1 / 34

Pam ć enje i učenje osoba oštećenog sluha

Pam ć enje i učenje osoba oštećenog sluha. Prof.dr Vesna Radoman FASPER. Podsećanje na osnovne pojmove iz pamćenja i učenja. Svako ponašanje u velikoj meri podrazumeva pamćenje Pamćenje i zaboravljanje predstavljaju sastavni deo procesa učenja. ŠTA JE PAMĆENJE?.

deron
Download Presentation

Pam ć enje i učenje osoba oštećenog sluha

An Image/Link below is provided (as is) to download presentation Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author. Content is provided to you AS IS for your information and personal use only. Download presentation by click this link. While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server. During download, if you can't get a presentation, the file might be deleted by the publisher.

E N D

Presentation Transcript


  1. Pamćenje i učenje osoba oštećenog sluha Prof.dr Vesna Radoman FASPER

  2. Podsećanje na osnovne pojmove iz pamćenja i učenja • Svako ponašanje u velikoj meri podrazumeva pamćenje • Pamćenje i zaboravljanje predstavljaju sastavni deo procesa učenja

  3. ŠTA JE PAMĆENJE? • Sposobnost primanja, kodiranja, skladištenja i kasnijeg aktiviranja i korišćenja informacija Opšta funkcija: • oživljavanja prošlog iskustva sa uvidom da je sadašnji doživljaj oživljavanje prošlosti Proces: • kodiranje– deponovanje - prisećanje

  4. Hermann Ebbinghaus(1850-1909) – objasnio proces učenja i proces zaboravljanja Koliko brzo zaboravljamo naučenu informaciju? • U toku prvih 20 minuta - 42% besmislenog materijala • U toku 1 sata- 56% • U toku jednog dana -66% • Posle mesec dana-79%

  5. Pamćenje prethodi učenju, a zatim sledi i nakon učenja • Pamćenje se može se odrediti kao trajanje onoga što je učenjem stečeno • Pamćenje je tesno povezano sa opažanjem, učenjem i mišljenjem

  6. Neurološka osnova pamćenja ENGRAMI- promene u nervnom sistemu nastale pamćenjem Lurija: očuvanost memorijskog traga vezana je za promenu tj. povećanje sadržaja dezoksiribonukleinske i ribonukleinske kiseline , DNK i RNK Molekuli RNK –DNK u jedrima neuronskih ćelija su nosioci pamćenja i presudni su u nasleđivanju

  7. Učenje • U savremenoj psihologiji učenje se shvata kao složen kognitivni proces kojim se stiču ne samo znanja i veštine već i motivi, emocije, stavovi vrednosti i različite crte ličnosti. • Po shvatanju bihejviorista uče se i neadekvatni psihopatološki obrasci ponašanja. Uče se i pogrešna neadekvatna i društveno neprihvatljiva ponašanja

  8. Vrste učenja prema mehanizmu učenja • 1. klasično uslovljavanje • 2. instrumentalno učenje(operantno usl) • 3. učenje po modelu • 4. učenje uviđanjem

  9. Klasično Pavlovljevo uslovljavanje Operantno uslovljavanje: Učimo da povezujemo reakcije i njene posledice

  10. Klasično uslovljavanje - tvorac je Ivan Pavlov 1849-1936 Ruski fizičar/neurofiziolog Dobitnik Nobelove Nagrade 1904

  11. U surdopsihologiji se postavlja pitanje Da li oštećenje sluha utiče na pamćenje i učenje i kako se ono odvija u uslovima oštećenog sluha i govora Posebno je istraživano neverbalno ali i verbalno pamćenje OOS

  12. U surdopsihologiji je istraživano • Kratkotrajno(kratkoročno)i dugoročno pam. • Neverbalno i verbalno pamćenje • Vizuelno i taktilno pamćenje • Pamćenje opsega (spen) a) sukcesivno b) simultano • Smisaono i mehaničko pamćenje • Pamćenje različitih sadržaja (brojevi, slike,besmisleni crteži, geometrijske figure, pokreti itd.)

