Poxviridae
Download
1 / 30

POXVIRIDAE - PowerPoint PPT Presentation


  • 223 Views
  • Uploaded on

POXVIRIDAE. INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE Prof.dr Ivana Hrnjaković Cvjetković. PODELA. GRUPA I dvolančani DNK virusi Dve podporodice 1) CHORDOPOXVIRINAE poxvirusi vertebrata 2)ENTOMOPOXVIRINAE poxvirusi insekata

loader
I am the owner, or an agent authorized to act on behalf of the owner, of the copyrighted work described.
capcha
Download Presentation

PowerPoint Slideshow about ' POXVIRIDAE' - cortez


An Image/Link below is provided (as is) to download presentation

Download Policy: Content on the Website is provided to you AS IS for your information and personal use and may not be sold / licensed / shared on other websites without getting consent from its author.While downloading, if for some reason you are not able to download a presentation, the publisher may have deleted the file from their server.


- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - E N D - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - -
Presentation Transcript
Poxviridae

POXVIRIDAE

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE VOJVODINE

Prof.dr Ivana Hrnjaković Cvjetković


Podela
PODELA

  • GRUPA I dvolančani DNK virusi

  • Dve podporodice 1) CHORDOPOXVIRINAE poxvirusi vertebrata 2)ENTOMOPOXVIRINAE poxvirusi insekata

  • U podporodici Chordopoxvirinae je 8 rodova od kojih su za medicinu značajni

  • ORTHOPOXVIRUS I MOLLUSCIPOXVIRUS


Op te osobine porodice poxviridae
OPŠTE OSOBINE PORODICE POXVIRIDAE

  • OBLIK cigle

  • VELIČINA 230 do 300nm

  • Simetrija KOMPLEKSNA

  • GRAĐA SPOLJNI OMOTAČ OD LIPOPROTEINA koji obavija CENTRALNO TELAŠCE(JEZGRO) i JEDNO ILI DVA LATERALNA TELA CENTRALNO TELAŠCE sadrži nukleinsku kiselinu virusa okruženu dvostrukom proteinskom membranom


Op te osobine porodice poxviridae1
OPŠTE OSOBINE PORODICE POXVIRIDAE

  • GENOM DVOLANČANA DNK

  • PREKO 100 PROTEINA među kojima i enzimi DNK TRANSKRIPTAZA i RNK POLIMERAZA ZAVISNA OD DNK

  • RAZMNOŽAVAJU SE U CITOPLAZMI i stvaraju intracitoplazmatske inkluzije

  • PRODUKUJU SOLUBILNE HEMAGLUTININE

  • OTROPNI SU U SPOLJNOJ SREDINI (NA SUŠENJE, POVIŠENE TMPERATURE I DEZINFICIJENSE) spadaju među najotpornije viruse. Osetljivi su na oksidanse



Rod orthopoxvirus
ROD ORTHOPOXVIRUS

  • ZA ČOVEKA SU PATOGENI

  • VARIOLA VIRUS UZROČNIK VELIKIH BOGINJA

  • VACCINIA VIRUS

  • VIRUS KRAVLJIH BOGINJA

  • VIRUS MAJMUNSKIH BOGINJA


Istorijat velikih boginja
ISTORIJAT VELIKIH BOGINJA

  • Velike epidemije harale su od XVI – XIX veka

  • Do 1967 endemski su se održavale u Africi, Aziji i Južnoj Americi i povremeno unosili u druge zemlje

  • 1972. poslednja epidemija u našoj zemlji uneta iz Iraka (obolelo 175 osoba , umrlo 35)

  • 1980. SZO objavila eradikaciju velikih boginja


Virus variolae
VIRUS VARIOLAE

  • UZROČNIK VELIKIH BOGINJA KARANTINSKA BOLEST

  • VELIKE BOGINJE SU GENERALIZOVANO VEOMA KONTAGIOZNO OBOLJENJE LJUDI KOJE SE ZAVRŠAVA SMRĆU U 5-50% OBOLELIH

  • POSLEDNJI SLUČAJEVI PRIRODNE INFEKCIJE ZABELEŽENI SU U SOMALIJI 1977.GOD.

  • PRVU VAKCINACIJU PROTIV VELIKIH BOGINJA PRIMENIO JE DŽENER U XVIII VEKU KORISTEČI VIRUS KRAVLJIH BOGINJA


Osobine virusa variolae
OSOBINE VIRUSA VARIOLAE

  • Osobine porodice

  • Razmnožava se u citoplazmi, za razliku od drugih DNK virusa koji se razmnožavaju u jedru. Stvara intracitoplazmatske inkluzije koje se zovu Gvarnijerijeva telašca

  • Virus variole je otporan na sušenje, povišene temperature i mnoge dezinficijense

