Download
1 / 47
E N D
1. JP "SRBIJAŠUME" BEOGRAD Generalni direktor
Vladan Živadinovic, dipl. inž.
2. Šume Srbije
3. Šumski fond Republike Srbije
4. JP "Srbijašume" JP "Srbijašume" osnovano je 01. oktobra 1991. godine na osnovu Zakona o šumama kao državno preduzece
Istim zakonom šume Srbije podeljene su na 27 šumskih podrucja koja predstavljaju prirodne i ekonomske celine, a kojima su obuhvacene šume u državnoj i privatnoj svojini.
JP "Srbijašume" poverena je zaštita, unapredjenje, korišcenje i upravljanje šumama, šumskim zemljištem i drugim šumskim potencijalima.
8. Danas u sastavu JP "Srbijašume" posluje 17 šumskih gazdinstava u cijem sastavu radi 66 šumskih uprava.
Šume Kosmeta su u nadležnosti UNMIK-a.
Krajem 2002. godine došlo je do izdvajanja 4 šumska podrucja (šumska gazdinstva) sa teritorije AP Vojvodine, od kada su ove šume u nadležnosti novoformiranog JP "Vojvodinašume" (površina 146.402 ha, zapremina 16.994.998 m3, broj zaposlenih 1.743).
U Srbiji, deo državnih šuma (oko 10% od ukupnog) je u nadležnosti 5 nacionalnih parkova: NP "Tara", NP "Kopaonik", NP "Djerdap", NP "Fruška Gora" i NP "Šar-planina".
9. Delatnost Preduzeca Preduzece se bavi sledecim delatnostima:
Gajenje, zaštita, održavanje i obnova šuma, rekonstrukcija i melioracija degradiranih šuma i šikara, proizvodnja šumskog semena i sadnog materijala i podizanje novih šuma i šumskih zasada;
Proizvodnja šumskih sortimenata i korišcenje drugih šumskih proizvoda i njihov transport, korišcenje šuma za rekreaciju, uzgoj i lov divljaci i drugo korišcenje šuma;
10. Projektovanje, izgradnja i održavanje šumskih saobracajnica, parkova i zelenih rekreativnih površina i drugih objekata koji služe gazdovanju šumama;
Izrada programa, projekata i osnova gazdovanja šumama;
Izvodjenje geodetskih radova za sopstvene potrebe;
Vršenje strucnih poslova u šumama sopstvenika;
Trgovina na veliko i malo;
Spoljno-trgovinski promet;
Obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu;
Unapredjenje i korišcenje opštekorisnih funkcija šuma;
Preduzece može obavljati i druge delatnosti predvidjene Statutom, pod uslovom da to ne ometa obavljanje napred navedene delatnosti i poslova.
11. Šumski fond JP Srbijašume
12. Drvna zapremina
13. Po površini
14. Struktura zapremine po vrstama drveca
15. Semenarstvo i rasadnicka proizvodnja U okviru JP "Srbijašume" postoji 99 semenskih objekata sa kapacitetom oko 270 tona semena (tvrdih lišcara i cetinara).
U rasadnicima JP "Srbijašume" proizvodi se oko 16 miliona sadnica, od cega 75% cine sadnice cetinara a 25% sadnice lišcara.
U proizvodnom programu nalazi se 200 vrsta i varijeteta sadnica.
Godišnja proizvodnja hortikulturnih sadnica iznosi 204.633 komada.
U periodu od 1991-2006. godine JP "Srbijašume" je pošumilo 39.956 hektara (prosecno se godišnje zasadi oko 8 miliona sadnica.
16. Zaštita šuma i zaštita prirode Zaštita šuma od biljnih bolesti i štetnih insekata,
Zaštita šuma od požara (365 šumskih požara na površini 10.542 ha)
Zaštita šuma od coveka (bespravne sece 4.163 m3).