  13. Istorijat istraživanja pamćenja OOS • Jacobs 1887g. merio opseg pamćenja (spen zadaci)- slabije pamćenje gluvih • Mott 1899g. Ispitivao vizuelno pamćenje i opažanje-bolje pamćenje kod gluvih

  14. Istorijat • Smith 1903g. Istraživao neposredno i odloženo pamćenje gluvih • McMilan &Bruner 1906g. Ispitivali vizuelno pamćenje brojeva kod gluvih standardizo-vanim materijalom i pokazalo se da je bilo slabije u odnosu na kontrolnu grupu čujućih ispitanika

  15. Tri vrste pamćenja • Senzorno ili čulno pamćenje- neposredno pamćenje čulnih utisaka koji se ne obrađuju i vrlo brzo gube • Kratkoročno pamćenje-radna memorija, ograničen kapacitet,kratko zadržavanje,selekcija i obrada elektrohemijski proces • Dugoročno pamćenje- kapacitet neograničen, česte greške, promena strukure i veza n.ć. čije aktiviranje omogućava obnavaljanje najvažnijih karakteristika informacije. Važno osmišljavanje

  16. Odlike tri vrste memorije :

  17. Kratkoročna memorija oSačinjava je materijal koji je prisutan u neposrednoj svesti u jednom trenutku oKapacitet te vrste memorije je vrlo mali i svodi se na oko sedam podataka, a ako pristignu novi podaci oni potiskuju prethodne. oTraje vrlo kratko (manje od 20 sec.) Dugoročna memorija o stabilno zadržavanje informacija ozahteva kodiranje građe o vrši se izdvajanje i preoblikovanje informacija koje više nisu u istom obliku u kome su primljene.

  18. Kratkoročna i senzorna memorija kod OOS Važna je za: -isčitavanje sa usana ali i za - receptivnu sposobnost gestovnog (znakovnog) govora tj. neposredno i kratkotrajno upamćivanje znakova koje OOS upućuje njen sagovornik sa kojim komunicira

  19. Bitna razlika između kratkoročne i dugoročne memorije sa stanovišta gluvoće • Pošto je kratkoročna memorija površinska i uključuje fizičke karakteristike koje se zapamćuju , nema tendenciju da toliko bude pod uticajem značenja informacija. Kod čujućih kod kojih je verbalni materijal dominantan podrazumeva se korišćenje sekvencijalnog artikulacionog ili fonološkog koda (Baddeley 1986.) • Na suprot tome dugoročna memorija je upravo vezana za osmišljavanje i značenje • Postavlja se pitanje vrste kodova i strategija koje koriste gluvi pri kratkoročnom pamćenju u odsustvu fonološkog koda

  20. Neposredno (kratkoročno)pamć. • Brojna istraživanja bavila su se neposrednim pamćenjem oblika,slika, boja i brojeva (neverbalni materijal) kod gluvih • Istraživanja koja su ispitivala spen memorisanje slika,crteža,geometrijskih figura, tačaka,brojeva, pokazala su slabije pamćenje gluve dece u odnosu na čujuću

  21. Maršark smatra • Na osnovu analize različitih istraživanja kratkoročnog sekvencijalnog pamćenja (spen) kod gluve dece zaključio je da oni koriste drugačije kodove i to vizuelno- spacijalne kodove. • Postoji različito informaciono procesiranje kod gluve dece ali i individalne razlike u strategijama među gluvom decom

  22. Sukcesivno i simultano zapamć. -Pamćenje simultano izloženog materijala bolje nego sukcesivno izloženog -O”Connor &Hermelin o sekvencijalnom pamćenju : gluvi imaju kvalitativno različičitu organizaciju iskustva od čujućih koji imaju oralno auditivnu orjentaciju(artikulacioni, akustički, fonološki kod ). Gluvi više koriste vizuelno manuelnu komunikaciju te je njihovo pamćenje više organizovano pomoću vizuelno spacijalnih kodova

  23. Niz istraživanja pokazuje da je • Bolje kratkoročno pamćenje OOS vezano za bolje komunikativne sposobnosti (npr. bolji znakovni jezik , bolja sposobnost čitanja)

  24. Hans Furth je pionir u ranim studijama dugoročnog pamćenja gluve dece kada bi dobijao slabije rezultate kod grupe gluve dece on bi ih pripisivao nedovoljnoj motivaciji ili manjem generalnom iskustvu gluvih