  • Za dezinfekciju najbolje je koristiti oksidanse kao KMnO4 i hlorna jedinje

  • Direktna sunčeva wsvetlost, UV svetlost i kuvanje uništavaju virus


Razmno avanje i kultivisanje virusa
RAZMNOŽAVANJE I KULTIVISANJE VIRUSA

  • KULTIVIŠE SE NA HORIOALANTOISNOJ MEMBRANI EMBRIONISANOG KOKOŠIJEG JAJETA GDE STVARA PODRUČJA NEKROZE TAKOZVANE POKSOVE KOJI SU MANJI OD POKSOVA KOJE IZAZIVA VIRUS VAKCINIJE

  • NA KONTINUIRANIM LINIJAMA KULTURA ĆELIJA IZAZIVA CPE

  • Može se umnožavati i na rožnjači oka kunića Paulov ogled


Antigenske osobine virusa variolae
ANTIGENSKE OSOBINE VIRUSA VARIOLAE

  • ANTIGENSKI SU SLIČNI VIRUS VARIOLAE, VIRUS VAKCINIJE I VIRUS KRAVLJIH BOGINJA

  • ANTIGENI SU L (LABILNI ANTIGEN) OSETLJIV NA ZAGREVANJE S (SOLUBILNI ANTIGEN) RELATIVNO TERMOSTABILAN I NP (NUKLEOPROTEINSKI ANTIGEN) UNUTRAŠNJI ANTIGEN


Patogenost za ljude i klini ke manifestacije u oveka
PATOGENOST ZA LJUDE I KLINIČKE MANIFESTACIJE U ČOVEKA

  • ULAZNA VRATA : GORNJI RESPIRATORNI PUTEVI

  • PRIMARNO MESTO UMNOŽAVANJA : LIMFNO TKIVO i u manjoj meri sluznica gornih delova respiratornog trakta

  • Odatle dopire u krv (PRIMARNA VIREMIJA)

  • Zatim se širi do RETIKULOENDOTELNIH ĆELIJA gde je sekundarno mesto umnožavanja virusa (posebno virusa ima u jetri, slezini i plućima)

  • ODATLE VIRUS DOSPEVA U KRV (SEKUNDARNA VIREMIJA) I ŠIRI SE PO ČITAVOM TELU

  • VIRUS DOSPEVA DO KOŽE I SLUZNICA NA KOJIMA IZAZIVA KARAKTRISTIČNE OSIPNE PROMENE PO KOJIMA JE BOLEST NAZVANA VELIKE ILI CRNE BOGINJE


Patogenost za ljude
PATOGENOST ZA LJUDE

  • IZLUČIVANJE VIRUSA:preko ždrela ali se prenosi i putem kožnih promena koje sadrže velik količine virusa

  • Sa pojavom druge viremije završena je faza inkubacije i nastaje toksična faza

  • Poznata su dva klinička oblika bolesti 1.VARIOLA MAJOR TEŠKO OBOLJENJE 2.VARIOLA MINOR(ALASTRIM) LAKO OBOLJENJE


Klini ka slika variolae major
KLINIČKA SLIKA VARIOLAE MAJOR

  • INKUBACIJA:8 – 17 DANA

  • POČETAK BOLESTI: nagao sa temperaturom preko 40°C, groznicom, malaksalošću

  • 3-4 dana posle početka bolesti nastaje ospa.promene su u vidu makula,papula, vezikula, pustula i krusta. Poslednji stadijum u razvoju ospe su kruste koje otpadaju krajem 3. i 4. nedelje posle čega ostaju trajni ožiljci na koži. Ospa se prvobitno javlja na licu a zatim na telu i udovima. Smrtnost oko 50%


Klini ka slika
KLINIČKA SLIKA

  • Sve kožne promene su u istom stadijumu što se razlikuje od polimorfne ospe kod varičele. Ospa je uniformna.

  • Ospa je centrifugalna gušća na licu podlakticama I podkolenicama nego na trupu

  • U drugoj nedelji bolesti stvaraju se pustule i stanje se jako pogoršava. U teškim oblicima pustule su ispunjene krvlju

  • U VARIOLAE MINOR LETALITETJE MANJI A TOK BOLESTI LAKŠI I KRAĆI


Imunitet posle velikih boginja
IMUNITET POSLE VELIKIH BOGINJA

  • KLASIČAN DOŽIVOTAN IMUNITET

  • IMUNITET POSLE VAKCINACIJE TRAJE NEKOLIKO GODINA

  • POSTOJI UNAKRSNI IMUNITET IZMEĐU VIRUSA VELIKIH BOGINJA, KRAVLJIH BOGINJA I VIRUSA VAKCINIJE. To je iskoristio Džener koji je kroz skarifikovanu kožu unosio živi virus kravljih boginja i stvarao imunitet protiv velikih boginja

  • Kasnije se u vakcini koristio virus vakcinije. On izaziva lokalnu infekciju. Ne izaziva viremiju


Vakcinacija protiv velikih boginja
VAKCINACIJA PROTIV VELIKIH BOGINJA

  • Edward Jenner, vakcinacija protiv velikih boginja ,1796.god.