U nadležnosti Preduzeca je 91 zašticeno prirodno dobro, odnosno 244.122,81 ha površine (50% od ukupno zašticene površine u Republici Srbiji), na kojoj se sprovode posebne aktivnosti vezane za ovu delatnost.
17. Zašticena prirodna dobra
18. Lovišta i divljac JP "Srbijašume" gazduje sa 42 lovišta ukupne površine 501.161 ha.
U njima se gaji oko 11.269 komada krupne divljaci i 80.000 komada sitne divljaci.
Godišnji plan odstrela je oko 1.856 grla krupne divljaci i 3.049 komada sitne divljaci.
U dve fazanerije JP "Srbijašume" godišnje proizvedu oko 18.400 komada fazanskih pilica i odraslih fazana.
19. Ribarstvo JP "Srbijašume" povereni su na petogodišnje upravljanje (2003-2007. god.) delovi ribarskih podrucja Sava I, Sava II, Dunav III i Dunav IV, osim dela kojim gazduje NP "Djerdap".
20. Kadrovi Broj zaposlenih u JP "Srbijašume" je 3.344 radnika (610 sa visokom strucnom spremom, od toga 491 šumarskih inženjera i 922 šumarskih tehnicara).
21. Godišnji izveštaj 2006. godine Godišnji izveštaj za 2006. godinu prikazan je u sledecim pokazateljima:
Naturalni
Finansijski
Investicije
22. Naturalni pokazatelji
23. Finansijski pokazatelji
24. Unutrašnja organizacija
25. Organizaciona šema JP "Srbijašume" 2007. godine
26. Dodatak 1
FINANSIJSKA ANALIZA
Sistem finansijskog izveštavanja i pregled sistema kontrole
27. Zakonski propisi koji regulišu finansijko poslovanje Prilikom izrade Finansijskih izveštaja Preduzeca moraju se imati u vidu sledeci zakoni i drugi propisi:
Zakon o racunovodstvu i reviziji ("Službeni list SRJ" br. 71/2002. i 55/2004.);
Pravilnik o Kontnom okviru i sadržini racuna u Kontnom okviru za preduzeca i zadruge ("Službeni glasnik RS" br. 53/2004. i 11/2005.);
Pravilnik o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za preduzeca, zadruge i preduzetnike ("Službeni glasnik RS " br. 75/2004. i 11/2005.);
Pravilnik o nacinu i rokovima vršenja popisa i uskladivanja knjigovodstvenog stanja sa stvarnim stanjem ("Službeni list SRJ" br. 17/97);
Uredba o nacinu dostavljanja Finansijskih izveštaja i obradi podataka iz tih izveštaja ("Službeni glasnik RS" br. 10/2004.).
28. Zakonski propisi koji regulišu finansijko poslovanje
Zakonom o racunovodstvu i reviziji, uredeno je da se u vodenju poslovnih knjiga, sastavljanju i obelodanjivanju Finansijskih izveštaja, kao i priznavanju i procenjivanju bilansnih pozicija, pocev od 01. januara 2004.godine, primenjuju Medunarodni racunovodstveni standardi (MRS).
Takode treba imati u vidu i propise o amortizaciji (Pravilnik o nacinu razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i nacinu utvrdivanja amorizacije - "Službeni glasnik RS" broj 116/2004.); o porezima, o trgovni, o preduzecima, o obligacionim odnosima, o platnom prometu, o Narodnoj banci Srbije, o deviznom poslovanju, o radu. Svakako da se treba pridržavati opštih akata i odluka Preduzeca, a posebno Statuta preduzeca, Pravilnika o racunovodstvu i racunovodstvenim politikama, Analitickog kontnog plana, Kolektivnog ugovora, te pojedinacnih poslovnih odluka donetih u toku godine u vezi sa imovinom i poslovanjem.