  25. Odloženo pamćenje • Nudeljman : pamćenje neobičnih crteža predmeta (merdevine, kuća, cipela itd.) • Uzorak: gluva i čujuća deca • Prva odložena reprodukcija nakon 6 dana druga odložena reprodukcija nakon mesec • Pamćenje gluvih vremenom trpi veće promene (najmanje istovet.repr. Najviše prenaglašenih ,povećanje izglađenih)

  26. Marschark o dugoročnom pamćenju OOS • Istraživanja dugoročnog pamćenja fokusirana su na semantičku osnovu , strategije enkodiranja i prisećanja. • Čak i kad pokušavaju da nauče besmisleni materijal i deca i odrasli imaju tendenciju da ih označe • Jezička fluentnost bilo da se radi o znakovnom ili govornom jeziku može imati važnu ulogu kod dugoročnog pamćenja gluvih bez obzira na zadatak. • Brojne studije gluvih pokazuju kodiranje putem znakovnog jezika Hipoteza lingvističkog kodiranja

  27. Maršark nakon analize brojnih istraživanja zaključuje • Da je dugoročna memorija kod gluve dece izgleda drugačije organizovana kao posledica različitog i verbalnog i neverbalnog iskustva kao i razlika u jezičkoj fluentnosti • Da gluva deca izgleda koriste različite strategije posebno kod enkodiranja i prisećanja i da su one povezane sa širinom i dubinom poznavanja pojmova

  28. Uloga jezika u pamćenju neverbalnog materijala 1.Hofmarksrichter i Kilpatrick: verbalno uplitanje otežava pamćenje vizuelnog neverbalnog materijala,zato gluvi pamte bolje 2. Ruska škola (Solovjev i sar.) verbano označavanje podpomaže pamćenje gluvih Blair-ovi ispitanici koji su imali bolje razvijenu sposobnost čitanja pokazali veći spen 3. Marschark-ova analiza rezultata niza istraživanja potvrđuje hipotezu lingv.kodiranja

  29. Blerovo istraživanje(Blair 1957g.): • Zadao bateriju testova vizuelnog pamćenja neverbalnog materijala • Uzorak 53G. deteta sa dubokim gluvoćama i 53Č. uzrasta 7,5-12,5g. • Hipoteza: kompenzaciona • Rezultati: superiorno pamćenje crt.geom.f. i redosleda pokreta, niži spen (brojevi) • Opseg pamćenja povezan sa sposobn.čit.

  30. Myklebust-ova hijerarhija pamćenja različitih sadržaja • 1.crteži • 2.taktilno • 3.pamćenje pokreta • 4.lokacija objekta ________________5. pamćenje opsega tačaka 6. pamćenje opsega slika 7. pamćenje opsega brojeva

  31. Smisaono pamćenje Zankov i Majanc • Uzorak: predškolska gluva i čujuća deca • Pamćenje logički povezanih 20 parova predmeta (kašika i viljuška) • Gluva deca upamtila manji broj predmeta i imala više grešaka • Živković: pamćenje gluve dece između mehaničkog i smisaonog

  32. Kod pamćenja verbalnog smisaonog materijala • Nema konzistentnih nalaza • Problem je što se jezičke sposobnosti gluve dece međusobno mnogo više razlikuju (variraju) nego unutar grupe čujućih

  33. Pamćenje vizuelnog verbalnog materijala • Majanc: pamćenje imenica zaostajalo ali od II do IV razreda razlika se smanjivala pa se njihovo pamćenje više približilo čujućima • Pamćenje glagola i prideva zaostajalo i bilo bez napretka sa uzrastom • Gluvi iz V i VII razreda slabije pamte rečenice , izostavljaju reči , agramatizmi, greške • Lindner; Putnam : u oba istraživanja gluva deca dobro pamtila napisane reči; brzo učila liste reči

  34. Radoman : • Odgovor na pitanje da li gluvoća i jezički deficit utiču na pamćenje mogao bi da glasi da selektivno pogađaju određene aspekte pamćenja ali da bolje razvijene jezičke i komunikativne sposobnosti kod gluvih (oralni i znakovni jezik) mogu da unaprede razvoj njihovog pamćenja

More Related