Laboratorijska dijagnoza
LABORATORIJSKA DIJAGNOZA

  • BOLESNIČKI UZORAK:SADRŽAJ KOŽNIH PROMENA ,BRIS ŽDRELA, PLJUVAČKA I KRV

  • ELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA, IMUNOELEKTRONSKA MIKROSKOPIJA I IMUNOFLUORESCENTNA MIKROSKOPIJA

  • IZOLACIJA IZ SADRŽAJA VEZIKULA NA HORIOALANTOISNOJ MEMBRANI I NA KULTURI ĆELIJA

  • SEROLOŠKI OD DRUGE NEDELJE BOLESTI značajne za epidemiološka istraživanja


Prevencija i terapija
PREVENCIJA I TERAPIJA

  • Pre eradikacije vakcinacija je bila najznačajnija mera prevencije

  • Vakcinacija je vršena liofilizovanom vakcinom napravljenom od virusa vakcinije

  • Najvažnije postvakcinalne komplikacije su bile encefalitis sa smrtnošću od 60%, vaccinia gangrenosa, vaccinalni ekcem


Prevencija i terapija1
PREVENCIJA I TERAPIJA

  • Profilaktički i terapijski davani su Marboran i Metisazon

  • Do stvaranja postvakcinalnog imuniteta davan je hiperimuni gama globulin dobijen od vakcinisanih


Epidemiologija
EPIDEMIOLOGIJA

  • REZERVOAR:OBOLELA OSOBA

  • IZVOR ZARAZE:ORALNI, NAZALNI I BRONHIJALNI SEKRETI,SADRŽAJ VEZIKULE, PUSTULE I KRUSTE

  • PRENOŠENJE:DIREKTNIM KONTAKTOM, FLÜGGEOVIM KAPLJICAMA, VAZDUHOM, INDIREKTNIM KONTAKTOM (preko ličnih predmeta, rublja i posteljine)

  • JAVLJALA SE U EPIDEMIJAMA I NIJE IMALA SEZONSKI KARAKTER


Virus vacciniae
VIRUS VACCINIAE

  • SMATRA SE DA JE VIRUS VACCINIAE LABORATORIJSKI SOJ VIRUSA, VEOMA SLIČAN VIRUSU VARIOLAE (Dženerov vakcinalni vir. je hibridizovao u laboratoriji sa virusom variolae)

  • NA HORIOALANTOISNOJ MEMBRANI EKJ STVARA VELIKE POKSOVE ZA RAZLIKU OD MALIH KOJE STVARA VIRUS VARIOLAE

  • AVIRULENTAN JE ZA LJUDE

  • IZAZIVA UNAKRSNI IMUNITET SA VIRUSOM VARIOLE


Virus vacciniae1
VIRUS VACCINIAE

  • VAKCINA PROTIV VARIOLAE SADRŽI ŽIV VIRUS VACCINIAE

  • VAKCINA SE DAJE SUBKUTANO U NADLAKTICU. POSLE NEKOLIKO DANA NASTAJE KRUSTA KOJA OTPADA I OSTAJE OŽILJAK

  • VIRUS OSTAJE NA MESTU VAKCINACIJE

  • GENERALIZOVANA VAKCINIJA JE RETKA I OPASNA


Virus kravljih boginja
VIRUS KRAVLJIH BOGINJA

  • VIRUS JE SLIČAN VIRUSU VAKCINIJE

  • U GOVEDA IZAZIVA ULCERACIJE NA VIMENU

  • ČOVEK SE ZARAZI DIREKTNIM KONTAKTOM U TOKU MUŽE

  • PROMENE NA RUKAMA LIČE NA PRIMARNU VAKCINIJU


Rod molluscipoxvirus
ROD MOLLUSCIPOXVIRUS

  • VIRUS MOLLUSCUM CONTAGIOSUM

  • Inficira samo čoveka

  • Podseća na virus vakcinije, morfološki liči na klupče sa namotanim užetom

  • Izaziva bolest molluscum contagiosum

  • MOLLUSCUM CONTAGIOSUM U DECE promene u vidu papula na koži lica ,trupa i ekstremiteta


Molluscum contagiosum u odraslih
MOLLUSCUM CONTAGIOSUM U ODRASLIH

  • PRENOSI SE POLNIM KONTAKTOM

  • INKUBACIJA JE 15-50 DANA

  • NA KOŽI DONJEG DELA TRBUŠNOG ZIDA, GENITALIJAMA I BUTINAMA JAVLJAJU SE PAPULE SVETLO CRVENE ILI BISERNO BELE

  • INFEKCIJA MOŽE TRAJATI I DO 3 GODINE KADA NASTAJE IZLEČENJE


Dijagnostika molluscum contagiosum
DIJAGNOSTIKA MOLLUSCUM CONTAGIOSUM

  • ELEKTRONSKIM MIKROSKOPOM, IMUNOELEKTRONSKIM MIKROSKOPOM

  • FLUORESCENTNOM MIKROSKOPIJOM

  • IZOLACIJA NA HELA ĆELIJAMA


Molluscum contagiosum
MOLLUSCUM CONTAGIOSUM

  • Razne lokalizacije bolesti