29. Finansijsko izveštavanje Prema Zakonu o racunovodstvu i reviziji, a u skladu sa Medunarodnim racunovodstvenim standardima, Preduzece utvrduje stanje imovine, kapitala i obaveza, sastavlja i prikazuje Finansijske izveštaje za tekucu godinu sa stanjem na dan 31.decembra. Finansijski izveštaji obuhvataju:
Bilans stanja,
Bilans uspeha,
Izveštaj o novcanim tokovima,
Izveštaj o promenama na kapitalu,
Statisticki aneks,
Napomene uz Finansijski izveštaj i
Ostale podatke po zahtevu Narodne banke - Centar za bonitet.
30. Finansijski izveštaji Finansijski izveštaji Preduzeca kao pravnog lica sacinjavaju se na osnovu Finansijskih izveštaja delova preduzeca (18 šumskih gazdinstava, Zaštitna radionica, Biro za planiranje i projektovnje u šumarstvu i Generalna direkcija) koji se sacinjavaju u skladu sa Aktom o organizaciji i Pravilnikom o racunovodstvu i racunovodstvenim politikama.
Na osnovu Finansijskih izveštaja i Izveštaja o poslovanju ocenjuje se efikasnost poslovanja i kvalitet iskazanog rezultata poslovanja iz cega ce proizaci i ocena uspešnosti rada rukovodecih timova.
Finansijski izveštaji predstavljaju strukturirani prikaz finansijskog položaja Preduzeca i poslovnih promena koje su u Preduzecu nastale u odredenom periodu. Cilj Finansijskih izveštaja je da pruže informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju Preduzeca, neophodne širokom krugu korisnika za donošenje ekonomskih odluka.
31. Bilans stanja i bilans uspeha Bilans stanja i bilans uspeha prikazuju finansijski položaj odnosno finansijske afekte poslovnih transakcija i drugih dogadaja (ostvareni rezultat preduzeca) grupisane u elemente Finansijskih izveštaja prema njihovim ekonomskim karakteristikama.
Elementi bilansa stanja su: imovina - stalna i obrtna (ono što preduzece poseduje ) kao aktiva; obaveze (ono što preduzece duguje) i kapital (ono što pripada vlasnicima) kao pasiva.
Elementi bilansa uspeha su prihodi kao povecanje ekonomskih koristi, rashodi kao smanjenje ekonomskih koristi i finansijski rezultat u vidu dobiti ili gubitka u toku racunovodstvenog perioda. Propisane su cetiri osnovne vrste prihoda i rashoda: poslovni, finansijski, ostali i vanredni. Svakako da poseban znacaj i najveci obim imaju poslovni prihodi i rashodi nastali iz obavljanja osnovne delatnosti Preduzeca. Finansijski rezultat Preduzeca je rezultanta pozitivnih i negativnih efekata po svakoj od cetiri vrste prihoda i rashoda. Ostvarena dobit, nakon odbitka poreza na dobit, predstavlja povecanje neto imovine (kapitala). Ukoliko je utvrden gubitak, po umanjenju za porez na dobitak, dolazi do smanjenja neto imovine.
Na osnovu bilansa stanja i bilansa uspeha izracunavaju se i anliziraju razni pokazatelji (indikatori) uspešnosti poslovanja i kvaliteta imovine, obaveza i kapitala.
32. Analiza Bilansa stanja na dan 31.12.2006.godine - Analiza srtukture Bilansa stanja
33. Ukupna knjigovodstvena vrednost imovine JP»Srbijasume» iznosi 59.214.061.000din. (740.175.763 EUR ).
U strukturi Bilansa stanja, u aktivi, ukupnu imovinu cini stalna imovina i obrtna imovina.
U strukturi stalne imovine, koja cini 98,00% ukupne aktive, najvece ucešce imaju :
biološka sredstva( šume i šumsko zemljište), koja cine 91,51% stalne imovine ili 89,46% ukupne aktive i
nekretnine i oprema ( gradevinski objekti, postrojenja i oprema), koji cine 8,39% stalne imovine ili 8,22% ukupne aktive.
