrumenata intervencije. • Time su pristalice "države blagostanja" nadmoćno savladale pristalice liberalističkih koncepcija države kao "noćnog čuvara". • Država kao aktivni učesnik u privrednom životu - državni kapitalizam ili državni intervencionizam.

  14. „Država blagostanja„ vs. država "noćničuvar”

  15. Država blagostanja U Evropi: skandinavske zemlje, Francuska, Nemačka, Velika Britanija (naročito u vreme vladavine laburističkih vlada), Austrija, Holandija.

  16. SADsustupile na put "države blagostanja" Ruzveltovim New Deal (mada postoje elementi ovog koncepta i u Trumanovom Fair Dealu, Kenedijevim New Frontiers i Džonsonovom Great Society). • Dalji razvoj "države blagostanja" ima za cilj da - korist koju svaki gradjanin dobija putem kolektivnih usluga bude veća od njegovog doprinosa u vidu poreza.

  17. Istorija pokazuje da uloga države jača u uslovima velikih potresa i radikalnih promena (društvenih, tehnoloških, ekonomskih ili dr.) Npr. za vreme I i II svetskog rata ili u zemljama u tranziciji koje radikalno menjaju svoje privredne sisteme.

  18. Krizaintervencionizma Početkom 80-ih godina - nemogućnost da se izbori sa stagflacijomdovodi u krizu neokejnzijansku ekonomsku misao kojoj se suprotstavlja monetarizam. (Pravila vs. Diskrecija?)

  19. Evolucija uloge države u privredi • Do Prvog svetskog rata • U toku i posle 1. svetskog rata • VEK (1929-1933) - Kejnz uvodi državuna velika vrata • Posle VEK do 80-ih–regulacija inacionalizacija • 80-ih – deregulacija i privatizacija • Savremena kriza (2008 - ?)

  20. U periodima stabilnosti i prosperiteta, kada nema ratova i krizadominantno je tržište, a uloga države se smanjuje. • U periodima ratova i kriza dominanta je država, jer tržište nije sposobno da samo stabilizuje privredu.

  21. Različiti stepeni državne intervencije u privredi

  22. Tržište

  23. Superiornosti tržišta Tržište rešava tri ključna pitanja: • Šta proizvoditi • Kako proizvoditi • Za koga proizvoditi Večita dilema – efikasnost vs. jednakost?

  24. Tržištu se pripisuje sposobnost da vrši spontanu selekciju pobednika ieliminiše neefikasne proizvodjače gubitaka. Kejnz - paralelizam izmedju ekonomskog laissez-fairea i darvinizma. • Jedniidentifikuju tržište sa sistemom podsticaja i motiva(princip"štapa i šargarepe“) • Drugi gaposmatraju kaosistemkazni i disciplinovanja (princip "batine“).

  25. Zajedničko za obapristupa jezanemarivanje makro nivoa. • Makro nivo se posmatrakaoprosti zbir mnoštva mikro nivoa. • Ovakav pristup je suviše uprošćen jer zanemaruje kompleksnost i komplikovanost veza medju samim subjektima, postojanje konfliktnosti ciljeva ili akcija ova dva nivoa, postojanje i "medjunivoa", tj. grupnih interesa i mnoge druge razloge zbog kojih se društvo ne može posmatrati kao prosti zbir individua.

  26. FUNKCIJE TRŽIŠTA • Alokativna – trž. je efikasan alokator (disciplinuje učesnike da max koriste svoje resurse) • Uspešnije od države • Regulativna? • Distributivna?

  27. Regulativna– pr. regulacija monopola, ulazaka i izlazaka na tržište, čak i nekih cena • (Re)distributivna – preraspodela izmedju različitih slojeva stanovništva, izmedju regiona (razvijeni-nerazvijeni) REDISTRIBUTIVNA POSTALA KLJUČNA U USLOVIMA KRIZE

  28. Krajem 20. veka je medju funkcijama države dominirala (re)distributivna - tj. pokušaji da se ublaži siromaštvo i smanji jaz kako izmedju bogatih i siromašnih država, tako i izmedju bogatih i siromašnih slojeva u jednoj državi. Evolucija dominantnih funkcija od prvobitnih, kao što su očuvanje reda, sprovodjenje zakona, odbrana (koje su i danas nesporne) - pa sve do direktnog mešanja u ekonomsko upravljanje, distribuciju resursa i redistribuciju prihoda - nije tekla pravolinijskom putanjomtokom vremena.

  29. Struktura državnih troškova se menjala tokom vremena Pr. SAD(poredjenje1945.idanas) • Troškovi odbrane su se drastično smanjili sa 89,5% na 17,6%; • Troškovi ljudskog kapitala su se značajno povećali sa 2,0% na 66,3%; • Kamate (na federalni dug) su porasle sa 3,3% na 7,5%, • Ostali troškovi su povećani sa 5,2% na 8,6%.

More Related