Obrtna imovina cini 2,00% ukupne aktive.U strukturi obrtne imovine najvece ucešce imaju:
kratkorocna potraživanja i plasmani, 60,11% i
zalihe 39,89%.
U strukturi Bilansa stanja, u pasivi, najvece ucešce cini kapital, 97,85% ukupne pasive, dok dugorocna rezervisanja i obaveze ucestvuju sa svega 2,15% u ukupnoj pasivi.
Iz odnosa ukupne obrtne imovine i kratkorocnih obaveza proizilazi koeficijent opšte likvidnosti, koji iznosi 1,25 i pokazuje da su kratkorocne obaveze pokrivene obrtnom imovinom.
34. Analiza bilansa uspeha za 2006. god. - Analiza strukture bilansa uspeha U periodu 01.01.2006. godine do 31.12.2006. godine reduzece je ostvarilo dobit u iznosu od 94.000.000 din. (1.175.000 EUR) .
U strukturi Bilansa uspeha u okviru pojedinih podbilansa ostvareni su sledeci rezultati :
36. Ukupan rezultat poslovanja prikazan je u sledecoj tabeli:
37. Iz napred navedenih tabela može se zakljuciti da u okviru ukupnih prihoda, poslovni prihodi ucestvuju sa 92,11%, a svi ostali prihodi svega 7,89%. U okviru ukupnih rashoda poslovni rashodi cine 94,11%, a svi ostali rashodi svega 5,89%. Struktura poslovnih prihoda data je u sledecoj tabeli:
38. Struktura poslovnih rashoda data je u sledecoj tabeli:
39. Analiza novcanih tokova Analiza novcanih tokova radi se prema zahtevima Medunarodnog racunovodstvenog standarda 7- Izveštaj o tokovima gotovine ( IAS 7- CASH FLOW STATEMENTS) . Prema MRS 7- Izveštaj o tokovima gotovine može da se radi po direktnoj ili indirektnoj metodi. Izveštaj o tokovima gotovine JP « Srbijašume «radi se po direktnoj metodi, a u skladu sa Pravilnikom o obrascima i sadržini pozicija u obrascima finansijskih izveštaja za preduzeca, zadruge i preduzetnike.
Analizom nocanih tokova obuhvataju su sve naplate i isplate (prilivi -odlivi) u gotovini i gotovinskim ekvivalentima (kratkorocne obveznice, blagajnicki i komercijalni zapisi, menice, cekovi...) preko blagajni i poslovnih racuna preduzeca (dinarski i devizni) ukljucujuci kompenzacije, cesije i asignacije, provedene preko tih racuna. Novcani tokovi izmedu racuna delova preduzeca (interni novcani tokovi) ne obuhvataju se analizom jer se, u smislu MRS-7, ne smatraju novcanim tokom. Takode, transformacija gotovine u gotovinske ekvivalente i obrnuto ne smatra se novcanim tokom zbog njihovog jednakog tretmana (neutralni efekat).
U ukupnim novcanim tokovima godini ucešce kompenzacija, cesija i asignacija iznosi oko 20%, a ucešce deviznih priliva u ukupnim prilivima iznosi 0,22%. Ukupni novcani tokovi u Preduzecu ostvaruju se preko 54 dinarska i 4 devizna racuna po delovima preduzeca kod poslovnih banaka
40. Cilj izrade i analiziranja Izveštaja o novcanim tokovima
Cilj izrade i analiziranja Izveštaja o novcanim tokovima je da pruži veoma važne informacije za uoblicavanje poslovne aktivnosti preduzeca. To su informacije o prilivima i odlivima gotovine u preduzecu, o tome odakle gotovina potice, za šta je gotovina korišcena, kolika je promena u saldu gotovine na kraju obracunskog perioda u odnosu na pocetak, itd.
Analiza takode treba da pruži informacije upravljackom timu o sposobnostima preduzeca da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente, da placa dospele obaveze i o mogucnostima investiranja, što je najpouzdaniji pokazatelj njegove uspešnosti.
41. ANALIZIRANJE NOVCANIH TOKOVA Ukupni novcani tokovi analiziraju se kroz tri grupe novcanih tokova u zavisnosti od izvora njihovog nastanka, a u cilju sagledavanja njihovog uticaja na finansijski položaj preduzeca.To su novcani tokovi iz poslovnih aktivnosti, novcani tokovi iz aktivnosti investiranja i novcani tokovi iz aktivnosti finansiranja.
Poslovne aktivnosti preduzeca su osnovne aktivnosti (delatnosti šumarstva) iz kojih se ostvaruje najveci obim prihoda, a time i priliva preduzeca. Ukupno ostvareni prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti cine 98,97% ukupnih priliva. Ukupni odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti cine 95,10% ukupnih odliva.
Vidljivo je da su najznacajniji i najveci prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti od naplate potraživanja i primljenih avansa (87,35%) dok su najveci odlivi za placanje dobavljacima (45,70%) i isplatu zarada, naknada zarada i drugih licnih rashoda (42,24%).
Aktivnosti investiranja predstavljaju pribavljanje (sticanje) i prodaju (otudivanje) stalne imovine (nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva) i ostala ulaganja koja nisu obuhvacena gotovinskim ekvivalentima.
Po tom osnovu, ukupni prilivi gotovine cinesvega 0,61% ukupnih priliva.
Aktivnosti finansiranja su aktivnosti koje dovode do promene velicine i sastava osnovog kapitala preduzeca i visine pozajmljenih sredstava (uzeti krediti i druge pozajmice).
Ove aktivnosti cine svega 0,42% ukupnih priliva .
42. Finansijske izveštaje za prethodnu godinu, Preduzece dostavlja Narodnoj banci Srbije- Centru za bonitet pravnih lica do 28. februara tekuce godine, nakon što ih razmotri i usvoji Nadzorni i Upravni odbor preduzeca.
Osim Finansijskih izveštaja, Preduzece saglasno poreskim propisima, dostavlja Poreskoj upravi u propisanim rokovima poreske bilanse i poreske prijave.
Finansijski izveštaji se sastavljaju za poslovnu godinu koja se poklapa sa kalendarskom godinom. Tim izveštajima prethodi obavezni popis imovine, kapitala i obaveza kojim se utvrduje stvarno stanje i vrši njegovo uskladivanje sa knjigovodstvenim stanjem te utvrduju eventualne razlike (višak, manjak, otpis).
Na osnovu Pravilnika o racunovodstvu i racunovodstvenim politikama i odluke Upravnog odbora, u Preduzecu se sacinjavaju Finansijski izveštaji i za tromesecne periode (januar - mart, januar -jun, i januar -septembar).
Ovi izveštaji rade se na isti nacin kao i godišnji izveštaji s tim što im ne prethodi obavezan popis imovine, kapitala i obaveza i nema obaveze njihovog dostavljanja NBS -Centru za bonitet.
Finansijske izveštaje razmatra i usvaja Upravni odbor uz prethodno mišljenje Nadzornog odbora. Upravni odbor odlucuje o podeli dobiti.
Za potrebe operativnog rada, poslovnog odlucivanja i rukovodenja, svi delovi Preduzeca sacinjavaju odredene mesecne, sedmicne i dnevne informacije i izveštaje (o proizvodnji, prodaji, troškovima, zaradama, stanju gotovine, obaveza, potraživanja i slicno).
Odredeni Finansijski izveštaji i informacije dostavljaju se i nadležnim ministarstvima i drugim državnim organima i službama.
43. U skladu sa Zakonom o racunovodstvu i reviziji, a na osnovu prosecnog broja zaposlenih, ukupnog prihoda i vrednosti imovine na dan sastavljanja Finansijskih izveštaja (u poslednjoj poslovnoj godini), Javno preduzece “Srbijašume “ razvrstano je u veliko pravno lice.
Ovo razvrstavanje odreduje poziciju Preduzeca u narednoj poslovnoj godini, njegov poreski tretman, obavezu revizije Finansijskih izveštaja itd.
44. Sistemi kontrole Važna funkcija u poslovanju svakog pravnog lica je kontrola procesa rada i svih delatnosti i poslova. Kontrola se organizuje kao interna, eksterna i revizija.
45. Interna kontrola Interna kontrola kao segment sistema kontrole organizuje se kao:
neposredna (primarna) kontrola procesa rada,
racunovodstvena kontrola (primarna i naknadna ),
strucna interna kontrola.
Primarna (neposredna) kontrola procesa rada je najvažniji deo sistema kontrole u svim delatnostima preduzeca. Prakticno, to znaci da svaki izvšilac svoj deo precesa rada obavlja u skladu sa propisima i uobicajenim procedurama, a da svaki sledeci nadredeni (revirni inženjer, poslovoda, rukovodilac odelenja ili službe, šef uprave, direktor dela Preduzeca, izvršni direktor) vrši neposrednu kontrolu u svom delokrugu poslova, nadležnosti i odgovornosti.
Racunovodstvena kontrola (prethodna ili primarna i naknadna) podrazumeva kontrolu ispravnosti nastale poslovne promene i ispravnosti i verodstojnosti racunovodstvene isprave, a vrši je rukovodilac organizacionog dela ili službe u preduzecu u kome je ta promena (isprava) nastala i overava je svojim potpisom.Naknadnu kontrolu zakonitosti, istinitosti, ispravnosti i tacnosti racunovodstvenih isprava, pre predaje na knjiženje i placanje, vrši lice zaduženo za poslove likvidature.
Strucna interna kontrola organizuje se preko sistematizovanih internih kontrolora šumarske, pravne, ekonomske i drugih struka iz okvira delatnosti preduzeca. Ovi kontrolori, sistematizovani u kabinetu generalnog direktora, kao strucna, samostalna i odgovorna lica, rade u skladu sa planom kontrole (redovna kontrola) i po nalogu Generalnog direktora (vanredna kontrola). Svoje izveštaje podnose Generalnom direktoru i za svoj rad odgovaraju Generalnom direktoru.
46. Eksterna kontrola Eksternu kontrolu obavljaju inspektori (kontrolori) nadležnih državanih organa iz oblasti delatnosti preduzeca (šumarski inspektori), finansija (poreska - finansijska policija,devizna inspekcija), rada (inspekcija rada), tržišta (tržišna inspekcija), unutrašnjih poslova itd.
U svim slucajevima dobro organizovane i uspešne neposredne, racunovodstvene i strucne interne kontrole, sve je manje posla ili su za preduzece bolji rezultati eksterne kontole. Negativni nalazi eksternih kontrola (inspekcija) podrazumevaju ozbiljne probleme (štete) za preduzece i odgovorna lica.
47. Revizija Kao veliko pravno lice, a u skladu sa Zakonom o racunovodstvu i reviziji, Preduzece je obavezno da vrši eksternu reviziju finansijskih izveštaja (poslovanja) od strane ovlašcenog i nezavisnog revizora.
Cilj revizije finansijskih izveštaja je da omoguci nezavisnom revizoru da, na osnovu analize finansijskih izveštaja, izrazi mišljenje o tome da li su finansijski izveštaji sastavljeni u skladu sa zakonom, Medunarodnim racunovodstvenim standardima i drugim propisima, te da li oni verno i objektivno prikazuju finansijsko stanje i rezultate poslovanja.
Izveštaj ovlašcenog revizora usvaja Upravni odbor preduzeca i donosi odluku o obelodanjivanju finansijskih izveštaja najkasnije do 30. juna tekuce, za prethodnu godinu.
